Linearni koncept vremena, koji je zavladao zapadnim svetom zajedno sa hri\u0161\u0107anstvom u kasnoj antici, zvu\u010di veoma privla\u010dno. Ka\u017eu da vreme (a sa njim i istorija, humanost i sve \u0161to postoji) stalno ide napred, pa samim tim nijedan trenutak budu\u0107nosti ne mo\u017ee da ponovi ono \u0161to se ve\u0107 dogodilo. I napredovanjem, osoba vrlo \u010desto podsvesno zami\u0161lja shvatanje ne\u010deg boljeg nego \u0161to je bilo ranije. Zato ne iznena\u0111uje \u0161to linearnu percepciju vremena obi\u010dno karakteri\u0161e optimizam. Ponekad je opravdano, ali vrlo \u0438esto nije. Mnoge primere ove druge opcije daje nastavnik koga niko nikada ne \u017eeli da slu\u0161a \u2013 istoriju.<\/p>\n
Klasi\u010dan ad mu\u010dan primer neopravdanog optimizma je ideja Frensisa Fukujame o „kraju istorije“, izra\u017eena pod uticajem kraja Hladnog rata i kolapsa komunisti\u010dkih re\u017eima centralne i isto\u010dne Evrope na \u010delu sa SSSR-om. Me\u0111utim, umesto kona\u010dnog globalnog trijumfa liberalne demokratije i tr\u017ei\u0161ne ekonomije, vidimo politi\u010dku i, pre svega, ideolo\u0161ku krizu na Zapadu, pove\u0107anje haosa i \u0161irenje \u017eari\u0161ta vojnih sukoba u razli\u010ditim krajnicima sveta. Rusko-ukrajinski rat, Napad Hamasa na Izrael, napadi jemenskih Houtisa, krvoproli\u0107e u Siriji, sve ve\u0107a agresivnost Irana, Severne Koreje i Kine \u2013 ovi i drugi primeri pokazuju ne samo da istorija nema „kraj“. Oni jasno pokazuju da sada\u0161nji politi\u010dki lideri Zapada nisu nau\u010dili jednu veoma va\u017enu lekciju: diktatori i ekstremisti\u010dki pokreti ne mogu biti umirini ustupcima ili razmerama njihove agresije koja je kontrolisana.<\/p>\n
Najbolniji primer za Ukrajinu je ameri\u010dka politika podr\u0161ke sad u ratu protiv Rusije. S jedne strane, sama \u010dinjenica njenog postojanja ve\u0107 je jedan od klju\u010dnih klju\u010deva uspe\u0161nog odvra\u0107anja od ruske agresije. Bez ameri\u010dke (i \u0161ire, zapadne) finansijske ili vojne pomo\u0107i, ukrajinska vojska vi\u0161e ne bi imala sa mnogo razloga za borbu, a ekonomija bi propala. Ali, sa druge strane, linija koju su stru\u010dnjaci vi\u0161e puta isticali je upe\u010datljiva: cilj Sjedinjenih Dr\u017eava nije pobeda Ukrajine, ve\u0107 spre\u010davanje njenog poraza. A ovo je velika razlika.<\/p>\n
Jedan od glavnih tvoraca spoljne politike administracije D\u017eoa Bajdena je njegov savetnik za nacionalnu bezbednost D\u017eejk Saliven, \u010diji je glavni kredo da izbegne eskalaciju oru\u017eanih sukoba kroz pregovore i kompromise. Naravno, Saliven nije jedini i nije prvi koji je stvorio ovu liniju. Ali on je bio taj koji je, za vreme Bajdenovog predsednikovanja, postao njeno otelotvorenje.<\/p>\n
Manifestacija ovakvog pristupa je odlaganje snabdevanja Ukrajine mnogim hitno potrebnim vrstama oru\u017eja \u2013 kako ne bi previ\u0161e provocirala Rusiju i ne bi izazvala eskalaciju. Mnogi stru\u010dnjaci smatraju da bi, da su Oru\u017eane snage Ukrajine dobile vi\u0161e zapadnog naoru\u017eanja (uklju\u010duju\u0107i opremu) i za kra\u0107e vreme, onda bi 2022. godine \u0161anse za uspe\u0161nu kontraofanziju na jugu bile mnogo ve\u0107e. Odlaganje je Rusima dalo vremena da steknu upori\u0161te, a svi smo videli ovog leta i jeseni do \u010dega je dovelo. Poku\u0161aji da se ne pogor\u0161a sukob samo su doveli do njegovog produ\u017eenja, a samim tim i do ve\u0107eg broj \u017ertava i uni\u0161tenja.<\/p>\n
Sli\u010dna je pri\u010da i sa glavnim „novinarima“ poslednjih nedelja \u2013 Houtima. Ovi islamski ekstremisti u Jemenu (zemlji koja postoji samo de jure), uz aktivnu finansijsku i vojnu podr\u0161ku Irana, zapravo su paralisali plovidbu u jednom od klju\u010dnih regiona \u2013 Crvenom moru \u2013 \u0161to ima izuzetno negativan uticaj na svetska tr\u017ei\u0161ta. Otvoreno napadaju, posebno, ameri\u0438ke brodove. Neprekidna eskalacija. Ironi\u010dno je da je Bajdenova administracija 2021. godine „zarad pobolj\u0161anja humanitarne situacije u Jemenu“ uklonila Houtis sa liste globalnih teroristi\u010dkih organizacija, gde su dodati za vreme Donalda Trampa.<\/p>\n
Mnogo je takvih primera ameri\u010dke pasivnosti i neodlu\u010dnosti poslednjih godina. Neodlu\u010dnost Obamine administracije pretvorila je konfrontaciju u Siriji u masakr punih razmera sa brojnim ratnim zlo\u010dinima koje su po\u010dinile vladine snage i Rusi koji su ih podr\u017eali. Takozvani „sporazum o Iranu“ iz 2015. godine nije spre\u010dio Iran da dalje razvija nuklearno oru\u017eje i raspore\u0111uje jo\u0161 kontrolisanije ekstremisti\u010dke pokrete u Libanu, Siriji, Iraku, Jemenu i drugim zemljama u regionu. Kao i iz snabdevanja hiljada \u0160aheda, sa kojima Rusi terori\u0161u Ukrajinu. A arogantni poku\u0161aji Donalda Trampa da \u0161armira severnokorejskog diktatora Kim D\u017eong-una li\u010dnom harizmom postigli su isti nulti rezultat kao politika „strate\u0161kog strpljenja“ Obamine ere. Severna Koreja nastavlja \u2013 zajedno sa Iranom, Rusijom i (manje eksplicitno) Kinom \u2013 da bude glavni podstreka\u010d mira u svetu.<\/p>\n
Odvojena pri\u010da je nedostatak adekvatnih reakcija na Zapadu na agresivne korake Rusije. I adekvatna procena ove dr\u017eave kao takve. Mo\u017ee se podsetiti kako je, ubrzo posle ruskog napada na Gruziju 2008. godine, novoizabrani predsednik Obama inicirao „resetovanje“ odnosa sa Ruskom Federacijom. Gre\u0161ka u prevodu natpisa na simboli\u010dkom dugmetu je „preoptere\u0107enje“ umesto „resetovanja“ trebalo je da nagovesti izglede za takve akcije, ali ne. To je usledilo nakon preterano pasivne reakcije na aneksiju Krima i agresiju na istok Ukrajine 2014. godine, i gore navedenu preteranu uzdr\u017eanost u snabdevanju Ukrajinaca oru\u017ejem uo\u010di i tokom potpune ruske invazije. Kao \u0161to vidimo, sve je samo podstaklo ruskog diktatora na dalju agresiju, i nije ga odvratilo.<\/p>\n
Ovo je deo dubljeg nerazumevanja prirode Rusije, njenih politi\u010dkih elita i dru\u0161tva u celini. Inspirisani snovima o „kraju istorije“, zapadni lideri tokom devedesetih velikodu\u0161no su zasuli krizu Rusiju raznim subvencijama i kreditima, \u010desto bez posebnih uslova i zahteva. Zato \u0161to su verovali (kao \u0161to su nekada radili sa Kinom) da \u0107e ekonomski prosperitet u\u010diniti Ruse i Rusiju adekvatnim delom me\u0111unarodne zajednice. Pore\u0111enja radi, Ukrajini je postavljeno mnogo uslova \u2013 pre svega nuklearnog razoru\u017eanja \u2013 za sam po\u010detak pregovora o finansijskoj podr\u0161ci.<\/p>\n
Odsustvo o\u0161trih reakcija SAD na postupke Rusije, da ne pominjem zapadnu Evropu sa njenom neobuzdanom \u017eeljom da trguje sa Rusijom (\u010dak i na u\u0161trb deklarisanih vrednosti), vra\u0107a nas na prvobitni zaplet o linearnosti vremena. Zaista, nijedna situacija nije identi\u010dna u istoriji. Ali neki od njih su toliko sli\u010dni da se misao je\u017ei u tome da su stari Grci i Rimljani znali ne\u0161to kada su zami\u0161ljali vreme da budu cikli\u010dni.<\/p>\n
Nemogu\u0107e je ne prisetiti se istorije „pacifikacije“ nacisti\u010dke Nema\u010dke tokom tridesetih godina pro\u0161log veka. \u010cini se da je to kanonski primer kako ustupci i prepu\u0161tanje diktatoru samo dovode do pove\u0107anja njegovih apetita i ni na koji na\u010din ne spre\u010davaju rat. Ali neposredno pre rata, kao \u0161to je \u010cer\u010dil rekao, „umiriva\u010di“ tako\u0111e biju osramo\u0107eni.<\/p>\n
U slu\u010daju Sjedinjenih Dr\u017eava, takve gre\u0161ke, pored nespremnosti da studiraju istorijsko iskustvo, imaju jo\u0161 jednu va\u017enu osnovu \u2013 traumati\u010dno iskustvo za ameri\u010dko dru\u0161tvo intervencija u Avganistanu i Iraku, koje se zavr\u0161ilo \u2013 uprkos svim naporima \u2013 u fijasku. Ako kopamo jo\u0161 dublje, nailazimo na jo\u0161 jednu sli\u010dnu traumu \u2013 Vijetnamski rat. Sve to poja\u010dava glasne kritike na zapadu levice, koje vole da za svetske nevolje okrive ne diktatore i teroriste, ve\u0107 na „ameri\u010dki imperijalizam“. Biv\u0161i savetnik predsednika Donalda Trampa za nacionalnu bezbednost, general H. R. Mekmaster, veoma je lepo govorio o ovom problemu u svojoj knjizi „Bojna polja. Borba za odbranu slobodnog sveta“: „Povr\u0161no razumevanje istorije \u010desto je vi\u0161e zavaravaju\u0107e nego potpuno neznanje.“ Nije u mitskom „ameri\u010dkom imperijalizmu“ koren problema savremenog sveta. Nesre\u0107no iskustvo iz pro\u0161losti ne bi trebalo da poni\u0161ti o\u010digledan aksiom da \u0107e zlo rasti dok ne bude ka\u017enjeno. Ne postoji drugi na\u0438in.<\/p>\n
\u010cak ni sami Rusi ne kriju \u010dinjenicu da nisu zainteresovani za bilo kakav kompromis sa Ukrajinom. U nedavno objavljenom izve\u0161taju, Dmitrij Medvedev je otvoreno izjavio: „Prisustvo nezavisne dr\u017eave na istorijskim ruskim teritorijama sada \u0107e biti stalni razlog za nastavak neprijateljstava. … To bi moglo da se desi za deset ili pedeset godina.“ Mo\u017eete se dobro zabaviti medvedevim alkoholizmom. Me\u0111utim, nema sumnje da i Putin i ve\u0107ina Rusa tako misle.<\/p>\n
Takvu ve\u010dnu, istorijsku agresivnost Rusije, koja je privremeno zaustavljena samo vojnim porazom poput Krimskog rata sredinom devetnaestog veka, treba pamtiti na visokim funkcijama onih dr\u017eava koje nastoje da sa\u010duvaju bar neki privid civilizovanog poretka u svetu 21. veka. Da tirani, diktatori, teroristi, ekstremisti \u2013 svi oni ustupke do\u017eivljavaju kao slabost, a po\u0161tuju samo snagu. To ne bi trebalo da zaborave Ukrajinci, od kojih mnogi ne tako davno \u2013 bar do 2014. godine (a mnogi \u010dak i kasnije) \u2013 nisu videli Rusiju kao pretnju. A \u010dak i posle aneksije Krima i okupacije delova regiona Donetsk i Luhansk, oni su pohlepno slu\u0161ali obe\u0107anja da \u0107e „videti mir u Putinovim o\u010dima“.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Linearni koncept vremena, koji je zavladao zapadnim svetom zajedno sa hri\u0161\u0107anstvom u kasnoj antici, zvu\u010di veoma privla\u010dno. Ka\u017eu da vreme (a sa njim i istorija, humanost i sve \u0161to postoji) stalno ide napred, pa samim tim nijedan trenutak budu\u0107nosti ne mo\u017ee da ponovi ono \u0161to se ve\u0107 dogodilo. I napredovanjem, osoba vrlo \u010desto podsvesno zami\u0161lja […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":22217,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[330,1679,1608,536,3019,8,2703,7,159,2744,60],"class_list":["post-22216","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-dzozef-bajden","tag-evropska-unija","tag-glavne-vesti","tag-kina","tag-roman-lekhnyuk","tag-rusija","tag-ruski-ratni-zlocini","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-severna-koreja","tag-vojna-pomoc-ukrajini"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22216","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22216"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22216\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22217"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22216"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22216"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22216"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}