{"id":22295,"date":"2024-01-24T19:00:08","date_gmt":"2024-01-24T18:00:08","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2024-01-mi-smo-taoci-u-sopstvenoj-zemlji\/"},"modified":"2024-01-24T19:00:08","modified_gmt":"2024-01-24T18:00:08","slug":"mi-smo-taoci-u-sopstvenoj-zemlji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2024-01-mi-smo-taoci-u-sopstvenoj-zemlji\/","title":{"rendered":"Mi smo taoci u sopstvenoj zemlji"},"content":{"rendered":"

Mihail \u0409i\u0459kin, ruski pisac, autor eseja „Mir ili rat? Rusija i Zapad \u2013 zbli\u017eavanje“, dala je Stasia Budzish intervju. Autor analizira odnose Rusije i Zapada. On otkriva osnovne uzroke aktuelnog rata, optu\u017euju\u0107i zapadne politi\u010dare za nedelovanje u vezi sa postupcima Vladimira Putina. \u0160i\u0161kin nagla\u0161ava potrebu da se pomogne Ukrajini kao klju\u010dni korak u osloba\u0111anju Rusa od autoritarnog re\u017eima.<\/em><\/p>\n

„Mir ili rat? Rusija i Zapad \u2013 zbli\u017eavanje“ napisali ste na nema\u010dkom, za jednog zapadnog \u010ditaoca, da objasniTe Rusiju, da objasnite njen na\u010din razmi\u0161ljanja. Po va\u0161em mi\u0161ljenju, Zapad to uop\u0161te ne razume. Me\u0111utim, esej sadr\u017ei i optu\u017ebe. Ka\u017eete da su dugi niz godina zapadni politi\u010dari \u017emurili na Putinove postupke i da je to, izme\u0111u ostalog, dovelo do toga da imamo rat. U intervjuu ka\u017eete da zapad treba da pomogne Rusima da se oslobode cara. Za\u0161to Rusi to ne mogu sami da urade?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Pre svega, Zapad treba da pomogne Ukrajini da pobedi u ratu, to bi istovremeno pomoglo Rusima da se oslobode cara. Moram da priznam da smo taoci u sopstvenoj zemlji i izgleda da \u017eelimo da se oslobodimo onih koji nas terori\u0161u, ali istovremeno ne mo\u017eemo ili ne znamo kako to da uradimo. Samo moramo da \u045bivimo sa tim ili da odemo. U psihologiji, ovo se zove Stokholmski sindrom. I od toga Rusija pati. Imamo ljude na vlasti kojih se ne mo\u045bemo otarasiti, tako da da bismo \u045biveli u ovoj zemlji, moramo se prilagoditi sistemu dok se ne zaljubimo u one koji su nas oteli u zarobljeni\u0459tvu.<\/p>\n

Da li Zapad \u045beli da ti pomogne?<\/strong><\/p>\n

Da je u njegovu korist, verovatno bi to uradio, ali mu nije bitno da li Putin, Patru\u0161ev ili bilo koji drugi politi\u010dar vlada Rusijom. Zapad je zabrinut samo za sopstvenu bezbednost. I ona je taj koji je ugro\u017een od strane Rusije, ili bolje re\u010deno haos u koji mo\u017ee da utone. Rusija ima nuklearno oru\u017eje, tako da je mirno i sna\u017enom lideru na \u010delu zemlje zagarantovano odr\u017eavanje statusa kvo. Zapad se ne\u0107e me\u0161ati u unutra\u0161nje stvari Rusije i tamo ne\u0107e poku\u0161avati ni\u0161ta da promeni. On je to ve\u0107 jednom poku\u0161ao da uradi odmah posle raspada Sovjetskog Saveza, ali nije uspeo. Naprotiv, nastao je masovni haos. Danas smo svedoci promene narativa Zapada o tome \u0161ta se de\u0161ava u Ukrajini. Pre godinu dana, na talasu entuzijazma i solidarnosti, nadao sam se da se ne\u0161to mo\u017ee promeniti. Sada ga vi\u0161e nemam. \u010cini se da je sada ve\u0107i problem za Zapad Zelenski, koji ne \u017eeli da pravi ustupke, od Putina, koji je zapo\u010deo rat. Ovo je izdaja Ukrajine.<\/p>\n

Za\u0161to je Zapadu potrebna Rusija?<\/strong><\/p>\n

„Apsolutno ni\u0161ta. Ako bi nestao, \u045bivot bi se nastavio bez mnogo promena. Za Zapad je Rusija opasna jer ima nuklearnu bombu koja bi mogla da padne u pogre\u0161ne ruke u vreme previranja.<\/p>\n

\u2013 A \u0161ta je sa Zapadom Rusije?<\/strong><\/p>\n

„Ona ne mo\u017ee da \u017eivi bez njega, a to je evidentno iz sankcija koje su do\u0161le na snagu. Avioni ne lete, vozovi ne saobra\u0107aju, police prodavnica su prazne, inflacija raste. Sada postoje problemi sa dostupno\u0161\u0107u jaja, na nekim mestima, \u010dak i u Moskvi, ljudi se smrzavaju u svojim domovima jer nema grejanja. Problemi sa dostupno\u0161\u0107u novih tehnologija, automobila, rezervnih delova.<\/p>\n

„Pa, ne mislim da je toliko lo\u0161e. Ako pogledate ruski voz i red letenja, nema naro\u010dite stagnacije. Nije tajna da Kina i Turska, na primer, poma\u017eu Rusiji da zaobi\u0111e sankcije. Automobili i neophodni delovi idu na njega iz Gruzije. Nema problema sa pristupom najnovijim modelima telefona, ra\u010dunara. Police prodavnica pucaju od robe. Sankcije ne funkcioni\u0161u, jer Rusija i dalje ima novca za oru\u017eje i ima od \u010dega da ih proizvede. Rat je rat, ali posao je posao.<\/strong><\/p>\n

Rusija sama ne proizvodi ni\u0161ta, tako da zavisi od ostatka sveta. Nemamo telefone, nemamo kompjutere, moglo bi se re\u0107i da nemamo svoje automobile. Generalno, ono \u0161to je rusko nije povezano sa dobrim kvalitetom. Sve dolazi spolja. Cene su sko\u010dile, a prose\u010dan Rus krivi Zapad, a ne sopstvenu vladu. U Rusiji ne postoji kolektivna odgovornost. Stoga \u0107e, kako bi se objasnila trenutna situacija, tema, od koje ionako ni\u0161ta ne zavisi, tra\u017eiti krivca spolja. Ne\u0107e ga videti u \u010doveku svog kralja, jer je kralj mo\u0107, a mo\u0107 se ne mo\u017ee uvrediti.<\/p>\n

\u2013 Da li su Rusi \u017ertve?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ovako razmi\u0161ljaju o sebi, posebno u kontekstu ovog rata. Oni su pasivni, ne mogu da preuzmu inicijativu, jer su vlasti to uvek \u010dinile za njih. Oni se povinuje njenim odlukama. Ose\u0107aju se kao \u017ertve pred svetom, svet ih povre\u0111uje. Ovo je robovski mentalitet. Ka\u017eem „oni“ jer se ni ja ne ose\u0107am tako.<\/p>\n

\u2013 Mnogo pi\u0161ete o ti\u0161ini i la\u017eima kao uslovu za opstanak, o paralelnim \u017eivotima koje Rusi vode \u2013 jedno je, kako ka\u017eete, u javnosti, drugo kod ku\u0107e, u kuhinji. Ali u isto vreme, u svemu ovome le\u017ei carski ponos za moju zemlju, jaNa primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i I imam utisak da to nije pretvaranje.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Rob mora da se ose\u0107a ponosnim na ne\u0161to u svom \u017eivotu, jer je nemogu\u0107e \u017eiveti \u017eivot u potpunom poni\u017eenju. Kmet, ako nema ni\u0161ta, bi\u0107e ponosan bar na veli\u010dinu svog gospodara, ali \u0107e ga se istovremeno pla\u0161iti. Strah je sastavni deo \u017eivota robova. Navikne\u0161 se. Navikne\u0161 se. Pored toga, to je ne\u0161to \u0161to vas u\u010de da radite od ranog uzrasta. Va\u017enu ulogu u ovom procesu igra \u0161kola, koja vas, s jedne strane, u\u010di da govorite istinu, a sa druge strane pokazuje kako da pre\u017eivite laganjem. Iza\u0111e\u0161 odatle i zna\u0161 da je uslov za pre\u017eivljavanje da \u0107uti\u0161, da se ne saginje\u0161 i da bude\u0161 kao i svi ostali. Ponos se tako\u0111e u\u010di. Od obdani\u0161ta pa nadalje, stvoreni smo da shvatimo u kakvoj velikoj i lepoj zemlji \u017eivimo. Najbolji na celom svetu.<\/p>\n

\u2013 Posle po\u010detka punog rata u Ukrajini, mnogi Rusi su pobegli iz zemlje, posebno na Ju\u017eni Kavka. Intervjuisao sam ih, i u mnogim slu\u010dajevima sam imao ose\u0107aj da je imperijalizam skoro urezan i u jeziku i u pona\u0161anju: biti primoran da govori\u0161 ruski, pona\u0161ati se kao kod ku\u0107e, tretirati sebe kao majstora. To je izazvalo polemiku me\u0111u stanovnicima biv\u0161ih ruskih kolonija. Jedan Rus mi je \u010dak rekao da ga spremnost da nesebi\u010dno pomogne i osmesi na gruzijskim licima \u010dine nepoverljivim, pa ih do\u017eivljava kao slabe i ima refleks da ih iskoristi. Kako se to mo\u045be objasniti?<\/strong><\/p>\n

„Odrastao sam u zemlji u kojoj se niko nikome nije sme\u0161io na ulici, a ljudi nisu bili prijateljski nastrojeni jedni prema drugima, a kamoli od pomo\u0107i. To je bila moja norma. Mnogo godina kasnije, shvatio sam da je takvo pona\u0161anje preba\u010deno na ruske ulice iz zatvora i da mi je jednostavno postalo navika. U kaznenim kolonijama osmeh ne dolazi u obzir, to zna\u010di skrivenu agresiju i ukazuje na to da neko \u017eeli ne\u0161to od vas. I to nikad nije dobro. Mi, Rusi, nosimo ovaj sistem pona\u0459anja kao bolest, ali se mo\u045be izle\u0438iti. Znamo kako da se prilagodimo novim uslovima i u stanju smo da \u017eivimo druga\u010dije od onoga \u0161to nas je nau\u010dilo. Samo treba da shvatimo ovo. Milioni Rusa koji \u017eive van svoje zemlje dokaz su za to.<\/p>\n

\u2013 Pi\u0161ete da je \u010detvrtina stanovni\u0161tva Rusije bila ili u zatvoru, ili se to iskustvo ti\u010de jednog od \u010dlanova njihove porodice. \u010cak koristite i termin „zonizacija“, to jest \u017eivot u zoni, sa kojim se te\u0161ko ne sla\u017eete kada pogledate mapu kazneno-popravnih kolonija u Rusiji. Me\u0111utim, ljudi koji su bili dirnuti ovim iskustvom imaju tendenciju da se o njima govori ne kao o kriminalcima, ve\u0107 kao o nesre\u0107nom, „nesre\u0107nom“. U va\u0161em eseju, Rusija je zemlja koja \u017eivi po gangsterskim pravilima, po principu po kojem se banditima daje posebno po\u0161tovanje. Za\u0459to?<\/strong><\/p>\n

Istorija Rusije je istorija nasilja. Iz generacije u generaciju, ona \u017eivi u skladu sa zakonom sile, prema pravilima kriminalnog sveta. \u0160tavi\u0161e, vodi ga najva\u017eniji razbojnik, kome su ostali podre\u0111eni. Jasno je da u Rusiji postoje dva pravna naloga: pisana i nenapisana. Pisani zakon je divan, uvek je bilo tako. Li\u010dno, voleo bih da \u017eivim po staljinisti\u010dkom ustavu Velikog terora ako se toga pridr\u017eava. Ali pisani zakon nije bitan, jer ako \u017eelite da pre\u017eivite u Rusiji, morate delovati u skladu sa va\u017enijim nepisanim zakonom. Da ilustrujem ovo, da vam dam jednostavan primer. U ruskoj ulici, pravo ja\u0438e vladavine. Uop\u0161te nije va\u017eno \u0161to \u0161etate pe\u0161a\u010dkim prelazom na zelenom svetlu i vi ste, na primer, \u017eena sa kolicima za bebe, jer ako se pojavi d\u017eip, onda put prvenstveno pripada njemu. I \u017eiveti tamo, to vrlo dobro zna\u0161, tako da ne\u0107e\u0161 gurati u traku ispred d\u017eipa. U Rusiji se po\u0161tuju samo oni koji imaju vlast. Samo on mo\u045be da bude vo\u0440a. Ostali su kmetovi. Tako\u0111e ra\u0111a nasilje, jer kmetu nije potrebna sloboda, potrebni su mu sopstveni kmetovi. Ovo je zakon koji Rusi poku\u0161avaju da ne kr\u0161e. Ali ako \u017eeli\u0161 da ga prekr\u0161i\u0161, uni\u0161ti\u0107e te. Ako \u017eeli\u0161 da \u017eivi\u0161, mora\u0161 da prihvati\u0161 gangsterska pravila igre. Tek tada \u0107ete imati mir i neku vrstu surogat majke za stabilnost. Ako ne, posta\u0107e\u0161 niko. Bi\u0107ete izva\u0111eni iz zagrada, li\u0161eni dostojanstva. Jer samo snaga jednako po\u0161tuje. U Italiji, na primer, mafija deluje paralelno sa dr\u017eavom, oni ratuju jedni sa drugima. U Rusiji, mafija i dr\u017eava su jedna ista struktura, ista kriminalna organizacija. Ako ste policajac, to ne zna\u010di da se borite sa banditima, ve\u0107 da ste i sami bandit.<\/p>\n

\u2013 Ne \u010dini se da \u0107e biti mogu\u0107e izma\u0107i Rusiju iz ovog za\u010daranog kruga.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ja sam optimista, verujem da \u0107e svaka zemlja na kraju do\u0107i do ta\u010dke kada \u017eeli da bude demokratska. U ovom trenutku, te\u0161ko je zamisliti da \u0107e ruska dr\u017eava \u0161tititi slabe, ali mo\u017eda malim koracima to mo\u017ee da se postigne. Prvi bi mogao da bude kolaps federacije. U svakom slu\u010daju, ako \u017eelimo da demokratizujemo Rusiju, propast imperije je preduslov. Tek tada \u0107e biti mogu\u0107e po\u010deti da gradimo ne\u0161to novo na njegovim ru\u0161evinama. Bi\u0107e mogu\u0107e daNa primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Sjedinjenih Dr\u017eava To se ne mo\u017ee uraditi iznutra. Potrebna je katastrofa da bi se to uradilo.<\/p>\n

\u2013 Ako se to desi, gde \u0107emo na mapi tra\u017eiti Rusiju?<\/strong><\/p>\n

Ne zanima me mnogo \u0161ta postaje Rusija od onoga \u0161to je geografski Ruska Federacija danas, jer se nikada nisam poistovetio sa celom teritorijom ove velike zemlje. Ne ponosim se njenim prostorima. Jedino \u0161to bih voleo je da mogu da \u017eivim tamo dostojanstveno. Naravno, danas je te\u0161ko zamisliti da \u0107e se federacija ras rasuti, ali ne tako davno propast Sovjetskog Saveza tako\u0111e je delovala kao ne\u0161to besmisleno. A ipak se desilo. Mislim da kada se raspadne, bi\u0107e isto kao i tada. Proces \u0107e verovatno po\u010deti severnim Kavasom i pokrenu\u0107e ga \u010ce\u010denija, a zatim Tatarstan, a ostale republike \u0107e leteti kao domine. Mo\u017ee se pretpostaviti da \u0107e veliki deo Sibira postati Kinez.<\/p>\n

\u2013 Ko \u0107e onda biti „Ruski \u010dovek“?<\/strong><\/p>\n

\u2013 A ko je on danas: onaj koji podr\u017eava rat, ili onaj koji mu se protivi? Mislim da \u0107e Ruskinja biti ono \u0161to je oduvek bio \u2013 kmet. I pod potpuno istim uslovima, on \u0436e nastaviti.<\/p>\n

\u2013 \u017delim da se pozabavim veoma va\u017enim pitanjem \u2013 ruskim jezikom, i onim \u0161to se desilo sa njegovom percepcijom posle 24. februara 2022. godine, ne samo u Ukrajini, ve\u0107 i \u2013 donekle \u2013 u Poljskoj. Govore o jeziku imperijalista, ubica, fa\u0161ista, la\u017eova. Na sastanku var\u0161avih autora rekli ste da slavisti \u0161irom sveta treba da urade sve da vrate dostojanstvo jezika kako ne bi postao \u017ertva Putinove politike. Za\u0161to oni?<\/strong><\/p>\n

„Ono \u0161to se desilo ruskom jeziku je neosporna tragedija i za jezik i za kulturu. Istorija zna takve situacije, na kraju, ista stvar se desila i sa nema\u010dkim jezikom posle Drugog svetskog rata. Moj otac nije mogao da slu\u0161a ovaj govor, a kada sam poku\u0161ala da ga ubedim, rekao je da jezik fa\u0161ista ne mo\u017ee biti lep. Sada mi, maternji govornici ruskog jezika, moramo da nosimo ovaj prtljag i \u017eivimo sa njim. Me\u0111utim, verujem da nemamo pravo da odustanemo i na\u0161a je du\u017enost da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da je za\u0161titimo kao deo svetske kulture. Nesumnjivo, bez toga, bi\u0107e siroma\u0161nija. To zna\u010di da za\u0161titom ruskog jezika \u0161titimo svetsku kulturu. Ali treba nam pomo\u0436. Da bi jezik opstao i ne postao samo sredstvo svakodnevne komunikacije, potrebna mu je zvani\u010dna podr\u0161ka. Sada to treba braniti van Rusije, a to bi trebalo da urade finansirana odeljenja za slovenske studije na javnim univerzitetima \u0161irom sveta. Trebalo bi da postanu ostrva koja \u0107e stvoriti arhipelag ruske kulture u svetu. Oni su ti koji treba da podr\u017ee rusku kulturu i jezik. Kao iseljenici, poku\u0459avamo da uradimo ovo, ali to nije dovoljno. Potrebna nam je podr\u0161ka stabilnih institucija.<\/p>\n

Va\u0161a knji\u017eevnost, koju nazivate delom svetske kulture, krije ogroman broj imperijalisti\u010dkih tema. Uzmimo, na primer, Lermontov „Heroj na\u0161eg vremena“. Pre nekoliko godina, dr\u017eao sam kurs o knji\u017eevnosti iz devetnaestog veka studentima ruske filologije. Me\u0111u njima su bili Poljaci, Ukrajinci, Belorusi i Rusi. Kada sam pitao \u0161ta ruski oficir Pe\u0161orin radi na Kavkau sredinom 19. veka, re\u010deno mi je da je putovao. Kolonijalni diskurs uop\u0161te nije postojao, \u0161tavi\u0161e, neki ljudi su bili \u0161okirani time. U to vreme, \u010dinilo se da Rusi vi\u0161e vole verziju da su nacija turista, a ne kolonizatori. Otuda i moje pitanje: Da li ste vi, ruski pisci koji \u017eive u izgnanstvu, ve\u0107 po\u010deli ponovo da \u010ditate klasike va\u0161e knji\u017eevnosti i stavljate ih u nove kontekste?<\/strong><\/p>\n

„To treba da se re\u0161i \u0161to je pre mogu\u0107e. Mi smo u trenutku kada je ruska knji\u017eevnost u krizi. Do sada je uvr\u0161ten samo jednom \u2013 1917. godine, kada su bolj\u0161evici do\u0161li na vlast. Onda je revidirano, ponovo smo ga pro\u0438itali. Isto bi trebalo da se desi i sada. Pisci koje smatramo najve\u0107im, \u010dak i ako su pisali u znak protivljenja carstvu, udisala su isti vazduh. Kada ponovo \u010ditam Tolstoja, Dostojevskog ili Gogolja, otkrivam mnoge stvari na koje ranije nisam obra\u0107ao pa\u017enju. Moramo da napi\u0161emo novu istoriju ruske knji\u017eevnosti. To je na\u0459a du\u045bnost.<\/p>\n

Mo\u017ee li knji\u017eevnost da uti\u010de na Ruse da priznaju svoju nacionalnu krivicu? Imati ne\u0161to kao \u0161to je kolektivna odgovornost? Da bude\u0161 spreman da se pokaje\u0161, da se izvini\u0161?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Precenjujete ulogu knji\u017eevnosti. Ona nema tu mo\u0107 jer uti\u010de samo na mali procenat ljudi i ima \u0161ansu da uti\u010de na njih. Ostali \u0107e biti spremni da se pokaju samo kada im kralj ka\u017ee da kleknu i izvine se. Ali nijedan kralj ne bi rekao tako ne\u0161to, jer to nije kraljevsko. U njihovim o\u0438ima, pokazao bi se kao la\u045bni kralj. U o\u010dima Rusa, pravi car mo\u017ee samo da ka\u017ee da ustao sa kolena i pobedio svakoga.<\/p>\n

\u2013 To ne zvu\u010di optimisti\u010dno. Zar stvarno nema nade?<\/strong><\/p>\n

„Svi \u017eele da \u010duju od mene da ima neke nade. Ja Tako\u0111e \u017eelim da \u010dujem ovo od nekoga. Ali niko to ne \u045beli da ka\u045be.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Be\u017eanje od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Luka\u0161enka ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: „Jeste\u015bmy zak\u0142adnikami we w\u0142asnym kraju“<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mihail \u0409i\u0459kin, ruski pisac, autor eseja „Mir ili rat? Rusija i Zapad \u2013 zbli\u017eavanje“, dala je Stasia Budzish intervju. Autor analizira odnose Rusije i Zapada. On otkriva osnovne uzroke aktuelnog rata, optu\u017euju\u0107i zapadne politi\u010dare za nedelovanje u vezi sa postupcima Vladimira Putina. \u0160i\u0161kin nagla\u0161ava potrebu da se pomogne Ukrajini kao klju\u010dni korak u osloba\u0111anju Rusa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":22279,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,8,158,2703,7,159],"class_list":["post-22295","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-rusija","tag-ruski-jezik","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22295","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22295"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22295\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22279"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22295"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22295"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22295"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}