{"id":19476,"date":"2023-10-03T19:03:04","date_gmt":"2023-10-03T17:03:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-10-kavkaski-signal-krimskima\/"},"modified":"2023-10-03T19:03:04","modified_gmt":"2023-10-03T17:03:04","slug":"kavkaski-signal-krimskima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-10-kavkaski-signal-krimskima\/","title":{"rendered":"Kavkaski signal Krimskima"},"content":{"rendered":"

Da li je 32 godine mnogo ili malo? Za osobu, ponekad je to polovina \u017eivota. Za civilizaciju, ovo su nekoliko trenutaka koji ne uvek nisu do\u0459li na stranice istorijskog ud\u045bbenika. Ali ove 32 godine \u0107e ipak zavr\u0161iti u ud\u017ebenicima. 32 godine postojanja takozvane Nagorno-Karabah Republike. Ili „Republika Artsakh“, kako se zvala u Jermeniji i samom NKR.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

„Predsednik“ nepristupane „dr\u017eave“ Samvel \u0160ahramjan je 28. septembra potpisao uredbu o prestanku postojanja „Republike Artsakh“ od 1. januara 2024. godine. Ali ovo je, kao \u0161to svi razumemo, samo formalnost, jer zapravo „Nagorno-Karabah Republika“ sada nestaje, zajedno sa jermenskim stanovnicima ovog ilegalnog entiteta. Oni, ti ljudi, odlaze u Jermeniju (i, verovatno, jermenska dijaspora je jedna od najve\u0107ih i najmo\u0107nijih na svetu, posebno u nekoliko zemalja, kao \u0161to je Francuska, koja je, uzgred, uspela da stane u korak sa stanovnicima daleke zemlje Ju\u017enog Kavkaa), ponela sa sobom se\u0107anje na 32 godine postojanja „NKR“.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

<\/div>\n

I malo je verovatno da bilo ko od njih sada ozbiljno razmi\u0161lja o \u010dinjenici da je takva sudbina \u2013 i njihova i njihova domovina \u2013 odavno programirana. Ne, \u010dak ni 2. septembra 1991. godine, na zajedni\u010dkoj sednici Regionalnog i \u0160ahumjanskog okru\u017enog ve\u0107a narodnih poslanika Azerbejd\u017eanskog SSR-a. Pogledaj mapu Ju\u017enog Kavkaa. Dve enklave su Nakhichevan i Karabah. \u0160tavi\u0161e, ako je Nakhi\u010devska Autonomna Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika odvojena od Azerbejd\u017eana prili\u010dno \u0161irokom teritorijom Jermenije, onda bi Autonomni okrug Nagorno-Karabah mogao da ima zajedni\u010dku granicu sa Jermenijom. Mogla je, ali nije. Kao \u0161to bi dana\u0161nji Ba\u0161kortostan kao deo Ruske Federacije mogao da ima zajedni\u010dku granicu sa Kazahstanom \u2013 ali na teritoriji na kojoj su \u017eiveli Kazahstanci, Ba\u0161kirs i Tatari i, u principu, jo\u0161 uvek \u017eivi, orenbur\u0161ki region je nekada bio nacrtan. Zainteresuj se za takvu temu kao \u0161to je „Kuvandik koridor“.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Nagorno-Karabah je postao jedna od onih zamki koje su radile krajem osamdesetih, kao \u0161to su „Ju\u017ena Osecija“, „Pridnjestrova“, „Republika Krim“. Iako se posle Bi\u0161kekovog protokola u maju 1994. \u010dinilo da je situacija koja se razvila \u2013 formalno deo Azerbejd\u017eana, zapravo Artsakh bio deo Jermenije (koja, me\u0111utim, nije \u017eurila da ozvani\u010di svoje priznanje ove teritorije kao „dr\u017eave“) \u2013 dugo vremena, ako ne i zauvek. I dugo vremena, \u0161to se ti\u010de \u017eivota prose\u010dne osobe, upravo ovako je to izgledalo. Sve strane u sukobu slo\u017eile su se oko situacije. I \u017eiveli su.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Ali svemu na svetu do\u0111e kraj pre ili kasnije. Naro\u010dito pri\u010de kao \u0161to je istorija Nagorno-Karabaha. Sve ove godine Azerbejd\u017ean je \u017eiveo sa jednom \u017eeljom \u2013 da vrati ono \u0161to je na\u0161e. Dugo se mo\u017ee raspravljati o tome ko je trebalo da poseduje autonomiju Nagorno-Karabaha (i u kom obliku bi ona trebalo da postoji), ali postojanje te „dr\u017eave“ bilo je kr\u0161enje me\u0111unarodnog prava. A zakon je bio na strani Bakua. Koje su Azerbejd\u017eanci pre ili kasnije o\u045bilili. Preciznije, upravo ga sprovode.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Jermenija je, budimo iskreni, izgubila sve ove godine uzalud. Mada bi, po\u0161to je pobedila u ratu, mogla da pokrene proces pregovora o budu\u0107nosti NKAO uz u\u010de\u0161\u0107e ovla\u0161\u0107enja koja to budu. I, s obzirom na snagu jermenske dijaspore, mogla bi da se poga\u0111a za sasvim prihvatljive uslove, barem kao bosanska. Me\u0111utim, posle samog dr\u017eavnog udara i ostavke jermenskog predsednika Levona Ter-Petrosjana, koji je iskreno \u017eeleo da re\u0161i problem Karabaha (i to je i dalje bio problem, uprkos svim pobedama u prvoj polovini devedesetih), postalo je jasno da su jermenske vlasti zadovoljne trenutnom situacijom. To je tako\u0111e odgovaralo vlastima druge zemlje. Onaj \u010diji je vlasnik bio i sedi u Kremlju…<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

32 godine je dug period. Ovo nije devet godina okupacije Krima i Donbasa ili godinu i po dana kontrole nad delovima regiona Zaporizhia i Kherson. Me\u0111utim, \u010dak ni taj faktor, faktor istorijskog kontinuiteta, uop\u0161te nije bitan kada je me\u0111unarodno pravo na strani jedne od zemalja. Da, naravno, i snaga tako\u0111e \u2013 jer je sasvim o\u010digledno da je Azerbejd\u017ean \u010dekao toliko dugo samo zato \u0161to je skupljao snagu. I \u0438ekao je pravi trenutak. Okupio. \u0418ekala sam. I bukvalno u jednom danu (zapravo, naravno da ne, ali ova era \u0107e u\u0107i u istoriju) re\u0161io je problem od pre 30 godina.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Tako \u0107e biti i sa gore pomenutim ukrajinskim teritorijama. Koja \u0107e se pre ili kasnije vratiti u zemlju kojoj pripadaju u skladu sa svim me\u0111unarodnim sporazumima. A stanovnici Krima, koji su se 2014. radovali „\u010dak i kamenju sa neba“ (me\u0111utim, kada je sada letelo ovo „kamenje“ \u2013 u vidu bespilotnih letelica i raketa, iz nekog razloga su momentalno zaboravili svoje izjave), sada bi trebalo vrlo pa\u017eljivo da prate de\u0161avanja na Ju\u017enom Kavkau. Jer ih ista stvar \u0438eka.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Mo\u017eda ne\u0107e svi napustiti Krim, Donetsk ili Luhansk. Iako \u0161to dalje idemo, to vi\u0161e odnosa izme\u0111u Rusije i Ukrajine, Rusi i Ukrajinci postaju sli\u010dni odnosu Azerbejd\u017eanaca i Jermena \u2013 previ\u0161e krvi je proliveno u aktuelnom ratu, koji se od 2014.Sergij Kokurin… Ali mora\u0107ete da odete. I to ne samo za one koji su do\u0161li posle okupacije. Ne, to ne\u0107e biti deportacija \u2013 ba\u0161 kao \u0161to niko nije deportovao Jermene iz Nagorno-Karabaha od poslednje uredbe „predsednika“ ove „dr\u017eave“. Samo su oti\u0459li sami. Stanovnici Krima, Donetska, Luhanska, Mariupola \u0436e sami da odu i pobegnu.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Mada jo\u0161 uvek ne razmi\u0161ljaju o tome. Kako da znam za ovo? Od sladoleda za 20 kopejki. Se\u0107ate li se kada je po\u010deo pad Lenjina u Ukrajini, kada je po\u010delo preinicijanje? Izgleda da je u pri\u010di o Karkivu Lenjinu postojao tako slab argument branilaca spomenika, ka\u017eu, kako to, moje detinjstvo je pro\u0161lo ba\u0161 tu, ja sam ovde jeo sladoled sa majkom blizu ovog spomenika, a sada ga nema…<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

N\/a. I ne postoji Nagorno-Karabah. A ne\u0107e biti ni „Republike Krim kao deo Ruske Federacije“. \u0418ak i ako postoji, kao Artsakh, 32 godine. Jer takve pri\u010de se pre ili kasnije zavr\u0161avaju jednom stvari \u2013 obnovom me\u0111unarodnog prava. Zato \u0161to obezbe\u0111uje ravnote\u017eu na kojoj po\u010diva na\u0161 svet. Jednostavno ne mo\u045be biti drugo.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Stoga, (ne)po\u0161tovani Krimi\u0107i \u2013 pogledajte Stepanakert, koji se pretvara u Khankendyja. Pogledaj veoma pa\u017eljivo. Tamo mo\u017eete videti svoju blisku budu\u0107nost. Sa samo jednom razlikom. Kraj tvog Krima \u0107e biti mnogo krvaviji i zastra\u0161uju\u0107i. A to nije zato \u0161to \u0107e stra\u0161ni Banderiti oti\u0107i tamo \u2013 sasvim suprotno, jer \u0107e ruske trupe i\u0107i odatle. A \u0161ta se de\u0161ava u takvim slu\u010dajevima \u2013 mo\u017eete pogledati u drugom smeru, na severozapad. Za Kersona. Ne sumnjajte ni da \u0107e, uprkos svom va\u0161em ruskom, okupatori, koji \u0107e biti isterani na more ili u Kuban, granatirati „sveto“ poluostrvo na isti na\u010din kao i jedini regionalni centar koji su uspeli da uhvate neko vreme u ratu punih razmera. Dakle, pre ili kasnije, ne\u0107ete samo ponoviti sudbinu Jermena Artsaka. Zavide\u0107e\u0161 im.<\/span><\/span><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li je 32 godine mnogo ili malo? Za osobu, ponekad je to polovina \u017eivota. Za civilizaciju, ovo su nekoliko trenutaka koji ne uvek nisu do\u0459li na stranice istorijskog ud\u045bbenika. Ali ove 32 godine \u0107e ipak zavr\u0161iti u ud\u017ebenicima. 32 godine postojanja takozvane Nagorno-Karabah Republike. Ili „Republika Artsakh“, kako se zvala u Jermeniji i samom […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19477,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1529,1608,1398,64,2456,81],"class_list":["post-19476","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-azerbejdzan","tag-glavne-vesti","tag-jermenija","tag-krim","tag-nagorno-karabah","tag-ruska-agresija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19476","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19476"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19476\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19477"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19476"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19476"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19476"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}