{"id":18891,"date":"2023-09-13T19:03:04","date_gmt":"2023-09-13T17:03:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-09-slovaci-podlegli-ruskoj-propagandi\/"},"modified":"2023-09-13T19:03:04","modified_gmt":"2023-09-13T17:03:04","slug":"slovaci-podlegli-ruskoj-propagandi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-09-slovaci-podlegli-ruskoj-propagandi\/","title":{"rendered":"Slovaci podlegli ruskoj propagandi"},"content":{"rendered":"

Prema brojnim istra\u017eivanjima, uklju\u010duju\u0107i Globsec<\/em>, stavovi slova\u010dkih gra\u0111ana su pod jakim uticajem poruka koje dolaze iz Kremlja i \u0161ire njegov narativ. \u010cak 51 odsto njih smatra da su Zapad i sama Ukrajina glavni krivci rusko-ukrajinskog rata, \u0161to je najve\u0107a cifra me\u0111u uporedivim zemljama (npr. Poljska, Litvanija, Letonija, \u010ce\u0161ka Republika, Rumunija, Ma\u0111arska i Bugarska). Slovaci tako\u0111e prednja\u010de u svom oklevanju da pomognu Ukrajini, \u0161to je navelo vi\u0161e od dve tre\u0107ine ispitanika.<\/p>\n

Verovanje u propagandu je uglavnom posledica nedostatka obrazovanja ili kriti\u010dkog razmi\u0161ljanja slova\u010dkih gra\u0111ana. Me\u0111utim, rezultati istra\u017eivanja ne podr\u017eavaju u potpunosti ovaj stav. U me\u0111unarodnom pore\u0111enju zemalja OECD-a na testovima PIZI<\/em>, koji imaju za cilj da analiziraju nivo \u010ditanja, matematike i nau\u010dnih ve\u0161tina, u\u010denici u nekoliko zemalja Evropske unije (npr. Gr\u010dka, Hrvatska, \u0160panija, Malta i Kipar) nastupaju lo\u0161ije od svojih vr\u0161njaka u Slova\u010dkoj. Me\u0111u zemljama sa ni\u017eim ocenama na testovima PIZI<\/em> tako\u0111e nalazimo zemlje \u010diji gra\u0111ani imaju uverenja koja su manje u skladu sa narativom Kremlja (kao \u0161to su Bugarska ili Rumunija). To ukazuje da nivo obrazovanja nije dovoljno obja\u0161njenje za uspeh ruske propagande u Slova\u010dkoj.<\/p>\n

<\/div>\n

\u010cak i po prose\u010dnom indeksu IQ<\/em> Slovaci su me\u0111u zemljama sa visokim nivoom intelektualnog razvoja. Izuzetno sveobuhvatna studija snela ih je na 34.<\/p>\n

\u0160ta razlikuje Slova\u010dku?<\/strong><\/p>\n

Ako \u017eelimo da objasnimo fenomen u odre\u0111enoj kulturi (ovde govorimo o rasprostranjenosti uverenja koja se poklapaju sa ruskom propagandom), moramo temeljno da znamo tu kulturu. Najpoznatija i najuticajnija teorija za razumevanje kulture pojedinih naroda pripada holandskom sociologu Gertu Hofstedeu (1928-2020). Koriste\u0107i statisti\u010dke metode, pokazao je da se svaka kultura mo\u017ee definisati sa \u0161est parametara: udaljenost od mo\u0107i, kolektivizam protiv individualizma, \u017eenstvenost naspram mu\u0161kosti, izbegavanje neizvesnosti, dugoro\u010dna vs. kratkoro\u010dna orijentacija, i zadovoljstvo naspram umerenosti. U svojoj knjizi Kulture i organizacije, objavljenoj 2005.<\/p>\n

Slova\u010dka pokazuje dve va\u017ene karakteristike u ovom revolucionarnom i nau\u010dno orijentisanom pore\u0111enju zemalja.<\/p>\n

Prvo je dobila najvi\u0161u ocenu na skali udaljenosti od vlasti me\u0111u svim zemljama na svetu, \u0161to zna\u010di da zemlja ima jaku hijerarhiju mo\u0107i. Uticajni \u010dlanovi organizacije ili institucije (kao \u0161to su oni u porodici, \u0161koli ili kompaniji) pona\u0161aju se autoritarno, dok manje uticajni \u010dlanovi ose\u0107aju strah i relativno lako slu\u0161aju biv\u0161e. Veoma va\u017ena karakteristika zemlje sa jakom hijerarhijom mo\u0107i je da jo\u0161 manje mo\u0107ni \u010dlanovi dru\u0161tva smatraju da su autoritarni na\u010dini delovanja prirodni i da ih preferiraju na druge, demokratskije na\u010dine. Tako ovaj parametar ukazuje na to da vlada i autokratija zauzimaju povla\u0161\u0107enu poziciju u Slova\u010dkoj i postavljaju ton komunikaciji izme\u0111u gra\u0111ana.<\/p>\n

Drugo, Slova\u010dka je dobila najvi\u0161u ocenu na svetu na skali mu\u0161kosti i \u017eenstvenosti, \u0161to ukazuje na dru\u0161tvo u kojem se rodne uloge jasno razlikuju. Od mu\u0161karaca se o\u010dekuje da budu ratoborni, \u010dvrsti i fokusirani na materijalni uspeh; od \u017eena \u2013 da \u0107e biti ne\u017ene, ne\u017ene i fokusirane na kvalitet \u017eivota. Stoga je u slova\u010dkom dru\u0161tvu ideal \u010doveka dominantna, jaka i finansijski sigurna li\u010dnost; Idealna \u017eena je pomirljiva, orijentisana na odnose i porodi\u010dno orijentisana. Ako neko sumnja u temeljnost Hofstedeovog istra\u017eivanja, mo\u017ee se pomenuti Indeks rodne ravnopravnosti [\u0456\u043d\u0441\u0442\u0440\u0443\u043c\u0435\u043d\u0442 \u0404\u0432\u0440\u043e\u043f\u0435\u0439\u0441\u044c\u043a\u043e\u0433\u043e \u0456\u043d\u0441\u0442\u0438\u0442\u0443\u0442\u0443 \u0433\u0435\u043d\u0434\u0435\u0440\u043d\u043e\u0457 \u0440\u0456\u0432\u043d\u043e\u0441\u0442\u0456], u kojoj je Slova\u010dka, zajedno sa Gr\u010dkom, Rumunijom i Ma\u0111arskom, na sivom kraju me\u0111u zemljama EU (oba globalna pore\u0111enja Hofstedeovih i EU studija pokazala su najvi\u0161i nivo rodne ravnopravnosti u \u0160vedskoj).<\/p>\n

Ako malo pojednostavimo podatke, mo\u017eemo zaklju\u010diti da gra\u0111ani Slova\u010dke pridaju veliki zna\u010daj vlasti, hijerarhiji i razlikovanju rodnih uloga.<\/p>\n

Vrednosti u Slova\u010dkoj i percepcija Rusije<\/strong><\/p>\n

Kako se navedene karakteristike odnose na visoku podr\u0161ku Rusije u Slova\u010dkoj? Oni su otelotvorenje same Rusije. Ovo nije samo teorijska konstrukcija: mnoge studije su ve\u0107 pokazale da se ova zemlja do\u017eivljava kroz njih.<\/p>\n

Primer je studija iz 2019. godine u kojoj su studenti (uklju\u010duju\u0107i me\u0111unarodne studente koji studiraju u Rusiji) upitani o svojim udru\u017eenjima sa Rusijom. Naj\u010de\u0161\u0107e udru\u017eenje ispitanika bio je Vladimir Putin, drugi \u2013 SSSR i tre\u0107i \u2013 vlasti. Putin ima tipi\u010dno mu\u017eevne osobine (npr. dominatrixNedostaju mu \u017eenstvene osobine (npr. empatija, spremnost na kompromis). Sa stanovi\u0161ta gra\u0111ana Slova\u010dke, koji smatraju da je ideal \u010doveka izrazito mu\u017eevna li\u010dnost, on je otelotvorenje ovog imid\u017ea. Ostali odgovori imaju odgovaraju\u0107i asocijativni kontekst. SSSR kao biv\u0161a supersila, kao i koncept mo\u0107i, ukazuju na to da ispitanici povezuju Rusiju sa ne\u010dim mo\u0107nim.<\/p>\n

Ista anketa iz 2019. pokazala je da 56 odsto ispitanika smatra da je re\u017eim u Rusiji hibrid koji kombinuje autokratske i demokratske karakteristike. U drugoj anketi iz 2017. godine koja je analizirala mi\u0161ljenja ljudi iz 37 zemalja, ve\u0107ina je tako\u0111e rekla da ruska vlada nije u dovoljnoj meri po\u0161tovala li\u010dnu slobodu svojih gra\u0111ana. Stoga je, sa psiholo\u0161ke ta\u010dke gledi\u0161ta, razumljivo da ve\u0107ina gra\u0111ana Slova\u010dke ose\u0107a intuitivnu privr\u017eenost Rusiji. To je zemlja koja otelotvoruje vrednosti koje Slovaci najvi\u0161e cene me\u0111u zemljama obuhva\u0107enim svetom.<\/p>\n

Stavovi prema Rusiji i ratu u Ukrajini<\/strong><\/p>\n

Za one koji saose\u0107aju sa Rusijom, situacija posle izbijanja neprijateljstava nije bila laka. Psiholo\u0161ki gledano, pojavilo se stanje kognitivnog nesklada, koje je prvi opisao ameri\u010dki psiholog Leon Festinger (1919\u20131989), \u0161to je sukob izme\u0111u po\u010detnih stavova (simpatija prema Rusiji) i novih informacija (Rusija se pona\u0161a agresivno). Ovako osoba ulazi u kontradiktornost koja stvara neprijatnu unutra\u0161nju napetost.<\/p>\n

Jedinstvenost propagande le\u017ei u \u010dinjenici da mo\u017ee da ukloni ceo unutra\u0161nji sukob. Koristi nau\u010dno dokazanu \u010dinjenicu da svako \u017eeli da zadr\u017ei svoj prvobitni polo\u017eaj. Dakle, ponudi\u0107e la\u017ei koje relativizuju sopstvenu agresivnost Rusije (npr. tvrdnje da je rat u Ukrajini „krivica Zapada“, da su ljudi koji su poginuli na putu u Buhi „akteri“, da se Rusija „ose\u0107ala ugro\u017eenom“ od Ukrajine itd.) u koje su ljudi sa kognitivnim neskladom spremni da veruju jer ne moraju da misle o Rusiji kao o agresivnoj dr\u017eavi. Oni mogu da odr\u017ee svoj pozitivan imid\u017e bez gubljenja obraza, veli\u010daju\u0107i agresora (na kraju svega, za rat nije kriva Rusija). Gre\u0161ka je misliti da propaganda ube\u0111uje ljude svojom sofisticirano\u0459\u0436u. Ljudi veruju u to prvenstveno zato \u0161to \u017eele da veruju.<\/p>\n

Ako bi uskla\u0111enost sa propagandom zavisila od kognitivne sposobnosti ili nivoa obrazovanja, onda bi zemlje kao \u0161to su Bugarska ili Rumunija imale vi\u0161i nivo uverenja koji se podudara sa propagandom od Slova\u010dke, jer one izvode lo\u0161ije rezultate na testovima PIZI<\/em>. Propaganda cveta na teritoriji ovog drugog zbog brojnih kulturnih karakteristika odgovornih za duboke simpatije prema Rusiji, koje se manifestuju bez obzira na racionalno stanje stvari. Za pojedinca, odbacivanje Rusije kao agresivne dr\u017eave zna\u010dilo bi sna\u017ean upad u njegov sistem vrednosti i stavova. Zato je za ve\u0107inu prihvatljivije da veruje da je Ukrajina ta koja je \u017eelela da izvr\u0161i invaziju na Rusiju.<\/p>\n

Kako se izboriti sa propagandom?<\/strong><\/p>\n

Pre svega, glavni alati za borbu protiv propagande su informisanje javnosti, razvijanje kriti\u010dkog razmi\u0161ljanja, objavljivanje svedo\u010denja o\u010devidaca i razvoj dijaloga. Da su ovi alati zaista efikasni, ne bi bilo verovanja koja se poklapaju sa propagandom. U stvari, svako mo\u017ee da proveri njegovu autenti\u010dnost, na primer, koji su bili uzroci rata. Problem je u tome \u0161to \u010dak i ako je osoba vi\u0161e puta suo\u010dena sa relevantnim i istinitim informacijama o ratu, to opet izaziva samo kognitivni nesklad. \u017drtva to re\u0161ava na isti na\u010din: usvaja druga\u010diji propagandni narativ (na primer, „izneti dokazi su la\u017eni“, „mediji se kupuju“, „stravi\u010dna ubistva su name\u0161tena“) i zadr\u017eava svoju sliku sveta.<\/p>\n

Zato u borbi protiv propagande nije dovoljno apelovati na racionalnost, ve\u0107 je neophodno apelovati na univerzalne vrednosti. Sve dok na\u0161om kulturom dominira preovla\u0111uju jaka mo\u0107 i rodna diferencijacija, mi \u0107emo podr\u017eavati dr\u017eave sa autokratskim tendencijama. Borba protiv propagande ne mo\u017ee se pobediti statistikom, grafikonima ili objavljenim izve\u0161tajima. Svi ovi aspekti funkcioni\u0161u samo za ljudsku racionalnost. Ako \u017eelimo da Slovaci imaju razumevanja za demokratske zemlje i principe, moramo promovisati i razvijati demokratske vrednosti. Neophodno je da deca budu izlo\u017eena od ranog uzrasta zreloj hijerarhiji vrednosti u kojoj preovlada jednakost mo\u0107i, empatije i rodne ravnopravnosti. Osoba naoru\u017eana na ovaj na\u010din ne samo da \u0107e biti otporna na propagandu, ve\u0107 ne\u0107e imati razumevanja ni za dr\u017eave u kojima se manifestuje autokratija, agresija ili nejednakost me\u0111u ljudima.<\/p>\n

Preporuke za borbu protiv propagande<\/strong><\/p>\n

Iz analize koja je ovde predstavljena, mo\u017ee se zaklju\u010diti nekoliko preporuka. Prvi je zasnovan na Hofstedeovom zaklju\u010dku da gra\u0111ani Slova\u010dke prihvataju sna\u017enu mo\u0107 i autokratske tendencije onih na vlasti, \u0161to ih motivi\u0161e imaju pozitivan odnos prema dr\u017eavama koje ih predstavljaju. Re\u0161enje je promovisanje ravnopravne raspodele vlasti u svim organizacijama i institucijama, po\u010dev od porodice. Kada dete, adolescent ili odrasla osoba do\u017eivi jednakost, on ili ona internalizuju stav „svi smo jednaki“. Kao rezultat toga, takva osoba je mnogo osetljivija na neravnote\u017eu mo\u0107i ili autokratske tendencije.<\/p>\n

Druga preporuka proizlazi iz visokog stepena prihvatanja slova\u010dkih mu\u0161karaca i \u017eena jasne podele uloga i karakteristika na mu\u0161ke i \u017eenske. Jedno od re\u0161enja je promovisanje razvoja osnovnih osobina emocionalne li\u010dnosti, koje mogu uklju\u010divati emocionalnu inteligenciju, empatiju ili osetljivost. Va\u017eno je da mladi ljudi (naro\u010dito de\u010daci) odrastaju u okru\u017eenju koje tako\u0111e razvija svoje emocionalno iskustvo, a ne samo da zahteva visoke performanse ili materijalni uspeh. Kada mladi ljudi (naro\u010dito de\u010daci) prihvate da ideal odrastanja nije sa\u010dinjen samo od mu\u0161kih kvaliteta, ne\u0107e se ose\u0107ati vezanim za mu\u0161ki alfa mu\u0161ki model.<\/p>\n

Borba protiv propagande ne mo\u017ee brzo da se pobedi. Ovo je dugoro\u010dan rad koji mora da po\u010dne usa\u0111ivanjem vrednosti kao \u0161to su jednakost, prihvatanje i empatija kod gra\u0111ana od ranog uzrasta. Bez tako dalekose\u017enih radnji, mo\u017eete beskrajno diskutovati i pokazivati statistiku, ali efekat \u0107e biti minimalan. Nije slu\u010dajno da su zemlje poput Norve\u0161ke, \u0160vedske i Danske, koje imaju nisku ocenu na skali udaljenosti od mo\u0107i ili mu\u017eevnosti i \u017eenstvenosti, me\u0111u najdeg demokratskim na svetu.<\/p>\n

Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n

Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n

Prethodni \u010dlanakProjektno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: Vru\u0107a zavr\u0161nica pregovora, Ukrajina \u2013 Bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, u iskrivljenom ogledalu, prezreno od Luka\u0161enke ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica Moj Lviv, Putin u galijama, Poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Da popri\u010damo o istoriji, zastoju u Minsku<\/em><\/p>\n

Originalni naslov \u010dlanka: S\u0142owacy ulegaj\u0105 propagandzie rosyjskiej<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema brojnim istra\u017eivanjima, uklju\u010duju\u0107i Globsec, stavovi slova\u010dkih gra\u0111ana su pod jakim uticajem poruka koje dolaze iz Kremlja i \u0161ire njegov narativ. \u010cak 51 odsto njih smatra da su Zapad i sama Ukrajina glavni krivci rusko-ukrajinskog rata, \u0161to je najve\u0107a cifra me\u0111u uporedivim zemljama (npr. Poljska, Litvanija, Letonija, \u010ce\u0161ka Republika, Rumunija, Ma\u0111arska i Bugarska). Slovaci tako\u0111e […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":18892,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[163,1608,8,1954,159,307],"class_list":["post-18891","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-eu","tag-glavne-vesti","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-slovacka"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18891","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18891"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18891\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18892"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18891"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18891"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18891"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}