Ve\u0107 du\u017ee vreme, jedan od nastavnika istorije za Ruse je njihov predsednik. Te\u0161ko je sa sigurno\u0161em re\u0107i kako oni to do\u017eivljavaju, ali spolja, jedan i drugi u njegovom nastupu izgledaju pateti\u010dno. I \u0161to dalje ide, to vi\u0161e. \u010cini se da Rusija polako ali sigurno sprovodi principijelnu politiku vo\u017enje sama sebe, prema nivou razvoja i svesti, u praistorijska vremena. Naravno, ovaj kurs vodi politi\u010dka elita.<\/p>\n
Oni su bezna\u010dajniji u instrumentalizaciji tema koje ne razumeju. Posebno u ve\u0107 pomenutim pitanjima istorijske pro\u0161losti. S obzirom na to da se ova emisija igra za doma\u0107eg potro\u0161a\u010da, ne vredi ni reagovati. \u0160tavi\u0161e, odgovor ruskim propagandistima je ve\u0107 dat! Pre vi\u0161e od 100 godina…<\/p>\n
Lviv, septembar 1903, svojom rukom<\/strong><\/p>\n Sasvim je \u017ealosno kada se istorija na\u0161eg regiona dodatno sagledava kroz prizmu carskog ili sovjetskog narativa. Na\u017ealost, danas se jo\u0161 uvek nalazi u Ukrajini, inostranstvu i inostranstvu. A onda me\u0111u predstavnicima razli\u010ditih sredina. \u010cak ni profesionalni istra\u017eiva\u010di ili analiti\u010dari \u010desto ne prave problem identifikacije Rusije i Ruske imperije, Rusije i Sovjetskog Saveza. Ni mi nismo sveci. Mnogi Ukrajinci veruju da je na\u0161a nezavisna zemlja oduvek postojala. Kao da je, tiho kriju\u0107i se negde u uglu Habzbur\u0161kog i Romanovskog carstva, \u010dekala \u0161ansu da proglasi nezavisnost. O\u0438igledno, nije sve tako jednostavno i nedvosmisleno. To su dugi i slo\u017eeni procesi, \u010diji je shvatanje posve\u0107eno vi\u0161e monografija.<\/p>\n Ne\u0107emo ulaziti u tako duboke vode, ali \u0107emo se zadr\u017eavati na osnovnim stvarima. \u0160tavi\u0161e, oni ne gube svoju relevantnost. Iako ih s vremena na vreme treba izvu\u0107i na povr\u0161inu i dati im novi dah. Jedan od njih je \u010dlanak Mihaila Hru\u0161evskog „Uobi\u010dajena \u0161ema ‘ruske’ istorije i pitanje racionalne strukture istorije isto\u010dnih Slovena.“ Ovaj tekst je napisan u septembru 1903, u Lvivu. Objavljen je nekoliko meseci kasnije.<\/p>\n Argumenti protiv milenijalskog kraljevstva<\/strong><\/p>\n Pomenuto delo Mihaila Hru\u0161evskog, kao i njegovo nau\u010dno nasle\u0111e uop\u0161te, nudi holisti\u010dku \u0161emu ukrajinske istorije. Delo ovog nau\u010dnika sadr\u017ei i smislen i razuman pristup rasturanju drevne carske \u0161eme istorije. Danas vas ovo ne\u0107e iznenaditi. Mnogi stanovnici moderne Ukrajine izneti su na odjeke i tuma\u010denja stavova ovog istori\u010dara. Tokom autorskog \u017eivota, \u010dovek je morao da ima hrabrosti da izgovori takve ideje. Na primer, kajanski period Rusa nije pre\u0161ao u period Vladimir-Muscovite, ve\u0107 u galicijski-volejski period. Jo\u0161 o\u0161trija je teza o neiskustvu i neutemeljenosti „\u0161ivenja“ dr\u017eave Kijev u dr\u017eavni i kulturni \u017eivot Rusa. Hru\u0161evski je verovao da \u0107e budu\u0107i Muscovy izrasti ne iz Kyivan Rusa, ve\u0107 iz sopstvenog jezgra.<\/p>\n Nau\u010dnik je kritikovao „obi\u010dnu“, ili carsku \u0161emu istorije zbog otvorenog ignorisanja sudbine i doprinosa Ukrajinaca i Belorusa. Istorija ukrajinskog naroda (Hru\u0161evska „ukrajinsko-rutenska nacionalnost“) u ovoj \u0161emi li\u0161ena je po\u010detka, raskomadanog. Jo\u0161 je gore sa „beloruskoj nacionalnosti“. Ona „nestaje“ u carskoj \u0161emi istorije, ne vidi se \u2013 ni u Kijevu, ni u vladimir-moskovskoj dr\u017eavi, ni u Velikoj Duhiji Litvanije. U carskoj \u0161emi istorije, Belorusi nisu smatrani kreativnim elementom u razvoju projekta „Veliki Rus“. Istorijski put i nasle\u0111e Ukrajinaca i Belorusa jednostavno je ignorisano u carskoj istoriji.<\/p>\n Refleksije Mihaila Hru\u0161evskog o istoriji Rusije zaslu\u017euju posebnu pa\u017enju \u2013 on ima „veliki ruski narod“. Kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, nau\u010dnik je skepti\u010dan u pogledu prisvajanja istorije Rusa od strane Rusa i smatra da je neosnovano zaklju\u010diti po\u010detke Muscovy\/Velike Rusije odatle. Druga njegova va\u017ena teza je da veze „velike ruske nacionalnosti“ sa „ukrajinsko-rusinskim“ i „beloruski“ nisu istorijski intenzivne. Generalno, po\u010deli su kasno da se ve\u017eeju. Me\u0111utim, vremenom je ova tema postala predmet manipulacije. Dajte pod istori\u010daru: „Izuzetan zna\u010daj koji istorija velike ruske dr\u017eave ima u modernoj \u0161emi ‘ruske’ istorije je, zapravo, rezultat zamene koncepta istorije ‘ruskog naroda’ (u smislu rutenske, isto\u010dnoslovenske nacionalnosti) konceptom istorije velikog ruskog naroda.“<\/p>\n Stoga Mihailo Hru\u0161evski brani ideju da je „sveruska“ istorija izmi\u0161ljotina. To nema nikakve veze sa realno\u0161\u0107u i nametnuto je iz ideolo\u0161kih razloga kasnije. Nau\u010dnik tvrdi da o tome ne mo\u017eemo ni da govorimo \u2013 na kraju, nije bilo „sveruske“ nacionalnosti. Istra\u017eiva\u010d navodi mnoge sli\u010dne primere iskrivljavanja istorije. Jedna od njih je „Velika ruska istorija“ sa „ukrajinsko-rusinskim (kijevski) po\u010detkom“ „u\u0161ivena za njega“. Autor smatra da je „ovo samo osaka\u0107ena, neprirodna kombinacija“. Stvarno je te\u0459ko ne slo\u045biti se sa njim oko ovoga.<\/p>\n Za razliku od vi\u0161e tomova „Istorija Ukrajine-Rusa“, „Uobi\u010dajena \u0161ema…“ Mikhailo Hru\u0161evski je kratak i kratak tekst. Ako bi autor pisao u na\u0161e vreme, to bi bio blog, novinarski tekst. Istovremeno, nakon ponovnog \u010ditanja ovih izra\u017eenih u radu, \u010dovek savr\u0161eno dobro razume za\u0161to je bilo perioda kada je Hru\u0161evski bio zabranjen. Njegova dela su udarac samim stubovima carskog i sovjetskog mita-konstrukcije istorije. To su prirodna i dobro rezonovana poricanja fikcije o hiljadugodi\u0161njeg istoriji dr\u017eave u Rusiji. To jest, izmi\u0161ljotinama i glupostima kojima se krvavi predsednik Ruske Federacije i dalje „hrani“ (aluzija na pri\u010du Mihaila Pogodina) i „karamzina“ (aluzija na pri\u010du Nikolaja Karam\u017eina) na svest savremenih Rusa.<\/p>\n „Epoha“ i „Revolucija“ protiv izmi\u0161ljotina i neznanja<\/strong><\/p>\n \u0160ema ukrajinske istorije Mihaila Hru\u0161evskog jo\u0161 uvek je dominantno konceptualno razumevanje doga\u0111aja koji su se u pro\u0161losti de\u0161avali na teritoriji moderne Ukrajine. Ovo je najbolje priznanje koje bi ovaj eminentni istori\u010dar i politi\u010dar mogao da dobije. Zna\u010dajno je da su njegove zasluge bile cenjene tokom njegovog \u017eivota. Na primer, dvadesetih godina pro\u0161log veka, Matvij Javorski, ukrajinski istori\u010dar sa slo\u017eenom i kontroverznom biografijom koji je poku\u0161ao da konstrui\u0161e sopstvenu sintezu ukrajinske istorije, nazvao je ideje Mihaila Hru\u0161evskog pomalo idealisti\u010dkim, ali je verovao da je to „era“ u ukrajinskoj istoriografiji i „revolucija“ u ruskoj istoriografiji.<\/p>\n Mihailo Hru\u0161evski i njegov rad ve\u0107 su ocenjeni istorijom. Zauzeo je dostojno i \u010dasno mesto u ukrajinskom nau\u010dnom panteonu. Prihvatanje njegovog razvoja situacije, neslaganje sa njima, kriti\u010dko i neis ocenjivanje je na\u0161 izbor. Me\u0111utim, njegova dela i ideje definitivno ne treba zanemariti. Mikhailo Hru\u0161evski je bio jedan od prvih koji je podigao imperijalni pogled na pro\u0161lost na\u0161eg regiona, ukrajinsku istoriju. On je tako\u0111e ubedljivo dokazao da su Ukrajinci originalan narod koji ima pravo i osnove za svoju nacionalnu istoriografiju i istoriju.<\/p>\n O mnogim te stvarima Mihajla Hru\u0161evskog mo\u017ee se raspravljati, ali vredi setiti se vremena i okolnosti u kojima su ro\u0111eni. Govori i o \u010dinjenici da su te ideje bile usmerene na uspostavljanje ukrajinskog nacionalnog projekta. Kao rezultat toga, uvek su bili za vratom carske propagande. Ni\u0161ta se nije promenilo tokom godina. Danas je izjava nau\u010dnika tako\u0111e efikasna vakcinacija protiv istorijskih otkri\u0107a Kremlja Ko\u0161eja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ve\u0107 du\u017ee vreme, jedan od nastavnika istorije za Ruse je njihov predsednik. Te\u0161ko je sa sigurno\u0161em re\u0107i kako oni to do\u017eivljavaju, ali spolja, jedan i drugi u njegovom nastupu izgledaju pateti\u010dno. I \u0161to dalje ide, to vi\u0161e. \u010cini se da Rusija polako ali sigurno sprovodi principijelnu politiku vo\u017enje sama sebe, prema nivou razvoja i svesti, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19300,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,111,8,1954,35],"class_list":["post-19299","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-istorija-ukrajine","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-ukrajinsko-ruski-odnosi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19299","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19299"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19299\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19300"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19299"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19299"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19299"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}