{"id":22779,"date":"2024-02-09T19:00:08","date_gmt":"2024-02-09T18:00:08","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-02-ruska-agresija-ponovo-postavlja-pitanje-panevropske-saradnje\/"},"modified":"2024-02-09T19:00:08","modified_gmt":"2024-02-09T18:00:08","slug":"ruska-agresija-ponovo-postavlja-pitanje-panevropske-saradnje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-02-ruska-agresija-ponovo-postavlja-pitanje-panevropske-saradnje\/","title":{"rendered":"Ruska agresija ponovo postavlja pitanje panevropske saradnje"},"content":{"rendered":"

Ruski napad na Ukrajinu od 2014. i invazija velikih razmera od 2022. godine, zajedno sa jo\u0161 nekoliko sudbonosnih doga\u0111aja u Evropi i \u0161irom Nje, jo\u0161 jednom su postavili fundamentalno pitanje kakve interese i vrednosti mogu da dele razli\u010dite evropske nacije. Doga\u0111aji koji su se odigrali posle ruske aneksije Krima pre deset godina, a posebno posle po\u010detka velikog rata pre dve godine, promenili su prethodne politi\u010dke prioritete Evropske unije i njenih dr\u017eava \u010dlanica, kao i evropskih zemalja van EU, uklju\u010duju\u0107i Tursku. U svetlu ovih i drugih nedavnih doga\u0111aja u isto\u010dnoj Evropi, kao i teku\u0107ih razgovora oko njih, predstoje\u0107a rekonstrukcija i obnova osnovnih institucija EU izme\u0111u 2024. i 2025. godine ponela je novu dimenziju.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Brojne nadnacionalne strukture ve\u0107 povezuju zemlje \u010dlanice EU i zemlje koje nisu \u010dlanice EU. One se kre\u0107u od starih institucija kao \u0161to su Savet Evrope (SE), OEBS, EEA ili Carinska unija EU i Turske do novih kao \u0161to su Crnomorija, Program isto\u010dnog partnerstva (EAP) ili Lublinski trougao. Neke od tih struktura su ili uklju\u010dene u pro\u0161lost (kao \u0161to je Savet Evrope) ili jo\u0161 uvek uklju\u010duju (poput OEBS-a) Rusiju kao u\u010desnika. Me\u0111utim, oni nisu bili dovoljni da spre\u010de o\u0161tru eskalaciju rusko-ukrajinskog rata 2022. godine. Donekle sli\u010dna pri\u010da odnosi se na nedavne vojne konfrontacije izme\u0111u Jermenije i Azerbejd\u017eana \u2013 zemalja koje su ravnopravni u\u010desnici u, izme\u0111u ostalih, Savetu Evrope, OEBS-u i Isto\u010dnom partnerstvu.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Nedavni sudbonosni doga\u0111aji u Evropi ukazuju na potrebu vi\u0161e od kozmeti\u010dkih promena u odnosima EU sa drugim evropskim zemljama iz dva razloga. Prvo, prethodni pristupi i inicijative Brisela pokazali su se nedovoljnim da smanje ili suprotstave tenzije u isto\u010dnoj Evropi koje su dovele do rata. Bila im je potrebna (i jo\u0161 uvek im je potrebna) revizija 2022. godine u kontekstu njihove o\u010digledne nesposobnosti da osiguraju mir u Evropi. Drugo, aktuelni rat i njene brojne posledice \u0161irom sveta primoravaju nas da tra\u017eimo inovativne pristupe i akcije koje mogu da pomognu u spasavanju ukrajinske dr\u017eave od uni\u0161tenja, i evropskog bezbednosnog poretka od uni\u0161tenja. Fundamentalna revizija i bar delimi\u010dna rekonfiguracija prethodne politike Brisela prema zemljama koje nisu \u010dlanice EU \u2013 pre svega unutar same Evrope \u2013 ve\u0107 je u toku.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Najzna\u010dajnija promena u poslednje dve godine bilo je pove\u0107anje statusa Ukrajine i Moldavije 2022, a Gruzije i Bosne i Hercegovine 2023. na nivo zvani\u010dnih kandidata za punopravno pridru\u017eivanje EU. Mada zapadni Balkan ima perspektivu \u010dlanstva u EU vi\u0161e od 20 godina, kona\u010dna sudbina Trojke Udru\u017eenja \u2013 ili Ukrajine, Moldavije i Gruzije \u2013 ostala je nejasna od pokretanja Isto\u010dnog partnerstva 2009. Samo kao odgovor na napad Rusije i zahtev Ukrajine za \u010dlanstvo u prole\u0107e 2022. godine, Evropska komisija je preuzela inicijativu da ubedi zemlje \u010dlanice Unije da promene stav ne samo prema Kijevu, ve\u0107 i prema Ki\u0161injevu i Tbilisiju. Krajem 2023. godine Evropski savet je odobrio po\u010detak pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i Prihvatio<\/span> Gruzija kao zemlja kandidat za \u010dlanstvo u EU. \u010cine\u0107i to, Brisel je kona\u010dno pojasnio nedosti\u017enu svrhu tri posebno velika sporazuma o pridru\u017eivanju i njihovih dubokih i sveobuhvatnih oblasti slobodne trgovine koje je zaklju\u010dio sa ove tri zemlje 2014.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Jo\u0161 jedna va\u017ena institucionalna promena u odgovoru na veliku invaziju Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine bila je stvaranje Evropske politi\u010dke zajednice (ENP), inicijative koju je simboli\u010dno pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron 9. maja 2022. godine. Ukupno 47 zemalja, uklju\u010duju\u0107i Tursku, slo\u017eilo se da se pridru\u017ei ENP- u, stvaraju\u0107i time novi panevropski okvir za konsultacije i obnavljanje odnosa EU sa drugim zemljama. Stvaranje ENP mo\u017ee se posmatrati kao izraz novog ose\u0107aja zajedni\u010dkih evropskih nacionalnih interesa suo\u010denih sa brutalnim napadom Rusije na jednu od najve\u0107ih nacija na na\u0161em kontinentu. To bi tako\u0111e moglo da uka\u017ee na novi ose\u0107aj zajedni\u0161tva izme\u0111u onih zemalja EU i zemalja koje nisu \u010dlanice EU koje se zala\u017eu za evropske vrednosti i spremne su da odgovore na ve\u0107i normativni izazov koji predstavljaju Moskva i njeni razni antizapadni saveznici.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, ostaje da se vide budu\u0107i izgledi (u u\u017eem smislu) ENP i kona\u010dni uticaj \u0161irih motiva koji su doveli do njegovog stvaranja. Oni \u0107e zavisiti ne samo od \u017eelje, sposobnosti i uspeha EU u produbljivanju odnosa, asocijacija i, delimi\u010dno, integracije sa evropskim zemljama koje trenutno nisu \u010dlanice Unije. S obzirom da ovo poslednje \u010dini \u017eivopisnu grupu zemalja, nove zajedni\u010dke inicijative kao \u0161to je ENP mogu da funkcioni\u0161u samo kao forum za diskusiju i umre\u017eavanje. ENP i starije panevropske organizacijeOrganizacije kao \u0161to su Savet Evrope ili OEBS mogu biti korisne u \u0161irenje ili diskusiji o ideji me\u0111u desetinama zemalja u\u010desnica. Me\u0111utim, sveobuhvatne inicijative kao \u0161to je ENP igra\u0107e manju ulogu u konkretnom planiranju i prakti\u010dnoj implementaciji pravnih, institucionalnih i materijalnih pobolj\u0161anja u odnosima izme\u0111u EU, njenih zemalja \u010dlanica i zemalja koje nisu \u010dlanice Evrope.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Bilateralno i multilateralno produbljivanje saradnje u odnosima sa EU nije samo zadatak dana\u0161njice u odnosu na one evropske zemlje koje su najvi\u0161e propatile ili su pod pretnjom vojnog napada Rusije, odnosno: Ukrajine, Gruzije, Moldavije i Jermenije. To je tako\u0111e obaveza prema drugim evropskim zemljama izvan EU, od Islanda i Velike Britanije do Azerbejd\u017eana i Turske. Glavni fokus takve saradnje danas su nacionalna i transnacionalna bezbednost i elasti\u010dnost. Promovisanje ve\u0107e razmene, saradnje i jedinstva u raznim domenima kako bi se odvratila, spre\u010dila ili bar odvratila ruska i druga antizapadna vojna akcija u Evropi \u2013 kineti\u010dke, hibridne, psiholo\u0161ke, politi\u010dke, ekonomske itd. To \u0107e odrediti ne samo kvalitet, ve\u0107 i opstanak evropskih demokratija i njihovih raznih saveza \u2013 pre svega, ali ne samo.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, produbljivanje i pro\u0161irenje saradnje u oblastima koje nisu direktno povezane sa za\u0161titom bezbednosti, integriteta i suvereniteta Evrope tako\u0111e \u0107e doprineti ja\u010danju evropske zajednice dr\u017eava. \u0160irok spektar oblasti u kojima Brisel i druge prestonice EU mogu i treba da preduzmu efektivnije transevropske akcije uklju\u010duje promovisanje industrijskih inovacija, obezbe\u0111ivanje bolje socijalne i za\u0161tite \u017eivotne sredine i promovisanje ve\u0107e rodne ravnopravnosti, nau\u010dnog napretka i kulturne razmene. \u017delja za ve\u0107om saradnjom i integracijom u ove i druge oblasti \u0161irom Evrope danas nije samo manifestacija normativnih prednosti transnacionalnog humanizma, evropeizma i\/ili liberalizma. To je postalo pitanje samoodr\u017eanja.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ako evropske demokratije \u2013 i unutar i izvan EU \u2013 ne ostanu blizu jedna drugoj i pomognu jedna drugoj da se razvijaju i brane, bi\u0107e u opasnosti. Mo\u017ee se pretpostaviti da Rusija i druge antizapadne snage tra\u017ee slabe karike u evropskoj zajednici dr\u017eava. Oni \u0107e \u2013 kao \u0161to je Moskva uradila sa Ukrajinom od 2014. godine \u2013 izabrati te zemlje ne samo da napadnu svoje demokratije i otvorena dru\u0161tva, ve\u0107 i da poku\u0161aju da svoje vojne, institucionalne i\/ili socijalne slabosti pretvore u fundamentalne izazove za Evropu u celini.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Stara izreka politi\u010dkih nauka navodi da ne samo da dr\u017eave izazivaju ratove, ve\u0107 i ratove izazivaju dr\u017eave (\u010carls Tili: „Rat je stvorio dr\u017eave, a dr\u017eave su stvorile rat“). Za Evropu uop\u0161te, a posebno za EU, sada se postavlja pitanje: da li se primenjuje nadnacionalna ekstrapolacija ovog principa? Da li \u0107e aktuelni rusko-ukrajinski rat oja\u010dati ili oslabiti evropsku zajednicu dr\u017eava? Naredne godine \u0436e pokazati ovo.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Prevedeno sa poljskog
\n<\/i><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.
\n<\/i><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Uni\u0119 czeka prze\u0142om<\/a>
\n<\/i><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

<\/span><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ruski napad na Ukrajinu od 2014. i invazija velikih razmera od 2022. godine, zajedno sa jo\u0161 nekoliko sudbonosnih doga\u0111aja u Evropi i \u0161irom Nje, jo\u0161 jednom su postavili fundamentalno pitanje kakve interese i vrednosti mogu da dele razli\u010dite evropske nacije. Doga\u0111aji koji su se odigrali posle ruske aneksije Krima pre deset godina, a posebno posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":22780,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2136,479,1679,717,1608,8,81,3080,2703,7,179],"class_list":["post-22779","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-andreas-umland","tag-bezbednosne-garancije","tag-evropska-unija","tag-evropske-integracije","tag-glavne-vesti","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-ruski-predsednicki-izbori","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22779","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22779"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22779\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22780"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22779"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22779"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22779"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}