{"id":21018,"date":"2023-12-01T19:03:03","date_gmt":"2023-12-01T18:03:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-12-izgubili-smo-veliku-priliku-da-izgradimo-jaku-nezavisnu-drzavu\/"},"modified":"2023-12-01T19:03:03","modified_gmt":"2023-12-01T18:03:03","slug":"izgubili-smo-veliku-priliku-da-izgradimo-jaku-nezavisnu-drzavu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-12-izgubili-smo-veliku-priliku-da-izgradimo-jaku-nezavisnu-drzavu\/","title":{"rendered":"„Izgubili smo veliku priliku da izgradimo jaku nezavisnu dr\u017eavu“"},"content":{"rendered":"

Reditelj Antonio Luki\u0107 govori o \u010dinjenici da najbolje filmove o ratu prave deca rata, a ne njegovi direktni u\u010desnici, kao i za\u0161to bi ambiciozna kinematografija trebalo da slu\u017ei danas, ukrajinskom u intervjuu Macieju Piotrowski.<\/em><\/p>\n

\u2013 Va\u0161 najnoviji film „Luksemburg, Luksemburg“ po\u010dinje scenom iz 1998. godine u malom provincijskom gradu Lubni, iako se film odvija pre svega u sada\u0161njosti. Povratak u mitsku pro\u0161lost ne traje dugo, ali \u010dini mi se da je ovo klju\u010dna epizoda za razumevanje poruke, neka vrsta poku\u0161aja da se pomirim sa svojim idejama o mom detinjstvu, koje su pale u te\u0161kom periodu politi\u010dkih transformacija. Kako je bilo u ovom periodu za vas, ukrajinske devedesete?<\/strong><\/p>\n

„To je bilo vreme neizvesnosti. Onda smo izgubili veliku priliku da izgradimo jaku, nezavisnu dr\u017eavu. Me\u0111utim, za mene li\u010dno, ovo su bile samo godine sre\u0107nog detinjstva, tako da mi je te\u0161ko da budem objektivan. Detinjstvo je vreme kada gledate na \u017eivot bez ikakvih filtera, bez ikakvog posredovanja. Dete jo\u0161 uvek ne tra\u017ei bekstvo od stvarnosti kao odrasli: na posao, drogu ili alkohol. Ima sve na dohvat ruke. Samo deca mogu da vide svet onakao kao \u0161to zaista jeste. Zato najbolje filmove o ratu prave deca rata, a ne njegovi direktni u\u010desnici.<\/p>\n

\u2013 Ro\u0111eni ste 1992, u prvoj godini nezavisnosti Ukrajine. Odrastao si sa svojom zemljom, odrastao u Transkarpatiji. Bilo je to te\u0161ko vreme za ukrajinske porodice. \u010cega se se\u0107a\u0161 iz tog vremena?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Dete istiskuje se\u0107anja na te\u0161ko\u0107e svakodnevnog \u017eivota. Zaboravlja \u0161ta joj je nedostajalo, kakve su bile njene nesavr\u0161enosti. Imam uspomene na bezbri\u017ene dane, na vreme kada je moj otac bio pored mene i kada sam se ose\u0107ala sigurno.<\/p>\n

\u2013 \u0160to se ti\u010de kulturnog sveta, \u0161ta vam je ostalo od tog vremena?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Cenim i pamtim, za\u010dudo, 1+1 TV kanal. Pojavio se 1995. Radili su mnogo sjajnih, stvarno inteligentnih emitovanja. Znate li ovaj format „Ko \u017eeli da postane milioner“?<\/p>\n

\u2013 Da, to je tako\u0111e bila senzacija u Poljskoj. Svi su gledali Milionere.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Na 1+1 TV kanalu, program se zvao „Ko \u017eeli da bude milioner“. U to vreme, cele porodice su se okupile ispred televizora. Bio je to odli\u010dan trening mozga, \u0161irili smo vidike, ali smo se i dobro zabavljali. Sve je bilo pripremljeno veoma profesionalno, na visokom nivou. Tada je u prvoj deceniji 21. veka intelektualni program po\u010deo da nestaje sa televizije. Svi su razumeli da je neukom gledaocu lak\u0161e manipulisati. Inteligentni ljudi nikome nisu bili od koristi: oni su bili ti koji su stajali iza revolucija, oni su bili ti koji su podigli pobunu. Pristojna televizija je ubijena, ali sa tim povezujem devedesete.<\/p>\n

\u2013 Da li ste odgovore na svoja pitanja prona\u0161li u ukrajinskoj kinematografiji, ne\u0161to blisko va\u0161em srcu i va\u0161em iskustvu iz detinjstva?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Tokom \u010ditavog postsovjetnog prostora u to vreme bilo je poku\u0161aja da se shvate godine propasti SSSR-a, pri\u010de o stvaranju nove stvarnosti i o tome kako ljudi poku\u0161avaju da se izbore sa tim. Ali sada me ovi filmovi ne inspiri\u0161u. Pronalazimo se u vremenu kada glas podi\u017eu generacije ljudi ro\u0111enih devedesetih godina. Niko drugi nije toliko zainteresovan da se vrati u ta vremena. Dok sam snimao svoj film, postavio sam sebi zadatak da magi\u010dno stvorim svet koji je oti\u0161ao u zaborav. Ovde sam po\u010deo da razmi\u0161ljam o svom poslednjem poslu.<\/p>\n

\u2013 Gde ste tra\u017eili inspiraciju?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Jedna od mojih omiljenih scena iz istorije kinematografije poti\u010de iz filma „Ja, tvoj sin“ ma\u0111arskog reditelja Istv\u00e1na Saboa. Njena zavera se odvija odmah posle Drugog svetskog rata. Humanitarna pomo\u0436 sti\u045be u \u0459kolu. To nije dovoljno za sve, i mora da ide na najisklonije. Vidimo \u010das osmogodi\u0161njaka, u\u010diteljica tra\u017ei samo od one dece koja su izgubila oca da ustanu. Ceo razred ustane. Na\u017ealost, istorija se ponavlja, a u modernoj Ukrajini \u0107emo ponovo imati takve \u0161kole. Ovaj film prikazuje tragediju situacije u kojoj deca odrastaju bez roditelja, bez uzora.<\/p>\n

\u2013 Ba\u0161 kao i junaci va\u0161eg filma: izgubljeni voza\u010d minibusa Kolja i policajac Vasja, koji su oti\u0161li u Evropu u potrazi za nestalim ocem.<\/strong><\/p>\n

„Nedostaje im jer je figura koja uvodi red u stvarnost. U „Luksemburgu, Luksemburgu“, devedesete su period u kojem je otac prisutan. A kada je sa tobom, sve ostalo postaje neva\u045bno. Ne obra\u0107ate pa\u017enju na inflaciju, nezaposlenost, mafija\u0161ke obra\u010dune. Zato svoj film podelim na dva dela: prvi je kada je otac sa porodicom, a drugi kada je odsutan. I ne govorimo o konkretnoj, fizi\u010dkoj osobi od koje nasle\u0111ujete gene.<\/p>\n

„\u0160ta si hteo da poka\u017ee\u0161?“<\/strong><\/p>\n

„Moj krajnji cilj je bio da ispri\u010dam pri\u010du o tome kako tra\u017eimo stvaraoca u na\u0161im \u017eivotima. \u010cesto komuniciram sa publikom, a sada idem da odgovorim na pitanjaNa primer, u slu\u010daju Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Trudim se da ljudima dam ne\u0161to od sebe, da podelim svoje misli sa njima. Me\u0111utim, stalno tra\u017eim nekoga ko \u0107e mi pomo\u0107i da razumem \u017eivot, da mi ka\u017ee kako treba da se pona\u0161am. Tra\u045bim o\u0438i\u0438nu figuru u vezama sa ljudima.<\/p>\n

\u2013 Da li uspeva\u0161?<\/strong><\/p>\n

„Ovo je te\u017eak zadatak. Ja sam ve\u0107 odrastao, imam sina, i znam da otac ne mo\u017ee biti zamenjen.<\/p>\n

„Bio sam veoma impresioniran \u010dinjenicom da se motiv pronala\u017eenja mog oca pojavljuje u ukrajinskim filmovima o devedesetim. Ova tema se pojavljuje, na primer, u filmovima „Pamfir“, „Kamen, papir, granata“, „Otac“. \u0160ta mislite za\u0161to je ova tema postala toliko va\u017ena?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Mislim da je te\u017eak odnos sa mojim ocem, njegova nepristuknost zajedni\u010dko iskustvo generacije devedesetih. Svi poku\u0161avamo da poka\u017eemo mogu\u0107nost dijaloga izme\u0111u generacija. Trudimo se da pomirimo roditelje sa decom, da im prona\u0111emo zajedni\u010dki jezik. I nije toliko va\u017eno ko je simbol starije generacije \u2013 otac, majka ili neko drugi.<\/p>\n

\u2013 Interesantan fenomen je, nu\u017eda, to \u0161to je va\u0161 prethodni film „Moje misli \u0107ute“ bio o odnosu odraslog sina i njegove majke, koji je \u010dak bio preterano prisutan u njegovom \u017eivotu. Da li ste \u017eeleli da razgovarate o odnosu roditelja u prva dva filma?<\/strong><\/p>\n

„Moj prethodni film je o vi\u0161e: ose\u0107am da je to pri\u010da o postavljanju i prelasku granica. \u017deleo sam da ispri\u010dam pri\u010du o tome \u0161ta treba da osetite i iskusite da biste zavr\u0161ili svoje putovanje. Ne mo\u017eete prekinuti veze koje vas vezuju i pre\u0107i u samostalni odrasli \u017eivot, a da ne osetite bol.<\/p>\n

\u0160ire gledano, vi i va\u0161a generacija poku\u0161avate da se izborite sa pro\u0161lo\u0161\u0107u: privatnom i kolektivnom. \u0160ta, po va\u0161em mi\u0161ljenju, \u010deka Ukrajince na takmi\u010denju sa istorijom?<\/strong><\/p>\n

Zna\u0161, nedavno sam bio u Londonu. Britanija ima prokletu carsku istoriju. Pogledajte samo njihove muzeje pune relikvija donetih iz Egipta, Indije i Afrike. Pitao sam kolegu, Engleza, da li ima problema sa ovim. On je odgovorio da ne ose\u0107a ni sramotu ni ponos zbog onoga \u0161to su njegovi preci uradili. Njihov izvozni proizvod su Hari Poter i Padington Ber. Mislim da je ovo prili\u010dno zdrav pristup, kada istorija ne zaklanja sada\u0161njost.<\/p>\n

Po mom mi\u0161ljenju, slede\u0107a velika tema ukrajinske kinematografije trebalo bi da bude pogled u budu\u0107nost. Svima nam je potreban. Ako \u017eivimo u pro\u0161losti, ni\u0161ta dobro ne\u0107e proi\u0107i iz toga.<\/p>\n

\u2013 A tvoj slede\u0107i film \u0107e biti o budu\u0107nosti?<\/strong><\/p>\n

„Ne znam. \u017deleo bih da snimim pogibeljni, satiri\u010dni film. Posle dve produkcije, zaslu\u017eio sam pravo da razo\u010daram publiku. Kao \u0161to \u010carli Kaufman ka\u017ee, neuspeh je zna\u010dka \u010dasti. Oni koji ne rizikuju ne prave gre\u0161ke, a kinematografija je posao ljudi koji vole da rizikuju.<\/p>\n

\u2013 Upoznali smo se na festivalu „Ukrajina!“ u Var\u0161avi, koji se odr\u017eava devetu godinu zaredom. Se\u0107am se ukrajinske kinematografije s po\u010detka 21. veka iz mojih studentskih godina: tada nije bilo gotovo ni\u010dega za gledanje. I danas imamo ceo festival na pristojnom nivou, sa biserima svetske klase. Kako je bilo ovih promena u ukrajinskoj kinematografiji?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Imao sam izuzetnu sre\u0107u: 2014. godine sam diplomirao na Fakultetu za re\u017eiju na Karpenko-Kary Univerzitetu u Kijevu. Bio je to trenutak kada je svet obratio pa\u017enju na Ukrajinu, postojala je potreba za filmovima koji bi ispri\u010dali pri\u010du o na\u0161oj zemlji. I onda, kona\u010dno, bilo je pristojnih sredstava za na\u0161u kinematografiju. I mada nam nisu uvek pomogli, ponekad ne\u0161to nije i\u0161lo kako treba, ali ipak je ura\u0111eno mnogo fantasti\u010dnih stvari u ovom periodu. Sve dok postoji bud\u017eet, bilo je mogu\u0107e rizikovati. Na\u017ealost, ruska invazija je stavila ta\u010dku na ovo. Nema vi\u0161e novca za vredan film, a mo\u017eda ga nikada ne\u0107e ni biti. Potra\u017enja za kulturom je mala, i to ne samo u Ukrajini. Ljudi vi\u0161e vole krvave pri\u010de, vole da uranjaju u agresiju. \u040bivimo u eri UFC-a, MMA. Nismo daleko od dana gladijatorskih borbi: one su i dalje od interesa. Na\u017ealost, ljudi ne reaguju dobro na ljubavne pri\u010de, mnogo ih je lak\u0161e isprovocirati kroz mr\u017enju.<\/p>\n

\u2013 Pa \u0161ta \u0107e nam onda ambiciozan film u ovakvom trenutku?<\/strong><\/p>\n

„Ovo je poku\u0161aj da nas podseti da mo\u017eda jo\u0161 uvek postoje neke vrednosti. Bog, humanizam ili ne\u0459to drugo.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Be\u017eanje od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Luka\u0161enka ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: „Stracili\u015bmy \u015bwietn\u0105 szans\u0119, by zbudowa\u0107 silne, niezale\u017cne pastwo“<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Reditelj Antonio Luki\u0107 govori o \u010dinjenici da najbolje filmove o ratu prave deca rata, a ne njegovi direktni u\u010desnici, kao i za\u0161to bi ambiciozna kinematografija trebalo da slu\u017ei danas, ukrajinskom u intervjuu Macieju Piotrowski. \u2013 Va\u0161 najnoviji film „Luksemburg, Luksemburg“ po\u010dinje scenom iz 1998. godine u malom provincijskom gradu Lubni, iako se film odvija pre […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":21019,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2660,720,2661,527,2662,1608,1954],"class_list":["post-21018","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-antonio-lukic","tag-bioskopi","tag-drzavna-filmska-agencija","tag-film","tag-filmski-festival","tag-glavne-vesti","tag-ruso-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21018","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=21018"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/21018\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/21019"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=21018"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=21018"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=21018"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}