Neefikasnost Ujedinjenih nacija, o kojoj se dugo i \u010desto govori, postala je posebno o\u010digledna tokom rusko-ukrajinskog rata. Stoga je ideja o reformi ili cele UN, ili bar Saveta bezbednosti ove organizacije, izra\u017eena sa razli\u010ditih strana. Tako se predsednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava D\u017eo Bajden izdvojio svojim predlogom. Zanimljiv predlog, ali u kojoj meri \u0107e mo\u0107i da uti\u010de na rad glavne politi\u010dke strukture sveta?<\/p>\n
Bajden je predlo\u017eio da se pove\u0107a broj stalnih \u010dlanica Saveta bezbednosti UN. (Stalne \u010dlanice su one zemlje koje imaju pravo veta na bilo kakve odluke.) Pove\u0107anje za \u010dak pet zemalja. \u0160tavi\u0161e, lista zemalja koje ameri\u010dki predsednik predla\u017ee da uvrsti u pro\u0161ireni Savet bezbednosti uklju\u010duje ne samo zemlje G7 (Nema\u010dku i Japan), ve\u0107 i predstavnike uslovno antizapadne asocijacije BRICS<\/em> \u2013 zapravo, sve tri koje trenutno nisu deo stalnih \u010dlanica Saveta bezbednosti UN (Brazil, Indija, pa \u010dak i Ju\u017ena Afrika).<\/p>\n Sama ideja je ve\u0107 revolucionarna, jer na Bajdenovom spisku vidimo obe zemlje koje su inicirale Drugi svetski rat. Ve\u0107 du\u017ee vreme, sama ideja o davanju nekih dodatnih prava Japanu a naro\u010dito Nema\u010dkoj (ameri\u010dke vojne baze se jo\u0161 uvek nalaze na teritoriji obe ove zemlje, a to je, za razliku od Poljske ili balti\u010dkih zemalja, nasle\u0111e tog velikog rata), izgledala je kao talo\u017eenje. Me\u0111utim, skoro jedan vek je pro\u0161ao od Drugog svetskog rata, situacija u tim zemljama se drasti\u010dno promenila, a uticaj i Nema\u010dke i Japana na svetsku ekonomiju i politiku je prili\u010dno ozbiljan (zato su deo Velike sedmorice, a Nema\u010dka je zapravo glavna zemlja Evropske unije). Stoga takav korak deluje sasvim logi\u010dno.<\/p>\n Ali hajde da se udaljimo od konkretnih imena i pri\u010damo o Bajdenovom samom pojmu. Za\u0161to je predlo\u017eio pro\u0161irenje Saveta bezbednosti UN? Odgovor je prili\u010dno o\u010digledan: pove\u0107anje broja zemalja naru\u0161ava te\u017einu dve autoritarne dr\u017eave prisutne u Belorusiji \u2013 Rusiji i Kini. Zapravo, ova ideja nije nova, uspe\u0161no je ili ne koriste veoma uspe\u0161no razni svetski vladari. Na primer, Josif Staljin.<\/p>\n Na 19. Kongresu CPSU, Bolj\u0161evi\u010dke partije Sovjetskog Saveza (tada preimenovana u CPSU), Staljin je predlo\u017eio pove\u0107anje broja \u010dlanova Politbiroa Centralnog komiteta stranke, istovremeno ga preimenuju\u0107i u Prezidijum Centralnog komiteta. Tada se lider SSSR-a rukovodio jednostavnom logikom \u2013 sve vi\u0161e pripadnika Politbiroa je u to vreme postepeno pre\u0161lo u latentno protivljenje lideru, stvaraju\u0107i ozbiljnu opasnost za njegovo potpuno legitimno uklanjanje. (Uzgred, upravo ovako su poku\u0161ali da uklone tada\u0161njeg predsednika Komunisti\u010dke partije Sovjetskog Saveza i de fakto gospodara SSSR-a Nikite Hru\u0161\u010dova, 1957. i 1964. godine taj „dr\u017eavni udar“, koji je zapravo bio obi\u010dna proceduralna borba za vlast, i prili\u010dno demokratska, dodu\u0161e zatvorena iz o\u010diglednih razloga, jeste uspela).<\/p>\n Pove\u0107anjem broja \u010dlanova kolektivnog upravnog tela Komunisti\u010dke partije Sovjetskog Saveza i SSSR-a, Staljin je preuzeo inicijativu za sebe \u2013 jer svi ti mladi karijeristi koji su se uzdigli na nebo (me\u0111u njima, posebno, rodom iz Ukrajine Leonid Bre\u017enjev) duguju svoj neo\u010dekivani uspeh lideru. I jedva da su bili spremni da se pobune protiv njega. Jednostavno nisu imali razloga za to, za razliku od „stare garde“.<\/p>\n Uzgred, \u010dak i pre Staljinove formalne smrti, po\u010detkom marta 1953, ova „stara garda“ je podelila vlast i odmah vratila broj \u010dlanova Prezidijuma Centralnog komiteta na ono \u0161to je bila pre 19. To jest, Malenkov, Berija i Co. su se za\u0161titili od mogu\u0107eg rata sa mladim staljinisti\u010dkim kandidatima. Onda su se, naravno, Staljinovi pobednici brzo posva\u0111ali, ali to je druga pri\u010da.<\/p>\n U tom kontekstu, zanima nas \u010dinjenica da je D\u017eo Bajden sledio isti put. Uklju\u010divanje brojnih zemalja u Savet bezbednosti UN pove\u0107ava njihovu globalnu te\u017einu \u2013 i to duguju njemu, predsedniku SAD. Pretpostavlja se da je to ono \u010dime se Bajden rukodao kada je predlagao da se Brazil i Indija dodaju Savetu bezbednosti UN. To su zemlje na Globalnom jugu koje imaju bliske odnose sa Kinom. Stoga je takav „mito“ od strane SJEDINJENIH Dr\u017eava donekle poku\u0161aj da se te svetske demokratije naginju Globalnom zapadu, svetskoj demokratskoj zajednici, otrgnuv\u0161i ih od autoritarne Rusije i Kine.<\/p>\n I u tome je logika ameri\u010dkog predsednika potencijalno povoljna. Ali postoji jedna nijansa koja kvari svu lepotu igre D\u017eozefa Bajdena juniora. Ovo je pravo veta koje je ve\u0107 pomenuto u \u010dlanku.<\/p>\n Po\u0161to smo ve\u0107 pomenuli istoriju SSSR-a, nastavi\u0107emo da crtamo analogije. Politbiro (Prezidijum) Centralnog komiteta CPSU nije imao pravo veta. \u010cak i njen glavni \u010dlan, generalni sekretar Centralnog komiteta. Na primer, postoje informacije da odluka o slanju „ograni\u010denog kontingenta sovjetskih trupa“ u Avganistan nije doneta jednoglasno, ve\u0107 diskusijama. \u0160tavi\u0161e, kako su se kasnije prisetili ljudi koji su u\u010destvovali u dono\u0161enju tada\u0161nje vlade, Leonid Bre\u017enjev je i sam sumnjao u ovu odluku \u2013 i to veomaOro ga je sa\u017ealjevao. Stoga se mo\u017ee pretpostaviti da pod uslovom da ve\u0107ina u Politbirou bude protiv po\u010detka avganistanskog rata, \u010dak i generalni sekretar te\u0161ko da bi mogao da preokrene plimu u korist uvo\u0111enja trupa. (Ovaj pasus nije napisan da bi pokazao demokratsku prirodu komunisti\u010dke vlade, zapravo nije postojao, ve\u0107 da bi objasnio mehanizme koji su vladali Sovjetskim Savezom.)<\/p>\n A Rusija ili Kina mogu da blokiraju svaku odluku \u2013 o Ukrajini ili Autonomnoj oblasti Sin\u0111ijang Ujgur \u2013 \u010dak i ako je podr\u017eavaju sve stalne i stalne \u010dlanice Saveta bezbednosti. Stoga, u aktuelnom formatu rada Saveta bezbednosti UN, mehani\u010dko pove\u0107anje broja stalnih \u010dlanica ove organizacije ne re\u0161ava glavni problem \u2013 neefikasnost i lako\u0107u blokiranja njenog rada.<\/p>\n Uzgred, fraza o „trenutnom formatu rada“ u tekstu nije slu\u010dajna. Jer, mo\u017ee se ispostaviti da se Bajdenova ideja o reformi Saveta bezbednosti ne\u0107e zavr\u0161iti „staljinisti\u010dkom“ ekspanzijom \u2013 a on i dalje ima ideje koje \u0107e smanjiti te\u017einu dve azijske diktature u Savetu bezbednosti UN, u Ujedinjenim nacijama i u svetu u celini. Dakle, mo\u017eda smo jo\u0161 uvek u istoj situaciji gde „ne pokazuju pola posla budali“. Ali, na\u017ealost, ne mo\u017eemo to da znamo.<\/p>\n Me\u0111utim, sa sigurno\u0161\u0107u znamo da je efikasnost Saveta bezbednosti UN tokom rusko-ukrajinskog rata iskreno nezadovoljavaju\u0107a. I to se podrazumeva ne samo od nas, ve\u0107 i od strane predsednika SAD \u2013 sude\u0107i po \u010dinjenici da se zauzeo za temu reforme Republike Belorusije.<\/p>\n Zato pripazimo na Bajdena i UN. Izgleda da \u0436e biti interesantno. I vru\u0436e je. Jer pravo veta je jedini pravni me\u0111unarodni mehanizam koji ostaje u rukama Vladimira Putina. I Ksi \u0110inping, naravno, tako\u0111e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neefikasnost Ujedinjenih nacija, o kojoj se dugo i \u010desto govori, postala je posebno o\u010digledna tokom rusko-ukrajinskog rata. Stoga je ideja o reformi ili cele UN, ili bar Saveta bezbednosti ove organizacije, izra\u017eena sa razli\u010ditih strana. Tako se predsednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava D\u017eo Bajden izdvojio svojim predlogom. Zanimljiv predlog, ali u kojoj meri \u0107e mo\u0107i da […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":19099,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[330,1608,8,1954,2448,145],"class_list":["post-19098","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-dzozef-bajden","tag-glavne-vesti","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-staljinizam","tag-un"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19098","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=19098"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/19098\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/19099"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=19098"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=19098"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=19098"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}