Kada su ruske bombe po\u010dele da padaju na Kijev i druge gradove nezavisne Ukrajine, prva dama Olena Zelenska obratila se gra\u0111anima napadnute dr\u017eave: „Ne\u0107u da pani\u010dim, ne\u0107u plakati. Bi\u0107u smirena i samouverena. Moja deca gledaju u mene. Bi\u0107u tu za njih. I pored mog mu\u045ba. I bi\u0107u sa tobom.“<\/p>\n
Tog dana, Darina iz grada u regionu \u010cernihiv na severu Ukrajine, uprkos iznena\u0111enju, haosu, i neizvesnosti oko nje, tako\u0111e nije dozvolila da je obuhvate ose\u0107aj panike. Nije plakala kada se oprostila od supruga, veterana antiteroristi\u010dke operacije 2014. na istoku zemlje, koji je oti\u0161ao u lokalni vojni komesar odmah posle prvih bombi. Nije plakala kada je ostavila svoja dva sina na brigu o babi i dedi. Bila je svesna koliko \u0107e njen rad sada biti potreban i koliko su smirenost i izdr\u017eljivost va\u017eni u njenoj profesiji. Radila je kao bolni\u010darka 15 godina. 24. februara 2022. godine, kada je Rusija pokrenula rat punih razmera protiv svoje domovine, mislila je da je njen „najdu\u017ei i najva\u017eniji zaokret“ po\u010deo.<\/p>\n
„Prvi dani agresije bili su toliko neverovatni da sam se ose\u0107ao kao da sam u bioskopu. I\u0161ao sam kod ljudi koji su se krili u skloni\u0161tima od bombi i padali u nesvest od iscrpljenosti. Bukvalno im je nedostajalo sve. Pre svega, morala sam da vodim ra\u010duna o njihovim osnovnim potrebama“, prise\u0107a se Darija.<\/p>\n
Bolesni stariji ljudi, od kojih se neki se\u0107aju Drugog svetskog rata, ostali su bez pristupa lekovima. \u017dene maze bebe kojima je trebalo dati mleko i pelene \u0161to je pre mogu\u0107e. Smrznuta, gladna deca koja ne razumeju za\u0161to ne mogu da se vrate svojim ku\u0107ama, kolevkama i igra\u010dkama. „Lica poznanika i stranaca spojila su se za mene, ali jasno se se\u0107am straha i o\u010daja u sva\u010dijim o\u010dima“, dodaje Darija. Njen \u017eivot \u0107e zauvek ostati podeljen na „pre“ i „posle“ izbijanja rata.<\/p>\n
Zar rat nema nikakve veze sa \u045benama?<\/strong><\/p>\n Od samog po\u010detka, ovaj nepravedni rat proizvodi mnogo u\u017easnih slika. Mlade \u017eene koje se pora\u0111aju u pretrpanim skloni\u0161tima bez osnovnih sanitarnih usluga ili u bolnicama koje bombarduje Rusija. Stotine hiljada \u017eena izbeglica koje se uru\u0161avaju od iscrpljenosti na poljskoj granici, dr\u017ee\u0107i u jednoj ruci torbu u koju su spakovale ceo \u017eivot, a u drugu dete. Izgu\u017evane starke pokazuju ku\u0107e uni\u0161tene ruskim raketama u kojima \u017eive celog \u017eivota i nemaju gde da odu. \u040brtve silovanja i mu\u0438enja. Devoj\u010dice kojima je oduzeto detinjstvo, izme\u0111u nekoliko i deset godina, koje \u017eive u strahu za svog oca, sa kojim su izgubile kontakt jer u\u010destvuje u naj\u017ee\u0161\u0107im borbama na istoku zemlje.<\/p>\n Zahvaljuju\u0107i masovnoj mobilizaciji celokupnog stanovni\u0161tva u periodu februar-mart 2022. godine, Ukrajina je branila svoju nezavisnost i vodi nejednaku borbu protiv neprijatelja, koji tvrdoglavo uskra\u0107uje svoje pravo na \u017eivot, vi\u0161e od godinu i po dana. Posle doga\u0111aja iz najve\u0107eg oru\u017eanog sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, me\u0111unarodna zajednica ponekad iznenadi o\u010dima. Jedno od tih iznena\u0111enja je polo\u017eaj \u017eena koje su, u do sada nezabele\u017eenim razmerama za Evropu, ustale da brane svoju domovinu. Uzimaju\u0107i stvari u svoje ruke, oni beskompromisno uni\u0161tavaju stereotip o „slabijem polu“, koji je \u010dvrsto ukorenjen u isto\u010dnoevropske kulture.<\/p>\n Lepota ide napred<\/strong><\/p>\n Prema podacima Ministarstva odbrane, od septembra 2023. godine, u Oru\u017eanim snagama Ukrajine uklju\u010deno je vi\u0161e od 60 hiljada \u017eena, od kojih su skoro 43 hiljade aktivno vojno osoblje. To je 2,5 puta vi\u0161e nego 2014. godine, kada je broj \u017eena u ukrajinskoj vojsci po\u010deo konstantno da raste kao rezultat aneksije Krimskog poluostrva od strane Ruske Federacije i po\u010detka rata u Donbasu. (Pore\u0111enja radi, u decembru 2021. godine, dva meseca pre ruske invazije, broj \u017eena koje su slu\u017eile u redovima SZU bio je oko 30 hiljada). Skoro 7.500 \u017eena ima \u010din oficira (pet puta vi\u0161e nego 2014. godine) a ne\u0161to vi\u0161e od 11.000 ima \u010din narednika. \u040bene se prijavljuju kao dobrovoljci. Otprilike 5,5 hiljada njih je na prvoj liniji fronta, to jest ulaze u direktna neprijateljstva protiv okupatora, zaokupljaju\u0107i razne vojne polo\u017eaje.<\/p>\n \u017dene se sada bore za slobodu svoje domovine, a u poslednjih nekoliko godina pre ruske vojne agresije na Ukrajinu vodile su mnoge bitke za mesto koje im je pravo u strukturi u kojoj dominiraju mu\u0161karci. Po\u010detak ove revolucije u ukrajinskoj vojsci trebalo bi uzeti u obzir 2016. godine, kada je, pod pritiskom javnog mnjenja, Ministarstvo odbrane po\u010delo da otvara pozicije \u017eenama koje su ranije bile rezervisane samo za mu\u0161karce. U junu 2016. godine, lista borbenih pozicija koje \u017eene mogu da dr\u017ee pro\u0161irena je za \u010dak 63 pozicije. Od tada do sada mogu da postanu snajperisti, \u017eenski piloti, mitraljezi ili policajci.protivtenkovski baca\u010di granata.<\/p>\n U 2018. godini jednakost izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena u vojsci zvani\u010dno je zagarantovana Zakonom „O izmenama i dopunama odre\u0111enih zakona Ukrajine o obezbe\u0111ivanju jednakih prava i mogu\u0107nosti za \u017eene i mu\u0161karce tokom slu\u017eenja vojnog roka u oru\u017eanim snagama i drugim vojnim formacijama“. Me\u0111utim, tek od 2019. godine \u017eenama je dozvoljeno da studiraju na vojnim univerzitetima, \u0161to, naravno, pove\u0107ava njihove \u0161anse za karijeru u strukturi Oru\u017eanih snaga. Me\u0111utim, do pravog pomaka do\u0161lo je 2022. godine. Od sada \u017eene mogu da slu\u017ee u svim granama oru\u017eanih snaga, u svim borbenim specijalnostima i obavljaju iste zadatke kao i mu\u0161karci.<\/p>\n Primer \u017eene u vojnoj uniformi, ta\u010dnije u panciru, dolazi sa samog vrha. Tako je u prvoj godini rata biv\u0161a zamenica ministra odbrane Hana Meljar (smenjena u septembru 2023. zbog objavljivanja informacija o oblastima koje su oslobodile ukrajinske trupe \u010dak i pre General\u0161taba, za koje se ispostavilo da su la\u017eni i ugro\u017eeni vojnici u specifi\u010dnom delu fronta), komandovala velikim po\u0161tovanjem za njeno pona\u0161anje. Izme\u0111u ostalog, ona je bila odgovorna za pregovore sa zapadnim zemljama o snabdevanju oru\u017ejem, koordinisala ih i informisala javnost o napretku ukrajinske kontraofanziive, koja je po\u010dela pro\u0161le jeseni. Malyar je tako\u0111e lobirao kod zapadnih politi\u010dara za stvaranje takozvane vazduhoplovne koalicije, koja je kona\u010dno nastala na samitu NATO-a u Viljnusu u julu 2023. Cilj inicijative je obuka ukrajinskih pilota za letenje vi\u0161erolnih boraca F-16, a zatim sistematski prebacivanje aviona u Oru\u017eane snage Ukrajine (za o\u010dekivati je da \u0107e prva eskadrila, npr. 12 aviona, oti\u0107i na front u prvom kvartalu 2024. godine).<\/p>\n Drugi primer je Irina Vere\u0161\u010duk, koju \u010desto nazivaju „prvom damom ukrajinske vojske“. Ona je na mestu potpredsednika vlade i ministra za privremeno okupirane teritorije. Od prvih dana ruske agresije prikupljala je informacije o ranjenicima i ubijenima, \u010desto idu\u0107i direktno na prvu liniju fronta. Ona objavljuje izve\u0161taje sa mesta katastrofe i odgovorna je za pregovore sa Moskvom o razmeni zatvorenika. Ona je tako\u0111e napravila ime za sebe rade\u0107i u znak podr\u0161ke \u017eenskim vojnicima ukrajinske vojske u borbi za jednaka prava sa svojim mu\u0161kim kolegama, kao i u borbi protiv patologija kojih se Oru\u017eane snage Ukrajine nisu re\u0161ile. U vojsci dolazi do seksualnog uznemiravanja vojnog osoblja, a oni su redovno izlo\u017eeni verbalnoj agresiji. Neke \u017eene se ose\u0107aju diskriminisano jer ih njihovi komandanti uklanjaju sa te\u017eih zadataka pod izgovorom „za\u0161tite“. Kada su u komandnim ulogama, de\u0161ava se da grupe podre\u0111enih vojnika odbijaju da slede nare\u0111enja ili javno podrivaju svoju kompetentnost.<\/p>\n Tokom su\u0111enja, novinari, nau\u010dnici, menad\u017eeri u multinacionalnim korporacijama, advokati, umetnici, nastavnici, frizeri, kozmetolozi uzimaju oru\u017eje i po\u010dinju da u\u010de kako da pucaju ili lete borbenim bespilotnim letelicama, pridru\u017euju se vojsci ili se pridru\u017euju redovima teritorijalne odbrane. Drugi rade u proizvodnji kamufla\u017enih mre\u017ea, pancirnih prsluka, pakuju hranu, lekove i higijenske proizvode za svoje sunarodnike koji se bore napred i koordiniraju njihovu isporuku. Ipak, drugi, rizikuju\u0107i sopstvene \u017eivote, poma\u017eu u evakuaciji civila, idu na liniju fronta da zavoje rane primljene u bitkama ili evakui\u0161u ranjenike i mrtve. Ili, poput Tetiane iz grada Lutsk, blizu poljske granice, poma\u017eu da se „vrate ku\u0107i“.<\/p>\n Psiha u ratu ne mo\u017ee da izdr\u017ei<\/strong><\/p>\n Pre rata, bila je poslovna \u017eena, vlasnica uspe\u0161ne turisti\u010dke agencije. Sada, u sklopu Misije 200, ona putuje minibusom u isto\u010dnu Ukrajinu da pokupi kov\u010dege sa telima vojnika koji su poginuli na frontu, a zatim ih odvede u svoja rodna mesta kako bi njihovi najbli\u017ei bili sahranjeni sa po\u010dastima. Ona obja\u0161njava da je naziv „200“ vojni izraz koji se koristi da bi se lak\u0161e kretao po zemlji. Ona bi veoma volela da izbegne asocijacije sa „teretom 200“, kako su nazvani kov\u010dezi cinka sa telima poginulih vojnika iz sovjetskog rata protiv Avganistana osamdesetih godina. Tetianinu pri\u010du i njeno herojstvo posebno su izve\u0161tavali ukrajinski BBC servis i portal Volyn News. Krajem 2022. godine ukrajinski TV kanal „1+1“ snimio je izve\u0161taj sa u\u010de\u0161\u0107em Tetiane, u kojem govori o svom iskustvu, u okviru projekta „\u017dene u ratu“. „To nije neka vrsta tereta, to su ne\u010dija deca. Do 80-og tela sam ih brojao, a onda sam prestao, jer \u0161ta zna\u010de brojevi? Nikome nisu potrebni. Najva\u017enije je da su to bili ljudi koje je samo neko voleo“, ka\u017ee Tetiana.<\/p>\n Ona nikada ne\u0107e zaboraviti slike ljudi koji kle\u010de na ulicama gradova i sela, oma\u017e njihovim herojima dok je dolazila sa telima onih koji su poginuli na frontu. „Ponekad mi se \u010dini da sam hladna i ravnodu\u0161na, ali kada niko ne gleda, pla\u010dem suze koje nijedan intervju, nijedna kamera ne mo\u017ee da prenese“, dodaje ona. TetkaNa se svakodnevno bavi smr\u0107u. Koliko god to perverzno zvu\u010dalo, ona zna da postoje ljudi za koje je vest o smrti voljene osobe dala \u0161ansu da svoje misli urede, jer nema ni\u010deg goreg od poni\u0161tavanja neizvesnosti.<\/p>\n Dajana iz Kijeva, psiholog i rezervni oficir koji se penzionisao godinu dana pre nego \u0161to je Rusija zaratila, to zna. U februaru 2022. odlu\u010dila je da se ne vrati slu\u017eenju vojnog roka. Kroz svoje iskustvo bila je svesna ogromne traume rata i izazova sa kojima se suo\u010davaju oni koji idu u rat i njihovi najbli\u017ei. U martu 2022. stvorila je organizaciju koja pru\u017ea besplatnu psiholo\u0161ku podr\u0161ku. U prva tri dana, stotine profesionalnih kolega \u2013 psihologa i psihoterapeuta \u2013 dobrovoljno se javilo da joj se pridru\u017ei. Oni rade sa vojnicima koji slu\u017ee u prvim redovima i ro\u0111acima nestalih ili u ruskom zarobljeni\u0161tvu. „Ljudi koji ve\u0107 du\u017ee vreme nemaju informacije od svojih ro\u0111aka \u017eive u stanju trajnog stresa, poja\u010dane budnosti, neizvesnosti i straha za svoje najbli\u017ee. Ovo je neverovatna trauma za njih, koja mo\u017ee da odredi ceo njihov budu\u0107i \u017eivot“, ka\u017ee Dajana.<\/p>\n Dianin tim se tako\u0111e okre\u0107e \u017ertvama seksualnih zlo\u010dina, deci, tinejd\u017eerima i odraslima koji ne mogu da se aklimatizuje u inostranstvu nakon \u0161to su pobegli iz Ukrajine. \u010cesto ne mogu da se nose sa kajanjem i ube\u0111enjem da su odlukom da odu, „izdali svoju domovinu“, a \u017eiveti daleko od ruskih bombi sramota je \u0161to ne zaslu\u017euju. Volonteri iz Dajaninog tima slu\u0161aju pri\u010de roditelja koji su bili svedoci smrti svoje dece, o raspadu porodica i gubljenju me\u0111usobnog kontakta zbog dugotrajnog razdvajanja, a sve vi\u0161e o ratnim veteranima koji se vra\u0107aju sa fronta. „Osoba koja je bila u ratu vi\u0161e nikada ne\u0107e biti ista, nikada ne\u0107e povratiti svoj nekada\u0161nji du\u0161evni mir. Na\u0161e dru\u0161tvo se sada suo\u010dava sa ogromnim izazovom, jer \u0107e ne-veterani koji se vra\u0107aju sa fronta morati ponovo da nau\u010de da postanu mirni civili. \u010clanovi dru\u0161tva su ti koji \u0107e morati da nau\u010de kako da ponovo funkcioni\u0161u zajedno sa onima koji su do\u017eiveli najve\u0107u traumu rata, kao \u0161to su borbe na prvim linijama fronta“, ka\u017ee Dajana.<\/p>\n Prema Dajaninim re\u010dima, u interesu je ukrajinske dr\u017eave i svih njenih \u010dlanica da sprovedu najefikasniji proces reintegracije ratnih veterana kako bi mogli \u0161to pre da se vrate normalnom \u017eivotu. Zato ona koordinira projekat, u saradnji sa lokalnim vlastima, kako bi obu\u010dila poslodavce kako da anga\u017euju veterane i organizuju svoj rad, kao i kako da se nose sa njima kada imaju, na primer, fle\u0161bekove. „Ti ljudi treba da budu zaposleni \u0161to je pre mogu\u0107e, obu\u010deni za nova zanimanja kako bi se ose\u0107ali potrebnim dru\u0161tvu. Ne mo\u017eemo da dozvolimo da budu li\u0161eni identiteta koji je bio izvor njihovog nekada\u0161njeg rada sa gubitkom prilike da rade svoj biv\u0161i posao“, ka\u017ee psihoterapeut. U suprotnom, one mogu po\u010deti da padaju u destruktivnu zavisnost, a neprocesuirana trauma i ose\u0107aj otu\u0111enosti \u0107e naknadno dovesti do zna\u010dajnog porasta kriminala me\u0111u njima.<\/p>\n Samo pobeda<\/strong><\/p>\n Dajana veruje u pobedu Ukrajine. Ona je ambiciozni profesionalac, ube\u0111ena u smisao i zna\u010daj svog rada. \u010cinjenica da je organizacija koju je osnovala postala toliko uspe\u0161na i da je uspela da pomogne vi\u0161e od 1.200 ljudi za kratko vreme (ne\u0161to manje od 900 individualnih terapija, preko 300 grupnih terapija) daje svoja krila. Ona ve\u0107 ima ideje za dalje projekte usmerene na podr\u0161ku mentalnom zdravlju ukrajinskog dru\u0161tva. Na pitanje da li je ikada razmi\u0161ljala da napusti zemlju posle februara 2022. godine, nedvosmisleno odgovara da nije. Ovde, u Ukrajini, njeno mesto je. Samo oko dva puta nedeljno, „iranski \u0161ahed dronovi vam ne daju da spavate no\u0107u“.<\/p>\n Darija iz regiona \u010cernihiv priznaje da je vremenom, kada se krila od ruskog granatiranja, bilo razmi\u0161ljanja o odlasku iz zemlje. Me\u0111utim, kada je rekla svoja dva sina o tome, \u017eestoko su bili protiv toga. Posle toga, ta tema se vi\u0161e nikada nije pojavila u njenoj porodici.<\/p>\n Darija ne samo da obla\u0438i rane civila. Vremenom je tako\u0111e po\u010dela da putuje u vojsku sa lekovima, zavojima i hranom. Postepeno je uspevala da zadobije njihovo poverenje i izgradi toplu, kolegijalnu vezu. Radom na osnivanju terenske bolnice, operacijama evakuacije (na primer, stvaranjem takozvanih humanitarnih koridora) ili koordinacijom komunikacije putem dru\u0161tvenih mre\u017ea izme\u0111u ljudi kojima je potrebna hitna pomo\u0107 i onih koji su spremni da pomognu, stekla je uverenje da je na pravom mestu.<\/p>\n „Na\u0161 narod je nepobediv. Ljudi stoje u solidarnosti, poma\u017eu jedni drugima koliko mogu, dele sve \u0161to imaju. Nose ih kolima, nose ih na biciklima, nose ih na rukama“, rekla je Darija. Bila je veoma dirnuta zahtevom grupe vojnika, ja.Spremali su se za okr\u0161aj sa neprijateljem i trebalo je da idu na liniju fronta slede\u0107eg dana. \u017deleli su da im bolni\u010dar donese zvu\u010dnik na kome mogu da emituju nacionalnu himnu.<\/p>\n Imena nekih heroina su promenjena<\/em><\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Be\u017eanje od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Luka\u0161enka ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n