Na Bliskom istoku je izbio rat, koji je iznenadio mnoge \u2013 uklju\u010duju\u0107i i same Izraelce \u2013 i skrenuo pa\u017enju u na\u0161em delu sveta od onoga \u0161to se de\u0161ava u Ukrajini. Da li su takvi doga\u0111aji jednako iznena\u0111uju\u0107i za organizaciju koja bi trebalo da brine o na\u0161oj zajedni\u010dkoj bezbednosti \u2013 NATO? Novinar Jaros\u0142aw Kotsiszewski pita penzionisanog generala Jaros\u0142aw Struzhika, eksperta Fondacije StratPoints i biv\u0161eg zamenika \u0161efa obave\u0161tajne slu\u017ebe NATO-a.<\/p>\n
\u2013 Pitam se \u0161ta se de\u0161ava u obave\u0161tajnom i sedi\u0161tu NATO kada 7. oktobra 2023. padnu informacije sli\u010dne onima u vezi sa napadom Hamasa na Izrael. Prvo masakr, zatim eskalacija, koja se vrlo brzo naziva ratom u mediteranskom regionu. U susedstvu je Turska, va\u017ena zemlja \u010dlanica NATO-a.<\/p>\n
Kao \u0161to svi znamo, ovo je bilo iznena\u0111enje za sve, za NATO, ali i za Izrael, uprkos dobroj civilnoj i vojnoj obave\u0161tajnoj slu\u017ebi. Mo\u017eda je dozvolila sebi da bude iznena\u0111ena, mo\u017eda nije ubedila dr\u017eavne organe da pretnja postoji. Komandanti glavnih izraelskih formacija \u2013 vojne obave\u0161tajne slu\u017ebe „Aman“ i „\u0160in bet“ \u2013 rekli su da su preuzeli odgovornost za ovaj neuspeh.<\/p>\n
\u2013 Da li \u0107e oni biti odgovorni za ovo posle rata?<\/p>\n
\u2013 Da, ali u me\u0111uvremenu, rat mora da se pobedi.<\/p>\n
\u2013 Da li se ignorisanje ovako ne\u010dega tako\u0111e smatra porazom za NATO? Da li se ovaj doga\u0111aj desio toliko daleko da se mo\u017ee ignorisati?<\/p>\n
\u2013 Zaista, ovo je donekle neuspeh. Region Bliskog istoka je prili\u010dno slo\u017een, jer ne zaboravimo da Sjedinjene Dr\u017eave moraju da preuzmu punu odgovornost za to, ali iz politi\u010dkih razloga Izrael je podre\u0111en evropskoj komandi. Stoga je odgovornost za ovu oblast stratifikovana.<\/p>\n
Mislim da je region Bliskog istoka donekle zaboravljen posle rata u Iraku, ali i dalje ima potencijal da seje nemire i ima sna\u017ean uticaj na Evropu.<\/p>\n
\u2013 Da li je slu\u010dajnost \u0161to je Ukrajina toliko skrenula pa\u017enju NATO-a i resurse da su, jednostavno re\u010deno, druge potencijalne oblasti zapostavljene?<\/p>\n
\u2013 Apsolutno, da. Ukrajina kao konvencionalni sukob nas tako\u0111e odvra\u0107a od potencijalnih hibridnih pretnji. Tako\u0111e znamo ko pobe\u0111uje u ovom slu\u010daju. Vladimir Putin svojim delovanjem, ometanjem, kao i preusmeravanjem resursa, \u010dak i vojnih resursa koji se preusmeravaju u Izrael, dugoro\u010dno uti\u010du na Ukrajinu. To pove\u0107ava opasnost u godinama koje dolaze.<\/p>\n
„Po\u0161to znamo da je napravljena gre\u0161ka ili previd, prirodno je da se raspitamo o narednim koracima. Ako smo ne\u0161to izgubili iz vida, ako nema dovoljno sredstava da se bavimo dva ratna pozori\u0161ta u isto vreme, \u0161ta mislite da mo\u017ee ili treba da se desi, mo\u017eda u bliskoj budu\u0107nosti?<\/p>\n
„U\u010denje iz konflikata je uvek te\u0161ko, a njihova praksa je jo\u0161 te\u017ea. Verovatno najve\u0107a lekcija je slede\u0107a: o\u010dekujte napad gde ne gledamo, gde zanemaruju\u0107i svoje interese, gde dajemo manje resursa. Cela istorija obave\u0161tajnih podataka je oblo\u017eena obave\u0161tajnim gre\u0161kama.<\/p>\n
Lekcija, koja bi tako\u0111e trebalo da navesti politi\u010dare da se osvr\u0107u na ne\u0161to, jeste da se oslanjaju na obave\u0161tajne podatke, a ne da ga smene, jer \u0107e \u0161efovi izraelskih obave\u0161tajnih slu\u017ebi svakako podneti ostavku, ali to \u0107e se verovatno odnositi i na premijera Netanjahua, a to je verovatno najbolja lekcija da stru\u010dno mi\u0161ljenje postane obavezuju\u0107e za politi\u010dare. Sa druge strane, najve\u0107i neuspeh lidera slu\u017ebi je to \u0161to nisu uspeli da ubede politi\u010dare u svoju verziju doga\u0111aja. Lekcija za politi\u010dku klasu je slede\u0107a: politi\u010dari treba da se obrazuju u vojno-diplomatskom pravcu, kako ne bi bili slu\u010dajni ljudi, ve\u0107 obu\u010deni.<\/p>\n
To je tako, \u017eelimo da ohrabrimo politi\u010dare da nau\u010de ne\u0161to drugo osim politi\u010dkih mahinacija. Tra\u017ei\u0107emo ga, ali bojim se da \u0107e efekat biti slab. Jedino \u0161to mogu da urade je da uloze vi\u0161e resursa u ovu aktivnost kako bi umirili savest ili stekli utisak da se ne\u0161to de\u0161ava.<\/p>\n
\u2013 S obzirom na ogromne investicije u odbranu povezane sa ratom u Ukrajini, da li jo\u0161 uvek postoji prilika da zemlje poput Poljske investiraju u skretanje pa\u017enje na Bliski istok?<\/p>\n
\u2013 Ne znam situaciju sa bud\u017eetom, mo\u017eda \u0107emo saznati vi\u0161e o tome u bliskoj budu\u0107nosti, ali je te\u0161ko. Setimo se da negde postoji ograni\u010denje tro\u0161kova odbrane kako bi dr\u017eava stanju da balansira ili se simetri\u010dno razvija.<\/p>\n
Naravno, primer Izraela pokazuje da ne samo da vojska igra ulogu, ve\u0107 i drugi elementi koji su zapostavljeni u Poljskoj, kao \u0161to je civilna odbrana, koja u praksi ne postoji, i neka interakcija izme\u0111u administracije i civilnog dru\u0161tva. A to su oblasti koje tako\u0111e moramo da razvijamo na nivou NATO-a.<\/p>\n
\u2013 Povratak na Bliski istok: Turska je zemlja koja je veoma blizu nje. To bi bio spokda koristi Tursku kao prednje upori\u0161te NATO-a na Bliskom istoku.<\/p>\n
„Politika stoji na putu tim planovima, jer Turska ima problema sa demokratijom, sa vladavinom zakona. To je autoritarna zemlja, a do nedavno je jo\u0161 uvek bila raj za lidere Hamasa.<\/p>\n
Kada izbije sukob, voleo bih da iskoristim zemlju \u010dlanicu NATO-a, ali to je malo nepodobno za ovaj zadatak. Da parafraziram va\u0161e re\u010di, Turska uvek stoji mirno. Setite se rata u Libiji, blizina nam je tako\u0111e omogu\u0107ila da delujemo, ali Turska je uvek na marginama, \u010deka. Ona ne deli obave\u0161tajne podatke sa NATO-om. Sve se radi po principu „ne\u0161to za ne\u0161to“, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa \u010dlanstvom Finske i \u0160vedske. A da li je Turska demokratija u NATO \u2013 bi\u0107u brutalno iskren \u2013 nikoga zapravo nije briga.<\/p>\n
U Savezu nema mesta za ova demokratska ose\u0107anja. Turska \u0107e ostati te\u017eak partner. Njeni odnosi sa Moskvom tako\u0111e \u0107e se razvijati, mo\u017eda u razli\u010ditim pravcima. Dakle, Turska \u0107e ostati vrsta \u010dlanice NATO-a od koje mo\u017eete o\u010dekivati bilo \u0161ta.<\/p>\n
\u2013 Govorili ste o sopstvenim interesima u odnosima zapada i Turske. Posle po\u010detka aktuelnog rata u Izraelu, Ankara je pristala na pridru\u017eivanje \u0160vedske Severnoatlantskoj alijansi. Da li postoje neki sporazumi koji su Turskoj dali ne\u0161to u kontekstu ovog rata da je pristala na prijem \u0160vedske u NATO?<\/p>\n
\u2013 Mislim da ti doga\u0111aji nisu vezani jedni za druge. Naravno, imamo niz ugovora za nabavku oru\u017eja, mo\u017eda u\u010de\u0161\u0107e odre\u0111enih turskih kompanija u vi\u0161e ameri\u010dkih ugovora. Mislim da se to poklopilo sa du\u017eim pregovara\u010dkim procesom sa Bajdenovom administracijom, ali to je nesumnjivo dobar korak i o\u010dekujemo dalje zahteve Turske u budu\u0107nosti kada ga budemo koristili za operacije na Mediteranu. T\u00fcrkiye je primer kako NATO mo\u017ee da bude graciozan i efikasan. A kako koristiti dostupne alate, jer nema potrebe da se vre\u0111ate, samo treba da pogledamo kako ih koriste zemlje koje su efikasne i imaju te alate.<\/p>\n
\u2013 Amerikanci su poslali dve borbene grupe nosa\u010da aviona. To je sila sa koje niko ne mo\u045be da parira. Oni stabilizuju region, to je tako\u0111e jasno vidljivo, ako samo \u010dinjenicom da su uspeli da spre\u010de napad iz Jemena na Izrael. U kojoj meri su takve akcije jednostrane za Amerikance, u kojoj meri Amerikanci ra\u010dunaju na saradnju saveznika?<\/p>\n
\u2013 Mislim da su u ovom slu\u010daju to apsolutno jednostrane akcije SAD. Bilo je premalo vremena za formiranje koalicije. Pored toga, snaga grupa nosa\u010da aviona je takva da bi njihova podr\u0161ka saveznika bila samo simboli\u010dna, \u0161to je tako\u0111e ponekad va\u017eno za Amerikance, ali u konkretnom slu\u010daju, ti ameri\u010dko-izraelski odnosi i potreba za stabilizacijom, poseta dr\u017eavnog sekretara Blinkena, predsednika Bajdena regionu pomogla je da se stabilizuje i eventualno spre\u010di eskalacija ovog rata u trenutnoj fazi.<\/p>\n
Ali ipak, naravno, u ovoj drugoj fazi, nekome je problem da pristane na operaciju u izraelskom regionu na forumu NATO-a. To bi bio jo\u0161 jedan korak napred u aktivnostima NATO-a, koje je mnogim zemljama te\u0161ko prihvatiti, u zavisnosti od ubedljive mo\u0107i Amerikanaca. Demonstracija ameri\u010dke efektivnosti je mo\u017eda najva\u017eniji rezultat ovog rata do sada.<\/p>\n
I to je tako\u0111e lekcija za Ruse, koji vide da su Amerikanci i dalje sposobni da u\u010destvuju u dva sukoba, bez nu\u017enog deljenja resursa, ve\u0107 pove\u0107anja njihovog doprinosa.<\/p>\n
Da li je NATO u stanju da se ne me\u0161a u jedan deo sveta na ra\u010dun drugog?<\/p>\n
\u2013 Verovatno \u0107emo videti jo\u0161, jer se sukob na Bliskom istoku, \u010dak i ako se ne prelije na region, ne\u0107e skoro zavr\u0161iti.<\/p>\n
Prevedeno sa poljskog<\/p>\n
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Luka\u0161enke ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/p>\n