Pariz je u decembru 1797. trijumfalno do\u010dekao heroja \u2013 28-godi\u0161njeg generala koji je, na \u010delu svoje vojske, zapravo sam doneo pobedu Francuskoj u ratu protiv \u010ditave koalicije neprijatelja, a pre svega \u2013 Austrijanaca. Prvi put posle nekoliko godina, mlada i nestabilna republika mogla bi, bar na kratko, da se ose\u0107a sigurno i napravi optimisti\u010dne planove za budu\u0107nost. I sve vi\u0161e Francuza je po\u010delo da povezuje veru u bolju budu\u0107nost sa ovim mladim generalom, \u010dija su odlu\u010dnost i liderski kvaliteti zaista bili za divljenje. Zvao se Napoleon Bonaparta.<\/p>\n
Ostatak pri\u0438e je poznat. Napoleon je vodio Francusku, prvo kao prvi konzul, a kasnije kao car. Uspostavio je diktaturu jednog \u010doveka i postao izvanredan ne samo vojni \u010dovek, ve\u0107 i dr\u017eavnik. Napoleonski kodeks, koji je postavio temelje modernog pravnog sistema Francuske, modernizaciju njenih ekonomskih institucija i mnoga druga dostignu\u0107a dr\u017eavnosti \u2013 za to je, i ne samo za vojne pobede, da mnogi ljudi i dalje po\u0161tuju Napoleona.<\/p>\n
Uprkos tome, njegovo nasle\u0111e je i dan-danas kontroverzno. Jedan od va\u017enih elemenata ovih diskusija je da li su gore navedena dostignu\u0107a bila vredna mnogih smrtnih slu\u010dajeva u Napoleonovim ratovima. A da li je vredno toga da vojska, \u010dak i najtalentovanija, postane \u0161ef dr\u017eave?<\/p>\n
Rat, posebno rat protiv spoljnog agresora, uvek je pove\u0107anje uticaja vojske. Pogotovo ako ovaj rat pobedi. Istorija zna mnoge primere kako su, posle pobeda (a ponekad i poraza), komandanti postali uticajni dr\u017eavnici, a \u010desto su vodili dr\u017eave pravnim ili nasilnim metodama.<\/p>\n
Realnost dana\u0161nje Ukrajine u kontekstu potpune ruske invazije je takva da Ukrajinci veruju sopstvenoj vojsci kao niko drugi. Uspe\u0161na konfrontacija sa neprijateljem u\u010dinila je oru\u017eane snage Ukrajine razlogom za ponos. I to je u\u010dinilo poznate vojne vo\u0111e, a pre svega vrhovnim komandantom Oru\u017eanih snaga Ukrajine Valerijom Zalu\u017enijem, izuzetno popularnim u dru\u0161tvu. Iako sam Zalu\u017enji nije ni nagovestio sopstvene ambicije u politici re\u010dju ili delima, za mnoge Ukrajince je u poslednjih godinu i po dana postao nesumnjiv autoritet i po\u017eeljan kandidat za ulogu onoga ko bi kona\u010dno trebalo da „vrati red“ u dr\u017eavi na kraju rata.<\/p>\n
U ovom trenutku, takav razvoj doga\u0111aja izgleda malo verovatan. Ali, ako istorija treba ne\u0161to da nas nau\u010di, to je ono „nikad ne reci nikad“ \u2013 naro\u010dito posle 24. februara 2022. Dru\u0161tvena realnost je takva da Valerij Zalu\u017enji ili jo\u0161 jedan poznati komandant Oru\u017eanih snaga Ukrajine potencijalno mo\u017ee da ima veoma dobre \u0161anse u slu\u010daju da u\u0111e u politiku. To \u0107e biti rezultat velikog poverenja u Oru\u017eane snage Ukrajine, jo\u0161 jednog talasa razo\u010daranja „tradicionalnim“ politi\u010darima (Volodymyr Zelensky se ve\u0107 pouzdano pridru\u017eio kohorti), i op\u0161tim pote\u0161ko\u0107ama koje \u0107e neminovno zadesiti posleratnu Ukrajinu.<\/p>\n
Godina 2014. ve\u0107 je pokazala deo potencijala takvog toka doga\u0111aja. Iako je ruska aneksija Krima i njena invazija na isto\u010dnu Ukrajinu u smislu razmera i (budimo iskreni) uticaja na ukrajinsko dru\u0161tvo zna\u010dajno uzdrmala dru\u0161tvo manje od doga\u0111aja iz 2022. godine, na pro\u0161logodi\u0161njim parlamentarnim izborima, gotovo sve politi\u010dke stranke nastojale su da privuku ATO vojnike, uklju\u010duju\u0107i komandante dobrovolja\u010dkih bataljona, u prvi plan. Rezultati prve zapa\u017eene kampanje pojedinog vojnog osoblja u politiku ispostavili su se kao veoma kontroverzni. Neko je radio nesebi\u010dno, a ispostavilo se da su neko Semen Semen\u010denko i Na\u0111a Sav\u010denko.<\/p>\n
Drugi va\u017ean faktor koji bi potencijalno mogao da doprinese pojavljivanju vojske u politici (ili \u010dak na vrhu) jeste tradicionalna bol ukrajinske politi\u010dke kulture \u2013 uverenje zna\u010dajnog broja gra\u0111ana da dr\u017eavu treba voditi „jakom rukom“ koja \u0107e prevazi\u0107i ekonomske te\u0161ko\u0107e, korupciju, a sve ostalo radikalnim metodama. To uverenje je jedan od hranljivih izvora ukrajinskog populizma, koji vi\u0161e puta daje mo\u0107 onima koji obe\u0107avaju da \u0107e „stvari dove\u0107i u red“ ovde i odjednom. Najnoviji (ali daleko od prvog) i najupe\u010datljiviji primer je Volodymyr Zelensky. Na kraju svega, nije bilo uzalud \u0161to je do 2020. godine Aleksandar Luka\u0161enko bio mo\u017eda i najpopularniji strani lider me\u0111u Ukrajincima.<\/p>\n
Neki Ukrajinci dopunjuju tu \u017eelju za „jakom rukom“ sa idejom da \u0107e se „momci vratiti sa fronta i vratiti red u dr\u017eavi“. O\u010digledno, i ovde je istorija ponovo dobar u\u010ditelj, da \u0107e posle dugog rata, ve\u0107ina njenih u\u010desnika iskreno \u017eeleti i trebati odmor i pomo\u0107, a ne nove, ovog puta politi\u010dke, bitke. Ali ako neko i dalje \u017eeli da se oproba u politici, takva ose\u0107anja \u0107e mu i\u0107i u prilog.<\/p>\n
Mnogi od onih koji ozbiljno ili ne razgovaraju o hipoteti\u010dkom dolasku na vlast vojske, iz nekog razloga, zami\u0161ljaju takav razvoj doga\u0111aja prema scenariju vojnog udara i uspostavljanju onoga \u0161to je postalo mimikija, a ne ozbiljna re\u010d u na\u0161oj zemlji \u2013 hunta.<\/p>\n
Nepotrebno je re\u0107i da su bilo kakvi pu\u010devi, uklju\u010duju\u0107i i vojne, nepo\u017eeljan put. Zato \u0161to to definitivno ne\u0107e odobriti na\u0161i saveznicinalazimo se na Zapadu, gde je za politi\u010dke krugove, a posebno za javno mnjenje, legitimitet klju\u010dan. Jer, „jaka ruka“ sa mo\u0107ima diktatora je ne\u0161to \u0161to se lako mo\u017ee „zapo\u010deti“ i onda se veoma te\u0161ko „povu\u0107i“. Zato \u0161to jaka jednoslojada vlada, u principu, nije istorijski karakteristi\u010dna za ukrajinsku politi\u010dku kulturu. Ukrajina nije Singapur ili Ju\u017ena Koreja, gde dru\u0161tva decenijama stavljaju diktaturu (u slu\u010daju Ju\u017ene Koreje, uklju\u010duju\u0107i i vojnu diktaturu) zarad ekonomskog rasta.<\/p>\n
Postoji drugi scenario. Nije neophodno, kao Napoleon, organizovati dr\u017eavni udar, posebno u evropskoj dr\u017eavi 21. Demokratski sistem nije savr\u0161en, ali je sposoban da dovede sposobne ljude na vrh, posebno u kriznim vremenima. I vojsku. Iako istorija dvadesetog veka pru\u017ea daleko manje primera vojnih politi\u010dara nego u prethodnim epohama, mo\u017ee se navesti jedan upe\u010datljiv primer. Dvajt D. Ajzenhauer, koji je komandovao kombinovanim ameri\u010dkim i britanskim snagama u Evropi od iskrcavanja u Normandiji tokom Drugog svetskog rata, postao je demokratski izabran za predsednika SAD 1953. Kao \u0161to \u0107e pokazati narednih osam godina i dva predsedni\u010dka mandata, jedan od najuspe\u0161nijih u novijoj ameri\u010dkoj istoriji.<\/p>\n
Pove\u0107anje uloge vojske u ukrajinskoj politici posle rata nije zagarantovan scenario, ali je vrlo verovatno. Puka pojava vojnih politi\u010dara nije ni dobra ni lo\u0161a. I svakako nije gore od „testiranja jake predsedni\u010dke republike“ Volodymyra Zelenskog i njegove pratnje. General, kao politi\u010dki lider, mo\u017ee postati ili istaknuta li\u010dnost poput Napoleona ili Ajzenhauera ili nemilosrdni tiranin koga \u0107e prokleti budu\u0107e generacije.<\/p>\n
U ukrajinskoj realnosti ne postoji efikasna alternativa razvoju efikasnih demokratskih mehanizama i institucija. Ako, u okviru takvog sistema, osoba koja kombinuje vojne pobede i iskustvo sa jasnom vizijom demokratskog i uspe\u0161nog razvoja dr\u017eave i u stanju da ih sprovede mo\u017ee biti na \u010delu vlasti, to \u0107e biti samo najbolje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pariz je u decembru 1797. trijumfalno do\u010dekao heroja \u2013 28-godi\u0161njeg generala koji je, na \u010delu svoje vojske, zapravo sam doneo pobedu Francuskoj u ratu protiv \u010ditave koalicije neprijatelja, a pre svega \u2013 Austrijanaca. Prvi put posle nekoliko godina, mlada i nestabilna republika mogla bi, bar na kratko, da se ose\u0107a sigurno i napravi optimisti\u010dne planove […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19378,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[546,1608,2473,27,1142,1954,2474,1973,2382],"class_list":["post-19377","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-drugi-svetski-rat","tag-glavne-vesti","tag-nadiya-savchenko","tag-oruzane-snage-ukrajine","tag-roman-lekhniuk","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-semjon-semencenko","tag-valerii-zaluzhnyi","tag-volodymyr-zelensky"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19377","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19377"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19377\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19378"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19377"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19377"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19377"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}