Na po\u010detku ruskog rata punih razmera protiv Ukrajine, bilo je mnogo iluzija u svetu. Jedna od njih je nada za rusku revoluciju. Nije tajna da su \u010dak i neki iskusni politi\u010dari svetske klase priznali mogu\u0107nost masovnih protesta na teritoriji Ruske Federacije. Iznete su pretpostavke o tome koliko \u0107e Rusa morati da umre u Ukrajini da bi Rusi unutar svoje imperije po\u010deli da razumeju i pobune se. Kako se ispostavilo, to je bilo samo tra\u0107enje intelektualnih resursa.<\/p>\n
Verovanje da \u0107e Rusi masovno iz\u0107i na ulice protiv Putina i rata koji je oslobodio bilo je posebno rasprostranjeno u prvim mesecima posle 24. februara. Ali bila je zasnovana na malo racionalnog \u017eita i skoro da nije imala istorijske temelje. Sada Ukrajina i Zapad ubire plodove svojih zavodni\u010dkih, ali neosnovanih iluzija. I oni su primorani da na i\u045bi\u0459to prilagode strategiju s obzirom da se rat pretvorio u dugotrajni sukob. Posle 20 meseci rata, ruskom dru\u0161tvu ne pada na kraj sa zamerka. Naprotiv, jo\u0161 vi\u0161e se okupila oko diktatora Kremlja i entuzijasti\u010dno podr\u017eava njegovu krvavu agresiju. Rusko javno mnjenje nije promenjeno velikim gubicima u ratu, niti sankcijama, niti nalogom za hap\u0161enje Putina. Ali da li je to \u0438udo? Ne ako dobro poznajete rusku istoriju.<\/p>\n
Uspe\u0161na revolucija koja dovodi do ru\u0161enja diktature, autoritarnog re\u017eima i menja ravnote\u017eu odnosa izme\u0111u vlade i naroda u pravcu pro\u0161irenja prava civilnog dru\u0161tva nepoznata je pojava u ruskoj istoriji. Sa pojavom odvojene kne\u017eevine u 14. Da, Rusi su uvek voleli da se pretvaraju da su Evropljani. Poku\u0161ali su da iseku prozor Ka Evropi. Ali njihova dr\u017eava je mentalno ispostava Azije u Evropi. Odlu\u010duju\u0107i uticaj na formiranje ove formacije izvr\u0161ile su despotske tradicije Mongolskog carstva i dr\u017eave koje su se pojavile na njegovim olupinama. Zapravo, moskovska kne\u017eevina se tako\u0111e mo\u017ee smatrati jednim od pravaca evolucije velikog mongolskog despotskog carstva.<\/p>\n
Na teritoriji dana\u0161nje Rusije bilo je nereda i pobuna, prevrata u palati i politi\u010dkih atentata. Ali ne prave klasi\u0438ne revolucije. Jedini istorijski doga\u0111aj koji se konvencionalno mo\u017ee nazvati revolucijom pada 1905-1907. Ali tako\u0111e ima i svoje specifi\u010dnosti. Glavni politi\u010dki rivali ruske autokratije u to vreme \u2013 stranke koje su iskalile socijalisti\u010dko-komunisti\u010dku ideologiju \u2013 nisu imali za cilj da grade demokratiju po evropskom modelu. Men\u0161evici, bolj\u0161evici, levi socijalisti-revolucionari \u017eeleli su da zbace cara kako bi uspostavili novu diktaturu proletarijata. Zna\u010dajan deo revolucionarnih akcija 1905. godine odigrao se na teritoriji nacionalne periferije Ruske imperije: u Poljskoj, Ukrajini, Finskoj i na Kavkau. A njihovo poreklo je bio poraz Rusije u ratu sa Japanom. Posledice revolucije 1905\u20131907 su kontradiktorne. Uprkos svemu, zavr\u0161ilo se restauracijom autokratije, pretvaraju\u0107i novostvorenu Dumu u odlikovanje za apsolutnu monarhiju.<\/p>\n
Mo\u017ee li se svrgavanje autokratije u Rusiji u februaru 1917. Nesumnjivo je, jer se ovaj doga\u0111aj odigrao kao rezultat spontane pobune u glavnom gradu imperije Petrogradu, kojoj su se pridru\u017eile i vojne jedinice stacionirane u toj zemlji. Nedelju ili dve, cela ogromna dr\u017eava nije ni posumnjala da su se oblik vlade i centralna vlada promenili u njemu. A onda sam prihvatio ovu promenu kao \u0438injenicu koja se desila. Me\u0111utim, Ruse nisu zanimali izgledi za demokratski razvoj i nisu bili ba\u0161 najjasni. Zbog toga su ih lako zaveli slogani onih koji su pozivali na uspostavljanje nove komunisti\u010dke diktature. Dolazak na vlast bolj\u0161evica je generalno klasi\u010dan primer dr\u017eavnog udara. Ali bolj\u0161evici ne bi bili u stanju da zadr\u017ee vlast da se nisu oslanjali na mentalne osobine Rusa formirane vekovima. I sto godina kasnije, u novom milenijumu, Rusi su ostali Rusi. To je, oni koji su, uglavnom, nesposobni za revoluciju. S druge strane, oni autoritarizam do\u017eivljavaju kao ne\u0161to blisko i sasvim razumljivo njihovoj misterioznoj „ruskoj du\u0161i“.<\/p>\n
Sada je uzaludnost stvaranja i rada TV kanala na ruskom jeziku Sloboda tako\u0111e postala o\u010digledna od marta 2022. Stotine miliona hryvnia je potro\u0161eno na ovaj resurs iz ukrajinskog bud\u017eeta. Svrha njenih aktivnosti zvani\u010dno je progla\u0161ena za promenu javne svesti Rusa uz pomo\u0107 informacione propagande. O\u010dekivalo se da \u0107e se ruska publika, suo\u010dena sa istinom o vojnoj agresiji, gubicima na frontu, korupciji i drugim zlo\u010dinima Kremlja, iznenada probuditi i po\u010deti da se buni protiv Putina. U idealnom cilju, to bi trebalo da dovede do unutra\u0161nje destabilizacije u zemlji agresora, masovnog odbijanja mobilizacije i talasa gra\u0111anske neposlu\u0161nosti.<\/p>\n
U stvari, ni\u0459ta od navedenog se nije desilo. Tv kanal Sloboda redovno dobija sredstva iz ukrajinskog bud\u017eeta, objavljuje nove programe, a efekat toga je blizu nule. Broj njegovih potpisaU svetu jo\u0161 uvek \u017eivi manje od milion ljudi. Ve\u0107ina video snimaka kanala ima osu\u0161an broj pregleda od nekoliko stotina. I nije \u010dinjenica da je bar polovina stanovnika Ruske Federacije. Jasno je da je sa takvim indikatorima performansi beskorisno nadati se efikasnoj informacionoj propagandi. Me\u0111utim, ukrajinska vlada ne mo\u017ee da odustane od ideje koja ne funkcioni\u0161e. A po inercijama usmerava nove milione hryvniasa na TV kanal, u potrazi za „dobrim Rusima“.<\/p>\n
Umesto \u0161to je udarala glavom o zid neprobojnog ruskog dreme\u017ea, Ukrajina je trebalo da usmeri pa\u017enju na rad sa zapadnom publikom. Jer podr\u0161ka na\u0161e dr\u017eave od strane vlada zapadnih zemalja zavisi od javnog mnjenja u Americi i Evropi. A na ovoj ideji se mo\u017ee i treba poraditi. Trenutno umereno zahla\u0111enje stavova prema Ukrajini me\u0111u zapadnim dru\u0161tvima rezultat je, izme\u0111u ostalog, informacionog neuspeha na\u0161e vlade. Nemogu\u0107e je izgraditi celokupnu informativnu strategiju samo na predsedniku Zelenskom. Amerikanci, Evropljani i ljudi u drugim delovima sveta moraju da znaju vi\u0161e o ruskoj agresiji, ruskom imperijalizmu, ruskim zlo\u010dinima i ruskoj diktaturi. I za\u0161to ruska agresija na Ukrajinu preti celoj planeti.<\/p>\n
Ukrajinska vlada ima na koga da se brine. Po\u010detkom Drugog svetskog rata Amerikanci su bili veliki izolacionisti i nisu \u017eeleli da budu zainteresovani za doga\u0111aje u Evropi, gde je izbio novi rat. A jedan od glavnih zadataka Velike Britanije bio je da radi sa ameri\u010dkim javnim mnjenjem. Na kraju svega, vojna i druga pomo\u0107 iz inostranstva zavisila je od toga. \u010cetvrtog dana Drugog svetskog rata, 4. septembra 1939. godine, u britanskoj vladi je stvoreno Ministarstvo informisanja. Njen glavni zadatak bio je da „promovi\u0161e nacionalni cilj javnosti u zemlji i inostranstvu tokom rata“ iznajmom „nacionalne propagande“ i kontrolom vesti i informacija. Britansko ministarstvo informisanja usredsredilo se na Ameriku. Godine 1940. objavila je film „London \u0107e izdr\u017eati!“. Film se fokusirao na svakodnevni stoicizam obi\u010dnih Londonaca pod nema\u010dkom vazdu\u0161nom vatrom i stvorio imid\u017e nacije koja se hrabro bori. Prikazana je u 12 hiljada bioskopa u Sjedinjenim Dr\u017eavama i prona\u0161la je \u0161irok odgovor me\u0111u ameri\u010dkom publikom. Amerikanci nisu imali pojma da je ovaj film majstorski proizvod britanskog ministarstva informisanja. Koliko god \u010dudno izgledalo, ali iz nekog razloga Velikoj Britaniji nije smetalo da antiratnu agitaciju me\u0111u Nemcima Tre\u0107eg rajha bude glavni fokus njene spoljno informativne politike.<\/p>\n
Ukrajinsko ministarstvo kulture i informativne politike trebalo bi da u\u010di od Britanaca. I umesto da uzaludno poku\u0161avaju da ubede Ruse da treba da urade ne\u0161to \u0161to nikada u istoriji nisu uradili, po\u010dnite zaista da radite sa onima koji nam poma\u017eu. Jer, od javne podr\u0161ke zapadnih zemalja zavisi da li \u0107emo imati dovoljno oru\u017eja i sredstava da odbijemo agresora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na po\u010detku ruskog rata punih razmera protiv Ukrajine, bilo je mnogo iluzija u svetu. Jedna od njih je nada za rusku revoluciju. Nije tajna da su \u010dak i neki iskusni politi\u010dari svetske klase priznali mogu\u0107nost masovnih protesta na teritoriji Ruske Federacije. Iznete su pretpostavke o tome koliko \u0107e Rusa morati da umre u Ukrajini da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20064,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,152,670,2016,2388,20,8,1954,159],"class_list":["post-20063","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-informaciona-bezbednost","tag-informativni-prostor","tag-ministarstvo-kulture-i-informacione-politike","tag-peter-gerasimenko","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20063","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=20063"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/20063\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/20064"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=20063"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=20063"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=20063"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}