{"id":19142,"date":"2023-09-20T19:03:03","date_gmt":"2023-09-20T17:03:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-09-antiruski-gestovi-jermenije\/"},"modified":"2023-09-20T19:03:03","modified_gmt":"2023-09-20T17:03:03","slug":"antiruski-gestovi-jermenije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-09-antiruski-gestovi-jermenije\/","title":{"rendered":"Antiruski gestovi Jermenije"},"content":{"rendered":"

U poslednje vreme Jerevan sve vi\u0161e kritikuje politiku Moskve prema Jermeniji. Jermeni o\u010dekuju ve\u0107u podr\u0161ku u sukobu sa Azerbejd\u017eanom. Da li je preokret Jermenije ka Zapadu neizbe\u017ean, ili je to samo tehni\u010dka igra? Na ovo pitanje odgovara Wojciech G\u00f3recki, stru\u010dnjak Centra za isto\u010dne studije (OSW) i autor knjiga o regionu.<\/em><\/p>\n

<\/div>\n

\u2013 Me\u0111unarodne ve\u017ebe po\u010dele su u ponedeljak Orlov partner<\/em> 2023<\/em>, u kojoj Jermeni treniraju sa ameri\u010dkom vojskom. Zar ovo nije iznena\u0111uju\u0107i razvoj doga\u0111aja za zemlju koja je \u010dlanica Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (CSTO) pod kontrolom Moskve?<\/strong><\/p>\n

„Ove ve\u017ebe se redovno odvijaju dugi niz godina. Uklju\u0438uju mali broj vojnika, i nisu bitni. To je samo rutinski doga\u0440aj koji se de\u0459ava jednom godi\u0459nje. Me\u0111utim, ono \u0161to je va\u017eno, Jerevan je posvetio veliku pa\u017enju njima ove godine, u vreme kada je Jermenija povukla svog predstavnika iz CSTO, organizacije pompezno i preterano nazvane „postsovjetski NATO“.<\/p>\n

\u2013 \u0160to se ti\u010de CSTO i vojne saradnje sa Rusijom, nedavno smo imali intervju sa premijerom Nikolom Pa\u0161inanom za jedan od italijanskih listova, gde je rekao da bi bila gre\u0161ka oslanjati se samo na Rusiju po bezbednosnim pitanjima. Za\u0161to je ova izjava odjednom?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Da, to je bila veoma glasna izjava za La Repubblica<\/em>. Premijer je rekao da je to bila gre\u0161ka, a sada nadle\u017eni po\u010dinju da ispravljaju posledice ove gre\u0161ke. On je tako\u0111e rekao da se do sada Jermenija oslanjala 99,99 odsto na Rusiju zbog svoje bezbednosti. Kada postoji jedan partner, zemlja ima ograni\u010dene mogu\u0107nosti, pa samim tim i potrebu za diversifikacijom. Za\u0161to ove re\u010di zvu\u010de sada? Rekao bih da su ti odnosi po\u010deli da se pogor\u0161avaju od drugog Karabah rata 2020. godine, a mo\u017eda i ranije, to jest od 2018. godine, kada je Nikol Pa\u0161injan postao premijer kao rezultat revolucije boja. Tada je smenio tim koji je vladao Jermenijom 20 godina, bio je povezan sa takozvanim karabah klanom i predstavljao je Republikansku partiju Jermenije. To su bili politi\u010dari relativno bliski Moskvi. Pa\u0161injan je prethodno pripadao drugoj grupi koja je osporavala prisustvo Jermenije u postsovjetskim strukturama integracije uop\u0161te. Rusi ga nisu voleli i nisu mu verovali od po\u0438etka. Tome se dodaje i \u010dinjenica da je na vlast do\u0161ao kao rezultat revolucije u boji, koja nije metod dolaska na vlast koji je popularan i dobrodo\u0161ao od strane Ruske Federacije.<\/p>\n

Zatim, u jesen 2020. imali smo takozvani Drugi Karabah rat, u kojem Jermenija nije dobila rusku podr\u0161ku. Jerevan pripada svim postsovjetskim formatima integracije, ali je tako\u0111e povezan sa Moskvom bilateralnim sporazumima o alijansi. Zbog toga su Jermeni o\u010dekivali pomo\u0107. Rusija je objasnila da su se borbe odigrale u Nagorno-Karabahu, koji je me\u0111unarodno priznata azerbejd\u017eansku teritoriju, tako da takva pomo\u0107 nije bila u pitanju. Na kraju je, u nekom trenutku, Rusija intervenisala i spasila Jermene od potpunog poraza. Kao rezultat toga, Baku je preuzeo kontrolu nad 1\/3 Karabaha, a 2\/3 (sa izuzetkom susednih teritorija) jo\u0161 uvek kontroli\u0161u Jermeni. Ovo je zahvaljuju\u0436i Rusiji.<\/p>\n

S druge strane, onda, u poslednje tri godine, imali smo situaciju da Rusija ne podr\u017eava Jermeniju, kada je do\u0161lo do eskalacije tenzija direktno na granici izme\u0111u Jermenije i Azerbejd\u017eana. Veliki sukobi koji su trajali nekoliko dana dogodili su se u septembru pro\u0161le godine. Oni su doveli do smrti oko stotinu vojnika sa obe strane. Napadnuti su objekti na jermenskoj teritoriji. Tada ni Rusija ni sam CSTO nisu zauzeli stav niti su intervenisali.<\/p>\n

Najnovije pitanje je blokada koridora La\u010din, jedinog puta koji povezuje deo Nagorno-Karabaha pod kontrolom Jermenije, koji postoji ve\u0107 mesecima. Rusija, prema sporazumu iz 2020. o okon\u010danju rata, treba da kontroli\u0161e saobra\u0107aj na tom putu, ali to ne \u010dini, to jest ne obnavlja svoju pasivnost.<\/p>\n

Istovremeno, Rusija je prestala da deluje kao glavni posrednik u mirovnom procesu izme\u0111u Jermenije i Azerbejd\u017eana. Tu ulogu sve vi\u0161e preuzima Zapad: Brisel, kao i Sjedinjene Dr\u017eave, gde se odr\u017eavaju sastanci \u0161efova diplomatije Jermenije i Azerbejd\u017eana.<\/p>\n

Tako da mo\u017eemo re\u0107i da je Jermenija zaista po\u010dela da se distancira od Rusije. Kulminacija je do sada bio Pa\u0161injanov intervju za novine La Repubblica<\/em>, ali bilo je i niz drugih gestova, izjava i postupaka koje je Ruska Federacija do\u017eivljavala kao usmerene protiv sebe.<\/p>\n

\u2013 Te akcije uklju\u010duju \u010dinjenicu da \u0107e Jermenija ratifikovati status Rima. Iako je Jerevan zabrinut zbog progona Azerbejd\u017eana koji su po\u010dinili ratne zlo\u010dine, Moskva smatra da je ovo neprijateljski korak za sebe, jer bi na osnovu toga moglaVladimir Putin je priveden. Imali smo posetu premijerove supruge Kijevu uz humanitarnu pomo\u0107. Tako\u0111e u Jermeniji, privedena su dva novinara za koje se veruje da \u0161ire rusku propagandu, uklju\u010duju\u0107i i jednog zaposlenog u novinskoj agenciji Sputnjik<\/em>. Kakvu reakciju ovo izaziva u Moskvi?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ovim koracima bih dodao nepristupacnost predsedavaju\u0107eg Dru\u0161tva prijateljstva Rusije i Jermenije u Jermeniju. Zaista, ako ga sastavite, o\u010digledno je da postoji mnogo takvih antiruskih gestova i akcija, \u0161to izaziva nervoznu reakciju Rusije.<\/p>\n

Povodom prebacivanja Rimskog statuta u parlament, Ministarstvo spoljnih poslova Moskve je preko portparolke Marije Zaharove zatra\u017eilo obja\u0161njenje. U petak, 8. septembra, ambasador Jermenije u Ruskoj Federaciji pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Tamo je protestovao protiv izjava predsednika parlamenta Alena Simonjana, koji je tako\u0111e kritikovao CSTO. Pa\u017enju je privukla i poseta premijerove supruge Ane Hakobijan Kijevu. U kominikeu Ministarstva spoljnih poslova nagla\u0161ava se da Rusija to do\u017eivljava kao neprijateljske, neprijateljske gestove i \u010dini se da nagove\u0161tava da i njeno strpljenje isti\u010de i da ih vi\u0161e ne\u0107e tolerisati. U saop\u0161tenju se tako\u0111e navodi da ona ne zami\u0161lja da \u0107e se negde tamo Jermenija odru\u010diti ili distancirati od Ruske Federacije.<\/p>\n

\u2013 \u010culi smo i odluku Savezne veterinarske i fitosanitarne slu\u017ebe Rusije (Rosselkhoznadzor) o zabrani uvoza semenki \u0161argarepe iz Jermenije. Zvu\u010di pomalo psuju\u0107i, ali da li je to neka vrsta najave novih sankcija? Jer se ovako obi\u010dno koristi Rosselkhoznadzor.<\/strong><\/p>\n

Ovo je, na jeziku sportskih komentatora, fiksni deo igre. Ako se odnosi izme\u0111u Rusije i jedne zemlje pogor\u0161aju, neke bakterije ili \u0161tetne materija nalaze se u proizvodima koji se uvoze iz te zemlje u Rusiju. To je bio slu\u010daj sa gruzijskom vinom ili mineralnom vodom. Ruske fitosanitarne slu\u017ebe zaustavile su uvoz. To bi trebalo tuma\u010diti samo politi\u010dki, kao znak nezadovoljstva jermensko-ruskim odnosima. Nije veliki deo jermenskog izvoza, ali je pretnja. U kombinaciji sa pozivanjem jermenskog ambasadora u rusko ministarstvo inostranih poslova, ovo je prava pretnja prstima.<\/p>\n

\u2013 Pomenuli ste da je Zapad preuzeo \u0161tafetu u pregovorima sa Karabahom. Jo\u0161 u prole\u0107e se \u010dinilo da je mogu\u0107e pribli\u017eiti se nekoj vrsti dogovora. Sada, \u010dini se, stvari idu u potpuno drugom smeru: Jerevan ka\u017ee da se Azerbejd\u017ean priprema za tre\u0107i rat. \u0160ta je razlog za to, ili je to tako\u0111e uticaj Moskve, koja poku\u0161ava da torpeduje dogovor?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Naravno, nije u interesu Rusije da re\u0161i ovaj konflikt. Mo\u017eda je u interesu Rusije da ima delimi\u010dan sporazum, ali da sukob tinja, jer onda Moskva ima razlog da tamo zadr\u017ei svoje mirovne snage. Ideja je da stalno pregovarate, jer onda imate sredstva da izvr\u0161ite pritisak na obe strane. Dakle, mogu\u0107e je da \u0107e Rusija sabotirati ili ve\u0107 sabotirati budu\u0107i jermensko-azerbejd\u017eanski sporazum.<\/p>\n

Me\u0111utim, Rusija tako\u0111e ima sve manje uticaja na situaciju na Kavkau. Me\u0111utim, sva energija Moskve, odnosno ve\u0107i deo njene energije, usmerena je ka Ukrajini, i ona jednostavno nema snage ni resursa da se nosi sa drugim delovima sveta. Naravno, Rusija i dalje ima dovoljno resursa da stvori neke prepreke, neku destabilizaciju, ali svakako Moskva ne bi \u017eelela da se ovaj sukob potpuno okon\u010da. Onda \u0107e jednostavno izgubiti alat uticaja na Baku i Jerevan.<\/p>\n

Za\u0161to je izgledalo kao da je dogovor blizu? S obzirom da je ve\u0107 postignut konsenzus o brojnim tehni\u010dkim pitanjima, na primer, na \u017eelezni\u010dkoj ruti, ali ne nu\u017eno i na autoputu izme\u0111u Azerbejd\u017eana i uzvika Nakhi\u010deva.<\/p>\n

Mislim da je ovde glavni problem potpuni nedostatak poverenja izme\u0111u stranaka: Jermenije i Azerbejd\u017eana. Ovo poverenje ne postoji \u010dak ni na elementarom nivou. U mirovnom procesu, veoma je va\u017eno da neko zapo\u010dne, napravi prvi korak. Ovde se svaka strana ne usu\u0111uje da napravi korak, pla\u0161e\u0107i se da \u0107e je druga iskoristiti.<\/p>\n

Vojna superiornost je na strani Azerbejd\u017eana. Tu je i Turska, koja to podr\u017eava. Ali, naravno, rat nije u interesu Bakua: sa jedne strane, Azerbejd\u017ean \u0107e morati da se suprotstavi ruskim mirovnim snagama na ovaj ili onaj na\u010din. Razgovarali smo o slabljenju Rusije, ali u slu\u010daju ve\u0107eg azerbejd\u017eanskih napada, ove mirovne snage \u0107e biti primorane da reaguju ili postanu njen objekat. To bi zna\u010dilo sukob izme\u0111u Azerbejd\u017eana i Rusije, a Baku je prili\u010dno asertivan prema Moskvi. Ali, mislim, ne toliko da mogu sebi da priu\u0161te konflikt.<\/p>\n

Drugo, Pa\u0161injan je politi\u010dar koji je, sve dok je na vlasti, spreman da potpi\u0161e sporazum sa Azerbejd\u017eanom. Mislim da je Ilham Aliyev svestan toga. Ako Pa\u0161injan bude smenjen sa vlasti, vrlo je verovatno da \u0107e svaki slede\u0107i jermenski lider biti manje spreman da napravi dogovor. Ako Pa\u0161injana sklone sa vlasti, to \u0107e u\u010diniti sile koje ga optu\u017euju za nacionalnu izdaju, za odustajanje od Nagorno-Karabaha. Bilo koji-Koji \u0107e slede\u0107i lider, a u jermenskom politi\u010dkom sistemu najva\u017enija osoba premijer, poku\u0161ati da odgurne dogovor.<\/p>\n

Iz tih razloga mislim da se Azerbejd\u017eanu ne \u017euri da zapo\u010dne rat, mada pored pregovora vidimo i periodi\u010dne eskalacije. Ja bih ih video jednostavno kao na\u010din da se izvr\u0161i pritisak na strukture u Jerevanu i Stepanakertu da naprave ustupke i omogu\u0107e im da preuzmu kontrolu nad Karabahom, kao i da motivi\u0161u Jermeniju da potpi\u0161e mirovni sporazum, posebno da pristanu na put izme\u0111u Azerbejd\u017eana i Nakhi\u010devana, okon\u010danje sukoba, me\u0111usobno priznanje i uspostavljanje diplomatskih odnosa.<\/p>\n

\u2013 U kojoj meri obi\u010dni Jermeni podr\u017eavaju ovu odluku? \u0160ta pokazuju ankete i da li Pa\u0161injan zaista mo\u017ee da ra\u010duna na podr\u0161ku ovde ulice ako takav sporazum bude potpisan?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Pre svega, Jermeni su veoma umorni od celog ovog pitanja. Neki Karabah do\u017eivljavaju kao teret, om\u010du koja ne dozvoljava da se zemlja normalno razvija, zbog \u010dega su dve najdu\u017ee granice zatvorene, a Jermenija i\u0161\u010dupana iz regionalnog ekonomskog lanca. Nijedan va\u017ean autoput ne prolazi kroz Jermeniju. Ona je pobedila u ratu po\u010detkom devedesetih godina, ali nije imala koristi od regionalnih projekata. Na primer, kaspijski gas te\u010de iz Azerbejd\u017eana kroz Gruziju, mada bi mogao da pro\u0111e kroz Jermeniju. Zato su ljudi umorni. Mada je Nagorno-Karabah i dalje deo jermenskog identiteta.<\/p>\n

Vredi napomenuti da se 2021. godine, posle poraza u ratu, Pa\u0161injan dr\u017eao na mestu premijera, a njegova stranka je pobedila na parlamentarnim izborima. Jermenska Republikanska partija, koja je predstavljala prethodnu elitu koja je vladala od 1998. do 2018. godine, nije pro\u0161la u parlament.<\/p>\n

Pored toga, zna\u010dajan deo Jermena, prema anketama, smatra da Ruska Federacija nije saveznik Jermenije. To se poslednjih godina mnogo promenilo. Priznajem, postoje proruske simpatije na kulturnom nivou. Ali mislim da postoji javni konsenzus o Pa\u0161injanovi gestovi, koji se tuma\u010de kao antiruski. Mislim da bi, da je potpisao sporazum sa Azerbejd\u017eanom, to na neki na\u010din bilo prihva\u0107eno, mada, naravno, ostaje veliko pitanje \u0161ta \u0107e biti sa Jermenima u Karabahu, kakva \u0107e biti njihova sudbina. Ovo je ogromna tema.<\/p>\n

Dodao bih da Pa\u0161injan poti\u010de iz antiruskog porekla, ali ima i dobar ose\u0107aj za javno raspolo\u017eenje.<\/p>\n

\u2013 Da li ono \u0161to premijer ka\u017ee ukazuje na trajnu promenu, ili je to neka vrsta pregovara\u010dke strategije prema Moskvi? To jest, Jerevan preti da \u0107e se distancirati od Rusije jer se nada da \u0107e od nje dobiti ne\u0161to vi\u0161e?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Ovo je tako\u0111e velika nepoznanica. Naravno, vo\u0111en je nekim strate\u0161kim i takti\u010dkim ciljevima. Ovo poslednje treba da ohrabri, motivi\u0161e i podstakne Zapad da vi\u0161e pa\u017enje posveti Jermeniji. I ovde ovi prora\u010duni nisu neosnovani. Imamo dvogodi\u0161nju misiju EU u Jermeniji, \u0161to dovodi do odre\u0111ene stabilizacije, iako to osporava Azerbejd\u017ean, koji smatra da to dovodi do odr\u017eavanja sukoba. Me\u0111utim, nije bilo, na primer, nijednog ozbiljnog napada na objekte u Jermeniji, situacija na granici se smirila, \u0161to ukazuje na to da postoji zahtev za prisustvo Zapada, Evropske unije u Jermeniji.<\/p>\n

Naravno, poznato je da je Zapad sada definitivno vi\u0161e fokusiran na Ukrajinu, Jermenija je na periferiji evropskog interesa. Gruzija je slede\u0107a na redu, a ovde se postavlja i pitanje \u0161ta \u0107e biti sa njenim statusom kandidata za pristupanje Evropskoj uniji. Ali takti\u010dki, Pa\u0161injan ra\u010duna na ve\u0107e prisustvo Zapada.<\/p>\n

Strate\u0161ki, on mo\u017eda sanja o nekoj vrsti preokretanja saveza i preorijentacije na Zapad da zameni Rusiju kao strate\u0161kog partnera. Me\u0111utim, nema mnogo razloga da verujemo da takav zaokret mo\u017ee da bude uspe\u0161an. Rusija ima mnogo sredstava u Jermeniji koja joj omogu\u0107avaju da uti\u010de na situaciju u zemlji: u ekonomiji, energetici (gas dolazi iz Rusije), \u017eelezni\u010dkim mre\u017eama, postoji vojna baza u \u0110umriju, koja \u0107e tamo ostati jo\u0161 nekoliko godina, a tro\u0161kove njenog odr\u017eavanja snosi Jermenija. Tu su i kulturni i politi\u010dki alati. Jermenija je tako\u0111e \u010dlanica Evroazijske ekonomske unije, CSTO, Carinske unije…<\/p>\n

Ima dosta takvih alata, i te\u0161ko je zamisliti bilo kakvu promenu bez pristojnog guranja, kao \u0161to su poraz Rusije u Ukrajini i njeno povla\u010denje sa Kavkaa. Ako se ni\u0161ta sli\u010dno ne desi, onda su strate\u0161ki \u0161anse za sprovo\u0111enje tako mogu\u0107ih planova Pa\u0161injana svedene na nulu. Ako, s druge strane, ra\u010duna na evoluciju, onda mo\u017ee da se prera\u010duna, jer Rusija, iako slabija, i dalje mo\u017ee nekako da deluje na Kavkau.<\/p>\n

\u010cak bih i\u0161ao toliko daleko da bih rekao da svaki scenario u Ukrajini osim potpunog poraza Moskve, ili \u010dak poraza, \u010dini Rusiju ja\u010dom na Kavkau, odoma\u0107enom rukom i toliko resursa da je u stanju da uti\u010de na situaciju. Stoga ne deluje realno o\u010dekivati da se ti savezi mogu promeniti.<\/p>\n

Pa\u0161injan nije spalio sve mostove sa Rusijom, ali ne mogu da zamislim da \u0107e se jermensko-ruski odnosi zna\u010dajno pobolj\u0161ati ako ostane na vlasti ili ako, po analogiji<\/em>, sada\u0161nji tim u Moskvi \u0107e biti o\u010duvan. Rusija ne veruje Pa\u0161injanu. Mislim da su se njegovi postupci i izjave precrtali kao pouzdan partner Moskve, tako da ovde, mo\u017eda, zaista ima prostora da Zapad bude aktivniji.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Luka\u0161enke ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: Antyrosyjskie gesty Armenii spotykaj\u0105 si\u0119 z nerwow\u0105 reakcj\u0105 Moskwy<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U poslednje vreme Jerevan sve vi\u0161e kritikuje politiku Moskve prema Jermeniji. Jermeni o\u010dekuju ve\u0107u podr\u0161ku u sukobu sa Azerbejd\u017eanom. Da li je preokret Jermenije ka Zapadu neizbe\u017ean, ili je to samo tehni\u010dka igra? Na ovo pitanje odgovara Wojciech G\u00f3recki, stru\u010dnjak Centra za isto\u010dne studije (OSW) i autor knjiga o regionu. \u2013 Me\u0111unarodne ve\u017ebe po\u010dele su […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19143,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1529,1608,2455,1398,1851,2456,2457,8,1954],"class_list":["post-19142","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-azerbejdzan","tag-glavne-vesti","tag-jermena","tag-jermenija","tag-kavkaz","tag-nagorno-karabah","tag-nikol-pasinjan","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19142","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19142"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19142\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19143"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19142"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19142"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19142"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}