{"id":20978,"date":"2023-11-30T18:45:06","date_gmt":"2023-11-30T17:45:06","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-11-cak-smo-i-avionom-donirali-lekove-ukrajini\/"},"modified":"2023-11-30T18:45:06","modified_gmt":"2023-11-30T17:45:06","slug":"cak-smo-i-avionom-donirali-lekove-ukrajini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-11-cak-smo-i-avionom-donirali-lekove-ukrajini\/","title":{"rendered":""\u010cak smo i avionom donirali lekove Ukrajini""},"content":{"rendered":"

Pre rata punih razmera, ukrajinska op\u0161tina u Bavarskoj, dr\u017eava u jugoisto\u010dnom delu Nema\u010dke, centrirana u Minhenu, ve\u0107 je bila jedna od najve\u0107ih u zemlji. Od 2021. godine ovde je \u017eivelo vi\u0161e od 27 hiljada Ukrajinaca, a sa po\u010detkom ruske invazije zvani\u010dno je registrovano 150 hiljada izbeglica iz Ukrajine. Jo\u0161 pre 2022. godine Ukrajinci su u Minhenu organizovali proukrajinske skupove i mitinge tra\u017ee\u0107i o\u0161trije sankcije Rusiji, a posle invazije su postali samo ve\u0107i.<\/p>\n

Razgovarali smo o proukrajinskim akcijama, humanitarnoj pomo\u0107i Ukrajini, i reakciji Nemaca na rat sa dobrovoljcima i aktivistima ukrajinske zajednice u Minhenu, Svitlanom Bilanom i Olenom Kiseljovom.<\/p>\n

O prvim danima rata<\/strong><\/span><\/p>\n

Ukrajinci u Minhenu po\u010deli su da idu na centralne trgove grada mitinzima nekoliko nedelja pre invazije punih razmera. Aktivisti su posebno po\u010detkom februara protestovali ispred zgrade bavarske vlade zahtevaju\u0107i da zaustave trgovinu gasom sa Rusijom.<\/p>\n

Svitlana Bilan ka\u017ee da su se Ukrajinci u Minhenu okupili uglavnom oko crkava. Njena porodica je, naro\u010dito, prisustvovala Crkvi intercesije najsvetijih Teotokosa i Svetom apostolu Endruu prvoosumnji\u010denom UGCC-u, gde su upoznali mnoge druge Ukrajince. Neke od njih sam upoznao i na raznim mitinzima i akcijama. Me\u0111utim, gotovo niko iz ukrajinske dijaspore u Minhenu nije verovao u pravi rat sa Rusijom.<\/p>\n

„Za nas, kao i za ve\u0107inu Ukrajinaca, rat je po\u010deo neo\u010dekivano. Mnogo smo pri\u010dali o napetosti situacije, ali smo verovali da je koncentracija opreme na granicama zastra\u0161ivanje. O po\u010detku rata saznali smo sa dru\u0161tvenih mre\u017ea kada smo i\u0161li na posao. Prvih nekoliko dana, ne mogu da se setim, bilo je straha, kao i mnogi drugi ljudi. Nemci su bili iznena\u0111eni \u0161to ne verujemo u rat, dok su strani obave\u0161tajci upozoravali na to“, prise\u0107a se Svitlana Bilan prvih dana rata.<\/p>\n

Elena Kiseleva \u017eivi u predgra\u0111u Minhena od 2012. godine i sa suprugom ima zajedni\u010dki turisti\u010dki biznis. Ona ka\u017ee da pre rata nije imala mnogo poznanika me\u0111u Ukrajincima, naprotiv, ve\u0107ina pratnje je bila iz Nema\u010dke. Olena se tako\u0111e prise\u0107a da je napetost pre rata bila veoma opipljiva.<\/p>\n

„Otprilike nedelju dana kasnije, prijatelji su po\u010deli da me zovu i pitaju kako sam, a otac, koji je u to vreme bio u Sumiju, pri\u010dao mi je o po\u010detku rata. Po\u010dela je panika, suze i ose\u0107aj nesigurnosti. Onda sam se saberuo i oti\u0161ao na miting nekoliko dana kasnije“, prise\u0107a se Olena.<\/p>\n

O mitinzima i ruskim provokacijama<\/strong><\/span><\/p>\n

Da biste organizovali uli\u010dnu akciju u Nema\u010dkoj, potrebna vam je posebna dozvola gradskih vlasti da „rezervi\u0161ete trg“.<\/p>\n

„Zaista smo \u017eeleli da \u0161to pre odemo na miting, ali dok nam je to odgovaralo, trg je ve\u0107 bio okupiran. Ponu\u0111eno nam je u sredu, to jest skoro nedelju dana od po\u010detka neprijateljstava. Mislili smo da je prekasno, jer smo mislili da do tada ne\u0107e biti rata“, ka\u017ee Svitlana Bilan.<\/p>\n

Kao rezultat toga, 26 februara, vi\u0161e od 40 hiljada ljudi Levo<\/a> do najve\u0107eg trga u Minhenu, Karlsplac, sa plakatima „Zaustavite Putina“, „Za slobodnu Ukrajinu“, „Nema rata“, za napu\u0161tanje ruskih energetskih resursa. Me\u0111u prisutnima su bili i samci demonstranti sa transparentima „Ja sam Rus i stidim se“.<\/p>\n


\n

„I\u0161li smo na mitinge nekoliko puta, ali smo shvatili da treba da uradimo ne\u0161to vi\u0161e. Tada je jedan nema\u010dki prijatelj sugerisao da se sva pomo\u0107 Ukrajini odnete u crkvu UGCC u Minhenu. Na sajtu crkve pro\u010ditali smo koji su zahtevi, a usput smo svratili u apoteku da kupimo lekove. Tamo sam, na licu mesta, videla oblast gde se sakupljaju i sortiraju lekovi, pa sam odlu\u010dila da ostanem i pomognem ovde“, ka\u017ee Olena Kiseljova.<\/p>\n

Svitlana Bilan se prise\u0107a da je u po\u010detku dosta ljudi, uklju\u010duju\u0107i i IDP, u\u010destvovalo na mitinzima protiv rata, ali se vremenom njihov broj zna\u010dajno smanjio \u2013 IDP-ovi su po\u010deli da se naseljavaju u svoje \u017eivote i akcenat se donekle promenio.<\/p>\n

Me\u0111utim, pored ukrajinskih akcija, u Minhenu su organizovane i proruske. Tako su, posebno povodom „Dana pobede“ 9. maja, Rusi organizovali koncert sa provokacijama. Tada je Ruskinja Julija Prokhorova, koja je \u017eivela u Austriji i redovno snimala i objavljivala provokativne spotove, glasno uklju\u010dila rusku muziku, igrala i jurila Ukrajinke. Nakon toga, za ovu i niz drugih provokacija, bila je Deportovan<\/a> iz Nema\u010dke.<\/p>\n

O prvoj pomo\u0107i<\/strong><\/span><\/p>\n

Svitlana Bilan se prise\u0107a da su Nemci gotovo odmah dobili pravac i od prvih dana po\u010deli da donose raznu humanitarnu pomo\u0107 crkvi. Sve\u0161tenik njihove crkve morao je da tra\u017ei da do\u0111e i pomogne oko sortiranja humanitarne pomo\u0107i, jer su lokalni stanovnici bukvalno stajali u redu da doniraju novac i predaju stvari.<\/p>\n

„Nije bilo kao da smo se probudili i mislili da treba da organizujemo prikupljanje sredstava. Od prvih dana, ljudi su doneli ne\u0161to, i ne\u0161to je moralo da se uradi po tom pitanju. Ne znam kako su na\u0459li Ukrajince. Tre\u0107eg dana smo do\u0161li u crkvu, a ja je nisam prepoznao \u2013 svuda su bile neke kutije, utovarili smo ih u kamione, poslali negde. Nismo ni znali ko je organizovao te kamione, kuda idu, tada nismo ni vodili nikakvu statistiku. Samo sam ru\u010dno vodio evidenciju o novcu koji je donet kako bih snimio bar ne\u0161to“, ka\u017ee volonter.<\/p>\n


\n

Prvih dana volonteri su poslali 3-5 kamiona sa humanitarnom pomo\u0107i iz crkve. Sada, ka\u017eu aktivisti, takvih indikatora nema ni mesec dana. U roku od nekoliko nedelja postalo je jasno da je potreban mnogo ve\u0107i tim za prikupljanje pomo\u0107i, a volonteri su uspeli da je prona\u0111u i, uz asistenciju gradskih vlasti, besplatno je iznajme. Posle toga, sva pomo\u0107 je po\u010dela da se donosi tamo, a volonteri su mogli pa\u017eljivo da je sortiraju.<\/p>\n

„Bilo je slu\u010dajeva i kada su donosili neshvatljive stvari, kao \u0161to su paketi kozmeti\u010dkog kolagena. Doneo sam ga nazad, jer je bolje ne donositi ni\u0459ta osim ne-portriba. Bilo je stvari za kojima u po\u010detku nisam razumela potrebu, kao \u0161to su higijenski karmini, ali ispostavilo se da su veoma neophodni vojsci“, ka\u017ee Svitlana Bilan.<\/p>\n

Lokalni Nemci pomogli su ne samo novcem i humanitarnom pomo\u0107i. Parohijani verske organizacije Leiden Kristi tako\u0111e su primili Ukrajince koji su be\u017eali od rata u Minhen, pomagali u papirologiji i pronala\u017eenju sme\u0161taja. Mnogi Nemci su naselili izbeglice u svojim domovima. Svitlana je tako\u0111e oti\u0161la u organizaciju da pomogne u prevo\u0111enju dokumenata sa ukrajinskog na nema\u010dki jezik.<\/p>\n

O kreiranju organizacije<\/strong><\/span><\/p>\n

U cilju akumuliranja pomo\u0107i i zvani\u010dnog prihvatanja donacija, volonteri su se registrovali kao neprofitna dobrotvorna organizacija M\u00fcnchen Hilft Ukrajina<\/a> („Minhen poma\u017ee Ukrajini“). To je omogu\u0107io kupovinu opreme, automobila i lekova. Prema nema\u010dkom zakonu, organizacija ne mo\u017ee da kupuje vojnu robu, pa se fokusirala na lekove.<\/p>\n

„\u010cak smo avionom donirali lekove Ukrajini. Oni su isporu\u010deni u Poljsku, odakle su uzeli ukrajinska sredstva sa kojima sara\u0111ujemo“, ka\u017ee Svitlana Bilan.<\/p>\n

Radi se o inicijativi Vazdu\u0161no spasavanje Ukrajine<\/a> \u2013 udru\u017eenje pilota volontera koji su dostavljali ukrajinske izbeglice avionom u Nema\u010dku, a odatle prevozili humanitarnu pomo\u0107 prikupljenu u Nema\u010dkoj do poljske granice.<\/p>\n

Fotografija dobijena ljubazno\u0161\u0107u Elene Kiseleve<\/em><\/p>\n

Elena Kiseleva je posvetila skoro svo slobodno vreme radu u skladi\u0161tu. Da bi to uradila, morala je da preformuli\u0161e svoj posao u biznisu i da se bavi blagajnom organizacije. Ona ka\u017ee da sada organizacija radi kako na pojedina\u010dnim projektima, tako i na pojedina\u010dnim projektimaApitams. Neke stvari se kupuju direktno u Ukrajini, kao \u0161to su paketi hrane.<\/p>\n

„U po\u010detku je na\u0161e skladi\u0161te li\u010dilo na mravinjak gde su svi ne\u0161to radili, ali sada su ljudi po\u010deli da gube entuzijazam, tako da je zapravo ostalo nas sedmoro, koji smo u upravnom odboru sindikata, a ostali se pridru\u017euju po svojoj volji. Kada Nemci gledaju vesti o na\u0161im korupciona\u0161kim skandalima, pitaju i gde su garancije da \u0107e na\u0161 novac oti\u0107i na predvi\u0111eno odredi\u0161te. Ali generalno, verujemo, postoje ljudi koji redovno doniraju ili pojedina\u010dne projekte ili samo organizaciji“, rezimirao je Olena Kiseleva.<\/p>\n

Generalno, od po\u010detka potpune invazije, Nema\u010dka Uzeo<\/a> vi\u0161e od milion izbeglica iz Ukrajine. Od tog broja, 139.000 se kasnije vratilo ku\u0107i. Trenutno su Ukrajinci postali druga najve\u0107a grupa stranaca u Nema\u010dkoj. Pored toga, Nema\u010dka pru\u017ea neke od najpoukljivijih uslova za boravak Ukrajinaca. Nedavno, Nema\u010dka Nastavio<\/a> privremena za\u0161tita ukrajinskih izbeglica do prole\u0107a 2025.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre rata punih razmera, ukrajinska op\u0161tina u Bavarskoj, dr\u017eava u jugoisto\u010dnom delu Nema\u010dke, centrirana u Minhenu, ve\u0107 je bila jedna od najve\u0107ih u zemlji. Od 2021. godine ovde je \u017eivelo vi\u0161e od 27 hiljada Ukrajinaca, a sa po\u010detkom ruske invazije zvani\u010dno je registrovano 150 hiljada izbeglica iz Ukrajine. Jo\u0161 pre 2022. godine Ukrajinci su u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20979,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2648,1608,562,97,2647,70,92,1954,2649,713],"class_list":["post-20978","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-elena-kiseleva","tag-glavne-vesti","tag-humanitarna-pomoc","tag-izbeglice","tag-minhenu","tag-nemacka","tag-pomoc","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-svitlana-bilan","tag-ugcc"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20978","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20978"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20978\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20979"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20978"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20978"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20978"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}