12. januara, posle pono\u0107i, koalicija dr\u017eava predvo\u0111ena Sjedinjenim Dr\u017eavama i Velikom Britanijom pokrenula je niz raketnih udara na teritoriju Jemena. To je bio \u010din odmazde protiv Houtisa, saveznika Irana, koji su vodu u Crvenom moru i Adenskom zalivu pretvorili u zonu piraterije. Bliski istok je sada kao bure baruta. Iako Sjedinjene Dr\u017eave i njeni saveznici poku\u0161avaju da izbegnu potencijalni sukob i eskalaciju, nije sigurno da \u0107e uspeti. Kakve \u0107e biti posledice po Ukrajinu ako izbije veliki rat u ovom delu sveta?<\/p>\n
Adenski zaliv i Moreuz Bab el-Mandeb nalaze se na strate\u0161ki va\u017enom mestu na planeti. Preko njih prolazi jedan od glavnih transportnih puteva, koji vodi do Crvenog mora i Sueckog kanala. Prema nekim procenama, ovaj morski put, koji povezuje Evropu sa Azijom, sprovodi do 15 odsto svih globalnih zaliha. Me\u0111utim, obale su ovde izuzetno negosoljubive. Donedavno su u tim krajevima lovili somalijski pirati. A sada su ovu misiju preuzeli Houti. Ova muslimanska paravojna grupa je, zahvaljuju\u0107i podr\u0161ci Irana, uspela zna\u010dajno da unapredi svoje mogu\u0107nosti piraterije. Dobila je balisti\u010dke i protiv-brodske rakete dometa od nekoliko stotina kilometara, kao i bespilotne letelice.<\/p>\n
Od 19. oktobra 2023. militanti koje podr\u017eava Iran poku\u0161ali su da napadnu i maltretiraju plovila u Crvenom moru i Adenskom zalivu skoro 30 puta. Formalni izgovor za ova krivi\u010dna dela je izraelska vojna operacija u pojasu Gaze. Apoteoza Piraterije Houtisa bila je napad na ameri\u010dke razara\u010de 10. Napad su izveli i bespilotne letelice i rakete. Nakon toga, Houti su rekli da su njihovi postupci pokazali podr\u0161ku palestinskom narodu. Napadi piraterije na brodove na putu iz Azije za Evropu primorali su pojedine brodovlasnici da odustanu od kratkog puta kroz Suecki kanal i po\u0161alju brodove po Africi. To je zna\u010dajno uticalo na tro\u0161kove transporta i zna\u010dajno pove\u0107alo njegovo trajanje. Jasno je da ova situacija ima izuzetno negativan uticaj na svetsku trgovinu i ekonomiju. Iran je, deluju\u0107i rukama svojih proksija, prona\u0161ao novu priliku da stvori probleme Izraelu i njegovim zapadnim saveznicima.<\/p>\n
Ameri\u010dki raketni napad na Houtis, s obzirom na njihove otvoreno piratske aktivnosti, izgleda sasvim logi\u010dno i prirodno. Ono \u0161to je ovde \u010dudno je koliko dugo je to odlagano. Prema pisanju medija, Amerikanci ve\u0107 dugo poku\u0161avaju da ubede Houtise kroz razne kanale da zaustave svoje piratske aktivnosti u Crvenom moru. Me\u0111utim, bez uspeha.<\/p>\n
Izgleda da je Iran intuitivno osetio da mo\u017ee postepeno da pomera „crvene linije“ i dozvoli sebi vi\u0161e u sukobu sa Amerikom. Re\u017eim iranskih ajatolaha tako\u0111e aktivno gradi svoje vojne sposobnosti, posebno kroz razmenu tehnologije sa svojim saveznikom \u2013 Rusijom. Iranska vojska je 11. januara zaplenila naftni tanker u Omanskom zalivu. Maskirani naoru\u017eani ljudi ukrcali su se na Svetog Nikolu u blizini luke Omani u Soharu, narediv\u0161i posadi da se uputi ka iranskoj obali. To je bio \u010din odmazde protiv Sjedinjenih Dr\u017eava zbog zaplene ovog tankera pro\u0161le godine. Onda su Amerikanci uhapsili brod zbog transporta sankcionisane iranske nafte. Sjedinjene Dr\u017eave osudile su zaplenu naftnog tankera od irana. Portparol Stejt departmenta pozvao je na hitno osloba\u0111anje broda i njegove posade. Me\u0111utim, Teheran je ignorisao verbalne zahteve Va\u0161ingtona. O\u010digledno je da su iranske vlasti uverene da se administracija predsednika D\u017eoa Bajdena ne\u0107e usuditi da preduzme bilo kakve ozbiljne korake.<\/p>\n
Politi\u010dko raspolo\u017eenje Houtisa odavno je poznato. Oni se zala\u017eu za eliminaciju jevrejske dr\u017eave i mrze SAD i ceo Zapad. Ali mo\u017eda bi ovi muslimanski militanti bili oprezniji da nisu osetili sna\u017enu spoljnu podr\u0161ku kao i neodlu\u010dnost SAD u regionu. Preterani oprez i strah od eskalacije jedna je od vode\u0107ih odlika spoljne politike administracije predsednika D\u017eoa Bajdena. Strahovi Amerikanaca su dobro utemeljeni. Na kraju svega, Bliski istok je ve\u0107 pun protivre\u010dnosti i potencijalnih sukoba. Me\u0111utim, okretna strana ameri\u010dke neodlu\u010dnosti je da je diktatorski re\u017eimi sve vi\u0161e iskori\u0161\u0107avaju. U smislu, neodlu\u010dnost SAD i nespremnost da upotrebe silu tamo gde je neophodno isku\u0161avaju Iran da testira svoje granice.<\/p>\n
\u0160trajkovi zapadnih saveznika na Jemen dodatno su podigli tenzije na Bliskom istoku. Nije vredno stavljanja ta\u010dke na ovu pri\u010du. Na kraju svega, niko nije otkazao ponovljene \u0161trajkove, kao i osvetni\u010dke akcije. Sve vi\u0161e foci se trenutno formira u ovom regionu, \u0161to bi teoretski moglo da dovede do velikog rata. Njegovi u\u010desnici su otprilike poznati. Ako Bliski istok padne u veliku vojnu konfrontaciju, to \u0107e sigurno imati posledice i po Ukrajinu. Me\u0111utim, trenutno je te\u0161ko predvideti ko \u0107e od njih prevladati.<\/p>\n
S jedne strane, novi rat u svetu zna\u010di zaokret u fokusu sa Ukrajine, skok cena na energetskom tr\u017ei\u0161tu A mogu\u0107a je jo\u0161 ve\u0107a restrikcija zapadne vojne pomo\u0107i. Zapadna vojna industrija jo\u0161 uvek je suvi\u0161e spora da bi pove\u0107ala proizvodne kapacitete. Veliki rat na Bliskom istoku, u kojem u\u010destvuju Sjedinjene Dr\u017eave i najmanje nekoliko saveznika, dodatno bi ograni\u010dio sposobnost Zapada da snabdeva Ukrajinu dovoljno oru\u017eja. Neravnote\u017ea na energetskom tr\u017ei\u0161tu izazva\u0107e fluktuacije cena nafte i gasa i negativno \u0107e uticati na globalnu i ukrajinsku ekonomiju. Visoke cene nafte su svakako korisne za Rusiju. Me\u0111utim, dugoro\u010dno ozbiljno pove\u0107anje proizvodnje energije u Sjedinjenim Dr\u017eavama, kao i pozicija arapskih zemalja koje su protivnici \u0161iitskog Irana, mogu da izglade cenovni \u0161ok.<\/p>\n
S druge strane, ako Iran bude direktan u\u010desnik vojnog sukoba, gotovo sigurno \u0107e ga li\u0161iti mogu\u0107nosti da pomogne Rusiji. Teheran i Moskva raspore\u0111uju aktivnu vojnu saradnju od 2022. godine. Posebno je re\u017eim ajatolaha pomogao Putinu u snabdevanju bespilotnih letelica i razvoju linija za njihovu proizvodnju na teritoriji Ruske Federacije. Me\u0111utim, mogu\u0107e je da Iran snabdeva Rusiju drugim vrstama vojne robe. On je tako\u0111e spreman da prebaci svoje balisti\u010dke rakete za granatiranje Ukrajine. Veliki rat na Bliskom istoku zna\u010dio bi kraj aktivne vojne podr\u0161ke Irana svom ruskom savezniku.<\/p>\n
Rat izme\u0111u zapadne koalicije i saveznika Kremlja tako\u0111e bi mogao da ote\u017ea politiku Zapada prema Rusiji. Na kraju svega, onda \u0107e Sjedinjene Dr\u017eave i druge zemlje biti mnogo vi\u0161e zainteresovane da ograni\u010de Putinovu sposobnost da pomogne Iranu. Ali postoji samo jedan na\u010din da se to uradi: da se Ukrajini obezbedi destruktivnije i mo\u0107nije oru\u017eje. Tako da u vreme kada su zapadni saveznici u ratu sa Iranom i njegovim proksijama, Rusija ima mnogo svojih problema.<\/p>\n
Verovatni ishod rata na Bliskom istoku mogao bi da bude vojni poraz Teherana i zbacivanje re\u017eima ajatolaha. U ovom slu\u010daju, Moskva \u0107e izgubiti va\u017enog saveznika. I to \u0107e imati nedvosmisleno pozitivne posledice po Ukrajinu. Jedino je pitanje koliko \u0107e trajati vojni sukob i koje su njegove razmere. Koje zemlje \u0107e u\u010destvovati u njemu. I da li \u0107e autoritarne dr\u017eave poput Kine ili Severne Koreje biti spremne da iskoriste rat u drugim delovima sveta da ostvare sopstvene ciljeve?<\/p>\n
Veliki rat na Bliskom istoku definitivno \u0107e uticati na Ukrajinu. To su veliki rizici za na\u0161u dr\u017eavu. A u isto vreme, postoje izvesne \u0459anse. Me\u0111utim, nemogu\u0107e je nedvosmisleno re\u0107i koji faktori \u0107e sada prevladati.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
12. januara, posle pono\u0107i, koalicija dr\u017eava predvo\u0111ena Sjedinjenim Dr\u017eavama i Velikom Britanijom pokrenula je niz raketnih udara na teritoriju Jemena. To je bio \u010din odmazde protiv Houtisa, saveznika Irana, koji su vodu u Crvenom moru i Adenskom zalivu pretvorili u zonu piraterije. Bliski istok je sada kao bure baruta. Iako Sjedinjene Dr\u017eave i njeni saveznici […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":22034,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[270,2974,2791,1705,1611,1706,1683,2888,2973],"class_list":["post-22041","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-iran","tag-israel","tag-petro-gerasimenko","tag-russia","tag-russian-ukrainian-war","tag-sanctions-against-russia","tag-top-news","tag-united-states","tag-yemen"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22041","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=22041"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/22041\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/22034"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=22041"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=22041"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=22041"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}