Austrijski kancelar Karl Nehamer je pro\u0161le nedelje boravio u zvani\u010dnoj poseti Moskvi i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Uprkos \u010dinjenici da su mnogi u Ukrajini i na Zapadu ovu posetu nazvali „sramnom“, zapravo je bila izuzetno korisna. Bar zato \u0161to je odagnao poslednje iluzije zapadnog dru\u0161tva o Rusiji i njenom vo\u0111stvu. Uprkos svemu, austrijski gost postao je prvi zapadni lider koji se sastao sa Putinom posle ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.<\/p>\n
Zna\u010dajno je da je pre odlaska u Moskvu Nehamer posetio Ukrajinu, posetio Kijev, a \u0161to je najva\u017enije \u2013 Bucha je svojim o\u010dima video na \u0161ta su ruski agresori sposobni i na \u0161ta rusi brbljaju o za\u0161titi mira, borbi protiv fa\u0161izma i bri\u017enji za bezbednost u regionu.<\/p>\n
Bucha je bio taj koji je postao za svet taj \u0161ok, ta ta\u010dka bez povratka u percepciji geopoliti\u010dkih ciljeva Kremlja. Iako mnogi na Zapadu jo\u0161 uvek nisu \u017eeleli da se odrekne odre\u0111enih iluzija o nekontrolisanosti akcija na terenu, vi\u0161ku izvo\u0111a\u010da, „stra\u0161noj gre\u0161ci“…<\/p>\n
Zbog toga odlazak u Moskvu, Nehamer nije negovao radosne izglede, nije bio zadovoljan prijateljskom atmosferom poznatom austrijsko-ruskim odnosima. „To nije bila prijateljska poseta. Upravo sam stigao iz Ukrajine i svojim o\u010dima sam video nemerljivu patnju izazvanu ruskim agresivnim ratom“, priznao je sam kancelar. Me\u0111utim, jo\u0161 uvek nije izgubio nadu da \u0107e „otvoriti o\u010di“ Putinu, pomislio je, mo\u017eda krije u\u017easne informacije o masakrima na okupiranim ukrajinskim teritorijama, o plja\u010dki, plja\u010dki, mu\u010denju, silovanju. On se trudio da lider Kremlja shvati da „niko na svetu ni na koji na\u010din ne deli njegovu poziciju“.<\/p>\n
Me\u0111utim, Putin nije bio impresioniran svim ovim. Vrlo dobro je znao za sve te ratne zlo\u010dine, \u0161tavi\u0161e, odobravao ih je i ohrabrivao. A ruski lider to nije ni poku\u0161ao da sakrije. Jasno je stavio do znanja da ide sve u svemu, bori\u0107e se do kraja, odnosno dok ne uni\u0161ti Ukrajinu ili ga ne zaustavi svetska zajednica. Zato ne \u010dudi \u0161to, kako je Nehamer priznao, razgovor „nije ostavio pozitivan utisak na sebe“.<\/p>\n
To jest, umesto da otvori o\u010di Putinu, ova poseta otvorila o\u010di samom Nehameru i celom civilizovanom svetu, koji je i dalje bio o\u010daran iluzijama. Kona\u010dno je postalo jasno da nema svrhe dijaloga sa Kremljom.<\/p>\n
Ukupna slika ruskog spoljnopoliti\u010dkog stava pojavila se jo\u0161 jasnije nakon objavljivanja u zvani\u010dnom glasniku kremljske propagande „RIA Novosti“ o \u010dlanku ruskog politi\u010dkog tehnologa Timofeja Sergejceva pod elokventnim naslovom „\u0160ta da radimo sa Ukrajinom?“. Ako sumirate sve ovo pisanje i odgovorite na pitanje postavljeno u naslovu jednom re\u010dju, onda je sve jednostavno do banalnosti: „Uni\u0161ti!“. U svakom slu\u010daju, od ukrajinske Ukrajine (izvinjavam se zbog tautologije), prema planu autora, ne bi trebalo da bude kamena neprevrnutog. Prema njegovom mi\u0161ljenju, Ukrajincima mogu da se oproste samo oni koji \u0107e se odati ukrajinskog i pristati da postanu Rusi. Za sve ostale, put je poznat. Ovde imate ideolo\u0161ku nadgradnja za mizantropske prakse.<\/p>\n
Zanimljivo je da se mesec dana ranije na istom resursu RIA Novosti pojavio jednako fa\u0161isti\u010dki \u010dlanak propagandiste Kremlja Pjotra Okopova „Ofanziva Rusije i Novog sveta“. Me\u0111utim, brzo je uklonjen sa lokacije, a jo\u0161 uvek je bilo mogu\u0107e izdvojiti je iz ke\u0161a. Dovoljno je citirati jednu re\u010denicu: „Vladimir Putin je preuzeo istorijsku odgovornost, odlu\u010div\u0161i da re\u0161enje ukrajinskog pitanja ne prepusti budu\u0107im generacijama“. Iz teksta je jasno da je to „kona\u010dno re\u0161enje“, jer je to jedini na\u010din da se budu\u0107a generacija Rusa „spasi“ od konfrontacije sa „ukrajinskim pitanjem“. I ovde nema sumnje koji od istorijskih likova dvadesetog veka je ideolo\u0161ki otac ruskog diktatora.<\/p>\n
Zbog toga artikulisane parole i prakse ne ostavljaju nikakvu sumnju da je Rusija izvr\u0161ila invaziju na Ukrajinu kako bi istrebila Ukrajince na noge. To je u stvari da bi se po\u010dinio genocid. Prvi od svetskih lidera koji je upotrebio ovaj u\u017easan izraz u vezi sa trenutnim akcijama Rusa bio je lider zapadnog sveta, predsednik SAD D\u017eo Bajden. „Da, nazvao sam to genocidom. Postaje sve o\u010diglednije da Putin poku\u0161ava da izbri\u0161e samu ideju o ukrajinskom sa lica zemlje. Dokazi akumuliraju… Bukvalno sve je vi\u0161e dokaza o u\u017easnim stvarima koje su Rusi uradili u Ukrajini“, rekao je on.<\/p>\n
Zapravo, Rusi su, optu\u017euju\u0107i sve oko sebe za fa\u0161izam i nacizam, i sami postali nepokolebljivi nosioci mizantropske ideologije. Svetski poznati ruski pisci, kompozitori, umetnici, slavni balet nisu spasili Rusiju od usisaja u \u0161ovinisti\u010dki krater. Ili su mo\u017eda i oni doprineli ovome?<\/p>\n
Setio sam se incidenta sa \u010duvenim sovjetskim i ruskim glumcem Olegom Tabakovim, koji se dogodio u prole\u0107e 2014. Svi u biv\u0161em Sovjetskom Savezu su ga toliko po\u0161tovali, toliko su voleli njegove likove \u2013 od Nikolaja Rostova u ratu i miru Kot Matroskinu u Prostokva\u0161inu. A ko bi u stra\u0161nom snu mogao da zamisli da \u0107e ovaj idol miliona tako lako, kao da priprema svoju slede\u0107u ulogu, re\u0107i slede\u0107e o Ukrajincima: „\u017dao mi ih je. Oni su u smislu bedni. Re\u0436i \u0436u zavodljivu misao. U svakom trenutku, njihova najbolja vremena, njihovi najpametniji predstavnici inteligentne inteligencije bili su negde na drugoj i tre\u0107oj poziciji posle Rusa. Sramota me je zbog njih. Ne mo\u017ee\u0161 da popravi\u0161 situaciju.“<\/p>\n
Tabakov nije bio ni politi\u010dar, ni propagandista, pa \u010dak ni dru\u0161tveni aktivista iz kulture. Bio je istaknuti predstavnik ruske kulturne inteligencije. A za njega su Ukrajinci, prema sopstvenom priznanju, zapravo neutemeljeni, koji nisu ni stajali blisko sa predstavnicima „velike ruske nacije“. A \u0459ta je to, ako ne nacizam? A tamo odakle nacizam poti\u010de, pre ili kasnije pojavi\u0107e se genocid, jer \u0161ta sa\u017ealjeti „siroma\u0161ne“.<\/p>\n
I tako veliki i mali tabakovi su se poslednjih osam godina bavili metodi\u010dnom dehumanizacijom Ukrajinaca. Oni su se zategli u glavama ruskih stanovnika da ukrajinci mogu biti ubijeni, oplja\u010dkani i silovani bez gri\u017ee savesti. A Rusi se nisu naro\u010dito opirali. Naprotiv, uzeli su sva ta uputstva sa zadovoljstvom i ponosom. Zato se glasovi majki i \u017eena okupatora tako opu\u0161teno \u010duju u presretnutim telefonskim razgovorima da mi, ka\u017eu, sin\/supruzhe, donose razne korisne stvari iz Ukrajine, siluju Ukrajinke, ali \u0161tite sebe, ubijaju, ali brinu o sebi. Nema kajanja za \u045brtvama, kao da pri\u0438amo o obi\u0438nim lovom na divlje \u045bivotinje.<\/p>\n
I onda su sve sumnje da je ovo „Putinov rat“ ve\u0107 nestale. Velika ve\u0107ina Rusa podr\u017eava ovaj rat, a mnogi od njih nastoje da nadma\u0161e svoje vo\u0111e u manifestacijama krutosti.<\/p>\n
Godine 1944, svetski poznati advokat, na\u0161 zemljak, biv\u0161i stanovnik Lviva Rafael Lemkin upotrebio je re\u010d „genocid“ kada je opisivao zlo\u010dine Holokausta u Drugom svetskom ratu. Nakon toga je pa\u017eljivo opisao i strukturisao sve znake genocida, uveo ovaj termin u op\u0161tu pravnu praksu. Lemkinovo delo kori\u0161\u0107eno je, posebno, na nirnber\u0161kim su\u0111enjima nacisti\u010dkim kriminalcima 1945\/1946.<\/p>\n
Da li \u0107e sada biti mogu\u0107e osuditi Ruse za zlo\u010din genocida? Najverovatnije, malo je verovatno da \u0107emo uspeti da uklopimo postupke okupatora u slovo „Konvencija o spre\u010davanju i ka\u017enjavanju zlo\u010dina genocida“ koju je formulisao Lemkin, ali u svakom slu\u010daju duh genocida je ovde definitivno prisutan.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Austrijski kancelar Karl Nehamer je pro\u0161le nedelje boravio u zvani\u010dnoj poseti Moskvi i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Uprkos \u010dinjenici da su mnogi u Ukrajini i na Zapadu ovu posetu nazvali „sramnom“, zapravo je bila izuzetno korisna. Bar zato \u0161to je odagnao poslednje iluzije zapadnog dru\u0161tva o Rusiji i njenom vo\u0111stvu. Uprkos svemu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2265,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[330,482,132,86,20,8,81,159,35,179,5],"class_list":["post-2264","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-dzozef-bajden","tag-genocid","tag-lyubko-petrenko","tag-propaganda","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-sankcije-rusiji","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2264","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2264"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2264\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2265"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2264"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2264"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2264"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}