{"id":21303,"date":"2023-12-14T15:51:07","date_gmt":"2023-12-14T14:51:07","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-12-glas-ukrajine-u-svetu-sta-bi-trebalo-da-bude-visokokvalitetno-medjunarodno-emitovanje\/"},"modified":"2023-12-14T15:51:07","modified_gmt":"2023-12-14T14:51:07","slug":"glas-ukrajine-u-svetu-sta-bi-trebalo-da-bude-visokokvalitetno-medjunarodno-emitovanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-12-glas-ukrajine-u-svetu-sta-bi-trebalo-da-bude-visokokvalitetno-medjunarodno-emitovanje\/","title":{"rendered":"Glas Ukrajine u svetu. \u0160ta bi trebalo da bude visokokvalitetno me\u0111unarodno emitovanje?"},"content":{"rendered":"

Pobeda Ukrajine u ratu zahteva ne samo uspeh na frontu, ve\u0107 i spoljnu politiku, koja veoma zavisi od pravih poruka. Glasnik dr\u017eave su diplomate, visoki zvani\u010dnici, politi\u010dari, na kraju svega, svaki Ukrajinac je ambasador svoje zemlje u inostranstvu. Me\u0111utim, mediji su mo\u0107no sredstvo koje mo\u017ee da dopre do zapadne publike \u2013 i politi\u010dara i njihovih bira\u010da. Najva\u017enija misija me\u0111unarodnog emitovanja je suprotstavljanje ruskoj propagandi, na kojoj na\u0161 neprijatelj gubi milijarde dolara.<\/p>\n

U Ukrajini sferu informacione politike kontroli\u0161e Ministarstvo kulture. Kabinet ministara u maju Istaknuta<\/a> Ministarstvo kulture i informativne politike 3 miliona 385 thous. UAH na multimedijalnu platformu me\u0111unarodnog emitovanja Ukrajine. U me\u0111uvremenu, ruski me\u0111unarodni radiodifuzni kanal Russia Today dobio je vi\u0161e od 700 miliona dolara sredstava za 2022-2024. godinu za strano emitovanje, \u0161to je prakti\u010dno propaganda. U cilju suprotstavljanja informacionim pretnjama i dezinformacijama, u okviru Ministarstva kulture osnovan je Centar za strate\u0161ke komunikacije i informacionu bezbednost (StratCom).<\/p>\n

Za nas je saznao \u0161ta je misija me\u0111unarodnog emitovanja, koji su kriterijumi za njen uspeh, kao i kako pojedini ukrajinski novinari koji rade za strane medije mogu da pomognu u \u0161irenju narativa koji su potrebni Ukrajini.<\/p>\n

\u010cemu se radi u me\u0111unarodnoj radiodifuziji?<\/strong><\/span><\/p>\n

StratCom defini\u0161e misiju me\u0111unarodnog emitovanja kao zastupljenost dr\u017eave u digitalnom i televizijskom svetu u inostranstvu, zahvaljuju\u0107i kojoj dr\u017eava mo\u017ee da sprovede svoju spoljnopoliti\u010dku strategiju i popularizuje se.<\/p>\n

„Glavni ciljevi i ciljevi me\u0111unarodne radiodifuzije su da se taj zvani\u010dni stav zemlje, uspostavljeni narativi i poruke izvan zemlje, posebno putem vesti, tok-\u0161ou programa i raznih programa. U bilo kojoj zemlji, me\u0111unarodno emitovanje je jedan od najva\u017enijih alata za komunikaciju sa me\u0111unarodnom zajednicom,“<\/em> \u2013 Obja\u0459njava<\/a> Centar za strate\u0161ke komunikacije.<\/p>\n

Me\u0111utim, ono \u0161to govorimo Ukrajincima o de\u0161avanjima u na\u0161oj zemlji i onome \u0161to se emituje u inostranstvu trebalo bi da bude znatno druga\u010dije, imaju\u0107i u vidu specifi\u010dnosti regiona, njegovo znanje i stepen interesovanja za ukrajinsku politiku.<\/p>\n

„Me\u0111unarodno emitovanje je specijalna dr\u017eavna radiodifuzna stanica, koju dr\u017eava stvara u cilju da se njena ta\u010dka gledi\u0161ta ili njene vrednosti raseju na publiku drugih zemalja. Me\u0111unarodno emitovanje je delimi\u010dno propagandno sredstvo. Stoga bi kvalitet me\u0111unarodnog emitovanja trebalo da se meri, verovatno, u meri u kojoj ostvaruje postavljene ciljeve. Treba da po\u010dnemo od tih ciljeva \u2013 \u0161ta je dr\u017eavi potrebno od te strane publike?“, obja\u0161njava Otar Dov\u017eenko, medijski stru\u010dnjak i predsednik Nezavisnog saveta za medije.<\/p>\n


\n

On dodaje da u Ukrajini ve\u0107 du\u017ee vreme postoji me\u0111unarodno emitovanje, ali bi njena ciljna publika mogla da bude samo ukrajinska dijaspora koja je nostalgi\u010dna za sovjetskim medijima. Posle 2014. godine, pojavila se UATV i poku\u0161aj stvaranja modernijih, jutjuberskih, modernih komunikacionih formata i me\u0111unarodnog emitovanja. Ali bilo je nepopularno.<\/p>\n

Na po\u010detku rata u Ukrajini, po\u010deli su da rade na platformama na engleskom jeziku i na ruskom jeziku za stranu publiku. Trenutno multimedijalnu platformu me\u0111unarodnog emitovanja Ukrajine \u010dine TV kanali „Dim“, Sloboda, stranice na dru\u0161tvenim mre\u017eama UATV Engleski i UA arapski, kao i internet strana na engleskom jeziku The Gaze.<\/p>\n

Ukrajinci za strane medije. CNN primer<\/strong><\/span><\/p>\n

\u010cesto se i sami strani mediji okre\u0107u Ukrajincima na terenu za pomo\u0107. Tako su \u010detvorica stanovnika Lviva \u2013 Roman Timotsko, Petro Zadorozhny, Taras Zadorozhny i Sofija Harbuziuk \u2013 po\u010deli da sara\u0111uju sa CNN-om uo\u010di potpune invazije. Dobro poznavanje engleskog jezika dobro je do\u0161lo Ukrajincima, koji su po\u010deli da poma\u017eu autoritativnim medijima da govore o Ukrajini.<\/p>\n

Roman Timotsko ka\u017ee da se pridru\u017eio timu dve nedelje pre 24. Ponu\u0111eno mu je da postane lokalni producent i fiksator. Bavio se organizacionim pitanjima, prevo\u0111enjem i bacanjem tema.<\/p>\n

„Zapravo, to je bio poku\u0161aj da se prenese lokalni kontekst i sugeri\u0161e kako se on mo\u017ee pokriti kroz istoriju. Bavili smo se organizacijom snimanja, intervjua i logistike svih ovih doga\u0111aja. Onda je usledila analiti\u010dka, istra\u017eiva\u010dka rada, pretrage, istrage u odre\u0111enom smislu. Objavili smo zajedni\u010dki \u010dlanak CNN-a o deportaciji stanovnika Marijupola na ruski Daleki istok, na kojem radimo skoro godinu dana“, ka\u017ee Roman Timotsko.<\/p>\n

Stanovnik Lviva napominje da je ovu temu predlo\u017eio urednicima jo\u0161 u apriluBr. 2022. Onda su po\u010deli da saznaju, tra\u017ee ljude, pronalaze svedoke preko raznih Telegram kanala, preko poznanika ili nekih malih grupa tih deportovanih ljudi. Roman je mesecima komunicirao sa njima i nastavio da snima intervjue, koji su postali deo materijala o deportacijama.<\/p>\n

Zapravo, svaki ve\u0107i grad u Ukrajini imao je svoju grupu lokalnih proizvo\u0111a\u010da i fiksatora. Dopisnici CNN-a iz razli\u010ditih zemalja do\u0161li su u Ukrajinu.<\/p>\n

„Ovo je verovatno najve\u0107a medijska operacija koju sam video gde se globalna korporacija fokusira na jednu temu tokom prvih meseci invazije. CNN je jednostavno ulo\u017eio sve svoje resurse u pokrivanje ruske invazije. Novinari koji su bili u Ukrajini do\u0161li su iz razli\u010ditih delova sveta. Maksimalan broj ljudi koji su istovremeno radili u Ukrajini za CNN verovatno je dostigao stotine“, ka\u017ee Roman Tajmotsko.<\/p>\n

CNN tim osvojio Emi nagradu<\/a> u izvanrednoj nominaciji za najnovije vesti u\u017eivo za izve\u0161tavanje o ruskoj invaziji na Ukrajinu. U skladu sa tim, svi koji su doprineli izve\u0161tavanju o ovoj temi na\u0161li su se na listi nagrada, uklju\u010duju\u0107i sve lokalne ukrajinske novinare i producente koji su radili sa CNN-om na ovu temu.<\/p>\n


\n

\u00abKada smo se Petro Zadorozhny, Sofia Harbuziuk, i Taras Zadorozhnyi i ja pridru\u017eili CNN-u sredinom februara 2022, o\u010dekivali smo da \u0107emo raditi sa ovim globalnim medijima nedelju ili dve. I o\u010digledno nisu mogli da se zamisle na listi dobitnika najpresti\u017enije televizijske nagrade na svetu. Naredni meseci su se pretvorili u celodne\u0107i rad da bi svetu preneli objektivnu realnost rata punih razmera<\/em>\u00bb, \u2013 Napisao<\/a> onda Roman Tymotsko.<\/p>\n

Kriterijumi za efikasnost me\u0111unarodne radiodifuzije<\/strong><\/span><\/p>\n

Internet strana na engleskom jeziku The Gaze, koja je pokrenuta usred rata punih razmera, upletena je u skandal. Ministarstvo kulture i informativne politike potro\u0161ilo je vi\u0161e od 60 miliona UAH na njega za \u010detiri meseca, ali ta lokacija nije popularna u inostranstvu.<\/p>\n

Medijski stru\u010dnjak Otar Dov\u017eenko smatra da je, da bi sadr\u017eaj bio kvalitetan i popularan, potrebno ispri\u010dati publiku o tome i \u0161ta je tu zanimljivo. Prema njegovom mi\u0161ljenju, tim Gaze fizi\u010dki nije u stanju da ka\u017ee svetu koji govori engleski o tome \u0161ta se de\u0161ava u svetu koji govori engleski, jer za to je potrebno da budete ogromna me\u0111unarodna korporacija.<\/p>\n

Kanal Dim je sada uglavnom upu\u0107en izbeglicama i tako\u0111e je deo me\u0111unarodne radiodifuzije. Ideja razgovora sa ukrajinskom dijasporom je veoma dobra i veoma korektna, smatra medijski stru\u010dnjak, jer su to na\u0161e primarne pristalice i dirigenti na\u0161ih ideja u svetu, ali je o\u010digledno da to ne bi trebalo da bude zabavni kanal, jer u tim zemljama ima dovoljno zabavnih sadr\u017eaja.<\/p>\n

„To bi trebalo da bude visokokvalitetni informativni, novinarski i obrazovni kanal koji govori o situaciji u Ukrajini, pru\u017ea autesne informacije o ukrajinskoj politici, a govori i o \u017eivotu same dijaspore. Ljudi vole da budu pokriveni svojim \u017eivotima i okolinom. Stoga, moramo da razmislimo o tome, moramo da razmi\u0161ljamo o proizvodu za IDP, za one ljude koji \u0107e ostati tamo, ali koji mogu da pomognu, ili koji tamo \u017eive vi\u0161e od jedne generacije, ali bi ipak \u017eeleli da budu korisni Ukrajini“, ka\u017ee Otar Dov\u017eenko.<\/p>\n

Roman Timotsko dodaje da u velikom toku informisanja u savremenom svetu postoji velika konkurencija za svaku sekundu pa\u017enje gledaoca\/\u010ditaoca: „Moramo da izmislimo informativne kampanje koje \u0107e biti medijske, da stvaramo vesti koje \u0107e sami mediji \u017eeleti da pokriju svojom voljom. Me\u0111utim, veoma je te\u0161ko voditi medijske kampanje za desetine zemalja u isto vreme. A tu je i pitanje objektivnog interesa. Ne mo\u017eemo a da ne pri\u010damo o ratu, ali ako publika u Slova\u010dkoj vi\u0161e ne \u017eeli da \u010duje za rat, onda je pitanje sa \u010dime da se ide. Mislim da treba da istra\u017eimo tu publiku, da razumemo kako da uskladimo njihove potrebe sa na\u0161im porukama, formuli\u0161emo akcione poruke iz toga i dopremo do njih kroz kanale koji su im bliski i razumljivi.“<\/p>\n

Suprotstavljanje ruskoj propagandi<\/strong><\/span><\/p>\n

Ruska propaganda je veoma mo\u0107na i ve\u0107 decenijama radi svoj posao. Ruski strani kanal Russia Today emituje se na engleskom, arapskom, \u0161panskom, ruskom i nema\u010dkom jeziku. Njegova primarna svrha su dezinformacije i nametanje la\u017ene percepcije i tuma\u010denja doga\u0111aja koje je razvila ruska propaganda.<\/p>\n

Da biste se suprotstavili, potrebno je da radite veoma efikasno i precizno. Po\u010detkom decembra Centar za suprotstavljanje dezinformacijama u Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine upozorio je da Rusija priprema velike razmere kampanja dezinformisanja protiv Ukrajine u stranim medijima, u kojoj je planirano uklju\u010diti strane novinare sa iskustvom u Rusiji.<\/p>\n


\n

Zato je za Ukrajinu va\u017eno da se suprotstavi propagandi Kremlja koja se \u0161iri u inostranstvu putem me\u0111unarodne radiodifuzije, kako bi prenela istinu o ratu.<\/p>\n

„Ako govorimo o Ukrajini, ona o\u010digledno nema tako destruktivan propagandni cilj“, rekao je Otar Dov\u017eenko. „Ali ima cilj, prvo, da podseti na sebe, a drugo, da zadr\u017ei de\u0161avanja u Ukrajini na polju pogleda na svetsku zajednicu kako ne bi i\u0161le van dnevnog reda. I, naravno, da uni\u0161ti rusku propagandu.“<\/p>\n

Medijski ekspert napominje da je nemogu\u0107e uticati na \u0161irenje ruskih dezinformacija ili la\u017enih vesti u evropskom medijskom prostoru. Ali mo\u017eemo da pomognemo zapadnim medijima da provere informacije u ukrajinskim primarnim izvorima kako bi se \u010duo ukrajinski glas, a ne samo verzija ruske propagande. To je, kada govorimo o Ukrajini, neophodno da novinari ne zaborave da pitaju Ukrajinu i da imaju priliku da to urade.<\/p>\n

Na isti na\u010din, trebalo bi da poku\u0161amo da evropskim medijima prenesemo naj tipi\u010dnije propagandne narative dezinformisanja i opovrgnemo ih. Moramo da budemo proaktivni i da odemo do tih ljudi, u one medije koji \u0161ire la\u017enjake, i da ih uka\u017eemo na to, isti\u010de Otar Dov\u017eenko. Ako napravite takva prilago\u0111avanja i opovrgavanja bez optu\u017ebi, bez agresije, uz poku\u0161aj da pomognete, ve\u0107ina medijskih profesionalaca je otvorena, jer imaju uredni\u010dke standarde na koje treba da se \u017eale. Ukrajina za sada ne proizvodi dovoljno takve komunikacije.<\/p>\n

„Mo\u017eemo da radimo na uni\u0161tavanju mre\u017ee \u0161irenja ruske propagande. I, u principu, upravo u tom, sistematskom radu sa blokadom ruskih propagandnih resursa, rekao bih da je na\u0161a vlada radila za solidnu \u010detvorku. Odnosno, u mnogim zemljama, rusko propagandno me\u0111unarodno emitovanje je zabranjeno i blokirano, a tamo gde nije zabranjeno ili blokirano, gleda se mnogo kriti\u010dnije. A lokalne organizacije za proveru \u010dinjenica vi\u0161e pa\u017enje pos obra\u0107aju na ruske dezinformacije upravo zato \u0161to su ukrajinska vlada, diplomatija i ukrajinske organizacije anga\u017eovane u borbi protiv dezinformacija skrenule pa\u017enju na ovaj problem, na problem centralizovane mre\u017ee za \u0161irenje ruskih la\u017ei. Naravno, potrebno je da nastavimo da radimo u tom pravcu“, komentari\u0161e Otar Dov\u017eenko.<\/p>\n

Da li nam je potrebna me\u0111unarodna radiodifuzna stanica na ruskom?<\/strong><\/span><\/p>\n

U martu 2022. godine, na osnovu me\u0111unarodne radiodifuzne multimedijalne platforme UATV, Ukrajina je pokrenula maraton na ruskom jeziku „FreeDom“. Njena svrha je da publici koja govori ruski, posebno Rusima, ka\u017ee istinu o ratu u Ukrajini. StartCom Bele\u0161ke<\/a>, prema prora\u010dunima Ministarstva kulture i informacione politike Ukrajine, potencijalna televizijska publika FreeDoma je oko 75 miliona doma\u0107instava. Pribli\u017ean udeo Rusa od njih je vi\u0161e od 55 odsto.<\/p>\n

Me\u0111utim, medijski eksperti su skepti\u010dni u pogledu takvih poku\u0161aja da uti\u010du na publiku koja govori ruski jezik.<\/p>\n

„Prvo, nije \u010dinjenica da to uti\u010de na to, a drugo, vrlo malo zavisi od ove publike koja govori ruski jezik. Jer u zemljama u kojima \u017eivi, ona je potpuno nedostojna. U Rusiji, publika koja mo\u017ee da percipira ukrajinske poruke jo\u0161 uvek je u apsolutnoj manjini. A liberalni Rusi su ve\u0107 vi\u0161e puta pokazali da nisu u stanju da urade bilo \u0161ta da promene situaciju u svojoj zemlji i zaustave agresiju na Ukrajinu. To jest, radimo sa impotentnim publikom, koja nije od koristi Ukrajini“, uveren je Otar Dov\u017eenko.<\/p>\n

Medijski ekspert smatra da je emitovanje programa za publiku koja govori ruski jezik pogre\u0161an prioritet i da ga treba ograni\u010diti. Ekspeditivnije je usmeravati resurs potro\u0161en na njega na kvalitetan proizvod za publiku koja govori engleski, \u0161panski, arapski, nema\u010dki i francuski jezik.<\/p>\n

„Proizvod koji se sada proizvodi za gledaoce koji govore ruski samo ide u pesak, ne vodi nikuda, jer je ova publika bezvredna. Rukovodstvo ispunjava zadatke koji su mu dodeljeni. Me\u0111unarodnom radiodifuzijom upravlja Julija Ostrovskaja, koja je radila u Kvartalu 95. I to uglavnom u izvesnoj meri odra\u017eava su\u0161tinu kadrovskih odluka. Oni biraju te ljude koji su lojalni direktno predsednikovom timu“, rekao je Otar Dov\u017eenko.<\/p>\n

Evropski primer<\/strong><\/span><\/p>\n

Postoje visokokvalitetni primeri me\u0111unarodnog emitovanja u zapadnim zemljama (Doj\u010de vele, Frans Interne\u0161enel, BBC Svet, Glas Amerike), ali ne mo\u017eemo da ih koristimo jer je njihov brend deo brenda njihovih zemalja. Stoga ne treba da se pozivamo na me\u0111unarodno emitovanje mo\u0107nih zapadnih zemalja, uveren je predsednik Nezavisnog saveta za medije. \u0160tavi\u0161e, ne treba se osvrtati na propagandne prenose zemalja sa diktatorskim re\u017eimima. Potreban nam je na\u0161 model koji \u0107e zadovoljiti na\u0161e strate\u0161ke potrebe.<\/p>\n

„Na\u0161e strate\u0161ke potrebe su da osiguramo da se o nama ne govori bez nas, da se na\u0161e mi\u0161ljenje \u010duje i da svet zna gde mo\u017ee da se na\u0111e, da nas na\u0161i ljudi \u0161irom sveta poznaju, da se ruski propagandni narativi debituje i da ceo svet postepeno razume \u0161ta je Rusija“, rekao je Otar Dov\u017eenko.<\/p>\n

Zapadni mediji nam ne\u0107e pomo\u0107i u ovome, jer su mnogo umereniji i ograni\u010deniji standardima u svojoj sposobnosti da ka\u017eu istinu o Rusiji.<\/p>\n

Roman Timotsko ukazuje i na odre\u0111ene pote\u0161ko\u0107e povezane sa razumevanjem su\u0161tine Rusa od strane liberalne zapadne publike, koja ne mo\u017ee u potpunosti da shvati i prihvati poruku da su svi Rusi krivi za rat.<\/p>\n

„Oni su i dalje programirani da tra\u017ee kompromise i da ne do\u017eivljavaju svet crno na belo. A onda, iznenada, desi se situacija crno-belih i te\u0161ko je. Me\u0111utim, postoje projekti, kao \u0161to su Ukra\u0457ner, Sveti D\u017eavelin ili \u010dak jedan od najve\u0107ih ukrajinskih resursa na engleskom jeziku, Kijev indipendent, koji mo\u017ee da prikupi svoje iskustvo i po\u010dne da emituje program u inostranstvu jednim glasom u ime dr\u017eave“, rekao je Timotsko.<\/p>\n

Me\u0111utim, da biste emitovali program globalnoj publici, potrebno je da imate jak bud\u017eet i vi\u0161egodi\u0161nje iskustvo, koje u su\u0161tini ranije nismo imali. Tako\u0111e treba razumeti da broj pregleda takvih materijala ne\u0107e biti tako visok kao u zabavnom sadr\u017eaju. Ali glavna stvar je da takve vesti ostvaruju komunikacione ciljeve.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pobeda Ukrajine u ratu zahteva ne samo uspeh na frontu, ve\u0107 i spoljnu politiku, koja veoma zavisi od pravih poruka. Glasnik dr\u017eave su diplomate, visoki zvani\u010dnici, politi\u010dari, na kraju svega, svaki Ukrajinac je ambasador svoje zemlje u inostranstvu. Me\u0111utim, mediji su mo\u0107no sredstvo koje mo\u017ee da dopre do zapadne publike \u2013 i politi\u010dara i njihovih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":21304,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[137,1608,152,670,138,2699,86,2700,1954,1282,30,2401,1956,1281,29,1634],"class_list":["post-21303","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-dezinformacije","tag-glavne-vesti","tag-informaciona-bezbednost","tag-informativni-prostor","tag-masovni-mediji","tag-otar-dovzenko","tag-propaganda","tag-roman-tymotsko","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vesti-o-cernivtsiju","tag-vesti-o-ivano-frankivsku","tag-vesti-o-khmelnitskyju","tag-vesti-o-rivneu","tag-vesti-o-ternopilu","tag-vesti-o-transkarpatiji","tag-vesti-o-volynu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21303","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21303"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21303\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/21304"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}