Godina je bila 1582. Kozakov ataman Jermak osnovao je privatno preduze\u0107e trgova\u010dke porodice. Stroganofovi su tra\u017eili na\u010dine da obezbede svoje trgova\u010dke puteve ka istoku, koje su vi\u0161e puta plja\u010dkali sibirski bendovi. Iako je Jermak ubrzo ubijen u zasedi, on je otvorio put slede\u0107oj ekspediciji, ovog puta koju je naru\u010dio kralj. Muscovite vladari su brzo pro\u0161irili svoju snagu na istok. Za manje od 200 godina, njihova mo\u0107 je stigla do severozapadnih obala Tihog okeana. Od male kne\u017eevine na periferiji Rusije, Moskva se pretvorila u Rusku imperiju, prote\u017eu\u0107i se od Balti\u010dkog mora do Koreje i Japana.<\/p>\n
Jermak nije mogao da zna da \u0107e njegova ekspedicija dovesti do stvaranja nove kolonijalne dr\u017eave. Me\u0111utim, za razliku od njihovih zapadnoevropih kolega, njene kolonije su zvani\u010dno bile deo metropole. Iz tog razloga, Rusija je samo delimi\u010dno dekolonizovana. Posle raspada Sovjetskog Saveza izgubila je zavisne teritorije, ali je zadr\u017eala unutra\u0161nje kolonije. Rezultati toga mogu se jasno videti u postupcima Vladimira Putina u Ukrajini: on poku\u0161ava da povrati teritorije koje su, po njegovom mi\u0161ljenju, klju\u010dne za dobrosusedsku metropolu. On sprovodi svoj plan koriste\u0107i materijalne i ljudske resurse sa perifernih teritorija.<\/p>\n
Dakle, Putin deluje u ime samo 25 odsto ukupne oblasti zemlje, na ra\u010dun ostalih 75 odsto koji le\u017ee isto\u010dno od Urala. Ovo podse\u0107a na to kako je svaka evropska dr\u017eava u 19. i 20. veku tretirala svoje zavisne teritorije u Africi, Americi ili Aziji. Drugim re\u010dima, oblast 30 procenata ve\u0107a od Sjedinjenih Dr\u017eava, ili 65 puta ve\u0107a od Britanije, eksploati\u0161e se na gotovo preterano kolonijalni na\u010din, 60 godina posle vrhunca dekolonizacije \u0161irom sveta.<\/p>\n
Postoje dva faktora koji obja\u0161njavaju ovaj fenomen. Prvi ima veze sa narativom istorije i politikom se\u0107anja koju Kremlj vodi najmanje od 2012. Te ideje su zapravo duboko ukorenjene u ruskoj carskoj retorici. Drugi je etni\u010dki sastav ruskih oru\u017eanih snaga u Ukrajini, posebno imaju\u0107i u vidu delimi\u010dnu mobilizaciju i \u017ertve koje su pretrpeli neetni\u010dki ruski vojnici.<\/p>\n
Slovenski proruski<\/strong><\/p>\n Kada je Putin najavio povratak na predsedni\u010dku funkciju 2012. godine, objavio je niz tekstova koji su postavili uslove za njegovu novu-staru ulogu. Posebno je opisao Rusiju kao izrazitu civilizacijsku jedinicu zasnovanu na nasle\u0111u srednjovekovne Rusije, pravoslavlja i tradicionalnih vrednosti koje su Rusi navodno \u010duvali vekovima. Putinovi tekstovi delimi\u010dno obja\u0161njavaju kako on vidi prostornu dimenziju ruskih temelja. Njeni koreni su ograni\u010deni na isto\u010dnu Evropu i tri isto\u010dnoevropske etni\u010dke grupe, koje su za Putina tri ogranka jedne ruske nacije: Rusi, Belorusi i Ukrajinci. Oni \u010dine okosnicu dana\u0161nje Rusije, tvrdi Putin, na osnovu jedinstva srednjovekovne Rusije i dominantne uloge Moskve.<\/p>\n To delimi\u010dno obja\u0161njava Putinovu fiksaciju na Ukrajinu \u2013 u Kijevu je osnovana prva ruska pravoslavna metropola. Za njega je kontrola nad Ukrajinom od su\u0161tinskog zna\u010daja za za\u0161titu jezgra ruske civilizacije. On je to mi\u0161ljenje potvrdio i pojasnio u julu 2021. godine, kada je u drugom tekstu poku\u0161ao da ubedi \u010ditaoce da je Ukrajina deo Rusije.<\/p>\n Promovisanjem takvog narativa, Putin poku\u0161ava da umanji uticaj drugih politi\u010dkih subjekata na tu ogromnu teritoriju, kao \u0161to su proto-demokratska trgova\u010dka republika Novgorod ili poljsko-litvanski Komonvelt. Istovremeno, uloga neslovenskih naroda u razvoju ruske mo\u0107i se potpuno ignori\u0161e. Iako su naseljavali ve\u0107inu teritorija koje kontroli\u0161e Rusija od njenog brzog \u0161irenja ka istoku krajem 16. veka, nikada nisu postali ravnopravan deo zvani\u010dnog ruskog istorijskog narativa. Deca u Kabalovsku i Vladivostoku prou\u010davaju kulturne i politi\u010dke doga\u0111aje koji su se odigrali nekoliko hiljada kilometara dalje u \u0161koli i tretiraju ih kao sopstvenu istoriju.<\/p>\n Kao rezultat toga, dana\u0161nja Rusija je i dalje jedina kolonijalna imperija na svetu koja eksploati\u0161e sopstvene gra\u0111ane bez vidljive pravne diskriminacije. Nikada nije dekolonizovan iz tri glavna razloga, koji tako\u0111e delimi\u010dno reaguju na zapPitanje koje svako sebi postavlja od 1991.<\/p>\n Inland kolonije<\/strong><\/p>\n Ruske kolonije su sastavni deo teritorije zemlje, ba\u0161 kao \u0161to je Al\u017eir bio deo Francuske. Razlika je, me\u0111utim, u tome \u0161to je ve\u0107i deo severne Evroazije isto\u010dno od Urala, nad kojim je Rusija preuzela kontrolu, uvek bio retko naseljen i nije imao jaku politi\u010dku organizaciju. Moskvi i Sankt Peterburgu je bilo relativno lako da izvr\u0161e kontrolu nad zemljom oslobo\u0111enom organizovanih naroda, uprkos njihovim razli\u010ditim kulturama i svesti o neru\u0161koj pro\u0161losti.<\/p>\n Rusija je izgradila ve\u0436i deo svoje kolonijalne imperije na sopstvenoj teritoriji putem potpune aneksije. Tokom vekova koristila je razne metode ekonomske eksploatacije, kao i politi\u010dkog i kulturnog nasilja. Ne mislim na narode koji \u017eive na ju\u017enim granicama Rusije, na Kavkau i u centralnoj Aziji. Njihove politi\u010dke tradicije i dobro utvr\u0111eno kulturno nasle\u0111e vi\u0161e puta su ih motivisali da se bore protiv ruske dominacije.<\/p>\n Ova ta\u010dka gledi\u0161ta mo\u017ee se objasniti analizom doga\u0111aja na zapadu imperije posle Prvog i Drugog svetskog rata. Rusija i Sovjetski Savez su prvo stekli, a potom izgubili kontrolu nad teritorijama nastanjenim narodima sa sna\u017enim ose\u0107ajem nacionalnog identiteta, \u010desto potkovanim tradicijom sopstvene dr\u017eavnosti: Poljacima, Litvancima, Letoncima, Estoncima ili Ukrajincima. Njihov jezik, kultura i elite uspeli su da pre\u017eive rusku vladavinu i povrate politi\u010dki suverenitet u pravo vreme \u2013 izme\u0111u 1917-1918 i 1989-1991. Oni nisu bili pod ruskom vla\u0161\u0107u, ve\u0107 provincije u rimskom smislu te re\u010di.<\/p>\n Putin \u010desto pominje multieti\u010dnost Rusije, multikulturalnost i multiverziju. Me\u0111utim, ovo je samo retori\u010dku li\u010dnost koja opravdava politi\u010dku kontrolu Moskve nad neru ruskim teritorijama. Putin je sledbenik Josifa Staljina, koji je ograni\u010dio politiku indigenizacije usmerenu na privla\u010denje neruskih elita na stranu bolj\u0161evica. Taj potez je prvobitno poslu\u017eio za konsolidaciju vlasti, koja je i dalje bila klimava posle pet godina gra\u0111anskog rata. Me\u0111utim, od po\u010detka tridesetih godina pro\u0161log veka Rusi su ponovo po\u010deli da se promovi\u0161u u administraciji i vojsci, a ruski jezik je postao dr\u017eavni jezik imperije, kao \u0161to je bio pod carem.<\/p>\n Ova politika je imala jednako va\u017enu ekonomsku dimenziju. Ve\u0436i deo ruskog bogatstva le\u045bi isto\u0438no od Urala. One su kori\u0161\u0107ene gotovo isklju\u010divo u borbi za osvajanje i zadr\u017eavanje teritorija i uticaja u Evropi, kao i za \u0161irenje evropskog dela zemlje.<\/p>\n Prihodi od proizvodnje nafte i gasa u neruskim regionima (kao \u0161to su Jamalo-Nenets Autonomni Okrug i Kanti-Mansijsk Autonomni Okrug) stimuli\u0161u investicije u Moskvi i Sankt Peterburgu i spre\u010davaju ekonomski pad regiona kao \u0161to su regioni Novgorod, Brajansk i Pskov. To je tipi\u010dan model ekonomske eksploatacije, poznat iz Konga, Egipta ili Latinske Amerike. U tom smislu, mo\u017ee se tvrditi da su ruski regioni isto\u010dno od Urala deo Globalnog juga.<\/p>\n
\n![\"Napad](\"https:\/\/razvedka.info\/rs\/media\/2023\/12\/Napad-na-Ukrajinu-bio-je-deo-ruskog-kolonijalizma.jpg\" "\\"Napad")