{"id":19175,"date":"2023-09-21T14:27:36","date_gmt":"2023-09-21T12:27:36","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-09-sada-je-trenutak-kada-mozete-da-ispravite-prethodne-greske\/"},"modified":"2023-09-21T14:27:36","modified_gmt":"2023-09-21T12:27:36","slug":"sada-je-trenutak-kada-mozete-da-ispravite-prethodne-greske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-09-sada-je-trenutak-kada-mozete-da-ispravite-prethodne-greske\/","title":{"rendered":"„Sada je trenutak kada mo\u017eete da ispravite prethodne gre\u0161ke“"},"content":{"rendered":"

Marijupolj, lu\u010dki i industrijski grad koji se brzo razvija i menja, pod ruskom okupacijom je od februara 2022. godine i sistematski ga uni\u0161tavaju neprijateljske trupe. Uprkos velikoj tragediji koja se tamo dogodila, preduzimljivi interdisciplinarni tim specijalista ve\u0107 radi na idejama rekonstrukcije. Od avgusta 2022. godine, urbana koalicija Ro3kvit radi na strategiji prostornog razvoja Marijupolja posle dezav okupacije. Eksperti razgovaraju o obnovi stambenih oblasti i novoj postindustrijskoj ekonomiji, uzimaju\u0107i u obzir \u017eivotnu sredinu, udobnost i bezbednost stanovnika.<\/p>\n

Suosniva\u010d ove urbane platforme Ro\u0417kvit je holandski arhitekta i urbanista, predava\u010d u Arhitektonskoj \u0161koli Karkiv, Fulko Trefers, koji sara\u0111uje sa Ukrajinom od 2015. godine. Prvi projekat u kojem je u\u010destvovao organizovala je Inicijativa „Izolyatsia“ za kvalitativne promene u Marijupolju. Zbog toga je arhitekta nastavio da radi na konceptu obnove ovog grada, ve\u0107 u novim realnostima.<\/p>\n

<\/div>\n

Fulco Troffers je bio govornik na idejtonu Unlock Ukraine, u organizaciji Lviv Media Foruma, i govorio je o glavnim de\u0161avanjima strategije obnove Mariupola. Zapisao nam je glavne ovo.<\/p>\n

Iskustvo posleratnih zemalja<\/strong><\/span><\/p>\n

Urbana koalicija za Ukrajinu RoOKvit osnovana je u martu 2022. U njemu je oko 80 u\u010desnika, od kojih je najmanje polovina iz Ukrajine. Rade\u0107i na projektima obnove, crpe\u0107i iskustvo i znanje onih koji su svesni posleratne situacije, rekonstrukcije u drugim zemljama, kao i iskustva lokalnih arhitekata, Ro\u0417kvit se fokusira na tri glavne teme \u2013 istra\u017eivanje, obrazovanje, akciju i projekte.<\/p>\n

„Poku\u0161avamo da formiramo strategije za odre\u0111ene gradove. Ponekad to mogu biti mali projekti, neka vrsta kvadrata ili \u0459kole. Ponekad su to veliki projekti, ali za nas je va\u017eno da imamo to iskustvo u zajednicama, jer su sve te zajednice razli\u010dite jedna od druge“, obja\u0161njava Fulko Trefers.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di prou\u010davaju iskustva drugih zemalja koje su obnovile gradove posle Drugog svetskog rata i rata na Balkanu. Ali, kako nagla\u0161avaju, ova studija ne bi trebalo da bude egzaktno zadu\u017eivanje, ve\u0107 u\u010denje na tu\u0111im gre\u0161kama, iskustvo drugih zemalja, kako bi Ukrajina bila spremna i imala perspektivu za budu\u0107nost.<\/p>\n


\n

„U Bosni je, posle rata, po\u010deo jo\u0161 jedan veoma te\u017eak period. Bosna nije bila spremna za mir, vlada nije bila spremna, a ni za to nije postojao pravni osnov. Ljudi su napustili zemlju, onda su odlu\u010dili da se vrate, ali su se svi nadali da \u0107e im biti podr\u0161ka. Ali bilo je neophodno da se izdr\u017eavaju. I to je poprili\u010dan izazov, ba\u0161 kao i u mnogim drugim zemljama“, ka\u017ee Fulko Trefers.<\/p>\n

Va\u017eno je, ka\u017ee arhitekta, imati perspektivu za budu\u0107nost. Ukrajina bi, s jedne strane, trebalo da bude obnovljena, lepa zemlja, ali sa druge strane, trebalo bi da bude najsatalnija zemlja, posebno u kontekstu budu\u0107ih evropskih integracija.<\/p>\n

Obnovi bolje nego \u0161to je bilo<\/strong><\/span><\/p>\n

Rade\u0107i na konceptu rekonstrukcije, specijalisti razvijaju dugoro\u010dne planove, kao i one koji sada mogu da se sprovedu. Tim od 9 ljudi radi na strategiji Mariupola. To su njegovi stanovnici, Ukrajinci iz drugih regiona i stranci.<\/p>\n

„Postoji takav princip \u2013 da se obnovi bolje nego \u0161to je bilo. Ali Mariupol jo\u0161 uvek nema priliku da to uradi sada. Stoga, ovde govorimo o perspektivi budu\u0107nosti. Me\u0111utim, moramo da shvatimo \u0161ta \u0107e se dalje de\u0161avati i moramo da znamo \u0161ta se sada de\u0161ava u Marijupolju“, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n

Tim je identifikovao tri glavne teme koje su va\u017ene za ljude koji \u017eele da se tamo vrate. Ovo je obezbe\u0111enje, posao i stanovanje.<\/p>\n

„Poku\u0161ali smo da shvatimo za koga ovo radimo. Mi to ne radimo zbog svetskih medija, zbog sebe ili bilo kog programera. Ovo radimo za one ljude koji su tamo \u017eiveli, koji \u017eele da se vrate tamo, koji smatraju Marijupolj svojim rodnim gradom. Razgovarali smo sa tim ljudima, poku\u0459ali da shvatimo koje su njihove potrebe. A ako ova tri glavna zahteva budu zadovoljena, onda \u0107e put biti otvoren, mo\u017eete da se vratite“, ka\u017ee Fulko Trofers.<\/p>\n


\n

Sada, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d, u Marijupolju je 50-70 odsto zgrada u naseljima uni\u0161teno ili previ\u0161e o\u0161te\u0107eno da bi se obnovilo. Prilikom planiranja restauracije stambenih i javnih zaliha neophodno je dodati ne\u0161to novo, korisno, \u010duvaju\u0107i ose\u0107aj identiteta grada i se\u0107anje na njegove tragi\u010dne doga\u0111aje. Stoga, rad na strategiji nije samo kopiranje ne\u010dega iz Holandije ili Danske, ve\u0107 poku\u0161aj da se prona\u0111u oni elementi koji su ovde zaista potrebni.<\/p>\n

„Poku\u0161ali smo da unapredimo te oblasti iz razli\u010ditih perspektiva. Sa stanovi\u0161ta ekologije, prirode, kvaliteta \u017eivota, koli\u010dine hlada leti, toplote zimi. \u017deleli smo jasniju razliku izme\u0111u privatnih i javnih povr\u0161ina, kao i vi\u0161i nivo bezbednosti“, ka\u017ee specijalista.<\/p>\n

U predlo\u017eenoj vizuelizaciji, urbanista pokazuje da se neke od starih zgrada mogu obnoviti, ali istovremeno, obnovom grada, mogu\u0107e je dodati sadr\u017eaje: podzemna parkirali\u0161ta, koja \u0107e slu\u017eiti i kao skloni\u0161ta, parkovi i mnogi zeleni prostori, udobne ku\u0107e \u2013 sve ono \u0161to bi trebalo da stvori dobru me\u0161avinu li\u010dnih i kolektivnih prostora u okolini.<\/p>\n

Prilikom projektovanja budu\u0107nosti, stru\u010dnjaci su se oslanjali na realnost i podatke. Ro\u00c7kvit je sproveo studiju gustine stanovni\u0161tva. Ako je pre potpune invazije skoro 500 hiljada ljudi \u017eivelo u Marijupolju, sada ih je ostalo oko 80-100 hiljada.<\/p>\n

„O\u010dekivanja su slede\u0107a: \u010dim se rat zavr\u0161i, neki ljudi \u0107e se odmah vratiti, ali generalno, bi\u0107e potrebno vreme, jer su bezbednost, dom i posao na prvom mestu za ve\u0107inu ljudi. Stoga se postavlja pitanje koliko je prostora potrebno ako, na primer, zamislimo da \u0107e Marijupolj imati 250 hiljada ljudi. Sve zavisi od toga kako se gradi, koliko \u0107e te ku\u0107e biti tesno izgra\u0111ene, kakva \u0107e biti gustina razvoja i planiranja“, obja\u0161njava istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n

Eksperti su razvili tri razli\u010dita plana razvijena za otprilike 250 hiljada ljudi. Trofers obja\u0161njava da ovaj broj ljudi mo\u017eda ne\u0107e biti dovoljan da celom gradu bude udobno. Ali u prvih 5-10 godina posle de-okupacije, ne\u0107e biti dovoljno radnih mesta, ne\u0107e biti dovoljno obezbe\u0111enja. Stoga su predlo\u017eili ideju o obnovi ne integralnog grada, ve\u0107 mre\u017ee pojedina\u010dnih okruga sa visokokvalitetnom infrastrukturom. Ovo je preliminarni prvi korak, ali \u0161to se vi\u0161e grad bude razvijao, vi\u0161e ljudi \u0107e dolaziti tamo.<\/p>\n

„To \u0107e biti pribli\u017eno ista oblast kao i teritorija Azovstala i svih 250 hiljada ljudi mo\u017ee da \u017eivi tamo. Ostatak grada \u0107e biti neka vrsta geta gde niko ne \u017eivi, i bi\u0107e te\u0161ko razumeti za\u0161to. Ali kao \u0161to mi je re\u010deno: „Ne treba o\u010dekivati da \u0107e ljudi do\u0107i u Marijupolj jer je to ikonografsko mesto. Ljudi \u0107e do\u0107i ako je kul \u017eiveti tamo“, ka\u017ee urbanista.<\/p>\n

Centar Mariupola bi trebalo da postane glavni kvart u gradu. Urbanisti su iskoristili pristup „prirode na prvom mestu“, predla\u017eu da istorijsko jezgro grada bude zeleno i potpuno ili uglavnom pe\u0161a\u010dki prostor, kao i da se sav tranzitni saobra\u0107aj obavi izvan istorijskog jezgra.<\/p>\n

Demonopolize poslodavaca<\/strong><\/span><\/p>\n

Prosperitet i radna mesta u Marijupolju nekada su u velikoj meri zavisili od industrije \u010delika. Metinvest je bio glavni poslodavac. Me\u0111utim, kako obja\u0161njava Fulko Trofers, zapadna Evropa i Sjedinjene Dr\u017eave smatraju da je zavisnost od jedne odre\u0111ene ekonomske teritorije veoma visok rizik za ekonomiju u smislu stabilnosti, kvaliteta \u017eivota i broja radnih mesta.<\/p>\n

„Insistiramo da je neophodno stvoriti raznovrsnu ekonomiju, a ne zavisiti od jednog preduze\u0107a. Okupili smo \u010ditavu mre\u017eu na\u0161ih kolega i prijatelja da bismo razumeli \u0161ta je potrebno. Izra\u010dunali smo koliko nam je radnih mesta potrebno ako \u017eelimo da vratimo 250.000, i na kraju 400.000 ljudi. Ako se to ne uradi, postoja\u0107e rizik da \u0107e, \u010dak i ako obnovimo grad i obnovimo ekonomiju, za nekoliko godina, kada se promene trendovi u globalnoj ekonomiji, ljudi ostati bez posla u Marijupolju“, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d.<\/p>\n


\n

Prema re\u010dima eksperata, jo\u0161 jedan pokreta\u010d ekonomskog razvoja u Marijupolju mo\u017ee da bude luka. Azovovo more je prili\u010dno plitko, ali stru\u010dnjaci se konsultuju o tome kako ova luka mo\u017ee da se prilagodi za budu\u0107nost, tako da je to naj\u010devernija kapija isto\u010dne Evrope. I, zapravo, Mariupol mo\u017ee da bude takva polazna ta\u010dka za obnovu Donbasa i isto\u010dne Ukrajine, ka\u017ee Trofers. Eksperti vide posleratni Marijupolj kao multifunkcionalnu me\u0161avinu logistike luka i prerade luka, proizvodnje \u010delika, marinaca i metala.(b) Da bi se osiguralo da ugovorne strane ne budu obavezne odredbama ove Konvencije, generalni sekretar Saveta Evrope, generalni sekretar Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Sjedinjenih Dr\u017eava<\/p>\n

Ekologija i urbanizam<\/strong><\/span><\/p>\n

Iako je velika industrija Marijupolj dala dobru zaradu, to je imalo sna\u017ean uticaj na \u017eivotnu sredinu. Metalur\u0161ka fabrika je radila iznad samog mora, neki od stanovnika nisu imali pristup obali. Luka je zauzela 3,5 kilometara obale, a pruga je odsekla centar od mora. Stoga stru\u010dnjaci predla\u017eu preme\u0161tanje gradske industrije u severni okrug, gde ima manje stambenih zgrada, \u0161kola, parkova i javnih prostora. Ove biv\u0161e industrijske oblasti mogu da se prilagode u druge svrhe. Na primer, deo teritorije Azovstala mogao bi da postane deo nove luke, koja \u0107e biti bli\u017ea industrijskoj zoni i ne\u0107e prelaziti centar grada.<\/p>\n

„Teritorija Azovstala je toliko uni\u0161tena da nije vredna ni obnove u obliku u kom je bila. I uprkos ogromnoj tragediji ove situacije, trebalo bi da iskoristimo ovaj trenutak da se bolje obnovimo, za dobrobit ljudi. To je, naime, malo menjamo razli\u010dite distrikte, jer je trenutno mogu\u0107e ispraviti prethodne gre\u0161ke koje su napravljene u planiranju grada“, nagla\u0161ava Fulko Trofers.<\/p>\n

O svim ovim detaljnim koracima razgovara se sa vlasnicima luke i Metinvesta: kako preseliti preduze\u0107a, koji su zahtevi, koliko \u0107e to ko\u0161tati, koliko \u0107e godina trajati, razne funkcije luke. To \u0107e stanovnicima dati ve\u0107i pristup moru, bi\u0107e mogu\u0107e osloboditi 14,5 kilometara obale umesto 5 km, a namena primorja \u0107e se promeniti – koncept grada pored mora stvori\u0107e priliku za razvoj punopravnog pomorskog turizma.<\/p>\n

\"1695299235Luka i \u010deli\u010dana su izgra\u0111eni iznad mora<\/span>\"1695299235Predlo\u017eeno je da se preduze\u0107e premesti na sever, a luka bli\u017ee industrijskoj zoni<\/span>\n<\/div>\n

Urbanisti koji rade na posleratnoj strategiji o\u017eivljavanja Marijupolja poku\u0161avaju da kombinuju elemente ekologije i ekonomije kako bi se gradu optimalno obezbedila radna mesta, sme\u0161taj i bezbednost. Predlo\u017eeno je da se napravi centralno transportno \u010dvori\u0161te na trgu u blizini glavne kapije Azovstala. On \u0107e povezivati \u017eelezni\u010dku stanicu i autobuske stanice, tramvaj, autobuse, vodeni taksi i trajekt sa Ker\u010dom. Vremenom se ova oblast mo\u017ee koristiti za stanovanje. Tako\u0111e je preporu\u010dljivo postaviti kancelarije i park na obali luke Azovstal.<\/p>\n

Nakon transfera luke, glavni pravac razvoja grada bi\u0107e obalska traka du\u017e mora i oblast u blizini Parka obale. Istorijski centar grada spu\u0161ta se ka moru kroz Slobodku.<\/p>\n

Memorializacija mesta masovnih tragedija<\/strong><\/span><\/p>\n

Mnoga mesta u Marijupolju podseti\u0107e se masovnih tragedija. Ne treba ih obnavljati, ka\u017ee Fulco Treffers. Prikladno je praviti zgrade kao \u0161to su spomenici dramskog pozori\u0161ta.<\/p>\n

„Nema potrebe da se na tom mestu organizuju bilo kakve pozori\u0161ne predstave. To vi\u0161e ne mo\u017ee biti mesto gde \u0107e ljudi nekome aplaudirati, mora biti ti\u0161ine. U stvari, radimo i na ovome. Bi\u0107e raspisan konkurs za organizaciju memorijala, ali, naravno, kada ve\u0107 postoji pravo vreme za to“, dodaje arhitekta.<\/p>\n


\n

Eksperti predla\u017eu da se stvori institucija za prou\u010davanje memorije, da se ona smesti u zgrade Azovstal CHP. Spomenik bi trebalo da bude postavljen u blizini vodenog ogledala rezervoara za sedimentaciju, a osmatra\u010dki \u0161pil trebalo bi da bude postavljen na cevi CHP od 250 metara.<\/p>\n

Stanovanje, \u0161kole, skloni\u0161ta<\/strong><\/span><\/p>\n

\u010cim bezbedan pristup gradu postane mogu\u0107, u Marijupolju \u0107e biti realizovani kratkoro\u010dni projekti koji \u0107e biti hitno potrebni. Posebno, ovo je privremeni sme\u0161taj. Stoga stru\u010dnjaci poku\u0161avaju da pove\u017eu dugoro\u010dna strate\u0161ka kretanja za budu\u0107nost sa kratkoro\u010dnim ciljevima posle de-okupacije. Sve mora da se uradi na takav na\u010din da se ne me\u0161a u budu\u0107i razvoj, ka\u017ee urbanista.<\/p>\n

„\u010cesto dajem primer socijalnog stanovanja koji imamo u Holandiji. 25-30% stambenog prostora tamo je organizovano i u vlasni\u0161tvu korporacija, velikih organizacija, i oni ga iznajmljuju kao pristupa\u010dan sme\u0161taj. Ovo nije socijalni sme\u0161taj, kao u Ukrajini, ve\u0107 pristupa\u010dan sme\u0161taj. I to je jedna od te\u0161kih tema: kada ljudi po\u010dnu da se vra\u0107aju u Ukrajinu, gde \u0107e \u017eiveti, gde \u0107e biti usmeren novac, ko \u0107e graditi za narod i ko \u0107e biti njihovcom ovih zgrada? Ako ne postoji socijalni ili pristupa\u010dni sme\u0161taj kao \u0161to imamo, kako \u0107e to izgledati?“<\/p>\n

Zasebna tema razgovora je bezbednost prostorija, kako stambenih tako i javnih. Strategija i primena inovativnih tehnologija u odr\u017eivoj izgradnji treba da uzme u obzir broj spratova, strukturu zgrade i skloni\u0161te. Eksperti koriste iskustvo drugih zemalja, posebno Finske i Izraela. Istovremeno, kada govorimo o bezbednosti, oni ne zaboravljaju na za\u0161titu \u017eivotne sredine, ve\u0107 poku\u0161avaju da kombinuju ove komponente. Tehnologije moraju biti bezbedne, stabilne, ali istovremeno bezopasne.<\/p>\n


\n

Kako zaklju\u010duje Fulco Treffers, prilikom razvoja budu\u0107ih strategija, neophodno je ne zaboraviti da se uzme u obzir mi\u0161ljenje samih Ukrajinaca, gra\u0111ana koji \u0107e tamo \u017eiveti. Va\u017eno je razumeti kako lokalne zajednice mogu da funkcioni\u0161u zajedno, sara\u0111uju u dono\u0161enju odluka i razvoju novih projekata, kao i da pove\u017eu teorijske preporuke, ka\u017ee istra\u017eiva\u010d, sa ukrajinskim kontekstom.<\/p>\n

U tekstu se koriste vizuelizacije koje je razvila urbana koalicija Ro3kvit<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Marijupolj, lu\u010dki i industrijski grad koji se brzo razvija i menja, pod ruskom okupacijom je od februara 2022. godine i sistematski ga uni\u0161tavaju neprijateljske trupe. Uprkos velikoj tragediji koja se tamo dogodila, preduzimljivi interdisciplinarni tim specijalista ve\u0107 radi na idejama rekonstrukcije. Od avgusta 2022. godine, urbana koalicija Ro3kvit radi na strategiji prostornog razvoja Marijupolja posle […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19176,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[228,2458,1608,229,43,2046,1954,1949],"class_list":["post-19175","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-arhitektura","tag-fulco-treffers","tag-glavne-vesti","tag-gradjevinska","tag-mariupol","tag-planiranja","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-urbanizam"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19175","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19175"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19175\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19176"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19175"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19175"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19175"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}