{"id":19869,"date":"2023-10-19T19:03:04","date_gmt":"2023-10-19T17:03:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-10-poziv-na-mir-bez-de-okupacije-ukrajine-je-nemoralan\/"},"modified":"2023-10-19T19:03:04","modified_gmt":"2023-10-19T17:03:04","slug":"poziv-na-mir-bez-de-okupacije-ukrajine-je-nemoralan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-10-poziv-na-mir-bez-de-okupacije-ukrajine-je-nemoralan\/","title":{"rendered":"Poziv na mir bez de-okupacije Ukrajine je nemoralan"},"content":{"rendered":"

Oleksandra Matvi\u010duk, predsednica Centra za gra\u0111anske slobode, prve ukrajinske organizacije koja je dobila Nobelovu nagradu, ka\u017ee novinaru Ihoru Kravetsu o iluziji globalne bezbednosti u savremenom svetu, Tribunalu za Putina, obi\u010dnim ljudima koji su promenili tok istorije i za\u0161to \u017eivot u autoritarnoj dr\u017eavi nije normalan.<\/em><\/p>\n

<\/div>\n

\u2013 Pre godinu dana, u jednom intervjuu i u va\u0161em Nobelovom govoru, naglasili ste da „postoji zahtev za mirom u svetu, ali nema zahteva za pravdom“. Godinu dana kasnije, vidi\u0161 li promenu?<\/strong><\/p>\n

„Jo\u0161 uvek treba da razjasnimo \u0161ta je ‘mir’. S vremena na vreme, jo\u0161 uvek postoje pozivi Ukrajini da se podvrgne imperijalisti\u010dkim ambicijama Rusije i odustane od dela svoje teritorije, navodno „u ime mira“.<\/p>\n

Ovi pozivi nisu samo la\u017eni, ve\u0107 i nemoralni: zapravo, Ukrajincima se ne nudi mir, ve\u0107 okupacija. Ukrajinci \u017eele mir mo\u017eda najvi\u0161e, jer rat sa Ruskom Federacijom oduzima mnoge \u017eivote i donosi uni\u0161tenje celoj zemlji. Me\u0111utim, mir ne dolazi kada okupaciona zemlja polo\u017ei oru\u017eje. Okupacija je samo jo\u0161 jedan vid ruskog rata, to nije samo promena zastave u drugi, to su filtracioni logori, masovne grobnice, prisilne deportacije, progon krimskog tatarskog naroda, deportacija ukrajinske dece i njihovo vaspitanje od strane Rusa, to je prisilna promena identiteta, silovanja, ubistava, uni\u0161tenja i mnogih drugih zlo\u010dina.<\/p>\n

<\/div>\n

Borimo se protiv posledica ruske kulture. „Ruska kultura“ nije balet ili dela Dostojevskog, to su tela civila sa vezanim rukama iza le\u0111a, koje nalazimo na ulicama i u masovnim grobnicama. Kultura nije samo umetni\u010dko delo, ve\u0107 pre svega zna\u010denja koja dominiraju dru\u0161tvom. U tom kontekstu, na\u0161a borba za pravdu nije samo borba za vra\u0107anje imena \u017ertava, to je borba za okon\u010danje neka\u017enjivosti Rusije za stravi\u010dne zlo\u010dine u \u010ce\u010deniji, Moldaviji, Gruziji, Maliju, Siriji, Libiji i drugim zemljama \u0161irom sveta.<\/p>\n

U ovom ratu Ukrajinci se bore ne samo za ukrajinske teritorije, ve\u0107 pre svega za ljude koji tamo \u017eive. Veoma je te\u0161ko okupaciju nazvati „mirom“. Nemamo moralno pravo da ostavimo ove ljude pod ruskom okupacijom da umru i mu\u010de.<\/p>\n

Sre\u0107om, dobro smo shva\u0107eni u Poljskoj.<\/p>\n

\u2013 Dakle, ove godine je sve postalo jo\u0161 gore, ako govorimo ne samo o borbi protiv neka\u017enjivosti, ve\u0107 i o razumevanju mira uop\u0161te?<\/strong><\/p>\n

„Nisam rekao da su se stvari pogor\u0161ale ove godine. Postoji problem sa razumevanjem mira \u2013 to je bio slu\u010daj pre godinu dana, a isto je i sada.<\/p>\n

Ljudi razumeju rat samo kada im bombe padnu na glavu. Ali rat ima i druge dimenzije \u2013 pored vojske, ali i ekonomske, socijalne, informativne itd. U tom kontekstu, rat je odavno pre\u0161ao granice Evropske unije, Putin je objavio rat vrednostima na kojima je zasnovana zapadna civilizacija. On poku\u0161ava da doka\u017ee da su demokratija, vladavina prava, ljudska prava izmi\u0161ljotine, da niko nikoga ne\u0107e \u0161tititi za svoju korist, da zemlja sa nuklearnim oru\u017ejem mo\u017ee da prekr\u0161i pravila i diktira uslove.<\/p>\n

Ako pobedi, dobi\u0107emo svet u kome \u0107e biti opasno za sve bez izuzetka da \u017eive. Pojavi\u0107e se ogroman broj zemalja sa nuklearnim oru\u017ejem, a bi\u0107e razvijene i nove vojne tehnologije. Demokratija ne\u0107e biti u stanju da pobedi autoritarne re\u017eime.<\/p>\n

„A \u0161ta je sa pravdom?“ Po\u010detkom godine Evropski parlament usvojio je rezoluciju o osnivanju specijalnog me\u0111unarodnog tribunala za procesuiranje zlo\u010dina agresije na Ukrajinu koje su po\u010dinili lideri Rusije i Belorusije. \u010cini se da je ovo prvi put da se pitanje zlo\u010dina agresije re\u0161ava u me\u0111unarodnom pravu.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ovo je pravi put, ali tempo je prespor, jer odluka o stvaranju specijalnog tribunala jo\u0161 nije doneta, ovo je samo poziv u rezolucijama Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope ili Evropskog parlamenta.<\/p>\n

Generalna skup\u0161tina UN jo\u0161 uvek nema dvociplistanski ve\u0107inu u korist stvaranja specijalnog suda, na primer unutar pravnog sistema UN- a. Stoga sada razmatramo kao alternativu mogu\u0107nost uspostavljanja specijalnog tribunala za agresiju u okviru regionalnih me\u0111unarodnih organizacija, kao \u0161to je Savet Evrope. Problem je u tome \u0161to do sada dr\u017eavni lideri gledaju na svet kroz prizmu Nirnber\u0161kog tribunala, gde su nacisti\u010dki ratni zlo\u010dinci osu\u0111eni tek posle pada nacisti\u010dkog re\u017eima. U stvari, to je bila presuda pobednika nad uni\u0161tenim. Gubitnike je uvek lako proceniti.<\/p>\n

S druge strane, moramo da idemo dalje \u2013 da pravda ne zavisi od toga kako i kada \u0107e se rat zavr\u0161iti. Ne moramo da \u0438ekamo. Moramo sada da stvorimo poseban tribunal koji \u0107e istra\u017eiti zlo\u010din agresije, privesti pravdi Putina i Luka\u0161enka, najvi\u0161eg ruskog politi\u010dkog rukovodstva i vojnu komandu.<\/p>\n

Istina je vrednost koju treba za\u0161tititi jer je uvek ranjivijanego la\u017e. Istina ne mo\u017ee sebi da priu\u0161ti polutonove, ne mo\u017ee sebi da priu\u0161ti da pre\u0111e odre\u0111ene granice, jer tada to vi\u0161e ne\u0107e biti istina. A la\u045bi nemaju granice.<\/p>\n

\u2013 A ako pogledamo ukrajinski pravosudni sistem \u2013 problemi oko Visokog saveta pravde? Kako u\u010diniti ukrajinsku pravdu pravednom? Jednako va\u017eno je privo\u0111enje kriminalaca pravdi.<\/strong><\/p>\n

\u2013 Po\u010deo bih od toga \u0161ta je ukrajinska pobeda za Ukrajinu. Ovo nije samo proterivanje ruskih trupa sa na\u0161e teritorije, obnova me\u0111unarodnog poretka, osloba\u0111anje ljudi u Donecu, Luhansku, Zaporizhiji, Kersonovim regionima i Krimu, koji su privremeno pod ruskom okupacijom. Pobeda za Ukrajinu je i uspe\u0161na demokratska tranzicija, to jest izgradnja dr\u017eave u kojoj su za\u0161ti\u0107ena ljudska prava, gde vlada odgovara, sudovi su nezavisni, a policija ne rastera mirne studentske demonstracije.<\/p>\n

To se ne radi brzo. To je te\u0161ko posti\u0107i u mirnodopsko vreme i jo\u0161 te\u017ee tokom rata punih razmera. Pored toga, rat ne doprinosi \u0161irenju vladavine prava; Naprotiv, prema vanrednom nus-e, ljudska prava su ograni\u010dena. Nijedna druga zemlja Evropske unije nema takvo iskustvo i izazove kao Ukrajina danas, pa se taj kontekst u kojem se sprovode ukrajinske reforme mora uzeti u obzir.<\/p>\n

Ipak, u ovom trenutku, ukrajinsko tu\u017eila\u0161tvo je otvorilo vi\u0161e od 100 hiljada krivi\u010dnih postupaka! Ovo je tako\u0111e odgovor na va\u0161e pitanje. \u010cak ni najbolji pravni sistemi na svetu ne\u0107e mo\u0107i efikasno da istra\u017euju i procesuiraju toliko krivi\u010dnih postupaka za ratne zlo\u010dine iz \u010clana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ukrajina nije najbolji pravni sistem na svetu, tako da nam je, naravno, potrebna me\u0111unarodna pomo\u0107.<\/p>\n

\u2013 Govorimo li o tome da tu\u017eioci iz Poljske, Rumunije ili Nema\u010dke dolaze u Ukrajinu i poma\u017eu ukrajinskom tu\u017eila\u0161tvu? Na kraju svega, u mnogim evropskim zemljama, uklju\u010duju\u0107i Poljsku, ve\u0107 postoje tu\u017eioci koji prikupljaju svedo\u010denja izbeglica o ratnim zlo\u010dinima, a njihove istrage su vanserijske.<\/strong><\/p>\n

„Treba da promenimo arhitekturu pravosudnog sistema u Ukrajini. Neophodno je napraviti model po kojem poljski tu\u017eioci ili sudije ne deluju samo kao konsultanti, ve\u0107 deluju u okviru koordinisanog sistema me\u0111usobne pravne pomo\u0107i i imaju poseban proceduralni status. Ukrajinske sudije i istra\u017ena tela trebalo bi da sara\u0111uju sa me\u0111unarodnim sudijama.<\/p>\n

Stoga, ako govorimo o me\u0111unarodnom tribunalu za zlo\u010din agresije, onda bi to trebalo da bude \u010disto me\u0111unarodni sud, jer samo on mo\u017ee da prevazi\u0111e imunitet lidera, pre svega Vladimira Putina.<\/p>\n

Zlo\u010dini genocida, ratni zlo\u010dini i zlo\u010dini protiv \u010dove\u010dnosti mogu se istra\u017eiti u hibridnom obliku. Hibridni mehanizam, sa me\u0111unarodnim elementom, oja\u010da\u0107e unutra\u0161nji pravosudni sistem Ukrajine. To je kao vakcina koja \u0107e u\u010diniti nacionalni sistem sposobnim da odgovori na izazov istrage ogromnog broja zlo\u010dina sa kojima smo se suo\u010dili posle potpune invazije.<\/p>\n

\u2013 Ono \u0161to se ve\u0107 naziva „umorom od rata u Ukrajini“ postaje sve o\u010diglednije u zapadnoj javnoj raspravi. Da li ose\u0107ate takva ose\u0107anja me\u0111u zapadnim partnerima Ukrajine?<\/strong><\/p>\n

„U takvim razgovorima obi\u010dno postoji nevoljnost da se donose smele politi\u010dke odluke. Ako je ljudima dosta situacije, ako su umorni od toga, onda moramo da pomognemo Ukrajini da brzo pobedi. U me\u0111uvremenu, dobijamo pomo\u0107 na nivou koji poma\u017ee Ukrajini da pre\u017eivi, a ne da pobedi.<\/p>\n

Veoma smo zahvalni na oru\u017eju, na sankcijama, ali postoji ogromna razlika izme\u0111u „pomo\u0107i \u0107emo Ukrajini da pre\u017eivi“ i „pomo\u0107i \u0107emo Ukrajini da pobedi“.<\/p>\n

Rusija se kladi na rat attribucije. Ona se nada da \u0107e izdr\u017eati dok Ukrajina ne padne. Ovo je potpuno neprihvatljivo za nas. I \u2013 presudno \u2013 ovo je neprihvatljiv scenario za ostatak sveta.<\/p>\n

\u2013 U jednom od va\u0161ih intervjua rekli ste da je „ljudska okrutnost veoma bizarna“. Kao Centar za gra\u0111anske slobode, ve\u0107 ste dokumentovali vi\u0161e od 52 slu\u010daja ratnih zlo\u010dina, iako je ovo samo vrh ledenog brega. Li\u010dno ste komunicirali sa svedocima ruskih ratnih zlo\u010dina. Kada neko govori o „ratnom umoru“, da li pri\u0438ate pri\u0438u koja mo\u045be da promeni stavove?<\/strong><\/p>\n

„Pita\u0161 me da li imam \u010darobni \u0161tapi\u0107. Postoje ljudi na svetu sa kojima se te pri\u010de izgovaraju, i postoje ljudi sa kojima se pri\u010daju druge stvari.<\/p>\n

Razgovarao sam sa stotinak svedoka i iskreno, voleo bih da zaboravim ove pri\u010de. Na primer, kada su Rusi na okupiranoj teritoriji hteli da izvade \u017eenske o\u010di ka\u0161ikom. Rusi su instrumentalizovali bol, ovo je njihov na\u0438in da slomimo na\u0459 otpor. Namerno nanose toliko bola da nemamo snage da se borimo protiv njih.<\/p>\n

Ponekad imam utisak da su mnogi ljudi na Zapadu jednostavno izgubili empatiju prema ukrajinskoj realnosti. Da li ste optimisti\u010dni ili pesimisti\u010dni u pogledu budu\u0107nosti Ukrajine i Zapada?<\/p>\n

\u2013 Generalno sam veleprodajaBranim ljudska prava ne u \u0160vajcarskoj ve\u0107 20 godina, ve\u0107 u Ukrajini (smeh). U ovom procesu, rezultat je veoma rastegnut u vremenu, to nije humanitarna pomo\u0107, kada \u0161aljete pakete i odmah vidite rezultate svog rada.<\/strong><\/p>\n

Svoj optimizam crpim od ukrajinskih disidenata, na mene je u velikoj meri uticao filozof, pisac, politi\u010dki zatvorenik Jevhen Sverstiuk (1927-2014). Posle susreta sa njim, ja sam, u stvari, odlu\u010dio da studiram pravo.<\/p>\n

Ukrajinski disidenti se nisu ose\u0107ali umorno ili depresivno. Uzgred, nisu imali isti alat kao mi \u2013 imali su samo re\u010d i svoje dostojanstvo. Bili su zatvoreni, zatvoreni u u\u017easnom sovjetskom psihijatrijskom sistemu, a neki su ubijeni. Ali to ih nije spre\u0438ilo. U nekom trenutku, shvatio sam da je ukrajinski pesnik Vasil Stus ubijen u Gulagu, tokom perestrojke, kada sam imao tri godine.<\/p>\n

Decenije su pro\u0161le, i tek sada vidimo da su ti ljudi pobedili. \u017divot je kratak, i u jednom trenutku sam shvatila da ni ja ne \u017eelim da moji unuci stanu na Maidan, da budu pretu\u010deni i ubijeni jer \u017eele da \u017eive u svetu demokratskih vrednosti.<\/p>\n

„U ukrajinsko-poljskom dvori\u0161tu videli smo kako su vrednosti solidarnosti, saose\u0107anja, empatije vrlo jasno instrumentalizovane u poljskoj predizbornoj kampanji. \u0160ta ukrajinsko civilno dru\u0161tvo, zajedno sa Poljacima, Ma\u0111arima, Slovacima i drugim narodima, mo\u017ee da uradi da odgovori na politi\u010dku krizu?<\/strong><\/p>\n

„Sloboda i ljudska solidarnost nemaju granice. Stoga sam optimista u pogledu budu\u0107nosti i ube\u0111en sam da \u0107e se situacija uskoro vratiti u normalu. Milioni Ukrajinaca dobili su pomo\u0107 od ljudi u Poljskoj Ukrajinci ne\u0107e zaboraviti ni prve mesece invazije ni one koji su bili sa nama i pomogli nam u jednom od najte\u017eih i najmra\u010dnijih perioda na\u0161e istorije.<\/p>\n

Zar ne mislite da sada vidimo kako politi\u010dari u mnogim zemljama jednostavno ne znaju kako da reaguju na tako hitne probleme kao \u0161to su ekolo\u0161ka katastrofa, zdravstvena kriza i, na kraju, rat?<\/strong><\/p>\n

Ovde nema ni\u010deg novog \u2013 uvek je bilo politi\u010dara na svetu koji su podlegli isku\u0161enju da ne re\u0161avaju slo\u017eene probleme, nadaju\u0107i se da \u0107e ili nestati sami, ili \u0107e njihovo re\u0161enje pasti na glave njihovih naslednika na kraju izbornog ciklusa.<\/p>\n

Istina je da problemi ne odlaze sami, ve\u0107 samo dobijaju slo\u017eenije. Istorija \u010dove\u010danstva to ubedljivo potvr\u0111uje \u2013 nikakvi mirni napori ne pacifikuju agresora i ne obuzdavaju njegove apetite, jer se svi autoritarni lideri pridr\u017eavaju iste logike: napadaju slabe. Oni svaki dijalog ili apeluju na njih kao znak slabosti.<\/p>\n

Neophodno je iz\u0107i prave pouke iz kriza koje se de\u0161avaju u istoriji \u010dove\u010danstva, kako se kasnije ne bi pla\u0107ala previsoka cena.<\/p>\n

Me\u0111unarodni sistem mira i bezbednosti ne funkcioni\u0161e. \u017divimo u iluziji da imamo me\u0111unarodni poredak. Ova iluzija je dugo bila o\u010digledna narodima Somalije, Sudana, Sirije, \u017ertvama tiranije u Belorusiji, a sada i narodu Ukrajine. A kako je pa\u017enja sveta sada usmerena na Ukrajinu, to postaje evidentno i ljudima u razvijenim demokratijama.<\/p>\n

Na\u0161a prava i bezbednost ne zavise od UN, ve\u0107 od toga da li u zemlji ima nafte i gasa, ili \u0107e druge zemlje za\u017emuriti na jedno oko. Zala\u017eem se za radikalnu reformu me\u0111unarodnog bezbednosnog sistema, to je potrebno upravo sada.<\/p>\n

Ukrajina je primer \u010dinjenice da je nacija koja se bori za svoju slobodu ja\u010da od druge vojske na svetu. Kada su i Zapad i Putin bili ube\u0111eni da \u0107e Kijev pasti u roku od tri dana, kada su me\u0111unarodne organizacije evakuisale svoje osoblje, ispostavilo se da su obi\u010dni Ukrajinci preuzeli odgovornost i po\u010deli da donose humanitarnu pomo\u0107, spasavaju\u0107i druge pod artiljerijskom vatrom, bez dogovorenih bezbednosnih koridora. Obi\u010dni ljudi rade izvanredne stvari \u2013 i oni su ti koji su uspeli da promene tok istorije br\u017ee od intervencije Ujedinjenih nacija.<\/p>\n

„Postoje stvari koje nemaju nacionalne granice. A ovaj u\u017eas, ovaj bol nema nacionalne granice“ \u2013 ovo su tako\u0111e va\u0161e re\u010di. Autoritarni sistemi postoje bez granica, i na ovaj ili onaj na\u010din uni\u0161tavaju na\u0161e \u010dove\u010danstvo i u Evropi. Da li \u0107e ovaj rat u\u010diniti normalnim \u017eivot u neslobodnioj zemlji? <\/strong><\/p>\n

\u2013 Sada, prema studiji Fridom Hausa, velika ve\u0107ina svetske populacije \u017eivi u zemljama koje nisu slobodne. Ruski rat sa Ukrajinom nije rat izme\u0111u dve zemlje, ve\u0107 izme\u0111u dva sistema: autoritarizma i demokratije. Poslednjih decenija demokratija gubi u mnogim delovima sveta.<\/p>\n

Ljudima koji tako sna\u017eno veruju u slobodu potrebna je pobeda Ukrajine, ne samo zbog Ukrajine, ne samo zbog na\u0161eg dela sveta, ve\u0107 i zbog borbe protiv tiranije. Moramo poslati poruku ljudima u drugim delovima sveta da je borba za slobodu i ljudsko dostojanstvo vredna potrage. Istoriji su potrebni primeri kako takva borba daje rezultate.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst objavljeno u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Luka\u0161enke ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Apel o pok\u00f3j za ziemie Ukrainy jest niemoralny<\/a>.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oleksandra Matvi\u010duk, predsednica Centra za gra\u0111anske slobode, prve ukrajinske organizacije koja je dobila Nobelovu nagradu, ka\u017ee novinaru Ihoru Kravetsu o iluziji globalne bezbednosti u savremenom svetu, Tribunalu za Putina, obi\u010dnim ljudima koji su promenili tok istorije i za\u0161to \u017eivot u autoritarnoj dr\u017eavi nije normalan. \u2013 Pre godinu dana, u jednom intervjuu i u va\u0161em Nobelovom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19870,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,258,20,8,1954,159,587],"class_list":["post-19869","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-poljska","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-ukrajinsko-poljski-odnosi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19869","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19869"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19869\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19870"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19869"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19869"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19869"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}