Ova stvar je uop\u0161te \u010dudna \u2013 vera Zapada u na\u0161u pobedu. S jedne strane, \u010dini se da je ilusno, s druge strane, odre\u0111uje budu\u0107nost naroda i kontinenata godinama i godinama.<\/p>\n
Podsetimo se da \u010dak i uo\u010di velike ruske invazije, Sjedinjene Dr\u017eave zapravo nisu verovale da su Ukrajina, njena vojska i ljudi bili u stanju da pre\u017eive, da dr\u017ee bar ve\u0107i deo teritorije pod naletom „druge vojske sveta“.<\/p>\n
Najvi\u0161e \u0161to se nadalo, na primer, u Va\u0161ingtonu, bio je na\u0161 hrabri partizan u okupiranim zemljama. Zato su nam obezbedili odgovaraju\u0107a sredstva za ratovanje gerilaca \u2013 Stinger<\/em>‘i Koplje<\/em>(a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije, generalni sekretar Ujedinjenih nacija \u0107e osigurati da generalni sekretar Ujedinjenih nacija ima pravo da Ovako su Amerikanci nekada snabdevali avganistanske mud\u017eahedine, koji su branili svoju zemlju od sovjetskih osvaja\u010da.<\/p>\n A Berlin uop\u0161te nije verovao u sposobnost Ukrajinaca da se odupru. Zato su Nemci obezbedili samo pet hiljada starih \u0161lemova. Na kraju, nisu ga ni obezbedili, ve\u0107 su samo obe\u0107ali.<\/p>\n Britanci i Poljaci su verovali u na\u0161 otpor ne\u0161to ve\u0107i. Oni su mnogo ranije shvatili da je neophodno obezbediti ukrajinskoj vojsci najmo\u0107nija vojna sredstva.<\/p>\n Jo\u0161 je ve\u0107i me\u0111u balti\u010dkim narodima, \u010dak i ako je izazvan egzistencijalnom neophodno\u0161\u0107u. Estonci, Letonci i Letonci bili su jasno svesni da \u0107e Ukrajina, ako se ne odupre, biti slede\u0107e \u017ertve ruske agresije.<\/p>\n Vera u elasti\u010dnost Ukrajine rasla je zajedno sa na\u0161im uspesima na rati\u0161tima. Na\u0459e oru\u045bane snage su uspele da zaustave neprijatelja na periferiji Kijeva, nisu ih pustile u Mikolaiv, i branile su Karkiva. Na\u0161e pobede su prirodno doprinele rastu vere u nas na Zapadu. I sa tim verovanjem, tako je bilo i sa snagom vojne pomo\u0436i. To je posebno bilo primetno posle briljantne ofanzive Karkiva i gotovo bezkrvavog oslobo\u0111enja Kersona, za koga se ve\u0107 predvi\u0111alo da \u0107e biti sudbina novog Staljingrada.<\/p>\n Sli\u010dno tome, nedostatak uspeha doveo je do pada vere. Ovako se sada sve \u010de\u0161\u0107e progla\u0161ava teza na svim analiti\u010dkim platformama, politi\u010dkim forumima i autoritativnim publikacijama: ofanziva Ukrajinaca je zaglibljena, Ukrajina je izgubila napada\u010dki potencijal, pa je vreme da se vrati pregovorima. A oru\u017eje se vi\u0161e ne mo\u017ee dati Ukrajincima. Ili dajte samo da za\u0161titite teritorije koje jo\u0161 nisu okupirane.<\/p>\n Ovi razgovori me podse\u0107aju na sovjetsku anegdotu o voza\u010du tramvaja. Svakog jutra je gledao kako jedna gospo\u0111a, kasni na posao, svaki put je sprintao do autobuske stanice i u poslednjem trenutku usko\u010dio u tramvaj. Me\u0111utim, jednog dana voza\u010d je zatvorio vrata ispred nosa gospo\u0111e i pomislio: „Nisam imao vremena za to“.<\/p>\n Tako da na\u0161i zapadni partneri, kao i taj voza\u010d, ne mogu da shvate da sve zavisi od njih. Oni konstantno odla\u017eu obezbe\u0111ivanje potrebnog naoru\u017eanja, dugo vremena, kako ka\u017eu u Galiciji, kremi\u0161u, izra\u017eavaju upozorenja, strahove (da ne naljute Rusiju), a onda ih kona\u010dno daju. Ali oni su iznena\u0111eni: „Oh, nisu imali vremena za to.“<\/p>\n Naravno, zahvalni smo im u svakom slu\u010daju, ali da su br\u017ee dali ovo oru\u017eje, situacija na frontu bi bila nare\u0111enje magnitude povoljnije za Ukrajinu. Na primer, da smo dobili haubice „tri ose“ pre po\u010detka invazije, vrlo je verovatno da ne bi bilo tragedija u Buhi i Irpinu, mo\u017eda \u010dak ni Kerson i Marijupolj ne bi morali da se predaju. Bio bi sa nama ranije HIMARS<\/em>Lisihansk i Severodonetsk bi najverovatnije pre\u017eiveli. Da smo imali Leoparde u vreme ofanzive Karkiva, verovatno bismo uspeli da se probijemo do Azovskog mora pre godinu dana. Da je samo ukrajinsko vazduhoplovstvo primilo F-16<\/em> Pre po\u010detka letnje ofanzive u pravcu Zaporo\u017eje, Oru\u017eane snage Ukrajine imale bi sve \u0161anse da se probiju bar do Marijupolja i zapravo blokiraju „nezemaljski koridor“ ka Krimu.<\/p>\n Naravno, istorija, a jo\u0161 vi\u0161e vojna istorija, ne toleri\u0161e pot\u010dinjeno raspolo\u017eenje, ali \u010dinjenica je da odlaganje Zapada u obezbe\u0111ivanju Ukrajine odgovaraju\u0107im oru\u017ejem dovodi do fatalnih posledica.<\/p>\n U prethodnom \u010dlanku sam ve\u0107 tvrdio za\u0161to su ukrajinsko-ruski pregovori besmisleni \u010dak i sa trenutnom ravnote\u017eom strana. Tako da ne\u0436u ponavljati svoje argumente. Razmotrimo verovatno\u0107u i izvodljivost nastavka vojnog puta re\u0161avanja problema. A ova opcija je mogu\u0107a samo uz sna\u017enu vojnu podr\u0161ku Zapada. \u0160tavi\u0161e, tu podr\u0161ku treba pru\u017eiti po principu „svega i odmah“.<\/p>\n I ovde se vra\u0436amo na pitanje vere. Da li Zapad jo\u0161 uvek veruje u na\u0161u pobedu? U kontekstu odgovora na ovo pitanje, citira\u0107u odlomak iz \u010dlanka pod naslovom „Zapad mora da pobedi Rusiju“ (Zapad mora da pobedi Rusiju) <\/em>poznata novinarka En Eplbaum, koja je dobro upu\u0107ena u situaciju u Ukrajini:<\/p>\n „Planirano je da Kijev bude odveden za tri dana, ostatak Ukrajine za \u0161est nedelja. Vi\u0161e od 21 meseca kasnije, RusI trupe su napustile polovinu teritorije koju su zauzele pro\u0161log februara. Najverovatnije je ubijeno najmanje 88.000 ruskih vojnika \u2013 konzervativno procenjeno \u2013 a najmanje dvostruko vi\u0161e je ranjeno. Uni\u0161tena je oprema vredna vi\u0161e milijardi dolara, ruski tenkovi, avioni, artiljerija, helikopteri, oklopna vozila i ratni brodovi. Da je neko predvideo takav ishod pre rata \u2013 a to niko nije uradio \u2013 to bi se zvalo fantazija. Niko ne bi verovao da ukrajinski predsednik Volodymyr Zelenskyy, profesionalni komi\u010dar, mo\u017ee da vodi zemlju u ratnom stanju, da \u0107e se demokratski svet ujediniti da mu pomogne, ili da \u0107e ruski predsednik Vladimir Putin do\u017eiveti takvo poni\u017eenje.“ <\/em><\/p>\n Tako je pre godinu dana postojala \u0161ansa, kada je Putin oboren, da ga dokraj\u010di, da isporu\u010di pobedni\u010dki nokaut. Ali Zapad je tada bio nepripremljen. U Evropi i Americi izra\u017eena je bojazan da \u0107e u stanju o\u010daja gazda Kremlja pritisnuti „crveno dugme“, narediti nesre\u0107u u ZNPP ili do\u0107i do neke druge demonske odmazde.<\/p>\n Iako je to \u010dudno, ve\u0107 je bilo toliko razloga da se pribegne „asimetri\u010dnim odgovorima“, ili bi krimski most bio dignut u vazduh, ili bi zastava Crnomorska flota bila poslata na dno, ili bi Sevastopolj bio napadnut. A odmazda nije pravovremena. Na primer, iz sramote, Rusi su digli u vazduh branu Nova Kakhovka, preplavljuju\u0107i sopstvene odbrambene redoubts \u2013 i ispostavilo se da je to bio maksimum njihovog ljutitog odgovora.<\/p>\n Me\u0111utim, osim toga, strah od propasti Rusije nije nestao na Zapadu. Prema re\u010dima mnogih politi\u010dara na visokim funkcijama u Va\u0161ingtonu, Briselu, Berlinu ili Parizu, kriti\u010dan poraz ruske vojske mogao bi da uzdrma Putinov re\u017eim, pokrene procese dezintegracije Rusije ili \u010dak gra\u0111anskog rata sa neo\u010dekivanim rezultatima za svet. Iako treba da se pla\u0161imo ne\u010deg potpuno druga\u010dijeg \u2013 pobede Rusije i ja\u010danja Putinovog re\u017eima. A Rusija se mo\u017ee smatrati pobednikom \u010dak i ako ne napreduje ni milimetar dalje na ukrajinskom frontu. Ako obezbedi ve\u0107 okupirane teritorije \u010dak i u nekom privremenom statusu, u nekoj vrsti sporazuma o prekidu vatre (\u010dak ni primirje). \u017divot je dokazao da ne postoji ni\u0161ta trajnije od privremenog. Podsetimo se Minskih sporazuma, gde okupirane zemlje nisu ni priznate kao ruske, ve\u0107 samo „privremeno neukrajinske“. Pa \u0161ta? Svet je de fakto priznao pravo Rusije da ih poseduje. U stvari, isto kao na okupiranom Krimu.<\/p>\n I to \u0107e biti problem ne samo u Ukrajini. Uprkos svemu, sistem globalne bezbednosti, izgra\u0111en posle Drugog svetskog rata i ugra\u0111en u Helsin\u0161ki sporazum, kona\u010dno \u0107e biti razbijen. Ovde je prikladno jo\u0161 jednom citirati \u010dlanak En Eplbaum:<\/p>\n „U tom smislu, izazov koji Putin predstavlja Evropi i ostatku sveta nije se promenio od februara 2022. Ako odustanemo od onoga \u0161to smo do sada postigli i odustanemo od podr\u0161ke Ukrajini, rezultat bi i dalje mogao da bude vojno ili politi\u010dko osvajanje Ukrajine. Osvajanje Ukrajine bi ipak moglo da oja\u010da Iran, Venecuelu, Siriju i ostale Putinove saveznike. To bi moglo da navede Kinu da izvr\u0161i invaziju na Tajvan. To bi moglo da dovede do nove situacije u Evropi u kojoj bi Poljska, balti\u010dke dr\u017eave, pa \u010dak i Nema\u010dka bile pod stalnom fizi\u010dkom pretnjom, sa svim posledicama po trgovinu i prosperitet. Evropa koja je stalno u ratu, ideja koja se \u010dini nemogu\u0107om ve\u0107ini ljudi na Zapadu, i dalje deluje izuzetno verodostojno ruskom predsedniku. Putin je proveo nezaboravan deo svog \u017eivota kao oficir KGB-a, zastupaju\u0107i interese sovjetske imperije u Drezdenu. Se\u0107a se kada je Isto\u010dna Nema\u010dka bila pod vladavinom Moskve. Ako je moglo da bude tako, za\u0161to da ne ponovo?“<\/em><\/p>\n