„U predsudskom pritvorskom centru u Rostov-on-Donu, aktivista je mu\u010den do smrti. To je bilo u junu. On je priveden zbog distribucije letaka koji kritikuju rusku invaziju na Ukrajinu. Bio je mu\u010den u istom predsudnom pritvoru kao i ja“, ka\u017ee ruska javna aktivistkinja Vera Oleynikova.<\/p>\n
Bacila je upalja\u010d. Zapalio je jo\u0161 jednu cigaretu. Duboko stegnut. Za dva sata popu\u0161i\u0107e najmanje osamnaest njih. Kada pu\u0161i, ruke joj se tresu malo manje.<\/p>\n
Umesto toga, njen glas je kontrolisan, \u010desto mehani\u010dki. Ona nepristrasno daje anegdote, govori o svojim slede\u0107im hap\u0161enjima, o be\u017eanju iz Rusije. Izgleda da ovu pri\u010du pri\u010da neko drugi, kao da je to zaplet filma i ona glumi u njemu.<\/p>\n
Gleda napred. Tamne, skoro crne o\u0438i. Sjajno i dosadno u isto vreme. Crna jakna, crne pantalone, crna kosa. Strah preru\u0161en smehom, trauma pod slojem daljine. To je bio prvi put da je toliko dugo pri\u0438ala o sebi. Ovo je prvi put da ga neko toliko dugo slu\u0459a.<\/p>\n
Ona \u017eivi u D\u017eord\u017eiji vi\u0161e od godinu dana, ali se tamo ne ose\u0107a bezbedno. Tamo ima mnogo oficira FSB-a, mnogo Rusa.<\/p>\n
Kada vidi policijski auto, uspani\u0438i se. Isto tako, kada joj neko pokuca na vrata. „Mislim da to nikada ne\u0107u zaboraviti. Mislim da nigde ne\u0107u mo\u0107i da se ose\u0107am bezbedno posle onoga \u0161to mi se desilo i onoga \u0161to se de\u0161ava meni i mojim prijateljima, poznanicima i drugim ljudima“, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Vera ne poznaje Rusiju bez Putina. Ro\u0111ena je 2000. Majka ju je odvela na prvi protest. Tada je imala dve godine. Kao petogodi\u0161njakinja, stajala je u centru Rostov-on-Dona sa velikim \u2013 kako joj se tada \u010dinilo \u2013 kartonskim plakatom „Rusija bez Putina“. Se\u0107a se ubistva novinarke Ane Politkovskaje 2006. Ona tvrdi da je i tada bila svesna \u0161ta se de\u0161ava u zemlji.<\/p>\n
Ono \u0161to sledi su uspomene iz osnovne \u0161kole. Vera ima devet godina, a FSB je tra\u017ei tokom \u010dasova. Protra\u0436io. Zato \u0161to je njena mama stisla na vreme. Odnela ga je ku\u0436i.<\/p>\n
Vera preska\u010de deset godina u svojoj autobiografiji i ve\u0107 je odrasla osoba. Ona u\u010destvuje u izboru podr\u0161ke Navaljnom. Po zavr\u0161etku mitinga, ona ne ide ku\u0107i. Zajedno sa stotinu drugih ljudi, ona ide na Pu\u0161kin trg. U jedan sat ujutru provokatori poku\u0161avaju da rasteraju demonstrante. Ali niko se ne razilazi. Samo menjaju mesta. Provedu no\u0436 u centru Moskve. Ovako se ra\u0111a „Ve\u010dni protest“. Aktivisti tra\u017ee ostavku vlade i predsednika i protive se antidru\u0161tvenoj politici ruskih vlasti. U manifestu navode neke od simptoma bolesti nazvane „neefikasna vlada“: „Jarovaja paket“ \u2013 takozvani „antiteroristi\u010dki paket“, koji je zapravo pokri\u0107e za odmazdu opozicije; \u010clan 282 Krivi\u010dnog zakonika o podsticanjem na mr\u017enju, koji predvi\u0111a strogu kaznu \u010dak i zbog lajkovanja mimika kriti\u010dnog prema Kremlju. Pored toga, postoji potpuna korupcija, policijska proizvoljnost i zabrana mirnih protesta.<\/p>\n
Istovremeno se vodi kampanja „Zelena traka“ \u2013 svi oni koji podr\u017eavaju Ve\u010diti protest, ali iz raznih razloga ne izla\u017eu na ulice, tako\u0111e mogu da izraze svoje neslaganje. Vera ka\u017ee: „Sve \u0161to treba da uradi\u0161 je da nosi\u0161 zelenu traku na ruci, na ode\u0107i, na rancu, gde god da se ose\u0107a\u0161 najpu\u0161tenije.“<\/p>\n
\u010cetvrtog dana protesta, u no\u0107i 12. septembra 2018. godine, policija je uhapsila Veru i jo\u0161 trojicu aktivista.<\/p>\n
„Ve\u0107ina njih je uspela da pobegne.<\/em><\/p>\n „Zar nisi poku\u0161ao da pobegne\u0161?“<\/em><\/p>\n „\u0160ta \u0107e mi ovo?“ Na kraju svega, nisam uradio ni\u0161ta lo\u0161e, nisam kr\u0161io zakon. Upravo sam bio tamo. Sedeo sam na travnjaku i jeo hranu iz Mekdonaldsa. Iznenada, bili smo okru\u017eeni pripadnicima obezbe\u0111enja i obi\u010dnim policajcima. I po\u0438eli su da nas hapse.<\/em><\/p>\n Za Veru je to bio prvi put u policijskoj stanici.<\/p>\n „Samo \u0459est sati. To su jo\u0161 uvek bila blaga vremena. Pu\u0161ten sam, ali sam stigao tamo jo\u0161 tri puta tokom nedelje. Bio sam pod prismotrom. Zna\u0161, bukvalno sva\u0161ta mo\u017ee da ti se desi u Rusiji. Ali nisam se pla\u0161ila. Nisam se stvarno pla\u0459io.<\/em><\/p>\n „Kako si se onda ose\u0107ao?“<\/em><\/p>\n \u2013Ti\u0459ina.<\/em><\/p>\n Vera razmi\u0161lja na trenutak.<\/p>\n \u2013 To je te\u0161ko pitanje. Ose\u0107ao sam se kao da radim pravu stvar. Samo sam \u0161irio informacije koje bi ljudi trebalo da znaju.<\/em><\/p>\n Verina majka je jo\u0161 uvek bila \u017eiva u to vreme. Valerija Ivanovna je ro\u0111ena u Groznom. Kada je imala oko 23 godine, koliko vera sada ima ta\u010dno godina, odvela je celu svoju porodicu iz ratom razorene \u010ce\u010denije. Zavr\u0459ili su u Rostov-on-Donu. Mogli su da priu\u0161te sebi samo malu, otrcanu ku\u0107u. „Nismo imali teku\u0107u vodu niti komunalne usluge. Tako sam \u017eiveo do petnaeste godine, kada sam i\u0161ao da studiram na Akademiji za muziku u Moskvi. Igram od svoje pete godine. Mama je insistirala. Ona je po obrazovanju violon\u010delista“, ka\u017ee Vira.<\/p>\n Devojka je 2013. godine ve\u0107 nastupala na d\u017eez festival na Krimu. Godinu dana kasnije odbila je da u\u010destvuje na koncertu iz politi\u010dkih razloga. Rusija je ve\u0107 okupirala Krim. „Znala sam da je to potpuna besmislica“, ka\u017ee ona.<\/p>\n Vera nije krila svoje stavove. Ni na internetu ni u \u0459koli. Zbog toga se sukobila sa nastavnicima koji su podr\u017eavali re\u017eim. Ona ka\u045be: „Deprimirali su me, i nisam htela da im pru\u017eim to zadovoljstvo.“<\/p>\n Tako je bilo i na univerzitetu. Prise\u0107a se: „\u010cak me je proganjao i poznati ruski d\u017eez muzi\u010dar Igor Butman. On je neverovatno pro-Putin. Uvredio me je na Fejsbuku. Napisao je da ne znam \u0161ta radim, da se fokusiram na pogre\u0161ne stvari.“<\/p>\n U jesen 2018. vera je podnela ostavku na univerzitet. Ona ima i druge namere osim pobolj\u0161anja saksofona i sviranja trube.<\/p>\n I ovde po\u010dinje najinteresantniji deo pri\u010de: izlazak sam, ili samostalno izdvajanje.<\/p>\n Na Verin aktivisti\u010dki Telegram kanal pod nazivom „Cve\u0107e za Volodya<\/a>\u00bb Pronalazim dosta fotografija sa ovih akcija. U jednoj od njih, ona stoji u beetroot down jakni, umotana u maramu. Ve\u010de. U rukama dr\u017ei beli transparent sa krvavo crvenim natpisom: „Mnogo godina u zatvoru, \u0107elavi pacove.“ Na drugoj fotografiji, nose\u0107i istu jaknu i patike, pozirala je, smeju\u0107i se, sa drugim plakatom: „Sloboda za zatvorenike savesti“.<\/p>\n Ona uop\u0161te nije kao Vera, koju sam upoznao u Tbilisiju; Vera, koja je srknula Aperol i napuhla cigaretu kao da joj je to poslednja cigareta. Razgovarao sam sa \u017eenom preko koje je patnja progovorila. Ne sa bezbri\u017enom devojkom koja se „ni\u010dega ne pla\u0161i“.<\/p>\n Vera ka\u017ee: „Ovo je zaista apsurdno vreme za politi\u010dke aktiviste. Ne prelamaju se ni od \u0438ega. Moja majka je ka\u017enjena sa nekoliko hiljada dolara, mo\u017eda \u010detiri. Tako\u0111e sam ka\u017enjen i pritvoren dok sam radio novinarski posao za svoj Telegram kanal.“<\/p>\n 14. marta 2020. svi koji mogu da se mobili\u0161u. Aktivisti formiraju ljudski lanac oko zgrade FSB-a. Za\u0161to protestuju? „Amandman na Ustav koji je Duma usvojila 10. Ona obja\u0161njava: „Svi su svesni da mogu da zavr\u0161e na mestu izmu\u010denih. Da u zemlji u kojoj nema pravde, gde policajci nemaju \u0161ta da rade, gde prakti\u010dno nema istraga i nema osloba\u0111aju\u0107ih presuda, mo\u017eete samo da dobijete „desetku“ i vratite se ku\u0107i invalidi godinama kasnije.“<\/p>\n Tokom pretresa policija je uhapsila Leva Ponomareva. „Ovo je zaista poznata osoba. Borio se za ljudska prava dugi niz godina. On je lider pokreta za ljudska prava. Policija ga je potom pretukla. I star je! Tada je imao oko osamdeset godina. Tada sam bila u\u017easno iznervirana“, ka\u017ee Vira.<\/p>\n Posle po\u010detka ruske potpune invazije na Ukrajinu, Ponomarev \u0107e prikupiti potpise za antiratnu peticiju. Za nekoliko dana, skoro milion trista hiljada ljudi \u0436e govoriti protiv rata. Ponomarev \u0107e podneti peticiju predsedni\u010dkoj administraciji Rusije. Za nekoliko nedelja bi\u0107e primoran da napusti zemlju. Prvih \u0161est nedelja prove\u0161\u0107e u Tbilisiju. Posle toga \u0107e \u017eiveti u Parizu, jer \u0107e mu Francuska dati politi\u010dki azil.<\/p>\n Ponomarev nema nameru da se vrati u „fa\u0161isti\u010dku, represivnu“ Rusiju. On ka\u017ee da \u0107e se vratiti tek posle denazifikacije zemlje. Pitam se da li \u0107e uspeti u svom \u017eivotu.<\/p>\n Vera nije uspela da se sastane sa Ponomarevim u Tbilisiju. Prolazili su jedno pored drugog. U D\u017eord\u017eiju je stigla u junu. Na Dan Rusije, 12. Nije \u017eelela da napusti Rusiju, ali je smatrala da je to poslednji trenutak da napusti zemlju. Ona je svoje postupke objasnila na slede\u0107i na\u010din: „Dima Ivanov, aktivistkinja Ve\u010ditog protesta, upravo je pu\u0161tena iz jo\u0161 jedne zatvorske kazne. On je upozorio prijatelje da \u0107e oni verovatno biti slede\u0107i, jer su se istra\u017eitelji raspitiiti za njih. Zavr\u0161io je u zatvoru zbog \u0161irenja istih postova o masakru u Buhi i drugim zlo\u010dinima koje su po\u010dinili ruski okupatori kao i ja.“<\/p>\n Vreme isti\u010de. Posle dana razmi\u0161ljanja, Vera donosi odluku. Ona kupuje avionsku kartu za Jermeniju, ali je zaustavljena na aerodromu. On deli svoja se\u0107anja: „Bio sam sa prijateljem iz Ve\u010dnog protesta. Pu\u0161tena je bez ikakvih problema. A FSB mi je zabranio da napustim zemlju. Bila sam \u0161okirana, kao i moja majka.“<\/p>\n \u0160ta da radim? Vera kontaktira sve organizacije koje poznaje: one koje brane ljudska prava i one koje poma\u017eu aktivistima da napuste Rusiju. Saznaje da ima 50% \u0459anse ako poku\u0459a da pobegne kroz Belorusiju. Odlu\u0438uje da poku\u0459a. Kupuje „preterano skupu kartu“ od Minska do Tbilisija. Majka je vodi na aerodrom. U Tbilisiju sle\u0107e bez dinara u d\u017eepu, bez ikakvih veza. Skloni\u0161ta su pretrpana, niko mo\u017ee da joj pomogne.<\/p>\n Mesec dana kasnije, 15. juna, primila je vest o maj\u010dinoj smrti. „I obe\u0107ali smo sebi da \u0107emo nad\u017eiveti Putina“, tu\u017eno ka\u017ee Vera.<\/p>\n Ne mo\u045be da se vrati u Rusiju da sahrani majku. Osim bake, nije joj ostala nikakav rodjak. Prvi dan je u stanju apsolutnog \u0459oka.<\/p>\n Ako bi se Vera vratila u Rusiju, verovatno bi zavr\u0161ila iza re\u0161etaka kao 21-godi\u0161nja Dima Ivanov. On je 7. marta ove godine osu\u0111en na osam i po godina zatvora zbog „\u0161irenje svesno la\u017enih informacija o ruskim oru\u017eanim snagama motivisanim politi\u010dkom ili ideolo\u0161kom mr\u017enjom“. U 2022. godini na osnovu ovog novog \u010dlanka pokrenuto je skoro dve stotine krivi\u010dnih predmeta, uvedenih u Krivi\u010dni zakon Rusije posle po\u010detka ruske invazije na Ukrajinu.<\/p>\n „Opozicija je bila prirodna za Dima: nije razumeo kako to mo\u017ee da bude druga\u010dije. On je aktuelnu vladu nazvao varvarskom i nepravednom“, pi\u0161e Sergej Smirnov, glavni i odgovorni urednik nezavisnog portala Medijazona. On je 2021. bio u istoj \u0107eliji sa Ivanovim nakon \u0161to je priveden tokom protesta. „Dima je u sudnici rekao da su milioni ljudi u Rusiji protiv rata. Istina je. Ali glas ovih miliona se ne \u010duje ni u zemlji ni u inostranstvu. A ljudi poput Dima izgledaju kao heroji koji deluju u izolaciji.“<\/p>\n „Ima nas mnogo. Video sam antiratne grafite na razli\u010ditim mestima u Rusiji. Svaki put kada vidim nekoga sa zelenom trakom, znam da nisam sama“, ka\u017ee Vira. „Deprimira me kada \u010dujem da su svi Rusi sau\u010desnici. Ali razumem razlog za ovo. Samo je te\u0161ko kada vas istovremeno napadnu proratni Rusi i neruskinje. Tako\u0111e, sa na\u0161im paso\u0161em je tako te\u0161ko u\u0107i u Evropsku uniju. Evropski mediji me retko pitaju za intervjue. Mo\u045bda ne \u045bele da pri\u0438aju o tome. Mo\u017eda im je to neudobno.“<\/p>\n Vera bi \u017eelela da zatra\u017ei me\u0111unarodnu za\u0161titu. Mo\u017eda u Nema\u010dkoj, mo\u017eda negde drugde. Jo\u0161 uvek ne zna. Ali ona nema dovoljno snage da zapo\u010dne proceduru. Bori se sa depresijom, posttraumatskim stresnim poreme\u0107ajem i anksiozno\u0161\u0107u. Dugo nije mogla ni da igra. Pored toga, po\u010detkom avgusta ukradena joj je i cev.<\/p>\n „Te\u0161ko je na\u0107i posao u ovakvom stanju. Te\u0161ko je oporaviti se od ovoga. Situacija u Rusiji ne poma\u045be. Ose\u0107am se nemo\u0107no. Kada \u010ditam vesti, moj bes raste. Oni mu\u010de mlade ljude koji ne rade ni\u0161ta lo\u0161e, ve\u0107 jednostavno protestuju protiv re\u017eima. Bojim se da se to ne\u0107e promeniti u skorije vreme“, ka\u017ee Vira.<\/p>\n Vratimo se na 14. mart 2020. Uve\u010de, posle mitinga u blizini zgrade FSB-a, Vera zapo\u010dinje izbor za jednu osobu. Ona, izme\u0111u ostalog, dr\u017ei kartonsku kutiju sa natpisom „Putin je klovn“. U 19:36 policija je vodi u policijsku stanicu. Tamo \u0436e provesti \u0438etiri sata. Iza\u0107i \u0107e odatle sa povredama lica, modricama na rukama, kontuzijom \u010deonog podru\u010dja, kontuzijom mekog tkiva glave i prelomom \u010deone kosti. To \u0107e re\u0107i neurohirurg moskovske bolnice, kome \u0107e se Vera okrenuti sa pritu\u017ebama na bol i vrtoglavicu, op\u0161tu slabost i bol i u rukama i u frontalnoj regiji.<\/p>\n U \u0107eliji, Vera i njen kolega pritvoreni sa njom pevali su „Putin je x-lo“ i „\u0110ubre je sramota Rusije“. Na Verinim dru\u0161tvenim mre\u017eama nalazim nekoliko fotografija sa majicom sa natpisom „\u0110ubre je gore od \u0111ubreta“. U ovoj majici Vera je na sudsko ro\u010di\u0161te do\u0161la u slu\u010daju Anastasije \u0160ev\u010denko, poznate javne aktivistkinje i koordinatorke rostovskog ogranka organizacije Otvorena Rusija, koju je osnovao prognani ruski biznismen Mihail Khodorkovsky. Organizacija je na ni\u0161anu ruskih vlasti od 2017. godine. Tada je Kancelarija glavnog tu\u017eioca Rusije prepoznala kao „nepo\u017eeljno“ postojanje Otvorene Rusije i Instituta moderne Rusije, koji u Sjedinjenim Dr\u017eavama vodi sin Mihaila Kudorkovskog. Ruske vlasti tvrde da su aktivnosti tih organizacija „usmerene na podsticanje protesta i destabilizaciju unutra\u0161nje politi\u010dke situacije“. U\u010de\u0161\u0107e u radu takve „nepo\u017eeljne organizacije“ ka\u017enjava se zatvorom do \u0161est godina.<\/p>\n \u0160ev\u010denko je osu\u0111en na \u010detiri godine uslovnom kaznom. Presuda je izre\u010dena u februaru 2021. nakon \u0161to je ruska Dr\u017eavna duma poo\u0161trila zakon o „nepo\u017eeljnim organizacijama“. \u0160ev\u010denko je postao prva osoba osu\u0111ena po novom zakonu.<\/p>\n Do tada je ve\u0107 bio u ku\u0107nom pritvoru dve godine. Dana 31. januara 2019. godine, dva dana nakon odluke o ku\u0107nom pritvoru, najstarija \u0107erka preminula je u bolnici. Istra\u017eitelj dozvoljava posetu samo nekoliko sati pre njene smrti.<\/p>\n Dok sud razmatra slu\u010daj \u0160ev\u010denko, Vira \u0161trajkuje gla\u0111u i sastaje se sa svojim advokatom \u2013 protiv nje je pokrenut administrativni postupak zbog \u0161irenje informacija koje vre\u0111aju ljudsko dostojanstvo, dru\u0161tvo i dr\u017eavu. „Ovo je zaista apsurdno. Na kraju svega, musara zvani\u010dno nije dru\u0161tvena grupa“, rekla je ona.<\/p>\n Od tada Veru prati crni automobil sa zatamnjenim prozorima. „PrineAimna, nisam se ose\u0107ao usamljeno. Gde god da sam i\u0161la, pratili su me“, ponovo poku\u0161ava da se na\u0161ali. Kao i pre, kada je ispri\u010dala kako je zanimljiv \u017eivot pro\u017eivela. Kao starija \u017eena koja se prise\u0107a godina svoje mladosti: „Dodelili su mi li\u010dne oficire FSB-a, pisali o meni u svojim Telegram kanalima. Mora da su me voleli. Bio je to dobar ose\u0107aj, ose\u0107ao sam se kao zvezda.“<\/p>\n Ona govori o bekstvu iz bolnice kao da su epizode serije o \u0161pijunu koga su razotkrile tajne slu\u017ebe: „Pri\u010da o prvoj ambulantnim kolima? Bila je 2019. Moja majka i ja smo zaustavljeni, iako smo u\u010destvovali na deklarisani i dogovorenom skupu. Kako to mo\u045be da bude nelegalno? Ali to nije bitno. Gurnuli su nas u kombi. Maltretirali su nas. Udarili su me glavom o stepenice kombija. Sre\u0107om, vozilo hitne pomo\u0107i je pro\u0161lo. Bolni\u010dari su hteli da me pokupe zajedno sa mojim dokumentima. Insistirali su. Musor se kona\u0438no slo\u045bio. Odveo sam hitnu pomo\u0107 u bolnicu. FSB mi, naravno, nije dozvolio da \u0438ekam dugo. Samo sam iza\u0161ao da pu\u0161im i \u010duo stra\u017eara kako govori ne\u0161to o meni. Znao sam da \u0436e uskoro biti tamo. Brzo sam se vratila unutra i pitala sestru sa koju sam ranije razgovarala za pomo\u0107. Pustila me je na zadnja vrata.“<\/p>\n Koliko je ukupno bilo hap\u0161enja? Ne pitam te. Slu\u0161am. Ponekad te zamolim da ispri\u010da\u0161 detalje, objasni\u0161 zamr\u0161enost i preokrete u njenom \u017eivotu. Ali ne postavljam mnogo pitanja. Samo sam slu\u0459ao: „Zna\u0459, nisam ih se pla\u0459io. Jednom sam \u010dak napravio selfi sa \u0111ubretarima koji su poku\u0161avali da me zaustave. To je kao strah od paukova. U stvari, pauk te se vi\u0161e pla\u0161i nego ti njega. Dakle, ako vas jure, ako poku\u0161avaju da vas zaustave, to zna\u010di da vas se pla\u0161e.“<\/p>\n Vera uzima duboku naduvenost. Ona silom oduva dim: „To zna\u010di da je sve bilo sa razlogom, zna\u010di da sam sve uradila kako treba. Ako sam toliko zainteresovan za njih. Pored toga, nisu zaista razumeli \u0161ta rade. Imali su nalog za hap\u0161enje. Ali zbog \u0438ime? Za\u0459to? Niko nije razumeo za\u0161to.“<\/p>\n Verin strah raste dok nasilje nad onima koji se protive re\u017eimu postaje o\u0161trije. Progon se intenzivirao od usvajanja ustavnih amandmana u julu 2020.<\/p>\n „Sme\u0161an“ deo njene pri\u010de zavr\u0161ava se 24. februara 2022. godine: „Znala sam da je Putin jebeno sranje, ali nisam razmi\u0161ljao u toj meri. Me\u0111utim, generalno gledano, s obzirom na mu\u010denje i pritvor koji se de\u0161ava sve ovo vreme, mogli smo to da o\u010dekujemo.“<\/p>\n Ujutru 24. februara, prijatelj po imenu Vera:<\/p>\n „Ona ka\u017ee da \u0107e biti mitinga za sat vremena. Pa \u0161ta? Odem tamo i imam napad panike. Jednostavno re\u010deno, na ni\u0161anu snaga bezbednosti i policajaca.<\/em><\/p>\n \u2013 Da li je to bio prvi put?<\/em><\/p>\n \u2013 Ne, i ranije sam imao napade panike, ali oni su se desili iz drugog razloga.<\/em><\/p>\n U prvom mesecu potpune invazije, Vira postaje depresivna. Uprkos krizi, ona i dalje poku\u0161ava da nastavi svoje politi\u010dke aktivnosti na dru\u0161tvenim mre\u017eama, kako bi uticala na ljude. Ali sve je te\u017ee. Zakon se ponovo menja. Ljudi su pritvoreni \u010dak i zbog no\u0161enja \u017eute i plave ode\u0107e ili kesa za kupovinu u ovim bojama.<\/p>\n Sve vi\u0161e Z i V se pojavljuje na zidovima moskovskih ku\u0107a, \u0161to Veru potpuno izbacuje iz ravnote\u017ee: „Do sada sam poku\u0161avala nekako da se pomirim sa tom novom realno\u0161\u0107u. Nisam htela da odem. Jer ako svi kriti\u010dni ljudi odu, \u0161ta \u0107e biti sa zemljom? Tako sam i mislio. Ali ne\u0459to je puklo u meni. Pla\u0161ila sam se da napustim ku\u0107u, prizor policije na ulicama me je prestravio.“<\/p>\n U aprilu 2023, Memorijal, organizacija u kojoj je radio Lev Ponomarev, izbrojao je 558 politi\u010dkih zatvorenika u Rusiji. U 2018. bilo ih je 183.<\/p>\n \u2013 Znamo pri\u0438e tih ljudi, ali ih brzo zaboravljamo. Veoma je va\u017eno ispri\u010dati pri\u010de ljudi koji su uspeli da pobegnu od re\u017eima i finansijski ih podr\u017ee. Ako ljudi \u0161irom sveta prestanu da \u017emure na sve te katastrofe, kako u Rusiji, tako i u inostranstvu, ako ljudi prestanu da se pla\u0161e, onda se ne\u0161to mo\u017ee promeniti. Mada \u0438ak i ja ve\u0436 po\u0438injem da sumnjam.<\/em><\/p>\n Pla\u0161im se da uop\u0161te pomislim \u0161ta \u0107e sutra doneti. Pla\u0161im se da se probudim i sretnem novi dan, jer svaki dan ruska vojska mu\u010di, ubija, \u010dini zlo\u010dine nad ljudima u okupiranim regionima i ostaje potpuno neka\u017enjena.<\/em><\/p>\n Dok sva nada nije izbledela, razmi\u0161ljao sam o povratku u Rusiju. Bar da vidim baku.<\/em><\/p>\n „Koliko ima godina?“<\/em><\/p>\n „Osamdeset tri.“ \u040bivi u predgra\u0440u Moskve.<\/em><\/p>\n Venu. Umrla je 8. avgusta 2023. Uvek je \u010ditala Novaju Gazetu, slu\u0161ala Navaljnog, ma\u0161tala o pre\u017eivljavanju rata, ba\u0161 kao i Verina majka.<\/p>\n „Postala sam ono \u0161to jesam zahvaljuju\u0107i majci i baki. Nemam nikog drugog. Pla\u0161im se“, priznaje Vera.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Be\u017eanje od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Luka\u0161enka ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n