Tra\u017eenje nekih trendova ili obrazaca u istoriji nije samo nezahvalan zadatak, ve\u0107 i metodolo\u0161ki pogre\u0161an. Tako su u devetnaestom veku, po analogiji sa prirodnim naukama, pozitivisti po\u010deli da tuma\u010de istoriju kao punu unapred programiranih zakona koji \u0107e pre ili kasnije dovesti do unapred odre\u0111enog scenarija. Me\u0111utim, savremeni istori\u010dari (bar oni koji nisu u pozitivisti\u010dkom diskursu) govori\u0107e o slu\u010dajnosti, a ne o izvesnosti. Jedna od takvih podudarnosti je da je februar u proteklom veku u istoriji Ukrajine mesec dana na\u0161ih dostignu\u0107a i strepnje, ako ne i tragedija uop\u0161te.<\/p>\n
Mada je sve po\u010delo ohrabruju\u0107e. Ukrajinci su se me\u0111u prvima pridru\u017eili privo\u0111enju Prvog svetskog rata diplomatskom kraju \u2013 barem na njegovom Isto\u010dnom frontu. Devetog februara 1918, u Brestu, delegati iz novoprogla\u0161ene nezavisne Ukrajinske Narodne Republike potpisali su mirovni sporazum sa predstavnicima \u010cetvorostrukog saveza.<\/p>\n
Sama \u010dinjenica zaklju\u010dka dokumenta Ukrajinske Narodne Republike kao nezavisne dr\u017eave bila je uspe\u0161na, imaju\u0107i u vidu da su predstavnici bolj\u0161evica, koji su u to vreme tako\u0111e bili u Brestu, apelovali na \u010dinjenicu da su me\u0111u njima bili delegati iz „prave“ ukrajinske vlade \u2013 dodu\u0161e sovjetske sorte, a dan ranije bolj\u0161evi\u010dki odredi okupirali su Kijev, i vladu UPR-a.<\/p>\n
A prema samim uslovima, pored regiona Dnjeper, teritorija Ukrajinske Narodne Republike trebalo bi da uklju\u010di i region Kholm sa Podlasijem, iako bi Galicija i Bukovyna ostale deo Austrije i Ma\u0111arske \u2013 me\u0111utim, uz obe\u0107anja o statusu zasebne krunske zemlje. UPR je sa svoje strane preuzeo odgovornost za snabdevanje Centralnih sila mesom i industrijskim proizvodima. Me\u0111utim, mo\u017eda najva\u017enija stvar u tim uslovima bila je da je sporazum postao osnova za konsolidaciju u sporazumu od 3. marta 1918. godine, koji je Savez u\u010detvorostru\u010dio sa bolj\u0161evicima, zahtev za potonje priznanje vlade UPR-a i momentalno povla\u010denje bolj\u0161evi\u010dke vojske sa ukrajinskih teritorija. Na\u017ealost, efekat sporazuma je bio kratkog daha \u2013 do aprila 1918. sama Centralna Rada je ve\u0107 ostala bez struje, a onda je do\u0161lo do poraza \u010cetvorostrukog saveza u Prvom svetskom ratu, rata „svi protiv svih“ na ukrajinskoj teritoriji, posebno unutra\u0161nje ukrajinske konfrontacije pristalica Pavla \u0160koroskog i pristalica direktorijuma Ukrajinske Narodne Republike, i ataman\u0161ina, „Makhnovista“, „belih“ A onda, znate, kako se sve zavr\u0161ilo i trajalo do 1991…<\/p>\n
Bar je bilo otpora! U istom februaru, ve\u0107 1929, u Be\u010du je stvorena Organizacija ukrajinskih nacionalista. Po svom poreklu bili su biv\u0161i oficiri ukrajinskog oslobodila\u010dkog pokreta na \u010delu sa Jevhenom Konovaletsom. I posle njegove tragi\u010dne smrti, OUN je vodio njegov dugogodi\u0161nji kolega iz revolucionarnog doba, Andrij Melnik.<\/p>\n
I mada zbog unutra\u0161njih vicisituda i optu\u017ebi Melnyka za neodlu\u010dnost i delimi\u010dno inerciju mla\u0111eg krila Organizacije, na \u010delu sa Banderom (u februaru 1940. u Krakovu su najavili stvaranje Revolucionarnog rukovodstva), napori OUN u trenutku neophodne konsolidacije bili su rasuti (a obe frakcije su se ponekad borile me\u0111u sobom na takav na\u010din da neprijatelja ne biste po\u017eeleli), OUN (i „Melnikite“, i „Banderites“) je ostao va\u017ean faktor u borbi za ukrajinsku suverenu dr\u017eavu (ta\u010dnije ujedinjenu, a ne samo galicijansku ili Dnjeper!) kako u me\u0111uratnom periodu, tako i tokom Drugog svetskog rata (kako protiv nacista, u \u010dije ruke je u februaru 1942. aktivna aktivistkinja OUN Olena Teliha umrla u Kijevu, i u SSSR-u), i u posleratnom periodu. Na kraju svega, u drugoj polovini dvadesetog veka, to je bio jedan od onih, kako bismo danas rekli, „\u010dvori\u0161ta“ koja su odr\u017eavala komunikaciju izme\u0111u raznih centara ukrajinske zajednice. Me\u0111utim, ve\u0107ina njih je ve\u0107 u emigraciji.<\/p>\n
A u Transkarpatiji, februar je vreme procesa izgradnje dr\u017eave. 12. februara 1939. Ovo je zakonodavno telo tada\u0161nje autonomije koje je 15. Godine 1939, odobri\u0107e progla\u0161enje dr\u017eavnog suvereniteta Karpato-Ukrajine, izabrati Augustina Volo\u0161ina za predsednika nove dr\u017eave, formirati vladu na \u010delu sa premijerom D\u017eulijanom Revaijem, \u0161efom parlamenta Augustinom Stefanom, i usvojiti ustavne zakone koji \u0107e postaviti temelje za novu ukrajinsku dr\u017eavnost \u2013 prvi put obnovljenu posle ukrajinske revolucije I, na\u017ealost, kratkog daha.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, februar, a naro\u010dito njeno drugo poluvreme, nehotice evocira daleko od najlep\u0161ih uspomena. Krvavi sukobi u blizini Verkhovne Rade iz Ukrajine, Mariinskog parka, Parka Hru\u0161evski, Institutske ulice, poku\u0161aji da se upadne u Maidan nehotice mi padnu na pamet. Suzavac. \u0160ok bombe. Pendreci. Pucnje. Snajperisti. Hotel „Ukrajina“. Snimak sa telima palih heroja nebeske stotke naslaganih jedan pored drugog. Ospo\u0161tuju\u0107i se\u0107anje na Maidana, koji se ne zove Nezavisnost. „Patka pliva“ u izvo\u0111enju Pikardijca.<\/p>\n
Ovo su prvi „mali zeleni ljudi“ na Krimu, koji su se tamo prvi put pojavili bez oznaka 20. februara 2014. godine i po\u010deli da se pripremaju za ilegalno oduzimanje ostrva silom, \u0161to je bilo pra\u0107eno blokadom lokalnih vlasti i vojnih jedinica, a zavr\u0161eno je pseudo-referendumom o pristupanju Krima i Sevastopolja Ruskoj Federaciji, odr\u017eanom na ni\u0161anu 16. marta<\/p>\n
I tako\u0111e \u2013 eksplozije od raketnih udara i beskrajnih sirena za vazdu\u0161ni napad tog sivog kasnog zimskog jutra 24. februara, svi znaju koje godine. Nekoliko besanih no\u0107i. Stalno pra\u0107enje vesti sa fronta i iz blizini Kijeva. Skloni\u0161ta u podrumu. Neizvesnost \u0161ta \u0107e se sutra desiti sa prestonicom i Ukrajinom u celini.<\/p>\n
Me\u0111utim, nije uzalud da ka\u017eu da je najmra\u010dnije vreme pred zoru. Tada, 2014. godine, mo\u017eda \u010dak i 20. februara, kada se broj poginulih demonstranata pribli\u017eavao stotku, bilo je te\u0161ko zamisliti da \u0107e ovaj naizgled monolitan kleptokratski re\u017eim Janukovi\u010da pasti preko no\u0107i. Odjednom se ispostavilo da je ve\u0107 planirao da pobegne. Da su \u010dak i tada te zlatne vekne, zgr\u010dene slike i stare \u0161tampane knjige prethodno ukradene iz nacionalnog kulturnog nasle\u0111a spakovane za odlazak (me\u0111utim, on nije imao vremena da sve povede sa sobom). A ju\u010de su, \u010dini se, narodni poslanici lojalni Partiji regiona stali u red za izjave o napu\u0161tanju politi\u010dke snage. I Revolucija dostojanstva je pobedila. Me\u0111utim, na\u017ealost, nije bilo bez krvi.<\/p>\n
A \u010dak i posle februara 2022, mart je do\u0161ao sa odlu\u010dnim odba\u010dom Odbrambenih snaga Ukrajine. Kao rezultat toga, neprijatelj se povukao iz ukrajinske prestonice, kao i napustio regione Kijeva, \u010cernihiva i Sumija uop\u0161te. A tu su i Zmiinyi Island, Slobozhansky i Kherson operacije. Mada, nesumnjivo, ono \u0161to sam video na teritorijama oslobo\u0111enim od ruskog okupatora, od Buhe do Izjuma, \u010dini da mi se krv ohladi…<\/p>\n
Ovogodi\u0161nji februar je tako\u0111e pun nervoze. Od razmi\u0161ljanja o tome da li \u0107e zamena vrhovnog komandanta Oru\u017eanih snaga Ukrajine na neki na\u010din zna\u010dajno promeniti situaciju na frontu, do razmi\u0161ljanja o tome \u0161ta \u0107e se uop\u0161te desiti sa istim frontom. Da li definitivno nema sukoba izme\u0111u Zelenskog i Zalu\u017enja, i ako je tako, do \u010dega mo\u017ee dovesti unutar dr\u017eave? A \u0161ta \u0107e biti sa finansiranjem Ukrajine protiv pozadine sporova u ameri\u010dkom Kongresu?<\/p>\n
Na tu pozadinu postavljaju se pitanja poput: „\u0161ta je Elon Mask rekao o Ruskoj Federaciji?“, „kako je neprijatelj sada po\u010deo da koristi Starlink?“ pa \u010dak i \u010dinjenica da je Putin tradicionalno (i inovativno za zapadnu publiku) pljunuo na istorijske pseudo-istorijske izlete u intervjuu karlsonu vi\u0161e ne izgleda naro\u010dito zanimljivo. Iako je verovatno da ovi aspekti mogu da postanu te\u017einski argumenti u kontekstu daljeg stava ameri\u010dkih politi\u010dara prema rusko-ukrajinskom ratu.<\/p>\n
Me\u0111utim, ne treba da odustanemo. Posle februara uvek do\u0111e prole\u0107e. Neprijatelj je 2014. i 2022. godine mislio da \u0107e biti sve\u010dano „ruski“. Me\u0111utim, ipak se ispostavilo da je ukrajinski. I ovog puta \u0436e biti isto. Jednostavno nemamo drugog izbora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tra\u017eenje nekih trendova ili obrazaca u istoriji nije samo nezahvalan zadatak, ve\u0107 i metodolo\u0161ki pogre\u0161an. Tako su u devetnaestom veku, po analogiji sa prirodnim naukama, pozitivisti po\u010deli da tuma\u010de istoriju kao punu unapred programiranih zakona koji \u0107e pre ili kasnije dovesti do unapred odre\u0111enog scenarija. Me\u0111utim, savremeni istori\u010dari (bar oni koji nisu u pozitivisti\u010dkom diskursu) […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":23120,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[740,2738,2346,1705,1611,1706,1683],"class_list":["post-23119","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-euromaidan","tag-history-of-ukraine","tag-pavlo-artymyshyn","tag-russia","tag-russian-ukrainian-war","tag-sanctions-against-russia","tag-top-news"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23119","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=23119"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/23119\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/23120"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=23119"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=23119"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=23119"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}