{"id":20286,"date":"2023-11-04T08:39:04","date_gmt":"2023-11-04T07:39:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-11-odlomak-iz-moskovskog-faktora-od-judzina-m-fisela\/"},"modified":"2023-11-04T08:39:04","modified_gmt":"2023-11-04T07:39:04","slug":"odlomak-iz-moskovskog-faktora-od-judzina-m-fisela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-11-odlomak-iz-moskovskog-faktora-od-judzina-m-fisela\/","title":{"rendered":"Odlomak iz Moskovskog faktora od Jud\u017eina M. Fi\u0161ela"},"content":{"rendered":"

Rusija je 2014. nezakonito anektirala Krim, stvorila separatisti\u010dki pokret u Donbasu, a potom napala Ukrajinu svojom regularnom vojskom i specijalnim snagama. U svakom slu\u010daju ruske agresije, odgovor SAD je kritikovan kao neadekvatan, nedovoljan ili neodlu\u010dan.<\/em><\/p>\n

Moskovski faktor je studija Jud\u017eina M. Fi\u0161ela koji je analizirao \u010detiri klju\u010dne politi\u010dke odluke u Va\u0161ingtonu. Da li su dve republikanske i dve demokratske administracije SAD uzele u obzir status Ukrajine kao suverene dr\u017eave prilikom izgradnje odnosa sa Ruskom Federacijom \u2013 Fi\u0161el ima odgovor na bolno pitanje. Ova knjiga po prvi put okuplja dokumentarne dokaze i deklasifikovane materijale o diskusijama o politici, retrospektivnim \u010dlancima \u010diji su autori biv\u0161i politi\u010dari, zvani\u010dnim memoarima biv\u0161ih visokih zvani\u010dnika i intervjuima sa njima i povratnicima. Publikaciju je objavio Vivat 2023. godine.<\/em><\/p>\n

Jud\u017ein M. Fi\u0161el je ekspert za postsovjetske zemlje sa vi\u0161e od 30 godina iskustva u Ameri\u010dkom dr\u017eavnom sekretarijatu.<\/em><\/p>\n

Trenutak de\u017ea vua<\/h2>\n

Eb i tok spoljnih poslova imaju inflekcionalne ta\u010dke, u elitnom paralmentu, ili momente pa\u017eljivog pore\u0111enja, u \u017eargonu \u0161ire javnosti, koji obi\u010dno defini\u0161u po\u010detak novih perioda, a ponekad \u010dak i pojavu epoha u me\u0111unarodnim odnosima. Neki veruju da je jedan takav trenutak zabele\u017een u razgovoru koji se odigrao u Ovalnoj sobi po mraznom jesenjem danu.<\/p>\n

U razgovoru su u\u010destvovali vrhovni komandant i ameri\u010dki ambasador u toj isto\u010dnoevropoj zemlji, koja se jo\u0161 uvek gr\u010dila posle vi\u0161egodi\u0161nje spoljne agresije. Ambasador, odani \u010dlan Ameri\u010dke slu\u017ebe za spoljne poslove, zalo\u017eio se za \u010dvr\u0161\u0107i ameri\u010dki stav u podr\u0161ci nezavisnosti te isto\u010dnoevropske zemlje. Obra\u0107aju\u0107i se \u0161efu izvr\u0161ne vlasti, ambasador je izrazio uverenje da Va\u0161ington ima dovoljno resursa da ostane veran svom principijelom stavu protiv pritiska Moskve na svog suseda, „ako se dr\u017eimo \u010dvrste linije i ne odstupamo od nje“. Ambasador je dodao da je potrebna „\u010dvrsta linija“ jer su stavovi Moskve o nezavisnosti njenog suseda „potpuno druga\u010diji od na\u0161ih sopstvenih ideja“.<\/p>\n

Kada je predsednik, naslonjen nazad u svoju fotelju, samouvereno odgovorio da lider Kremlja ne\u0107e povla\u010diti svoje re\u010di o po\u0161tovanju suvereniteta svog suseda, ambasador je diplomatski sugerisao da su prethodni postupci predsednikovog kolege u Moskvi „pokazali da mu se ne mo\u017ee verovati“. Reaguju\u0107i na to, predsednik je upitao „prili\u010dno o\u0161tro i sa dodirom sarkazma: ‘Da li \u017eelite da idem u rat sa Rusijom?'“ Mo\u017eda da bi objasnio ovaj o\u0161tar odgovor, predsednik je dodao da je ideja Kremlja o stvaranju kordon sanitaira u obliku kom\u0161ije srednje veli\u010dine „pod ruskim uticajem, kao jarak za za\u0161titu… od dalje agresije, razumeo sam.“<\/p>\n

Ovaj razgovor se odigrao pre vi\u0161e od 75 godina. Zemlja \u017ertvi je Poljska, a ne Ukrajina. Zemlja agresora je bila SSSR, ameri\u010dki predsednik je bio Frenklin D. Ruzvelt, a ideja o kordon sanatoru pripadala je, naravno, Josifu Staljinu. Uprkos razlikama, postoje jezive sli\u010dnosti, naro\u010dito kada je re\u010d o tome kako se na\u0161e percepcije (i zablude) odnose na Moskvu, ili „moskovski faktor“, kako ga ja zovem, uticali su na na\u0161 de fakto, a u nekim aspektima i na de jure, politiku prema na\u0161em susedu u geografskom centru Evrope.<\/p>\n

Evropa, cela, slobodna i spokojna<\/p>\n

Dok ruski rat protiv Ukrajine ulazi u osmu godinu, debata o tome \u0161ta bi zapadne demokratije trebalo, a \u0161ta ne bi trebalo da urade povodom kontinuiranog kr\u0161enja teritorijalnog integriteta ove susedne dr\u017eave, nastavljena je tokom prve godine Bajdenove administracije. Naime, regionalna kriza koja je po\u010dela u februaru 2014. godine ilegalnom okupacijom ukrajinskog Krimskog poluostrva je podsetnik na duboki i fundamentalni spoljnopoliti\u010dki izazov sa kojim se suo\u010davaju zapadni, posebno ameri\u010dki, kreatori politike. Sr\u017e ovog izazova je da se postigne pravi balans izme\u0111u dva prioriteta koja su u velikoj meri u me\u0111usobnom sukobu: da se odr\u017ei anga\u017eman sa Rusijom \u2013 geostrate\u0161ka neophodnost, kao \u0161to su mnogi tvrdili, ma koliko to bilo neprijatno \u2013 i da se pomogne Ukrajini da se pridru\u017ei „celoj Evropi, slobodnoj i u miru“, \u0161to je politi\u010dki prioritet koji \u0161iroko prihvataju republikanska i demokratska administracija u Va\u0161ingtonu.<\/p>\n

Ranu verziju druge na ovoj listi politika prvi je otkrio predsednik D\u017eord\u017e H. V. Bu\u0161, koji je iskoristio priliku tokom govora u maju 1989. Ovaj politi\u010dki govor odredio je kurs ka narednim ameri\u010dkim administracijama, koje su vremenom detaljnije opisale zna\u010denje fraze „Evropa, cela, slobodna i spokojna“ i stavile je u kontekst evolucije regionalnog razvoja.Dinamika od kraja Hladnog rata. Na primer, na potpisivanju Osniva\u010dkog akta NATO-a i Rusije 1997.<\/p>\n

Administracija D\u017eord\u017ea V. Bu\u0161a je jo\u0161 jasnije mogla da se stvori samo ako se postsovjetski dr\u017eave koje se nalaze u geografskoj Evropi, posebno Ukrajina, uspe\u0161no transformi\u0161u. I zaista, posle ruske invazije na Gruziju 2008.<\/p>\n

Obamina administracija, poslednja administracija ispitana u ovoj knjizi, nastavila je da se kre\u0107e u istom smeru. Govore\u0107i na uticajnoj konferenciji \u010diji je doma\u0107in Bio Atlantski savet, tada\u0161nji potpredsednik D\u017eo Bajden odao je po\u0161tu transatlantskoj zajednici, misle\u0107i na NATO i njegova otvorena vrata „za slobodne nacije koje dele na\u0161e vrednosti i obaveze, i za one koji, iz porobljenih naroda, sanjaju o danu kada i oni mogu da se pridru\u017ee celoj Evropi i slobodni“.<\/p>\n

Ali ovi (mo\u017eda samo retori\u010dki) izrazi podr\u0161ke „evropskoj celini, slobodnoj i u miru“, koja uklju\u010duje i Ukrajinu, samo su deo slike. Razni kriti\u010dari ameri\u010dke politike u regionu optu\u017eili su Sjedinjene Dr\u017eave da primenjuju razli\u010dite standarde kada je re\u010d o ispunjavanju obaveza prema Ukrajini. Jedan od najboljih primera takve kritike je \u010dlanak Pola Gobla iz 2014. [\u0456\u043d\u0448\u0456 \u043f\u043e\u0441\u0442\u0440\u0430\u0434\u044f\u043d\u0441\u044c\u043a\u0456 \u0434\u0435\u0440\u0436\u0430\u0432\u0438]… i nema fiksne norme… nema smernice o tome kako bi trebalo da se pona\u0161a na unutra\u0161njem i me\u0111unarodnom planu ako \u017eeli da bude partner Zapada.“ Gobl, me\u0111unarodno priznati ekspert za postsovjetna dru\u0161tva i politiku, tvrdi da „ako neka druga zemlja [\u0437\u0440\u043e\u0431\u0438\u043b\u0430 \u0442\u0435, \u0449\u043e \u0420\u043e\u0441\u0456\u044f \u0440\u043e\u0431\u0438\u0442\u044c \u0437 \u0423\u043a\u0440\u0430\u0457\u043d\u043e\u044e], Zapad bi ovo kvalifikovao kao invaziju, jasno kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava, i pre svega bi se zapitao \u0161ta mo\u017ee da uradi da odbije osvaja\u010de. Me\u0111utim, u ovom slu\u010daju, mnogi zapadni politi\u010dari i komentatori potrudili su se da shvate agresora i osude \u017ertvu.“ Mo\u045bda je Gobl bio u pravu.<\/p>\n

Mo\u017eda nijedan dokument ne otelotvoruje napetost svojstvenu ovoj dinamici vi\u0161e od Budimpe\u0161tanog memoranduma iz 1994. Prema uslovima ovog dokumenta, Ukrajina se odrekla nuklearnog arsenala koji je nasledila od SSSR- a \u2013 u to vreme tre\u0107eg po veli\u010dini na svetu (176 interkontinentalnih balisti\u010dkih raketa sposobnih da pogode ciljeve \u0161irom planete, i ukupno 1272 nuklearne bojeve glave) \u2013 u zamenu za finansijsku nadoknadu, kao i „bezbednosne garancije“ Sjedinjenih Dr\u017eava, Velike Britanije i Ruske Federacije. Te garancije obe\u0107ale su Ukrajini za\u0161titu od pretnje silom i ekonomske prinude, kao i po\u0161tovanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta u granicama koje je imala u vreme kolapsa SSSR-a i koje je priznala me\u0111unarodna zajednica.<\/p>\n

Istovremeno, Sjedinjene Dr\u017eave su dale zna\u010dajnu geopoliti\u010dku opkladu da \u0107e i sama Rusija pro\u0107i kroz postsovjetsku transformaciju. Osniva\u010dka akt NATO \u2013 Rusija je dopuna vizijama Va\u0161ingtona o konstruktivnom anga\u017eovanju Rusije sa Zapadom, posebno sa NATO-om. Dok je ruska invazija na Ukrajinu, koja je po\u010dela u februaru 2014. godine, istakla ove konkurentne interese SAD u regionu, te protivre\u010dnosti su ve\u0107 bile o\u010digledne ne samo tokom ameri\u010dko-ukrajinsko-ruskih pregovora o denuklearizaciji Ukrajine, ve\u0107 \u010dak i u periodu neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza. Jedan od najupe\u010datljivijih primera za to bio je takozvani govor predsednika D\u017eord\u017ea H. V. Bu\u0161a u avgustu 1991, u kojem je on \u2013 o\u010digledno podsticali tada\u0161njeg sovjetskog lidera Mihaila Gorba\u010dova \u2013 pozvao ukrajinsko civilno dru\u0161tvo, koje je insistiralo na ve\u0107oj autonomiji Moskve, da ne podlegne „suicidalnom nacionalizmu“.<\/p>\n

Te\u0161ko da je upadljivo da \u0107e Moskva zauzimati va\u017eno mesto \u2013 \u010dak i ako ne uvek direktno ili otvoreno \u2013 u ameri\u010dkom pristupu Ukrajini, i to ne samo zbog dominacije Rusije na evroazijskom kontinentu i njene samopromocije kao velike sile. Faktor koji je svakako va\u017ean je i na\u0161e ameri\u010dko razumevanje regiona. Razni aspekti ameri\u010dkog kulturnog okr\u0161aja sa „Rusijom“ zna\u010dajno su doprineli percepciji Amerikanaca i zabludama o Rusiji, Sovjetskom Savezu i regionu u celini. Kontinuirana konfuzija termina „Rusija“ i „Sovjetski Savez“, zajedno sa raznim komponentama ovog drugog, od strane nau\u010dnika, kulturnih li\u010dnosti, institucija i visokih politi\u010dkih li\u010dnosti unela je mi\u0161ljenje u ameri\u010dku psihu da su ta dva termina zamenljiva. Udar je bio tako jak\u010cak ni propast SSSR-a i pojava dvanaest nezavisnih zemalja na njenim ru\u0161evinama, zajedno sa Rusijom i Ukrajinom, jo\u0161 uvek nisu uni\u0161tili duboko ukorenjenu predstavu o me\u0111usobnoj razmeni „Rusije“ i „Sovjetskog Saveza“.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rusija je 2014. nezakonito anektirala Krim, stvorila separatisti\u010dki pokret u Donbasu, a potom napala Ukrajinu svojom regularnom vojskom i specijalnim snagama. U svakom slu\u010daju ruske agresije, odgovor SAD je kritikovan kao neadekvatan, nedovoljan ili neodlu\u010dan. Moskovski faktor je studija Jud\u017eina M. Fi\u0161ela koji je analizirao \u010detiri klju\u010dne politi\u010dke odluke u Va\u0161ingtonu. Da li su dve […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20287,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[114,421,8,81,1954,9],"class_list":["post-20286","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-donbas","tag-knjige","tag-rusija","tag-ruska-agresija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sjedinjene-drzave"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20286","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20286"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20286\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20287"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20286"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20286"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20286"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}