Rat u Ukrajini nikada nije bio lokalni sukob. Ali, uprkos opipljivom uticaju ruske agresije ne samo na Ukrajinu, svet i dalje ne \u017eeli da nazove ratni svet, pla\u0161i se da ga nazove \u010dak i ratom u Evropi.<\/p>\n
S jedne strane, neki na\u0161 poku\u0161aj da rat u Ukrajini nazovemo Tre\u0107i svetski rat kao poku\u0161aj da se skrene ve\u0107a pa\u017enja na borbe, kao preterivanje da se dobije pomo\u0107. Ali, s druge strane, rezultati ruskog rata protiv Ukrajine odre\u0111uju budu\u0107nost desetak zemalja i menjaju bezbednosne sisteme i politiku u Evropi i svetu.<\/p>\n
Sjedinjene Dr\u017eave <\/strong><\/p>\n Za Ameriku je rat u Ukrajini i podr\u0161ka na\u0161e zemlje jedan od najve\u0107ih testova spoljne politike od 80-ih godina. Mo\u017eda zato bajdenu i zvani\u010dnicima ameri\u010dke vlade pore\u0111enje sa Hladnim ratom deluje logi\u010dno i razumljivo. Me\u0111utim, sa ovim pore\u0111enjem nastaje problem. SJEDINJENE Dr\u017eave ne poku\u0161avaju da do\u017eive rat na nov na\u010din i prona\u0111u nove pristupe. Oni funkcioni\u0161u u skladu sa odre\u0111enim \u0161emama, posebno, po\u010dinju da pove\u0107avaju odbrambeni nalog. Nato saveznici tako\u0111e slede njihov primer.<\/p>\n Sjedinjene Dr\u017eave u\u010destvuju u mnogim ratovima i same uvode trupe na teritoriju drugih zemalja. Me\u0111utim, rat u Ukrajini je prvi put od kraja Hladnog rata, kada se agresija dogodila protiv demokratske zemlje koja im je naklonjena. A razlog je razvoj ove zemlje. U Ukrajini nema gra\u0111anskog rata ili borbe protiv terorista. I to je izazov za SAD, jer je jedno poslati trupe i podr\u017eati Avganistan ili Irak. I sasvim je drugo – kada je rat oti\u0161ao na vrednosti i principe koje branite, i u zemlji koja ih je ve\u0107 usvojila, koja je te\u017eila razvoju i integraciji sa Evropom. Ovo je test za ameri\u010dke vlasti i njihovu me\u0111unarodnu politiku. Sada se pona\u0161aju prema starim obrascima, ne shvataju\u0107i da je ovaj rat potpuno druga\u010diji.<\/p>\n Za ameri\u010dke zvani\u010dnike klju\u010d nije suprotstavljanje Rusiji ili pomaganje Ukrajini, ve\u0107 slabljenje pozicije Kine. I ta \u017eelja da kineski saveznik (Rusija) bude slabiji igra surovu \u0161alu sa SAD. Oni, fokusiraju\u0107i se na borbu protiv Srednjeg Kraljevstva, gube uticaj kao svetski policajac i branilac demokratije. Ne uskra\u0107ujem njihovu veliku i va\u017enu pomo\u0107, ali sistem Mig-29 i S-300 jo\u0161 uvek nisu u Ukrajini. I Bela ku\u0107a je ta koja blokira njihov transfer.<\/p>\n Budu\u0107a politika Sjedinjenih Dr\u017eava zavisi\u0107e od rezultata rata. Zato \u0161to poslednjih godina imaju samo poraze i pogre\u0161ne odluke. Ako njihova politika ne uspe, onda \u0107e to u velikoj meri uticati na ravnote\u017eu mo\u0107i u Americi. U stvari, Oru\u017eane snage sada pobe\u0111uju na izborima za demokrate.<\/p>\n Rusija<\/strong><\/p>\n Paradoksalno mo\u017eda zvu\u010di, mi se tako\u0111e borimo za budu\u0107nost Rusije. Poraz Rusije u ovom ratu mo\u017ee da izazove promenu sistema mo\u0107i. Sankcije je ve\u0107 pritiskaju, neuspesi na frontu je primoravaju da zapo\u010dne unutra\u0161nju borbu. A poraz \u0107e staviti ta\u010dku ne samo na ruske mitove, ve\u0107 i na Putina kao lidera i kao kolektivni sistem mo\u0107i. Promena lidera ne\u0107e zna\u010diti promenu sistema i viziju razvoja zemlje. Ali ovo je \u0161ansa koju \u0107e Rusi dobiti prvi put od po\u010detka dve000-ih.<\/p>\n Ukrajinske vlasti ne igraju rat, ve\u0107 brane zemlju. On ne planira borbe koje mogu da oduzmu mnoge \u017eivote, kao \u0161to je rat za Krim. U skladu sa tim, pozivi odre\u0111enih grupa i politi\u010dara na potencijalni napad na Kuban ili udarac ruskim gradovima osta\u0107e ne\u010duveni. Svako mora da pokupi\/za\u0161titi svoju teritoriju i ta\u010dka.<\/p>\n Ne treba nam Rusija da se razbijemo u 5, 10 ili 20 manjih dr\u017eava. Zato \u0161to nam to stvara jo\u0161 ve\u0107e probleme i onemogu\u0107ava diplomatsko re\u0161avanje raznih protivre\u010dnosti. Treba nam kom\u0161ija gde je demokratija stvarnost, a ne horor pri\u010da.<\/p>\n Belorusija<\/strong><\/p>\n Beloruski narod je spreman da se bori za svoju slobodu. On ne podr\u017eava Luka\u0161enkov re\u017eim. Me\u0111utim, on nije u stanju da se sam izbori sa diktatorom kome Rusija poma\u017ee. Kada Ukrajina pobedi, bi\u0107e malo prilika u regionu Batsk i najlak\u0161e je pobe\u0107i. Ukrajina mo\u017ee da postane spoljna pomo\u0107 i spoljni pritisak na Luka\u0161enka da pomogne Beloruskinjama. Nismo pomogli opoziciji u 2020. godini, ali sada nas ni\u0161ta ne povezuje sa nelegalnom mo\u0107i na\u0161ih suseda. Nismo vezani snabdevanjem naftom, strujom, a Belorusija vi\u0161e nije platforma za pregovore.<\/p>\n Niko ne\u0107e zaboraviti niti oprostiti \u0161to je Luka\u0161enko dozvolio sa teritorije Belorusije da granatirane mirne ukrajinske gradove i stvara baze za Ruse. Zbog toga \u0107e definitivno do\u0107i do izvesnog udarca na Luka\u0161enkov re\u017eim. Glavna stvar je da beloruska opozicija treba da bude spremna da preuzme odgovornost kada se uka\u017ee takva prilika.<\/p>\n Litvanija, Letonija, Estonija<\/strong><\/p>\n Litvanija, Letonija, Estonija, a slede Poljska su slede\u0107e zemlje koje bi Rusija mogla da zarobi „za tri dana“ ako Ukrajina izgubi. Oni su vrlo svesni da njihove vojske nisu u stanju da izdr\u017ee \u010dak ni tako produ\u017eene oru\u017eane snage Ruske Federacije.<\/p>\n \u010cak i posle velikih gubitaka u Ukrajini, Rusi su u stanju da pro\u0111u ceremonijalni mar\u0161m Balti\u010dke zemlje i provedite malo vi\u0161e vremena na Poljskoj. A peti \u010dlanak NATO-a mo\u017eda jednostavno ne\u0107e imati vremena za rad. I nekoliko hiljada ameri\u0438kih vojnika u Poljskoj ne\u0436e pomo\u0436i. Po\u0161to je vi\u0161e Rusa Ukrajinaca uni\u0161teno na na\u0161oj zemlji, ve\u0107a je mogu\u0107nost da se ove \u010detiri zemlje re\u0161e neprijateljstava na svojoj teritoriji.<\/p>\n A tu su i Moldavija i Gruzija, koje su ve\u0107 patile od ruske agresije, ali sada ne podr\u017eavaju Ukrajinu. Oni na svojoj teritoriji imaju kvazi-republike koje je stvorila Ruska Federacija, ali ne preduzmu nikakve aktivne akcije za re\u0161avanje tih problema. A ako po\u010dnu da preduzimaju bar neke korake, onda tek posle pobede Ukrajine. Bez toga, integritet ovih zemalja ne\u0107e biti obnovljen. A u slu\u010daju poraza, ne\u0107e biti nezavisne Moldavije i Gruzije.<\/p>\n Evropa<\/strong><\/p>\n Zemlje kontinenta ve\u0107 dugo \u017eive na napet na\u010din. S jedne strane, u civilizovanom svetu, rat je prestao da bude na\u010din da se postigne cilj. A biti deo evrozone sada je mnogo va\u017enije od veli\u010dine vojske i njene borbene sposobnosti. S druge strane, nemogu\u0107e je potpuno odbaciti verovatno\u0107u neadekvatnog diktatora koji \u017eeli da se bori. U Evropi se verovalo da su poslednji diktatori na kontinentu nestali krajem osamdesetih. Sami Evropljani su uzdrmali svet i omogu\u0107ili Putinu da se razvija.<\/p>\n Po\u010detkom dvesta godina, ruskom diktatoru su se divili kao mladom reformatoru, a \u010dinjenica o njegovom radu u okupiranoj Nema\u010dkoj smatrana je prili\u010dno plusom. Evropski lideri su pomogli u stvaranju diktatora, ali sada oni sami nisu u stanju da ga se otarase. A sada se ispostavilo da je jedina koja je u stanju da se izbori sa njom „korumpirana zemlja“ sa „neadekvatnom mo\u0107i“, kako su pre nekoliko meseci evropski politi\u010dari rekli o Ukrajini i njenoj mo\u0107i.<\/p>\n Rusija je neznatno uni\u0161tavala evropski bezbednosni sistem, i ekonomski i vojni. Uspela je da raspr\u0161i kontinent, li\u0161ila je Evrope jedinstva. A ako Rusija pobedi, Evropska unija ima sve \u0161anse da se raspadne.<\/p>\n Tre\u0107i svetski rat<\/strong><\/p>\n 100 miliona ljudi je u opasnosti od gladi zbog ruskog rata protiv Ukrajine, milioni \u0107e definitivno ostati bez svojih domova, desetine miliona prihoda, a svetska ekonomija \u0107e propasti. Sjedinjene Dr\u017eave i Evropa zvani\u010dno ne priznaju, ali sigurno razumeju da je trenutno u toku Tre\u0107i svetski rat, i oni su aktivni u\u010desnici. Izgovori da \u0107e emotivne izjave o Tre\u0107em svetskom ratu samo pove\u0107ati stepen napetosti mogu se razumeti, ali se ne mogu opravdati i adekvatno raspravljati.<\/p>\n Odavno se mo\u017ee dokazati da se odvija samo ruski rat protiv Ukrajine i to \u0107e biti ta\u010dno. Ali svaka bitka i novi dan jasnije pokazuju da se Ukrajinci bore ne samo za svoju slobodu i zemlju.<\/p>\n U savremenom svetu, \u010dini se da su termini kao \u0161to je „rat za teritoriju“ potonuli u zaborav, ovo je rudiment dvadesetog veka. I samo se diktatori i autoritarni re\u017eimi fokusiraju na takve ratove. Za njih je teritorija potvrda veli\u010dine. A za savremene zemlje va\u017ean je uticaj i ekonomija, sloboda i vrednosti, koje \u010dine da se razvijaju i kontroli\u0161u razne sfere. Rusija \u017eeli ne samo teritorije, ve\u0107 i ve\u0107i uticaj na svetsku politiku i bezbednosnu sferu. Ne\u0107e stati u Ukrajini ako je ne zaustavimo. Stoga je Ukrajina, a ne NATO, postala \u0161tit Evrope i branilac demokratskih vrednosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rat u Ukrajini nikada nije bio lokalni sukob. Ali, uprkos opipljivom uticaju ruske agresije ne samo na Ukrajinu, svet i dalje ne \u017eeli da nazove ratni svet, pla\u0161i se da ga nazove \u010dak i ratom u Evropi. S jedne strane, neki na\u0161 poku\u0161aj da rat u Ukrajini nazovemo Tre\u0107i svetski rat kao poku\u0161aj da se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2320,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[20,8,81,159,338,35,60,5],"class_list":["post-2319","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-sankcije-rusiji","tag-stanislav-bezusko","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vojna-pomoc-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2319","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2319"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2319\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2320"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2319"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}