{"id":22323,"date":"2023-12-27T19:00:10","date_gmt":"2023-12-27T18:00:10","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-12-nordijska-preciznost-nadmasila-postupke-rusije\/"},"modified":"2023-12-27T19:00:10","modified_gmt":"2023-12-27T18:00:10","slug":"nordijska-preciznost-nadmasila-postupke-rusije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-12-nordijska-preciznost-nadmasila-postupke-rusije\/","title":{"rendered":"Nordijska preciznost nadma\u0161ila postupke Rusije"},"content":{"rendered":"

NATO se \u0161iri kako bi uklju\u010dio Finsku i \u0160vedsku. Ovo je najve\u0107i doga\u0111aj poslednjih godina, ne samo u basenu Balti\u010dkog mora, ve\u0107 i u arhitekturi Evrope. Dr Wojciech Lier, osniva\u010d Instituta za nordijske studije, govori o stvarnom zna\u010daju ove \u010dinjenice u intervjuu za Jaros\u0142aw Kociszewski. Iznad svega, to zna\u010di uklju\u010divanje bezbroj balti\u010dkih ostrva u NATO.<\/em><\/p>\n

\u2013 Nesumnjivo, ovo je odgovor na rusku agresiju u Ukrajini. Usmerena je protiv same Rusije ili na smanjenje ruske pretnje. U kojoj meri ova ekspanzija zaista mo\u017ee da smanji takvu pretnju?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Zaista, \u010dlanstvo Finske, a uskoro i \u0160vedske, direktan je rezultat otvorenog sukoba koji je Rusija zapo\u010dela u Ukrajini. Do 2014. ili 2015. govorio bih o tradicionalnoj uzdr\u017eanosti i nevoljnosti nordijskih zemalja da identifikuju i imenuju specifi\u010dnu pretnju nacionalnoj bezbednosti svih nordijskih zemalja, a to je, naravno, Rusija. Ta\u010dno je da su se Danska, Norve\u0161ka i Island ranije opredelili za \u010dlanstvo, ali \u0161vedska i Finska su se, iz istorijskih ili geopoliti\u010dkih razloga, izra\u017eavale u mirnijem, suzdr\u017eanijim, neutralnijim tonom i izbegavale da jasno defini\u0161u potencijalnu opasnost sa Istoka, kako su je nekada zvali \u0160ve\u0111ani i Finci.<\/p>\n

Po\u010dev\u0161i od 2014. i kasnije 2015. godine, dakle sa po\u010detkom ruske agresije, aneksijom Krima i okupacijom takozvanih „DPR“ i „LPR“, sa posledicama potpunog napada na Ukrajinu, po\u010delo je da se menja razumevanje ove pretnje u \u0160vedskoj i Finskoj. Kao rezultat toga, politi\u010dke elite tih zemalja, poznate po uzdr\u017eanom jeziku i govore o „pretnji sa Istoka“, sada su po\u010dele jasno da govore da je to Rusija. Danas niko u \u0160vedskoj i Finskoj nema iluzija o promeni situacije i evoluciji strategije nacionalne bezbednosti razvijene posle Drugog svetskog rata, koja bi trebalo da ima za cilj suprotstavljanje pretnji od obi\u010dnog suseda sa Istoka.<\/p>\n

Istovremeno, vredi zapamtiti da, pored napada punih razmera, Ruska Federacija tako\u0111e koristi pretnje kao deo svog oru\u017eja. Zbog toga su pretnje opisane i u Strategiji totalne odbrane \u0160vedske. Javnost je obave\u0161tena da je dezinformacija tako\u0111e oblik ofanzivnog oru\u017eja Ruske Federacije. Posmatraju\u0107i postupke \u0161vedske ili finske politi\u010dke elite, mogu da dodam da su oni u centru pa\u017enje i u prvom planu zemalja koje najvi\u0161e insistiraju na sankcijama rusiji, oni su prili\u010dno jaka intelektualna baza za pristalice sankcija, jer \u0160ve\u0111ani i Finci vrlo dobro znaju da, da bi se tamo dugoro\u010dno promenio mentalitet Rusa, akcije moraju biti usmerene tamo. zajedno sa informacionim faktorom, usmerenim na mlade Ruse, kojima treba pokazati da je svet otvoren za njih.<\/p>\n

Me\u0111utim, koliki je stvarni zna\u010daj pridru\u017eivanja ove dve zemlje NATO-u? \u0160ta jo\u0161 donose Severnoatlantskoj alijansi, osim, naravno, same teritorije i mogu\u0107nosti da kontroli\u0161u zna\u010dajan deo granica sa Rusijom?<\/strong><\/p>\n

Pitanja vezana za pridru\u017eivanje \u0160vedske i Finske NATO-u \u010desto se razmatraju u smislu ilustrativnih, ali i vrlo jednostavnih pore\u0111enja, odnosno, na primer, teritorijalnih ili populacionih pitanja. Zaista, Rusija ima ogromnu prednost ovde. Geografski gledano, to je najve\u0107a zemlja na svetu, sa vi\u0161e od 146 miliona stanovnika. Finska i \u0160vedska su neuporedivo manje, sa kombinovanom populacijom od oko 16 miliona stanovnika, deset puta manjom.<\/p>\n

Ali pre svega ukazuju na ekonomski potencijal. Naravno, NATO je vojni savez, ali kao \u0161to znamo i vidimo iz posledica sukoba u Ukrajini, ako iza vojske ne stoji jaka, inovativna ekonomija, imamo situaciju u kojoj, na primer, ruski vojnici kradu toaletnu keramiku. Jaka vojska mora da ima jaku ekonomsku bazu i to je prednost koju dobija NATO. Ne radi se \u010dak ni o cifri BDP-a, mada je i interesantna. Ako saberete BDP svih pet skandinavskih zemalja, odmah mo\u017eete videti da je taj iznos ve\u0107i od onog u Rusiji, koja je geografski najve\u0107a zemlja na svetu sa 146 miliona stanovnika, dok je broj stanovnika svih skandinavskih zemalja oko 28 miliona.<\/p>\n

Jo\u0161 jedna va\u017ena determinanta jake vojske je tehnolo\u0161ki potencijal i inovativnost ekonomije. Forbs Global 2000 rang lista najskupljih kompanija na svetu pokazuje da je ukupna vrednost najve\u0107ih kompanija u \u0160vedskoj, sa 10 miliona stanovnika, ve\u0107a nego u Rusiji, sa 146 miliona stanovnika. \u0160tavi\u0161e, to su kompanije koje su sinonim za inovacije, \u0161to podrazumeva stalni razvoj veoma jake ekonomije, za razliku od Rusije, \u010dije se poslovanje uglavnom zasniva na va\u0111enju, preradi i prodaji prirodnih resursa.<\/p>\n

\u2013 Razumem da su ekonomski potencijali, inovacije od velikog zna\u010daja, jer one tako\u0111e \u010dine potencijal oru\u017eanih snaga, odbrambeni potencijal dr\u017eave, ali da li su Finci i \u0160ve\u0111ani spremni da iskoriste taj potencijal u okvirima Severnoatlantske alijanse?Na primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Imati potencijal je jedno, ali biti spreman, voljan i sposoban da ga iskoristi\u0161 u borbi je sasvim drugo.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Rekao bih to, naravno, da. \u0160ve\u0111ani i Finci imaju prednost u zasnivanju svoje totalne odbrambene strategije na \u010dinjenici da su sami \u0161vedski i finski narodi veoma spremni da brane teritoriju svojih zemalja. Ne samo da Finska ima veoma dugu granicu sa Rusijom, a sada je granica ta koja odvaja NATO od Rusije na severu, ve\u0107 je to i granica koja razdvaja veoma, veoma dubok zaliv izme\u0111u dru\u0161tva, \u010dak bih rekao civilizacija, evropska, nordijska civilizacija, i Rusija. Govorim o velikom broju elemenata mentaliteta, koji su dijametralno suprotni na isto\u010dnoj i zapadnoj strani ove granice. Mo\u017eda je smelo, ali rekao bih da je nordijski region najprosperitetniji i najpojedniji region na svetu u smislu prosperiteta. Vidimo da zalivske zemlje imaju ve\u0107i ekonomski potencijal, ali kada pogledamo indeks stratifikacije prihoda, u skandinavskom regionu je to najpoukstvenije. Dakle, ovo je odli\u010dan primer \u010dinjenice da nije bitna kvantitet, ve\u0107 kvalitet.<\/p>\n

\u2013 To jest, \u0160ve\u0111ani, Finci, kao \u0161to ka\u017eete, imaju ne samo potencijal, ve\u0107 i volju da se odupru. A sada slede\u0107e, naizgled logi\u010dno pitanje \u2013 \u0161ta ih je ta\u010dno ubedilo? Zar akcije ruskih podmornica koje ulaze na Balti\u010dke fjordove nisu pokazale \u0160ve\u0111anima da Rusi nisu daleka pretnja, ali su ve\u0107 ovde?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Bez sumnje. Prelazak granica podmornicama, povr\u0161inskim brodovima ili avionima jasno je stavio do znanja da Rusi testiraju pre svega reakciju \u0160ve\u0111ana i Finaca, kao i \u0160panaca ili Portugalaca, jer su \u010dak i tamo Rusi dozvolili sebi da prelaze granice. To je pokazalo da \u0161vedska ili finska vojska i protivvazdu\u0161na odbrana imaju svoje nedostatke. Na primer, 2013. godine, kada je ruski bombarder pre\u0161ao \u0161vedsku granicu, nijedan borbeni avion Gripen nije poleteo u vazduh jer su svi piloti bili na odmoru zbog uskr\u0161njih praznika. Pored toga, ovi postupci Rusa bili su faktor koji je primorao \u0160ve\u0111ane i skandinavske zemlje uop\u0161te da potpi\u0161u dokument koji je jasno definisao Rusiju kao potencijalnu pretnju i agresora. To je nagovestilo da \u0107e biti promena u \u0160vedskoj i Finskoj. \u010cak i tada se mogla videti \u017eelja da se nastavi debata o strategiji totalne odbrane i potrebi prekvalifikacije gra\u0111ana.<\/p>\n

To je navelo \u0160ve\u0111ane i Fince da modernizuju postoje\u0107u opremu. Rat u Ukrajini je jo\u0161 jednom pokazao da nije bitna koli\u010dina ve\u0107 kvalitet vojne opreme koja dolazi iz \u0160vedske. Ima skoro hirur\u0161ku preciznost, kao \u0161to je primer \u0161vedsko-britanskog strelca samohodnog haubice. To jest, ne govorimo o nano\u0161enju velikih gubitaka, ve\u0107 o upotrebi oru\u017eja visoke preciznosti za eliminisanje \u010dak i pojedina\u010dnih objekata.<\/p>\n

Pomenuli ste strategiju totalne odbrane. \u0160ta ovo zna\u010di? Od \u010dega se sastoji?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Totalna odbrana, u kontekstu strategije koju sprovode \u0160ve\u0111ani, de fakto zna\u010di anga\u017eovanje svakog gra\u0111anina u odbrani zemlje. Ova odbrana \u010desto nagla\u0161ava da se \u0160ve\u0111ani nikada ne\u0107e predati i da \u0107e svim sredstvima, kako diplomatskim tako i vojnim, koristiti za odbranu nacionalne teritorije. Postoji i va\u017ean odeljak o tome kako se pona\u0161ati tokom sukoba punih razmera i kako voditi gerilsko ratovanje kada je neprijatelj, pa, ovde ve\u0107 mo\u017eemo jasno re\u0107i kada se Rusi pojave u velikom broju na teritoriji \u0160vedske.<\/p>\n

\u2013 Razgovarali smo o „unutra\u0161njem jezeru NATO“, koje je Balti\u010dko more, ali ovde ne smemo zaboraviti na Kenigsberg, Kalinjingradski region, koji je, opet, ostrvo u ovom jezeru.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Kada govore o Kalinjingradskom regionu i potencijalnoj pretnji zemljama \u010dlanicama NATO, oni pre svega misle na Suvalski koridor. Mapa Balti\u010dkog mora pokazuje da je to vru\u0107a ta\u010dka koja bi, ako se dve ruske vojske sretnu na teritoriji Belorusije, prakti\u010dno odsekla Litvaniju, Letoniju i Estoniju od zaliha. Me\u0111utim, ovo mesto prestaje da bude tako osetljivo ako pogledamo malo dalje na sever, u vreme kada je Finska ve\u0107 \u010dlanica i kada se \u0160vedska samo \u0161to nije pridru\u017eila NATO-u.<\/p>\n

Ovaj region se \u010desto demonizuje kao jedno od najopasnijih ili zapaljivih mesta na svetu. Me\u0111utim, kada Baltik postane unutra\u0161nje jezero NATO-a, nesumnjivo \u0107e dominirati NATO zbog snaga i resursa koje ima ovde. To \u0107e, naravno, zna\u010diti blokadu Kalinjingradskog regiona sa istovremenim gerilskim ratom na teritoriji Litvanije, Letonije i Estonije. Stoga je ovo tvrd orah koji treba razbiti ne samo za Alijansu, kako mediji \u010desto nagla\u0161avaju, ve\u0107 pre svega za samu Rusiju.<\/p>\n

To vidimo danas zatvaranjem vazdu\u0161nog prostora za putni\u010dki saobra\u0107aj aviokompanija registrovanih u Rusiji. U slu\u010daju otvorenog sukoba, situacija za Rusiju ovde \u0107e biti izuzetno te\u0161ka.<\/p>\n

\u2013 Da li Rusi imaju potencijal u ovom trenutku, hDa li ruska Severna flota ima potencijal da efikasno ugrozi dominaciju NATO-a na Baltiku?<\/strong><\/p>\n

\u2013 To je diskutabilno pitanje, jer u pogledu brojki, Rusija ima odre\u0111enu prednost u odnosu na NATO jedinice. Samo Balti\u010dko more je prili\u010dno plitko telo vode, tako da veliki brodovi koji se stalno potopi u Crnom moru nisu ba\u0161 pogodni za Baltik. Ovo je horor pri\u010da koju Rusija voli da koristi, ali, s druge strane, pri\u010da se o ta\u010dnosti oru\u017eja koje imaju Skandinavci i koje je najbolje prilago\u0111eno uslovima Balti\u010dkog mora. Na primer, korvete klase Visbi su brzi, laki raketni \u010damci sa raketama RBS15. Tu su i podmornice \u0161vedske klase koje, bar na papiru, daju prednost zemljama NATO-a u Balti\u010dkom moru. Dodato tome je tehnolo\u0161ka prednost koja joj omogu\u0107ava da napadne ruske jedinice i sabotira linije snabdevanja hirur\u0161kom precizno\u0161\u0107u.<\/p>\n

\u2013 To su pomorske operacije, dok su vazdu\u0161ne operacije tako\u0111e klju\u010dni element. Koliki je zna\u010daj finskih i \u0161vedskih vazdu\u0161nih snaga u ovoj slagalici?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Finsko vazduhoplovstvo je bazirano na ameri\u010dkim multirol lovcima, ali ovde vredi fokusirati na \u0160vedsku, koja ima vi\u0161estrukog borca sopstvene proizvodnje. Ovo jo\u0161 jednom nagla\u0161ava odre\u0111eni kontrast izme\u0111u veli\u010dine populacije i tehnolo\u0161kih mogu\u0107nosti. To je zemlja sa 10 miliona stanovnika koja je, u saradnji sa Britancima, stvorila sopstvenog saab JAS Gripen multirole borca.<\/p>\n

Interesantna \u010dinjenica je da je po\u010detkom ovog veka Poljska odlu\u010divala koji borac sa vi\u0161e uloga da kupi. Izabrali smo F-16, ali broj dva na listi je bio Gripen, koji je \u010dak prestigao francusku Mira\u017e. To je tehnolo\u0161ki napredna ma\u0161ina, dodu\u0161e mo\u017eda ne toliko napredna kao ameri\u010dka, ali je i ogroman plus za \u0160vedsku, koja \u0107e uskoro u\u0107i u NATO. To je ogromna prednost jer je to malo druga\u010dija tehnologija od SAD, a Rusi \u0107e to morati da uzmu u obzir i analiziraju. Gripen ima odre\u0111ene karakteristike koje mu daju prednost u odnosu na ruske avione.<\/p>\n

Materijal je proizveden uz podr\u0161ku Odeljenja NATO-a za javnu diplomatiju. <\/em><\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Be\u017eanje od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Luka\u0161enka ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Rosyjskie dzia\u0142ania uprzedza nordycka precyzja<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

NATO se \u0161iri kako bi uklju\u010dio Finsku i \u0160vedsku. Ovo je najve\u0107i doga\u0111aj poslednjih godina, ne samo u basenu Balti\u010dkog mora, ve\u0107 i u arhitekturi Evrope. Dr Wojciech Lier, osniva\u010d Instituta za nordijske studije, govori o stvarnom zna\u010daju ove \u010dinjenice u intervjuu za Jaros\u0142aw Kociszewski. Iznad svega, to zna\u010di uklju\u010divanje bezbroj balti\u010dkih ostrva u NATO. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":21595,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[396,1705,1615,2794,1611,1706,1683],"class_list":["post-22323","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-nato","tag-russia","tag-russian-aggression","tag-russian-navy","tag-russian-ukrainian-war","tag-sanctions-against-russia","tag-top-news"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22323","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22323"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22323\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/21595"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22323"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22323"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22323"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}