„Predsednik Putin poku\u0161ava da izvrne istoriju kako bi poku\u0161ao da opravda svoj ni\u010dim izazvan i brutalan rat protiv Ukrajine“, izjavio je ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken povodom 77. godi\u0161njice pobede na Dan Evrope.<\/p>\n
Zaista, progla\u0161avaju\u0107i svoju takozvanu „specijalnu vojnu operaciju“ (zapravo, potpunu eskalaciju rusko-ukrajinskog rata, koji je po\u010deo u prole\u0107e 2014. godine), ruski predsednik je svoje klju\u010dne zadatke nazvao „denazifikacijom“ i „demilitarizacijom“ Ukrajine \u2013 dve od \u010detiri komponente koje su bile deo „\u010detiri D“ programa 1945. godine \u2013 u vezi sa posleratnom Nema\u010dkom i Austrijom (Putin nije pomenuo druge dve \u2013 „demokratizaciju“ i „dekartelizaciju“ Pa, to je „hvala“).<\/p>\n
Me\u0111utim, apel ruskog lidera na istorijske kontekste nije nov, dogodio se mnogo pre 2022. godine.<\/p>\n
„Rusija je bila i osta\u0107e velika zemlja“, naveo je Putin u svom tekstu (koji je zapravo postao njegov prvi dokument o politici) „Rusija na preokretu milenijuma“, koji je objavljen 30. decembra 1999. godine, dan uo\u010di „novogodi\u0161nje“ ostavke Borisa Jeljcina sa mesta predsednika.<\/p>\n
Od tada je, zajedno sa ekonomskim i vojnim faktorima, humanitarna komponenta (promocija ruskog jezika, kulture i istorije) postala sastavni deo ruske unutra\u0161nje i, \u0161to je najva\u017enije, spoljne politike. \u0160tavi\u0161e, prvi „Putinov“ spoljnopoliti\u010dki koncept Ruske Federacije 2000. godine jasno je proglasio stvaranje „pojasa dobrosusedstva du\u017e perimetra ruskih granica“, za\u0161titu prava i interesa ruskih dr\u017eavljana i sunarodnika u inostranstvu, kao i pomo\u0107 u stvaranju pozitivne percepcije Rusije u svetu.<\/p>\n
Me\u0111utim, tokom prva dva mandata, ruski lider se jo\u0161 uvek bavio drugim pitanjima \u2013 drugim ratom u \u010ce\u010deniji, ja\u010danjem vertikale vlasti, „de-oligarhizacijom“ Rusije (nakon \u010dega se, me\u0111utim, broj oligarha u toj zemlji nije smanjio), i uspostavljanju dr\u017eavne kontrole nad ruskom gasnom, naftnom i medijskom sferom.<\/p>\n
A pri\u010da… Iako je krajem aprila 2005, Putin prvi put iz visokog rostruma (ispred Savezne skup\u0161tine Ruske Federacije) rekao da je propast SSSR-a mo\u017eda najve\u0107a geopoliti\u010dka katastrofa u dvadesetom veku, u ovom periodu aspekt pro\u0161losti delimi\u010dno je ostao samo oma\u017e istorijskim godi\u0161njicama, posebno oko teme takozvanog „Velikog patriotskog rata“ \u2013 kamenog temeljca ideologa za pogled na svet pokojnog sovjetskog Homo sovieticusa i postsovjetskog (pro-) ruskog \u0161oviniste.<\/p>\n
Posebno, Parada pobede u Moskvi 2005. Me\u0111utim, u to vreme, u pratnji uva\u017eenih gostiju \u2013 lidera najrazvijenijih igra\u010da sveta koji su do\u0161li u rusku prestonicu \u2013 predsednik Ruske Federacije je i dalje bio prili\u010dno uzdr\u017ean, nije tvrdio izuzetnost pobede SSSR-a (\u010ditaj \u2013 Rusije) u ratu, naprotiv, naglasio je da Moskva nikada ne\u0107e podeliti „pobedu na svoju ili tu\u0111u“ i da \u0107e se se\u0107ati pomo\u0107i<\/p>\n
Me\u0111utim, me\u0111u istorijom nije zaboravio na sada\u0161njost. Najsamo je naglasio da je „9. maj sveti datum za sve zemlje CIS-a“ i zato je „jedna \u017ealost, jedno se\u0107anje i jedna du\u017enost prema budu\u0107im generacijama“ podstakla dalju podr\u0161ku „istorijskom srodstvu, zajedni\u010dkim mislima i zajedni\u010dkim nadama“ \u2013 verovatno, po Putinovom mi\u0161ljenju, u okviru projekta integracije „Zajedni\u010dkog ekonomskog prostora“ inspirisanog njime. Drugo, on je ukazao i na „istorijsko pomirenje Rusije i Nema\u010dke“ (koje je, tokom 2000-ih godina, sve vi\u0161e po\u010delo da miri\u0161e na „ruski gas“, a potom i na projekte Nord strima).<\/p>\n
Na kraju, kada se Kremlj, \u010dini se, ve\u0107 bavio politikom i ekonomijom, do\u0161ao je do humanisti\u010dkih nauka jo\u0161 aktivnije. Organizaciono, sve je to bilo oli\u010deno u stvaranju Fondacije Russki Mir 2007. i Rossotrudni\u010destva u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, koje je direktno imalo za cilj promociju ruskih studija (ne u \u0161irokom smislu, ve\u0107, zapravo, u pro-kremljskom smislu) kroz mre\u017eu stranih ruskih nau\u010dnih, kulturnih i informativnih centara kroz „meku mo\u0107“ i konstruisanje pozitivne slike same Rusije, njene vlade, kada je Dmitrij Medvedev postao predsednik 2008, a ju\u010dera\u0161nji \u0161ef dr\u017eave bio na \u010delu vlade).<\/p>\n
I sam Putin se u svojim govorima sve \u010de\u0161\u0107e okrenuo istorijskim pitanjima, ovog puta na direktno politi\u010dkim (a ne memorijalnim) platformama (naro\u010dito me\u0111unarodnim), delom opravdavaju\u0107i trenutno stanje stvari istorijskim aspektom.<\/p>\n
Posebno je tokom zloglasnog minhenskog govora 2007. branio pravo Rusije da igra odlu\u010duju\u0107u ulogu u \u017eeljenom „multipolarnom“ svetu sa svojom „vi\u0161e od hiljadu godina istorije“.<\/p>\n
Me\u0111utim, tako odvratni stavovi, na primer, o Ukrajini kao dr\u017eavamaZa sada je ve\u0161ta\u010dki stvorena iz isto\u010dnoevropske i istorijske ruske zemlje, ostala je samo oma\u017e zatvorenim sastancima i neformalnim razgovorima (na primer, navodno tokom samita NATO-a u Bukure\u0161tu 2008), a takve izjave su prijavljene javnosti iz nekih anonimnih izvora neimenovanih delegata.<\/p>\n
Kako bi se proverilo kako \u0107e dru\u0161tvo do\u017eiveti takve istorijske besmislice, uvek je postojao \u017dirinovski, koji se postepeno od klovna ruske politike pretvarao u glasnika Putina, preko koga je izneo svoje stavove, ne rizikuju\u0107i da izgubi reputaciju pred zapadnim partnerima u to vreme (da, ruskom lideru je tada bilo mnogo stalo do ovoga). I da ne pominjemo tone relevantne pseudo-istorijske literature, koja je u to vreme po\u010dela da se proizvodi u hiljadama primeraka u Rusiji i na postsovjetski prostor.<\/p>\n
Me\u0111utim, \u0161to je Putin \u010dvr\u0161\u0107e ose\u0107ao svoju poziciju na vrhu doma\u0107eg politi\u010dkog \u017eivota u Rusiji, i, na kraju, na globalnoj geopoliti\u010dkoj \u0161ahovskoj tabli, to su \u010de\u0161\u0107e njegove „istorijske refleksije“ i o Rusiji i o svetu. Na primer, u decembru 2010, tokom „direktne linije“ sa Rusima, Vladimir Vladimirovi\u010d (tada\u0161nji premijer) dao je dve izjave o pro\u0161losti. Prvo je rekao da bi \u010dak i bez Ukrajine (ili neke druge sovjetske republike), sama Rusija pobedila u Drugom svetskom ratu. I, drugo, ponovo je „tugovao“ zbog kolapsa SSSR-a, iako je priznao da „ko god \u017eeli da ga obnovi u nekada\u0161njem obliku nema glavu“.<\/p>\n
Ali, nesumnjivo, katalizator za Putinove „istorijske studije“ bio je njegov po\u010detak oru\u017eane agresije na Ukrajinu u prole\u0107e 2014. godine \u2013 protiv pozadine ruske okupacije Krima, a potom i dela Donbasa sa paralelnim poku\u0161ajima da „uzdrma“ politi\u010dku stabilnost u ju\u017enim i isto\u010dnim regionima Ukrajine pod brendom takozvanog „ruskog prole\u0107a“.<\/p>\n
Ve\u0107 u takozvanom „krimskom govoru“, kremljski diktator je opravdao potpuno kriminalne akcije ruske vojske i lokalnih saradnika u periodu februar-mart 2014. na poluostrvu „zajedni\u010dkom istorijom koja se vra\u0107a vekovima unazad“ i njenom simbolikom za „rusku vojnu slavu i nevi\u0111enu hrabrost“. Uzgred, u istom govoru, mo\u017eda po prvi put, Putin je direktno izjavio da su bolj\u0161evici nepravedno prebacili „teritorije istorijskog juga Rusije“ u sovjetsku Ukrajinu.<\/p>\n
Redovno je razvijao potonju tezu u budu\u0107nosti, posebno u aprilu i novembru 2014, javno govore\u0107i o postojanju svojevrsne „Novorosije“ na jugu i istoku Ukrajine, od Odese do Karkiva, druga\u010dije od ostatka Ukrajine. U tom trenutku saradnici takozvanih „DPR“ i „LPR“ apelovali su na stvaranje „konfederacije“ istog imena, ali nakon \u0161to je ovaj projekat progla\u0161en zatvorenim godinu dana kasnije, u maju 2015. godine, odgovaraju\u0107a retorika je nestala iz usta vlasnika Kremlja.<\/p>\n
U narednih nekoliko godina, me\u0111utim, nikada mu nije dosadilo da ponavlja da su „Rus“ i „Rusija“ identi\u010dni koncepti (a rusinska dr\u017eava\/politi\u010dko\/kulturno\/duhovno nasle\u0111e je „rusko“), da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod“ sa zajedni\u010dkom istorijom, da je „Lviv“ „poljski grad“ koji je postao deo Ukrajine samo zahvaljuju\u0107i sovjetskoj mo\u0107i (kao i Transkarpatiji, koja je bila ma\u0111arska, a Bukovyna rumunska), i da je „Molotovsko-ribentropski pakt“ opravdan. jer, ka\u017eu, pa, da, potpisali su ga, jer SSSR „nije \u017eeleo da se bori“. Takve stavove je, naro\u010dito, ruski predsednik izneo na sastanku sa ruskim istori\u010darima 5. novembra 2014. godine, zapravo izlaguju\u0107i ideolo\u0161ki okvir u kojem bi trebalo da sprovedu svoja dalja istra\u017eivanja. Na kraju je Rusko istorijsko dru\u0161tvo, o\u017eivljeno 2012. godine, na \u010delu (aplauzom!) tada\u0161njeg \u0161efa Dr\u017eavne dume, a sada \u0161efa Ruske spoljnooslovi\u010dne slu\u017ebe Sergeja Nari\u0161kina, po\u010delo da poma\u017ee Kremlju po ovom pitanju.<\/p>\n
U kontekstu „istorijskosti“ od Putina, druge dr\u017eave su ga tako\u0111e „dobile“. Dovoljno je re\u0107i, na primer, ove ruske predsednice da „Kazahstanci nikada nisu imali svoju dr\u017eavnost“, koju je bukvalno stvorio (!) Nursultan Nazarbajev (a propagandisti nisu propustili priliku da jo\u0161 jednom podsete da tamo, kao i u Ukrajini, postoje \u010ditavi regioni sa prete\u017eno stanovni\u0161tvom koje govori ruski).<\/p>\n
Gospodar Kremlja po\u010deo je da posve\u0107uje znatnu pa\u017enju istoriji Poljske, posebno nakon \u0161to nije pozvan u Var\u0161avu u jesen 2019. godine na doga\u0111aje posve\u0107ene 80. godi\u0161njici po\u010detka Drugog svetskog rata, a Evropski parlament je usvojio Pakt Molotov-Ribentrop i priznao SSSR kao koodgovoran sa nacisti\u010dkom Nema\u010dkom za izbijanje Drugog svetskog rata.<\/p>\n
Reaguju\u0107i na to, u decembru 2019. godine, Putin je rekao da je Sovjetski Savez poslednja evropska dr\u017eava koja je potpisala pakt o nenapadanju sa Nema\u010dkom, „zamajac“ Drugog svetskog rata pokrenut je upravo na Zapadu (posebno u Velikoj Britaniji i Francuskoj), \u0161to je omogu\u0107ilo podelu \u010cehoslova\u010dke u Minhenu 1938. godine, a interesi Poljske i Ma\u0111arske na bavarskom sastanku u toj zemljic, koji zastupa sam Hitler (o\u010digledno alod\u017euju\u0107i na prebacivanje Cieszyna Silesia u zvani\u010dnu Var\u0161avu i deo Transkarpatije i Slova\u010dke u Ma\u0111arsku). I u septembru 1939. godine, prema Putinovim re\u010dima, Crvena armija je u\u0161la na isto\u010dne teritorije onoga \u0161to je tada bila Poljska tek „nakon \u0161to je poljska vlada izgubila kontrolu nad svojim oru\u017eanim snagama i nad onim \u0161to se de\u0161avalo na teritoriji Poljske, a ve\u0107 je bila negde na podru\u010dju poljsko-rumunske granice“.<\/p>\n
Nekoliko meseci kasnije, 23. januara 2020. godine, Putin je, govore\u0107i u Jerusalimu u Jad Va\u0161emu povodom 75. godi\u0161njice oslobo\u0111enja koncentracionog logora Au\u0161vic (nije pozvan na komemorativne doga\u0111aje u samoj Poljskoj), pored nagla\u0161avanja da je pre svega to „sovjetski narod… branio svoju domovinu i doneo oslobo\u0111enje od nacizma u Evropu“, nedvosmisleno nagovestio da su, pored nacista, po\u010dinioci zlo\u010dina bili i „sau\u010desnici, sau\u010desnici u mnogim evropskim zemljama“ koji su zajedno „slu\u017eili fabrikama smrti“ (ovako izgleda antizapadni revizionizam!).<\/p>\n
I 18. juna iste godine (\u010detiri dana pre slede\u0107e godi\u0161njice po\u010detka „Velikog patriotskog rata“ i \u0161est dana pre Parade pobede, koja je odlo\u017eena za 9. maj zbog pandemije Kovid-19), ruski predsednik je oti\u0161ao jo\u0161 dalje, objaviv\u0161i \u010dlanak na stranicama ameri\u010dkog \u010dasopisa The National Interest sa naslovom „5 godina Velike pobede: zajedni\u010dka odgovornost za istoriju i budu\u0107nost“.<\/p>\n
U njemu je jo\u0161 jednom naglasio da osnovni uzrok Drugog svetskog rata nisu nema\u010dko-sovjetski sporazumi, ali „propali“ Versajsko-va\u0161ingtonski sistem svetskog poretka i, na kraju, „Minhenska zavera“ iz 1938. izme\u0111u zapadnih zemalja i Nema\u010dke (jer je samo SSSR bio zainteresovan za o\u010duvanje \u010cehoslova\u010dke!), pa su zato, po Putinovoj logici, evropski politi\u010dari (a posebno rukovodstvo Poljske!) pre svega krivi za raspore\u0111ivanje jo\u0161 jedne globalne vojne konfrontacije.<\/p>\n
Tada zvani\u010dna Var\u0161ava ga je „dobila“ od modernog ruskog lidera u drugom odlomku \u010dlanka \u2013 optu\u017eio je poljsku stranu da je spre\u010dila SSSR, Veliku Britaniju i Francusku da zaklju\u010de vojni savez protiv Hitlera tokom aprila-avgusta 1939. Me\u0111utim, kada je rat po\u010deo, SSSR je jednostavno bio primoran da po\u0161alje trupe u Poljsku kako bi „spre\u010dio Vermaht da stigne do predgra\u0111a Minska“ (zbog \u010dega je verovatno 22. septembra 1939. odr\u017eana zajedni\u010dka parada sa nacistima u Brestu!).<\/p>\n
Na kraju, u svojoj, pardon re\u010di, „studija“, Putin pominje i balti\u010dke zemlje, obja\u0161njavaju\u0107i da ih u junu 1940. niko nije okupirao, a njihovo pristupanje odigralo se na „ugovornoj osnovi i uz saglasnost njihovih vlasti“, i uop\u0161te, kako ka\u017eu, „bilo je u skladu sa me\u0111unarodnim i dr\u017eavnim pravom tog vremena“.<\/p>\n
Godinu dana kasnije, u julu 2021. godine, objavljena je jo\u0161 jedna „obave\u0161tajna slu\u017eba“ Vladimira Vladimirovi\u0107a \u2013 ovog puta sa jo\u0161 jednim elokventnim naslovom „O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca“ (objavljen na oba jezika na zvani\u010dnom sajtu Kremlja!).<\/p>\n
Njegov sadr\u017eaj se mo\u017ee svesti na nekoliko klju\u010dnih ovih: Rusa, Ukrajinaca (i Belorusa) \u2013 „jednog naroda“ (a njihova oblast je jedinstveni kulturni i duhovni prostor istorijskog Rusa), podeljenog u srednjem veku zbog unutra\u0161njih i spoljnopoliti\u010dkih faktora, ali se kao rezultat toga ponovo „ponovo ujedinila“ pod \u017eezlomom Moskve (zapravo, definitivno \u2013 u vremenima SSSR-a); propast Sovjetskog Saveza \u2013 propast same „istorijske Rusije“; do\u0161lo je do trijumfa nacionalista, posebno ukrajinskih nacionalista (sam ukrajinski nacionalni pokret se u tekstu tretira kao ni\u0161ta drugo do proizvod odre\u0111enih intelektualnih krugova u Ukrajini uz podr\u0161ku Austrije i Ma\u0111arske u 19. veku); Ukrajina unutar modernih dr\u017eavnih granica je isklju\u010divo bolj\u0161evi\u010dki proizvod; Tokom devedesetih i dvesta godina, zapadne zemlje su na sve mogu\u0107e na\u010dine poku\u0161avale samo da oslabe Rusiju, istovremeno \u0161ire\u0107i NATO na istok \u2013 blizu granica Rusije i, kona\u010dno, postepeno pretvaraju\u0107i jedan od integralnih delova „ruskog sveta“ \u2013 Ukrajinu u stranu neprijateljsku prema Kremlju \u2013 „antiruski“ (i to, ka\u017eu, uprkos svim poku\u0161ajima ruske strane da odr\u017ei dobrosusedske odnose).<\/p>\n
I sve bi bilo sme\u0161no i ironi\u010dno da, na osnovu takvih uverenja, Putin ne zapo\u010dne svoju „specijalnu vojnu operaciju“. I ve\u0107 tokom potpune invazije, od posledica koje su desetine hiljada ukrajinskih vojnika i civila poginule (ne\u0107u ni pominjati ruske gubitke), on ne bi ponovio svoja naizgled pouzdana istorijska saznanja i uverenja poput mantre, iskreno (ili mo\u017eda ne) veruju\u0107i da se borbom na ukrajinskom jugu i istoku „vra\u0107a i ja\u010da“ ruske zemlje. kao \u0161to su, ka\u017eu, Petar I i Ketrin II uradili u XVIII veku. Istovremeno, zaboravlja da se zapravo prvi kvartal 21. veka bli\u017ei kraju van prozora, a svet dana\u0161njice nije svet borbe imperija (mada, na\u017ealost, diktature koje jo\u0161 nisu potpuno prevazi\u0111ene).<\/p>\n
Me\u0111utim, postoji ne\u0161to \u0161to je ohrabruju\u0107e. Na primer, Putinova poslednja izjava od 3. novembra 2023. da je Zlatna horda bolja za Muscovy od „Zapadnog osvaja\u010di.“ Mo\u017eda \u0107e se uskoro odati nasle\u0111a Rusije?<\/p>\n
Kao zaklju\u010dak, verovatno bi trebalo da se slo\u017eimo da su potrebni „denazifikacija“ i „demilitarizacija“. Ali ne zbog Ukrajine, ve\u0107 zbog same Rusije. Naravno, ne zaboravljaju\u0107i na njenu demokratizaciju i dekartelizaciju. Moramo da se setimo de-ideologije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
„Predsednik Putin poku\u0161ava da izvrne istoriju kako bi poku\u0161ao da opravda svoj ni\u010dim izazvan i brutalan rat protiv Ukrajine“, izjavio je ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Entoni Blinken povodom 77. godi\u0161njice pobede na Dan Evrope. Zaista, progla\u0161avaju\u0107i svoju takozvanu „specijalnu vojnu operaciju“ (zapravo, potpunu eskalaciju rusko-ukrajinskog rata, koji je po\u010deo u prole\u0107e 2014. godine), ruski predsednik je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20349,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2112,1608,2346,86,8,1954,179],"class_list":["post-20348","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-antonije-blinken","tag-glavne-vesti","tag-pavlo-artymyshyn","tag-propaganda","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20348","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20348"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20348\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20349"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20348"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20348"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20348"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}