{"id":20752,"date":"2023-11-21T19:03:02","date_gmt":"2023-11-21T18:03:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-11-putinizam-posle-putina\/"},"modified":"2023-11-21T19:03:02","modified_gmt":"2023-11-21T18:03:02","slug":"putinizam-posle-putina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-11-putinizam-posle-putina\/","title":{"rendered":"Putinizam posle Putina"},"content":{"rendered":"

Vladimir Putin je nedavno nagovestio da bi mogao da ostane predsednik Rusije do 2030. godine. Amandmani na ustav za 2020. godinu omogu\u0107avaju mu da produ\u017ei svoju vladavinu. Me\u0111utim, malo je verovatno da \u0107e za 10-12 godina i dalje biti na vlasti. Previ\u0161e hirova se nagomilalo do sada da bi se o\u010dekivala produ\u017eena gerontokratska vladavina sa njegove strane i njegove pratnje.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Putinizam pod pretnjom<\/span><\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

Najo\u010digledniji i najneodlo\u017eniji faktor rizika za Putinovu vladavinu je ruso-ukrajinski rat. Ako bude izgubljen, Putinov legitimitet i njegov re\u017eim \u0107e se na\u0107i pod pritiskom i mogao bi da propadne. Brza i uglavnom mirna zaplena Krima bila je krunsko dostignu\u0107e Putinove vladavine. Nasuprot tome, produ\u017eena borba i gubitak vrednog poluostrva bili bi njen pad i eventualni kraj.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Dodatni faktori rizika za aktuelni ruski re\u017eim povezani su sa daljim izazovima u inostranstvu, posebno na Kavkau. Ekonomska recesija i njene dru\u0161tvene posledice, ekolo\u0161ke i industrijske katastrofe ili unutra\u0161nja politi\u010dka nestabilnost su drugi potencijalno opasni faktori za Putinovu vladavinu. Ustanak u Prigo\u017einu u leto 2023. i nemiri u Maha\u010dkali u jesen 2023. nagove\u0161tavaju do sada nezabele\u017een gubitak unutra\u0161nje kontrole.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Putinovo zdravlje tako\u0111e mo\u017ee da se pogor\u0161a, mada to sigurno ne\u0107emo znati. Neki, poput Moskovskog Valerija Soloveja, \u010dak veruju da ni sam Putin vi\u0161e nije \u017eiv i da njegovu ulogu sada igra dvojnik, kao i da je sekretar Saveta bezbednosti Nikolaj Patru\u0161ev nezvani\u010dni vladar Rusije.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U svakom slu\u010daju, iz ovog ili onog razloga, Putin (ili njegov dvojnik) \u0107e preminuti najkasnije 2036. godine, a mo\u017eda i mnogo ranije. Pitanje od milion dolara: \u0160ta \u0107e se onda desiti sa Putinizmom? Mo\u017ee li aktuelni re\u017eim da opstane sa novim vrhovnim vo\u0111om ili kolektivnim rukovodstvom koje \u0107e nastaviti Putinovo nasle\u0111e? Ili \u0107e Putinov sistem do\u017eiveti manje-vi\u0161e spektakularan kolaps.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

To nije samo intrigantno pitanje za politi\u010dke analiti\u010dare. To je izazov i za ruske gra\u0111ane, kao i za eksperte iz oblasti me\u0111unarodnih odnosa, ekonomije i kulture \u0161irom sveta. Da li Rusi i ne-Rusi, strane vlade i privatni investitori, doma\u0107e i me\u0111unarodne organizacije treba da se pripreme za politi\u010dki kontinuitet ili treba da se pripreme za radikalne promene u najve\u0107oj zemlji na svetu?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Glatko klizanje u Putinizam 2.0?<\/span><\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

Neki posmatra\u010di Rusije o\u010dekuju urednu tranziciju vlasti unutar aktuelne politi\u010dke elite i strukture. To \u0107e verovatno zna\u010diti nastavak trenutnog oblika unutra\u0161njeg upravljanja i spoljnog pona\u0161anja. U takvom scenariju, prilagodljiva evolucija unutar sada\u0161njeg sistema je mogu\u0107a, a ne njeno svrgavanje. Re\u017eim bi mogao da se degradira na jo\u0161 centralizovaniji i vi\u0161e neo-staljinisti\u010dki. On bi tako\u0111e mogao da se vrati proto-demokratiji Jeljcinovog pokojnog predsednikovanja.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ali koliko su pou\u010dne istorijske lekcije i uporedna razmatranja na kojima se zasnivaju takve pretpostavke? Ta\u010dno je da su i carska i sovjetska Rusija vi\u0161e puta predale vlast novom lideru u autoritarnom ili totalitarnom kontekstu. Drugi postsovjetski re\u017eimi tako\u0111e su promenili svoje lidere, istovremeno odr\u017eavaju\u0107i autoritarne sisteme, kao i kontinuitet elita.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, te prethodne ruske ili druge postsovjetske transformacije odigrale su se u okviru odre\u0111enih formalnih ili neformalnih institucionalnih ograni\u010denja nasle\u0111enih iz daleke ili nedavne pro\u0161losti. Me\u0111u njima su dinasti\u010dki principi, jednodu\u0161na vladavina ili ujedinjenje regionalnih klanova. Monarhisti\u010dke, komunisti\u010dke, patrijarhalne ili druge nasle\u0111ene tradicije dale su eksplicitna ili implicitna uputstva. Oni su re\u017eirali, ograni\u010dili i pru\u017eili uveravanja akterima koji u\u010destvuju u pregovorima i implementaciji prenosa vlasti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ali koliko su danas jaka razna formalna ograni\u010denja Rusije i neformalna pravila pona\u0161anja? \u0160ta je stvarni zna\u010daj ruskog ustava, zakonodavstva i me\u0111unarodnih sporazuma, s jedne strane, i korporativnog duha aktuelne elite, me\u0111usobnog po\u0161tovanja i politi\u010dkog prijateljstva, s druge strane? Da li je neka od tih formalnih i neformalnih institucija, ili kombinacija njih, sposobna da moderira mirnu tranziciju, kao i da stabilizuje novu ravnote\u017eu? Ova pitanja su klju\u010dna za budu\u0107nost Rusije, ali na njih nije lako odgovoriti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Institucionalne zloupotrebe i pad<\/span><\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

U protekle 24 godine, Putin i Co. su sistematski oslabili, potisnuli ili iskrivili ve\u0107inu zvani\u010dnih ruskih institucija. Ve\u0107ina struktura, mre\u017ea i okru\u017eenja \u2013 bilo da se radi o nacionalnim izborima ili privatnoj svojini, Ruska pravoslavna crkva, Ustavni sud, mediji ili politi\u010dke stranke \u2013 sve su kompromitovane kroz manipulaciju, instrumentalizaciju, odstupanje od principa i(a) U meri u kojoj je to dozvoljeno odredbama ove Konvencije, \u010cak i najva\u017enija i najuticajnija pozicija u Rusiji, predsednikova, imala je nejasan status od \u010dudnog mandata Dmitrija Medvedeva u njemu 2008-2012.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Vredi podsetiti da su poslednje tri promene rukovodstva u Rusiji bile kontradiktorne i neizvesne. Kandidatura Mihaila Gorba\u010dova za mesto generalnog sekretara Centralnog komiteta CPSU 1985. Boris Jeljcin se 1991. Nekoliko puta posle toga, Jeljcin je bio na ivici da bude sklonjen sa vlasti. Krajem 1999. Tek posle Rodininih slabih rezultata na parlamentarnim izborima, ruski oligarhski klanovi podr\u017eali su Putina kao predsedni\u010dkog kandidata 2000.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ovi prenosi mo\u0107i obuhvatali su sve manje ili vi\u0161e zna\u010dajne neformalne interakcije. One su odr\u017eane kroz odre\u0111ene nasle\u0111ene i prihva\u0107ene procedure, uklju\u010duju\u0107i izbore 1991. Postavlja se pitanje koji \u0107e biti neformalni metod i javni mehanizam za odre\u0111ivanje Putinovog naslednika ili serije naslednika? Problem ruskog sukcesije je vi\u0161edimenzionalan, a njegovo re\u0161enje je nejasno u nekoliko aspekata.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Tri izazova za Putinizam 2.0<\/span><\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

Prvo, nejasno je kakve \u0107e posledice izbor ovog ili onog novog rukovodstva imati za klju\u010dne aktere. Da li \u0107e mo\u0107i da pobolj\u0161aju, odr\u017ee ili izgube svoje pozicije, uticaj, imovinu i\/ili slobodu? I ako je tako, koli\u0438i su ulozi? Mogu li neki od njih da izgube \u045bivote.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Odgovori na ova pitanja su te\u0161ki ne samo za posmatra\u010de, ve\u0107 i za same glumce. Pod Putinom je pona\u0161anje ruske dr\u017eave postalo proizvoljno i neograni\u010deno. Neki akteri mogu da posmatraju pitanje sukcesije kao egzistencijalno i da u skladu sa tim promovi\u0161u svoje kandidate.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Drugo, nejasno je ko ho\u0107e ili ne\u0107e \u017eeleti da se bori za predsedni\u0161tvo ili bar za pridru\u017eivanje novom kolektivnom rukovodstvu. Mo\u017eda u ruskoj eliti ima nekoliko mu\u0161karaca i \u017eena koji ve\u0107 razmatraju svoju kandidaturu. Neki od njih imaju dovoljno politi\u010dkih i\/ili ekonomskih resursa da se kvalifikuju za najvi\u0161u funkciju. Drugi mo\u017eda imaju ambicije ali nemaju dovoljno iskustva i novca.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Kome \u0107e FSB i druga ruska ministarstva reda i agencije dozvoliti da u\u010destvuju na konkursu za popunjavanje upra\u017enjenih mesta? Da li \u0107e razli\u010ditim „vlastima“ biti lako da se me\u0111u sobom dogovore ko \u0107e u\u0107i, a ko oti\u0107i? A \u0161ta \u0107e se desiti ako se ne postigne konsenzus.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ako Putin iznenada podnese ostavku ili umre (ili bude progla\u0161en mrtvim), aktuelni premijer Rusije Mihail Mi\u0161ustin posta\u0107e vr\u0161ilac du\u017enosti predsednika po ustavu. S obzirom na primer Putina, koji se ustao od premijera do vr\u0161ioca du\u017enosti predsednika, a potom punopravnog predsednika u 1999-2000, Mi\u0161ustin bi iznenada mogao da postane politi\u010dki te\u0161ka\u0161. Me\u0111utim, on nije ni dobro povezan sprovodilac ni poznata javna li\u010dnost. Postoji \u010dak i sumnja koju je dobio i iz tih razloga obavlja svoju poziciju. Verovatno budu\u0107i premijeri pod Putinom (ili njegovim dvojnikom) mogu imati sli\u010dne karakteristike.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Tre\u0107e, a mo\u017eda i najintrigantnije, kao i zbunjuju\u0107e pitanje: Ko \u0107e biti selektor koji \u0107e predlo\u017eiti predsedni\u010dkog kandidata za narodno odobravanje (kao i obi\u010dno sa unapred odre\u0111enim rezultatima)? Da li \u0107e to biti Savet bezbednosti, ili manji ili ve\u0107i krug ljudi? Ko \u0107e postaviti granice ovog kruga donosilaca odluka?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\u010cak i ako se selektor kreira na ovaj ili onaj na\u010din, \u0161ta \u0107e se desiti ako selektori ne postignu konsenzus o \u017eeljenom novom predsedniku ili kolektivnom rukovodstvu? Konkretno, \u0161ta \u0107e se desiti ako \u010ditavi klanovi, ministarstva ili odeljenja insistiraju na razli\u010ditim kandidatima? Da li bi uop\u0161te mogao da bude slu\u010daj da uticajni \u010dlanovi potencijalnog bira\u010dkog tela zauzmu suprotstavljene ideolo\u0161ke pozicije?<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Obi\u010dno je, u takvoj situaciji, preporu\u010dljivo prepustiti odluku narodu. Me\u0111utim, narodno glasanje nije demokratsko u Rusiji vi\u0161e od dve decenije. Putinovi „izbori“ osmi\u0161ljeni su tako da dobiju narodnu potvrdu unapred odre\u0111enog lidera, a ne da dozvole slobodnu i po\u0161tenu konkurenciju na izborima.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Pobednik predsedni\u010dkih izbora u Rusiji bira se unapred, a ne glasanjem. Iznenadni, neubedljivi nacionalni izbori bili bi u suprotnosti sa obrascima pona\u0161anja koje su tokom dve decenije usa\u0111ene hiljade vladinih zvani\u010dnika, strana\u010dkih funkcionera, medijskih radnika i policajaca. Odr\u017eavanje pravih izbora za razli\u010dite nacionalne, regionalne i lokalne birokrate odgovorne zaTo mo\u017eda ne\u0107e biti mogu\u0107e bez prethodne obuke i\/ili spoljne pomo\u0107i.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Zaklju\u0438ke<\/span><\/span><\/span><\/strong><\/p>\n

Tako, u procesu promene rukovodstva, postoji trostruka neizvesnost \u2013 o stopama, rasponu predsedni\u010dkih kandidata i formi bira\u010dkog tela. Re\u0161enje bilo kog od tih pitanja jo\u0161 uvek nije institucionalno pripremljeno. Ni Centralni komitet stranke, ni skup\u0161tine regionalnog klana, ni op\u0161te prihva\u0107eni dinasti\u010dki princip, niti bilo koja druga univerzalno prihva\u0107ena procedura, ne mogu autoritativno da odlu\u010duju o njima.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Takva neizvesnost ne zna\u010di nu\u017eno i haoti\u010dan prenos vlasti ili \u010dak gra\u0111anski rat. Me\u0111utim, to \u010dini haoti\u010dan interregnum verovatnijim od glatke tranzicije ka Putinizmu 2.0. Naravno, nemogu\u0107e je predvideti dokle \u0107e i\u0107i mogu\u0107e konfrontacije izme\u0111u uticajnih aktera. S druge strane, pretpostavka da se sukobi tokom prenosa vlasti mogu izbe\u0107i bila bi previ\u0161e optimisti\u010dna.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Umesto toga, mo\u017eda se priprema nova vrsta „vremena pote\u0161ko\u0107a“. Ako je udaljavanje od Putinizma 1.0 neuredno ili \u010dak nasilno, malo je verovatno da \u0107e rezultat biti Putinizam 2.0. Naravno, politi\u010dka prognoza je te\u017eak i nezahvalan zadatak. Me\u0111utim, ve\u0107 mo\u017eemo da ka\u017eemo da je institucionalni deficit u Rusiji potencijalno opasan za sve uklju\u010dene strane. I Rusi i ne-Rusi treba da se pripreme za te\u017eak proces sukcesije. Budu\u0107i ruski politi\u010dki re\u017eim bi\u0107e druga\u010diji od sada\u0161njeg na ovaj ili onaj na\u010din.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\n

Prevedeno sa poljskog<\/span><\/span><\/span><\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/span><\/span><\/span><\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Be\u017eanje od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno, Luka\u0161enka ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/span><\/span><\/span><\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Putinizm po Putinie<\/a><\/span><\/span><\/span><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vladimir Putin je nedavno nagovestio da bi mogao da ostane predsednik Rusije do 2030. godine. Amandmani na ustav za 2020. godinu omogu\u0107avaju mu da produ\u017ei svoju vladavinu. Me\u0111utim, malo je verovatno da \u0107e za 10-12 godina i dalje biti na vlasti. Previ\u0161e hirova se nagomilalo do sada da bi se o\u010dekivala produ\u017eena gerontokratska vladavina sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20753,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2136,1608,1995,8,2619,1954,159],"class_list":["post-20752","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-andreas-umland","tag-glavne-vesti","tag-nikolaj-patrusev","tag-rusija","tag-ruska-propaganda","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20752","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20752"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20752\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20753"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20752"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20752"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20752"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}