{"id":19510,"date":"2023-10-04T19:03:03","date_gmt":"2023-10-04T17:03:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-10-moskva-1993-stvarne-posledice-jeljcinove-pobede-nad-parlamentom\/"},"modified":"2023-10-04T19:03:03","modified_gmt":"2023-10-04T17:03:03","slug":"moskva-1993-stvarne-posledice-jeljcinove-pobede-nad-parlamentom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-10-moskva-1993-stvarne-posledice-jeljcinove-pobede-nad-parlamentom\/","title":{"rendered":"Moskva-1993. Stvarne posledice Jeljcinove pobede nad parlamentom"},"content":{"rendered":"

Pre ta\u010dno trideset godina u Rusiji su se odigrali doga\u0111aji koji bi pre ili kasnije doveli do trenutne situacije: autoritarnog re\u017eima koji sve vi\u0161e dobija znake totalitarizma, maksimalne agresivnosti prema susednim zemljama, o\u0161tre propagande usmerene protiv Zapada, pre svega Sjedinjenih Dr\u017eava, brutalnog progona ne samo opozicije, ve\u0107 uop\u0161te bilo koje organizacije nezavisne od Kremlja, i tako dalje. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U oktobru 1993, koji bi se kasnije u Rusiji nazvao „crnim“), gra\u0111ani Ukrajine, \u010dak i oni koji su bili prili\u010dno skepti\u010dni u pogledu nezavisnosti, prvo su shvatili prednosti odvajanja od Moskve. Tu imaju oru\u017eane nerede na ivici gra\u0111anskog rata, tenkove na ulicama koji pucaju na parlament, stotine ubijenih, likvidaciju punopravnog parlamentarizma, duboku politi\u010dku krizu. Zapravo, imali smo samo jedan problem \u2013 galopiraju\u0107e inflacije, pa smo se u pore\u0111enju sa Rusima ose\u0107ali skoro u raju pre tri decenije. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

<\/div>\n

Tako je, po\u010dev od 3. oktobra 1993. godine, politi\u010dka konfrontacija u Rusiji iza\u0161la iz sala za sednice i sporednih strana na ulicama Moskve. Protesti pristalica parlamenta (u to vreme to je jo\u0161 uvek bio Vrhovni Sovjet Rusije) brzo su eskalirali u oru\u017eane sukobe, prvo sa pripadnicima kriminalisti\u010dkih slu\u017ebi (tada i policijom). Kasnije se vojska pridru\u017eila konfrontaciji.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Povodom godi\u0161njice, na ekranima ruskih bioskopa objavljen je igrani film pod kratkim naslovom „1993“ u re\u017eiji Aleksandra Veledinskog. Film je zasnovan na romanu istoimenim filmom Sergeja \u0160argunova. O\u010digledno su autori i knjige i filma poku\u0161avali da izazovu Viktora Igoa, njegov besmrtni roman „Godina 93“. Na kraju svega, kao i u knjizi velikog francuskog pisca, istorijski doga\u0111aji se predstavljaju kroz prizmu slo\u017eenih odnosa u jednoj porodici. Me\u0111utim, ruski „nastavak“ nije ni blizu \u010duvenog romana o vremenima Velike francuske revolucije ni u smislu umetni\u010dke mo\u0107i ni u smislu realizma odraza istorijskih doga\u0111aja. Pa, kakva istorijska istina mo\u017ee biti zastupljena u modernoj ruskoj kinematografiji, stisnuta u propagandnom zahvatu Kremlja.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

U filmu ima mnogo patosa i jeftine simbolike. Ali \u0161ta je, na kraju svega, moral filma (romana)? Ko je dobar, ko je lo\u0161, ko je u pravu, ko gre\u0161i? Pakao zna. Za autore, \u0459ta je bilo glavno? Da poka\u017eem koliko je u\u017easno bilo doba u kojem su dominirali liberali i demokrate. U \u0161ta je Jeljcin doveo zemlju. Pobunjenici protiv tada\u0161njeg ruskog predsednika trebalo je da budu, mo\u017eda, pozitivni karakteri. Ali ne mo\u045bete. Pobunjenici uvek treba da budu u minusu, jer u suprotnom Kremlj mo\u017eda ne\u0107e razumeti. Me\u0111utim, ja\u010danje predsednikove mo\u0107i kao rezultat pobune trebalo bi da izgleda kao potpuno pozitivan fenomen. Zato budi mudar ovde. Ukratko, svako ko poku\u0161a da razume rusku politi\u010dku realnost tog vremena dok \u010dita roman ili gleda film samo \u0107e se jo\u0161 vi\u0161e zbuniti.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ali \u0161ta se onda stvarno de\u0161avalo u Moskvi? Za\u0161to su ljudi koji su u avgustu 1991. stajali zajedno na istoj strani barikada ispred „Bele ku\u0107e“ postali smrtni (bukvalno) neprijatelji dve godine kasnije? <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Konfrontacija izme\u0111u biv\u0161ih saveznika po\u010dela je 21. Pa, nije po\u010delo \u2013 pogor\u0161alo se, po\u010delo je mnogo ranije, bar godinu i po dana pre opisanih doga\u0111aja, kada se prvi ruski predsednik umorio od izigravanja „kristalnih demokrata“ i po\u010deo da ru\u0161i sve vi\u0161e mo\u0107i, a sa njim i novac za „Porodicu“. Ruski lider je odlu\u010dio da potpuno uni\u0161ti aktuelnu zakonodavnu vlast i izgradi novu koja se ne\u0107e me\u0161ati u njegovu vladavinu (plja\u010dka zemlju). <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

\n

Ovom uredbom Jeljcin je u\u0161ao u pravni sukob, jer mu pravni okvir koji je tada bio na snazi (uklju\u010duju\u0107i Ustav Ruske Federacije) nije dozvoljavao da napravi takve fundamentalne promene. I jo\u0161 vi\u0161e, nije imao pravo da raspusti Verkhovnu Radu.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Me\u0111utim, ruski parlament je u to vreme imao mnogo ve\u0107a ovla\u0161\u0107enja od sada\u0161nje Dr\u017eavne dume. Zbog toga je Vrhovni Sovjet Ruske Federacije odlu\u010dio da vredi iskoristiti njenu mo\u0107 i pretvoriti zemlju iz predsedni\u010dko-parlamentarne u parlamentarno-predsedni\u010dku. Kao rezultat toga, po\u010deo je konkurs za izradu novog Ustava Ruske Federacije.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Socijalna situacija tog vremena dodatno je dolila ulje na vatru. Smele ekonomske reforme premijera Jegora Gajdara bile su, kako je u modi da se ka\u017ee, \u0161ok terapija. Doveli su do naglog pada \u017eivotnog standarda Rusa. Iako je jesenas bila privremena, do jeseni 1993. A opozicioni poslanici to nisu usvojili u svom sukobu sa predsednikom. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Jeljcinovi najbli\u017ei saradnici, predsedavaju\u0107i Verkhovne Rada Ruslan Kasbulatov i potpredsednik Aleksandar Rutskoi, postali su lideri opozicije. Zanimljivo je da je opozicija po\u010dela da koristi nacionalno-patriotsku i revan\u0161isanu retoriku, kritikuju\u0107i Jeljcina zbog „preteranog zamajavanja“ zahteva Zapada za reformama. Stoga nije iznena\u0111uju\u0107e da je zapadni svet, kao i biv\u0161e sovjetske republike, uklju\u010duju\u0107i Ukrajinu, podr\u017eao ruskog predsednika. Iako je jasno da je ovde veoma te\u0161ko nazvati Jeljcina pozitivnim herojem. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ruski predsednik je nalo\u017eio svim slu\u017ebama pod njegovom kontrolom da postepeno blokiraju rad parlamenta. „Bela ku\u0107a“ je odse\u010dena od telefona, vode i zaliha hrane. Nakon toga, zgrada je bila de-energizovana, pa su poslanici morali da odr\u017eavaju sastanke uz svetlost sve\u0107a. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Parlamentarci su po\u010deli da pozivaju svoje pristalice da se okupe ispod zgrade. Svi su o\u010dekivali juri\u0161anje na „Belu ku\u0107u“. I to sa dobrim razlogom. Istovremeno, oru\u017eje lojalnih vojnih lidera po\u010delo je da se akumulira u parlamentu. Rutskoi je po\u010deo da formira oru\u017eane odrede „branilaca ruskog parlamentarizma.“ I prvi spontani sukobi sa pucnjavom i ljudskim \u017ertvama dogodili su se krajem septembra. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Jeljcin je 1. oktobra izdao nare\u0111enje da se \u010dvrsto okru\u017ei „Bela ku\u0107a“. A brza eskalacija po\u010dela je 3. oktobra, kada su se hiljade pristalica opozicije prvi put okupile na anti-predsedni\u010dkom skupu u blizini Lenjinove spomenike na Oktobarskom trgu. Zagrejani agresivnim govorima, probili su kordone policije i mar\u0161irali do parlamenta. Sa balkona Bele ku\u0107e demonstranti su do\u010dekani od strane opozicionih lidera i pozvali ih da preduzmu odlu\u010dnu akciju. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

„Mladi, borbeno spremni ljudi! Ovde se pore\u0111a\u0161 na levoj strani! Moramo da formiramo odrede, a danas treba da upadnemo u kabinet gradona\u010delnika i Ostankina“, rekao je Rutskoi, koji je, kao \u0161to znate, bio u \u010dinu general-majora.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

„Pozivam na\u0161e hrabre vojnike da dovedu trupe i tenkove ovde da upadnu u Kremlj sa uzurpatorom, biv\u0161im kriminalcem Jeljcinom. Jeljcin bi danas trebalo da bude zatvoren u Matroskaja Ti\u0161ini, cela njegova korumpirana kliska bi trebalo da bude zatvorena“, vikao je Kasbulatov. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Sve ove sme\u0161ne \u017ealbe su se na kraju pretvorile u prokleta pogubljenja. Interesantno je da su pobunjenici koristili sovjetske simbole u svojim akcijama. Posebno, kada su demonstranti upali u gradsku skup\u0161tinu Moskve, podigli su crvenu zastavu iznad nje. Pobunjenici nikada nisu uspeli da zauzmu Ostankina. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Oru\u017eani napadi demonstranata sa brojnim \u017ertvama dali su Jeljcinu moralno i zakonsko pravo da o\u0161tro koristi trupe. Predsednik je bio oja\u010dan \u010dinjenicom da su se desetine hiljada njegovih pristalica istovremeno okupile u Tverskaja ulici. Poznati glumci, pisci, muzi\u010dari i nau\u010dnici pojavili su se na televiziji jedan za drugim, izra\u017eavaju\u0107i podr\u0161ku predsedniku. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Od samog jutra 4. oktobra oklopna vozila su ve\u0107 stajala u blizini ruskog parlamenta. Ceo svet je video nezaboravnu sliku tenkova koji metodi\u010dno pucaju u Beloj ku\u0107i, prekrivaju\u0107i njene zidove crnim pepelom.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Poku\u0161aji general-majora Rutskoija da vi\u010de vojsci, pridobiju ih na njegovu stranu, ili bar odr\u017ee neutralnost bili su neuspe\u0161ni. Granatiranje se nastavilo do pet sati uve\u010de. Onda su specijalci u\u0161li u zgradu i uhapsili sve pre\u017eivele. Rutskoja i Kasbulatova je li\u010dno pokupio \u0160ef Jeljcinovog obezbe\u0111enja Aleksandar Kor\u017eakov. Oni su poslati u predsudni pritvor u Lefortovu.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Prema zvani\u010dnoj istrazi, 124 osobe su poginule, a 348 je povre\u0111eno 3-4. Me\u0111utim, aktivisti organizacije za ljudska prava Memorijal tvrde da je u pucnjavi ubijeno najmanje 159 ljudi, a 28 od njih vojno osoblje.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Jeljcin je proslavio potpunu pobedu nad protivnicima. Vrhovni Sovjet Rusije je likvidiran. Zamenila ju je Dr\u017eavna duma, prvi put izabrana 12. Istovremeno, odr\u017ean je i referendum o Ustavu „Jeljcina“. Rezultat je, naravno, bio pozitivan. A Duma se nije ustru\u010davao da odobri novi Osnovni zakon sa veoma velikim ovla\u0161\u0107enjima za predsednika i sa smanjenim ovla\u0161\u0107enjima za parlament.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ni Zapad ni ruski liberali nisu videli ustavnu reformu kao veliki problem. Sasvim suprotno: politi\u010dka kriza je prevazi\u0111ena, potencijalni sukobi izme\u0111u predsednika i parlamenta u vezi sa nejasno\u0107ama granica vlasti su eliminisani, a sovjetsko-imperijalna osveta spre\u010dena. I uop\u0161te, kako ka\u017eu, iako je Jeljcin ku\u010dkin sin, on je na\u0161 ku\u010dkin sin. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ko je mogao da predvidi tako neverovatan preokret, da \u0107e posle Jeljcina do\u0107i tako lo\u0161 Putin i iskoristiti sve ustavne prednosti koje su nastale posle doga\u0111aja iz jeseni 1993, pa \u010dak i zapo\u010deti rat protiv Ukrajine. Pa, osim ako ne mo\u017ee\u0161 da pita\u0161 svakog prvog Hutsula sa visoravni, a on bi, naduvaju\u0107i svoju lulu, sigurno rekao: „Uskoro \u0107e do\u0107i do rata sa Mi\u0161i\u0107ima, ne\u0107emo pobe\u0107i od toga nigde.“ Ne idi kod gatare.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre ta\u010dno trideset godina u Rusiji su se odigrali doga\u0111aji koji bi pre ili kasnije doveli do trenutne situacije: autoritarnog re\u017eima koji sve vi\u0161e dobija znake totalitarizma, maksimalne agresivnosti prema susednim zemljama, o\u0161tre propagande usmerene protiv Zapada, pre svega Sjedinjenih Dr\u017eava, brutalnog progona ne samo opozicije, ve\u0107 uop\u0161te bilo koje organizacije nezavisne od Kremlja, i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19511,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,111,8,1954,179],"class_list":["post-19510","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-istorija-ukrajine","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vladimir-putin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19510","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19510"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19510\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19511"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19510"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19510"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19510"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}