Prvi veterani rusko-ukrajinskog rata u punom obimu vra\u0107aju se ku\u0107i. Ro\u0111acima, gradovima i selima, kancelarijama i proizvodnji. Razmi\u0161ljamo o tome i po\u010dinjemo da pri\u010damo ne samo o njihovoj fizi\u010dkoj i psihi\u010dkoj rehabilitaciji, o na\u0161oj kohabitaciji, ve\u0107 i o na\u0161oj saradnji \u2013 u malim preduze\u0107ima i u velikim kompanijama. Na to i dalje uti\u010de rat.<\/p>\n
Razgovarao nam je sa veteranima i vojnim osobljem sa razli\u010ditim iskustvima, pri\u010dama i likovima, i govori nam koji problemi nastaju nakon povratka sa fronta i kako mi, dru\u0161tvo, mo\u017eemo da pomognemo da se izborimo sa njima.<\/p>\n
„Vojska nije sanatorijum“<\/strong><\/span><\/p>\n „Posle rata, ose\u0107aj je kao da vi\u0161e ni\u0161ta ne mo\u017ee\u0161 da uradi\u0161. Samo da se borimo. A onda imate ose\u0107aj da ni vi to ne mo\u017eete da uradite“, ka\u017ee Ivan Durski, IT specijalista za SoftServe. Ivan je na frontu proveo \u0161est meseci, od \u010dega je \u010detiri meseca bio na „nuli“. Bio je stariji strelac, a onda mitraljez. Posle povrede oka, otpu\u0161ten je iz Oru\u017eanih snaga iz zdravstvenih razloga, pa se vratio ku\u0107i.<\/p>\n Pored \u010dinjenice da se ve\u0161tine iz prethodnog civilnog rada gube na frontu, slu\u017eba u Oru\u017eanim snagama tako\u0111e oduzima zdravlje, \u0161to uti\u010de na u\u010dinak, ka\u017ee Ivan Durski.<\/p>\n „U najmanju ruku, osobi su potrebni stomatolog i porodi\u010dni lekar. Potrebno je da uradite testove i proverite svoje zdravlje, jer se to ne dodaje u ratu. Izgledalo bi kao opu\u0161tanje. Neka vam poslodavac da pla\u0107eni odmor \u2013 nedelju ili dve. Tako da osoba samo spava i ostaje sa svojom porodicom“, rekao je on.<\/p>\n Ponekad su zdravstveni problemi mnogo slo\u017eeniji, i nije samo veteran odgovoran za njih. Artem (ime promenjeno iz bezbednosnih razloga) je vojnik jedne od vazdu\u0161no-desantnih juri\u0161nih brigada, dobrovoljac od 2014. godine, i psiholog u civilnom \u017eivotu. On ka\u017ee da zdravstveni problemi u vojsci nastaju ne samo zbog specifi\u010dnosti rada, ve\u0107 i zbog na\u010dina na koji sistem funkcioni\u0161e.<\/p>\n Prvo, previ\u0161e ljudi se mobili\u0161e u Oru\u017eane snage Ukrajine koje, iz zdravstvenih razloga, nisu u stanju da tamo obave neophodne radove \u2013 to mogu biti problemi sa vidom, ki\u010dmom, a mo\u017ee do\u0107i i do alkoholizma. Ne samo da ovo ne poma\u017ee, ve\u0107 mo\u017ee da ugrozi i \u017eivote drugih.<\/p>\n „Vojni medicinari treba da pru\u017ee pomo\u0107 zdravim vojnicima i da se ne bave pacijentima koje regrutuje TCC. Problem je u CCC. Vojska nije sanatorijum. Tamo bi trebalo da bude zdrav momak, a ne jedno naoru\u017ean i slep“, ka\u017ee Artem.<\/p>\n Jo\u0161 ve\u0107i problemi po\u010dinju kada je vojnik ranjen i potrebna mu je rehabilitacija, ka\u017ee Artem, koji vi\u0161e od godinu dana poku\u0161ava da dobije potvrdu o okolnostima povrede \u2013 obe noge su mu osaka\u0107ene.<\/p>\n „Ako je komandant podneo izve\u0161taj da ste ranjeni, mo\u017eete da se le\u010dite. Ako ga niste podneli \u2013 a mnogi to poku\u0161avaju \u2013 dobijte tretman o svom tro\u0161ku. Povreda primljena na frontu mora biti dokazana \u2013 svaka veza uklju\u010dena u proces poku\u0161ava da vam ise\u010de dokumenta. Ima mnogo takvih slu\u010dajeva“, ka\u017ee Artem.<\/p>\n Kada je u obzir rehabilitacija vojske, najve\u0107i problem je, prema njegovom mi\u0161ljenju, nedostatak odgovaraju\u0107eg zakonodavstva i plan rehabilitacije korak po korak. Trenutno vojska dobija 30-dnevno rehabilitaciono odsustvo, trebalo bi da ih u bolnice po\u0161alju glavni medicinski oficiri, od kojih neki, opet, iz raznih razloga, to ne rade, ka\u017ee Artem. \u0160tavi\u0161e, postoje slu\u010dajevi kada dokumenti vojnika ne uklju\u010duju kontuzije primljene na frontu, \u010desto nisu retkost, gubitak prstiju ili prstiju na prstima itd.<\/p>\n „Ako je osoba hospitalizovana, dr\u017eava to pla\u0107a. Ako ne, uradite \u0161ta \u017eelite. Bio sam anga\u017eovan na rehabilitaciji svojih saboraca od 2018. do februara 2022. godine, dok se ponovo nisam pridru\u017eio Oru\u017eanim snagama. I imam na stotine primera kako vojni aparat odustaje od svega, i samo zahvaljuju\u0107i svojim drugovima, volonteri uspevaju bukvalno da gurnu osobu na rehabilitaciju. Vojne jedinice se ne bave svojim zaposlenima, sve je zasnovano na bratstvu“, ka\u017ee Artem.<\/p>\n Drugi problem je \u0161to se vojnici sa povredama ili u te\u0161kom psihi\u010dkom stanju \u010desto \u0161alju u kasarne u jedinicama u kojima su sa mobilisani umesto u bolnice. Ovo je demotivi\u0161u\u0107e i lo\u0161e uti\u010de na moral.<\/p>\n Nedostatak jasne \u0161eme rehabilitacije dovodi do \u010dinjenice da napu\u0161teni vojnici uop\u0161te nemaju period oporavka. Naro\u010dito ako govorimo o osobi iz dalekog sela, gde ne postoji stru\u010dna medicinska nega, ali umesto toga postoji doma\u0107ica.<\/p>\n „\u010covek je obi\u010dan padobranac od 2014. godine, osaka\u0107en, nije podvrgnut rehabilitaciji, daje mu se tromese\u010dno odsustvo. Oporavite se kako \u017eelite. \u0160ta ta osoba radi? Tako je, ide u selo jer \u017eeli da bude sa decom, jer ima doma\u0107icu, jer mu je potreban novac \u2013 osoba razmi\u0161lja o tome kako da re\u0161i probleme, a ne o rehabilitaciji. Generalno, ne postoji zakon, ni plan. Kako se oporaviti od potresa mozga, \u0161ta bi trebalo da bude rehabilitacija posle zato\u010deni\u0161tva \u2013 to nigde nije napisano“, pi\u0161e u saop\u0161tenju.Artem obja\u0161njava.<\/p>\n Tu\u017ena psiholo\u0161ka pomo\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n Vojnici sa fronta kojima je potrebna psiholo\u0161ka rehabilitacija, ka\u017ee Artem, \u010desto se vra\u0107aju u jedinice u kojima nema ni psihologa ni psihijatara koji bi trebalo da pru\u017ee pomo\u0107 i po\u0161alju ih na rehabilitaciju.<\/p>\n „50 odsto veterana u bolnici je suicidno. A neki su vi\u0161e puta poku\u0161ali da izvr\u0161e samoubistvo. Potrebna im je pomo\u0107, ali postoji nedostatak specijalista i specijalizovanih lekova. Psiholog ne mora da kupuje pilule za spavanje za pacijenta sopstvenim novcem, ali to se de\u0161ava“, ka\u017ee Artem.<\/p>\n Pozadi tako\u0111e postoji manjak specijalista koji mogu da pru\u017ee pomo\u0107 vojsci nakon otpu\u0161tanja iz Oru\u017eanih snaga. „Momci mi se upu\u0107uju svaki dan, komuniciram sa njima dok sam ovde. Ljudi se \u010desto tesno prodaju. A psiholog koji ne zna \u0161ta je rat ne mo\u017ee da im pomogne“, ka\u017ee Artem.<\/p>\n Vlad, softverski arhitekta u SoftServeu, koji je proveo 9 meseci na frontu, sla\u017ee se sa Artem-ovim mi\u0161ljenjem o psiholozima sa vojnim iskustvom. On ka\u017ee da je kompanija sprovela brojne psiholo\u0161ke obuke za biv\u0161e vojno osoblje, ali i sam pozvani specijalista nije imao vojno iskustvo. „Bilo je tako-tako“, ka\u017ee Vlad. Mo\u017eete pro\u010ditati dosta stru\u010dnih knjiga, ali ako osoba ni sama nije iskusila te emocije, ne\u0107e mo\u0107i da razume \u0161ta ose\u0107a neko ko se vratio sa fronta.<\/p>\n Neophodno je bar jednom po povratku sa fronta posetiti psihologa ili psihoterapeuta, smatra Ivan Durski. „Bar da \u010dujem da je sa tobom sve u redu“, ka\u017ee on. Sam Ivan je na\u0161ao psihologa koji ima veze sa ratom. Ka\u017ee da mu je bilo lak\u0161e da se prilagodi civilnom \u017eivotu i poslu.<\/p>\n „To je individualno. Postoje ljudi koji su se vratili i izgleda da nigde nisu i\u0161li, samo umorni i dobrog zdravlja. A postoje i ljudi sa kojima treba da radite kako bi mogli da razumeju sebe i odrede \u0161ta \u017eele od \u017eivota“, ka\u017ee Ivan Durski.<\/p>\n Neke psiholo\u0161ke ve\u0161tine, dodaje on, tako\u0111e su potrebne u okru\u017eenju u koje se vojnik vra\u0107a. Bar da ne bi postavljao pitanja okida\u010du.<\/p>\n „Osoba se vra\u0107a sa mesta gde je radio isklju\u010divo na adrenalinu, gde su mozak i telo bili nao\u0161treni za pre\u017eivljavanje, kako va\u0161i saborci ne bi umrli zbog vas i da se red sprovodi. U civilnom okru\u017eenju generalno nema takve potrebe, ali mozak je i dalje opremljen za pre\u017eivljavanje“, obja\u0161njava on.<\/p>\n Evo spiska pitanja i tema koje Ivan Durski savetuje da se ne dotiraju u razgovoru sa vojskom:<\/p>\n Pogledaj koren<\/strong><\/span><\/p>\n Sva tri veterana sla\u017eu se da se mnogi problemi vojske na frontu i pozadi mogu re\u0161iti reformom sistema teritorijalnog regrutovanja i centara za socijalnu podr\u0161ku i vojno-medicinskih komisija. Ovo je kamen temeljac. Kao i jasna pravila za rotaciju vojske.<\/p>\n „Samo treba da ga sru\u0161ite i izgradite novi sistem. Napusti\u0107emo TCC kako bi ljudi dobili potvrde o borcima, kako bi ranjenici ili porodice poginulih mogli da dobiju isplatu. Sve. A za mobilizaciju \u0107emo stvoriti odvojene centre za regrutovanje, kao \u0161to je, na primer, u SJEDINJENIM Dr\u017eavama. U Lvivu je primer regrutni centar tre\u0107e juri\u0161ne brigade“, ka\u017ee Vlad.<\/p>\n U regrutnom centru mo\u017eete komunicirati sa vojskom, saznati koja su slobodna mesta, da li su pogodna za odre\u0111enu osobu koja ima \u017eelju da slu\u017ei, a svi procesi su transparentni, za razliku od trenutne prakse. „Ne bi trebalo da bude ovako kako je sada: u\u0111ete u vojsku i onda je to potpuna nasumi\u010dnost“, smatra Vlad.<\/p>\n Artem dodaje da TCC treba da zapo\u0161ljava ljude koji, iz zdravstvenih razloga, ne mogu da obavljaju borbene misije na frontu. Zdravi treba da budu u ratu, a bolesni treba da budu pozadi, da rade papirologiju i organizacioni posao.<\/p>\n Sistem vojno-medicinskih komisija tako\u0111e treba da se reformi\u0161e. Vojne medicinske komisije trebalo bi da rade nezavisno, ka\u017ee Vlad, mo\u017eda u privatnim klinikama, gde je mogu\u0107e zaista dobro pregledati osobu.<\/p>\n „A ako, na primer, osoba ima lo\u0161a le\u0111a ili lo\u0161 vid, onda treba da slu\u017ei u \u0161tabu ili u relevantnoj jedinici, a ne da zavr\u0161i svoje zdravlje neprobojnim prslukom od 20 kg“, dodaje on.<\/p>\n Najve\u0107a muka skoro svakog vojnika i njihovih porodica je neizvesnost termina slu\u017ebe u vojsci.<\/p>\n „Predsedni\u010de Ka\u045be da \u0436emo se dugo boriti. Pa. Onda treba da ka\u017eete ljudima da su u vojsci godinu dana, onda postoji rotacija. Mora da postoje talasi mobilizacije da ljudi ne bi slu\u017eili neograni\u010deno. Mojoj bra\u0107i po oru\u017eju, koji su sa mnom od po\u010detka, re\u010deno je da \u0107e slu\u017eiti do pobede. A nije poznato kada \u0107e do\u0107i \u2013 za godinu dana ili za pet. Ne mora da bude ovako“, ka\u017ee Artem.<\/p>\n Tako\u0111e demotivi\u0161e one koji jo\u0161 uvek nisu slu\u017eili, jer ljudi ne \u017eele da u\u0111u u slu\u017ebu na neodre\u0111eno vreme bez prava da izaberu mesto slu\u017ebe u skladu sa svojim ve\u0161tinama i sposobnostima.<\/p>\n „Bi\u0107e veoma te\u0161ko rehabilitirati i prilagoditi ljude koji su slu\u017eili u vojsci pet godina. \u0160to osoba vi\u0161e slu\u017ei u vojsci i udaljava se od svoje profesije, bi\u0107e mu te\u017ee da se vrati. Zato je neophodno da potpuno deinstalirate CCC sistem i napravite novi. Tako\u0111e, ako moramo dugo da se borimo, antikorupcijska tela moraju da rade“, zaklju\u010duje Artem.<\/p>\n Ivan Durski, zajedno sa svojim saborcima po oru\u017eju, trenutno radi na stvaranju \u010dvori\u0161ta u Ivano-Frankivsku za veterane, vojno osoblje, njihove porodice i porodice stradanih, kao i za volontere. Na ovom prostoru bi trebalo da postoje advokati koji bi pomogli u pravnim pitanjima i sukobima koji nastaju u odnosima sa dr\u017eavnim aparatom, terapeutima za rehabilitaciju i psiholozima koji \u0107e pomo\u0107i da se vrate u civilni \u017eivot. To \u0107e tako\u0111e biti mesto komunikacije i podr\u0161ke jedni drugima.<\/p>\n „Voleo bih da svaki grad ima nekoliko takvih prostora. Oni nas tamo \u0161tite, a mi moramo da im pomognemo po povratku \u2013 to je na\u0161a du\u017enost“, ka\u017ee Ivan Durskyi.<\/p>\n Strate\u0161ko planiranje<\/strong><\/span><\/p>\n Portal Work.ua je sproveo istra\u017eivanje me\u0111u poslodavcima o tome da li su spremni za povratak vojske na posao. Studija je bila usredsre\u0111ena na potrebe veterana i prepreke zapo\u0161ljavanju. Rezultati su predstavljeni u avgustu na forumu „Indipendent“ iz magazina Forbs.<\/p>\n Samo \u010detvrtina ispitanih poslodavaca nagovestila je da priprema program za prilago\u0111avanje budu\u0107ih veterana povratku na radno mesto od njihove mobilizacije. Drugih 34 odsto preuzima takav program posle povratka zaposlenih. To je posledica nedostatka iskustva i neophodnog znanja, kao i finansijskih tro\u0161kova koje ne mo\u017ee svako preduze\u0107e da preduzme. Zato je poslodavcima potrebna pomo\u0107 dr\u017eave i dru\u0161tva. Za sada, programe adaptacije za vojsku uglavnom koriste velike kompanije i IT kompanije.<\/p>\n Da, SoftServe je imao preliminarni plan u slu\u010daju potpune ruske invazije na Ukrajinu jo\u0161 2021. godine.<\/p>\n „Kompanija je rekla: pomo\u0107i \u0107emo onima kojima je potrebno preseljenje, onima koji \u017eele da brane zemlju u redovima Oru\u017eanih snaga Ukrajine isplati\u0107e plate u celosti godinu dana. Kompanija je tako\u0111e obe\u0107ala da \u0107e zadr\u017eati mesto do povratka osobe sa fronta. Ispunila je svoja obe\u0107anja“, ka\u017ee Ivan.<\/p>\n Po povratku sa fronta, kompanija mu je obezbedila pla\u0107eno odsustvo i pristala da se vrati na projekat gde je ranije radio. Kolege su pomogle da se obnove ve\u0161tine neophodne za rad i pra\u0107ene procesom. Ovakav ljudski stav ubedio je Ivana da ostane u dru\u0161tvu umesto da tra\u017ei drugi posao.<\/p>\n „Ne radi se uvek o novcu. Pre svega, radi se o stavu. Ovde je pokazalo da je moja budu\u0107nost u ovoj kompaniji“, ka\u017ee.<\/p>\n Ivanin kolega iz SoftServea, Vlad, ka\u017ee da nije bilo mnogo posla u odeljenju gde je radio pre nego \u0161to je po povratku oti\u0161ao na front. Tako da mu je ponu\u0111eno da se preseli u drugu. Kolege su se pomu\u0438ile i pomogle. Tri meseca kasnije, Vlad je shvatio da i dalje \u017eeli da se vrati privla\u010denju mu\u0161terija u kompaniju. Bezbolno je pu\u0161ten u drugo odeljenje, gde su njegove kolege prona\u0161le pravo mesto.<\/p>\n „Ako govorimo o povratku programera, potrebna im je pomo\u0107 da povrate svoje ve\u0161tine. Potrebna vam je osoba koja \u0107e voditi programera posle vojske sa novim de\u0161avanjima \u2013 na kraju svega, industrija je dinami\u010dna, sve se stalno menja“, ka\u017ee Vlad iz svog iskustva.<\/p>\n Poslodavci koji nemaju sopstvene resurse za razvoj programa podr\u0161ke i prilago\u0111avanja veterana mogu da se oslone na iskustvo velikih kompanija kada rade sa svojim zaposlenima, uzimaju\u0107i u obzir specifi\u010dnosti svog rada. Na kraju svega, pre ili kasnije veterani \u0107e biti na svakom poslu.<\/p>\n Kako dr\u017eava poma\u017ee veteranima u radu<\/strong><\/span><\/p>\n Postoje tri oblasti u paketu mogu\u0107nosti za veterane iz dr\u017eave \u2013 finansijska podr\u0161ka za pokretanje ili razvoj biznisa, obuka i promena profesija, kao i obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti na radnom mestu.<\/p>\n Veterani mogu da dobiju finansijsku podr\u0161ku za svoje poslovanje u okviru dr\u017eavnog programa „Sopstveni biznis“ ili u\u010de\u0161\u0107em u nekoj od programi konkursa<\/a> Ukrajinska fondacija veterana. Vladini programi<\/a> ponuditi podr\u0161ku u iznosu od 250 hiljada ili vi\u0161e. UAH do UAH milion \u2013 u zavisnosti od broja stvorenih radnih mesta (posebno za druge veterane) i preduzetni\u010dkog iskustva.<\/p>\n ItdArbetsf\u00f6rmedlingen nudi prekvalifikaciju u 11 centara za stru\u010dno obrazovanje<\/a> u 95 radnih specijaliteta. Pored toga, centri za zapo\u0161ljavanje nude 300 edukativnih programa za naprednu obuku. Dr\u017eava tako\u0111e obezbe\u0111uje Vau\u0438ere<\/a> vredi 27 hiljada UAH za obuku iz oblasti IT, gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja, obrazovanja, medicine itd. (ukupno 123 zanimanja). Veterani, kao i njihova deca, imaju pravo na besplatno obrazovanje u dr\u017eavnim visoko\u0161kolskim ustanovama i pravo na socijalnu stipendiju u odsustvu akademske.<\/p>\n\n