{"id":18654,"date":"2023-09-06T11:33:28","date_gmt":"2023-09-06T09:33:28","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-09-ne-zaboravite-i-ne-povredjujte-kako-se-turizam-u-ukrajini-menja-i-stvaraju-se-rute-ratnog-pamcenja\/"},"modified":"2023-09-06T11:33:28","modified_gmt":"2023-09-06T09:33:28","slug":"ne-zaboravite-i-ne-povredjujte-kako-se-turizam-u-ukrajini-menja-i-stvaraju-se-rute-ratnog-pamcenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-09-ne-zaboravite-i-ne-povredjujte-kako-se-turizam-u-ukrajini-menja-i-stvaraju-se-rute-ratnog-pamcenja\/","title":{"rendered":"Ne zaboravite i ne povre\u0111ujte. Kako se turizam u Ukrajini menja i stvaraju se rute ratnog pam\u0107enja"},"content":{"rendered":"

Tokom rata punih razmera, turizam u Ukrajini je stavljen na pauzu. Aerodromi su zatvoreni, mu\u0161karcima vojnog uzrasta zabranjeno je da putuju u inostranstvo, \u010dak se i doma\u0107i turizam suo\u010dio sa pitanjem bezbednosti putnika i suzio se na nekoliko zapadnih regiona. Re\u0107i \u0107emo vam kako se turisti\u010dka industrija promenila tokom rata, ko je aktuelni tipi\u010dni ukrajinski turista, i kako pravilno pamtiti se\u0107anje na vojne operacije.<\/p>\n

***<\/p>\n

Pre rata, Lviv se fokusirao na strane turiste. Posle po\u010detka potpune invazije, stranci koji su do\u0161li u Lviv uglavnom su bili novinari. Turisti\u010dka kancelarija pretvorila se u medija centar koji je pomogao stranim medijima da izve\u0161tavaju o ratu. Godinu i po dana, skoro 3000 novinara iz vi\u0161e od 50 zemalja sveta pomoglo je u Lvivu. Te veze, poznanstva, novi kontakti \u0161irom sveta pomo\u0107i \u0107e da se uspostavi saradnja u budu\u0107nosti, ka\u017ee Kristina Lebed, \u0161efica odeljenja za turizam Gradskog ve\u0107a Lviva. Me\u0111utim, sada se fokus zna\u010dajno promenio.<\/p>\n


\n

Doma\u0107i turista se promenio<\/strong><\/span><\/p>\n

U prole\u0107e 2023. stranci su \u010dinili samo 11,4 odsto svih turista koji dolaze u Lviv. Me\u0111u posetiocima TIC-a u drugoj polovini 2022. bilo je samo \u010detiri odsto stranaca. Zbog toga se pro\u0161ireno polje gostoprimstva u periodu 2022-2023: pored gostiju koji su do\u0161li u grad, fokusiralo se i na interno raseljene Ukrajince i vojsku tokom rehabilitacije.<\/p>\n

Turisti\u010dka industrija Lviv po\u010dela je da organizuje „Gradske \u0161etnje“ za ljude koji su se doselili u Lviv. Skoro 5.000 IDP-a u\u010destvovalo je u njima. Kristina Lebed nagla\u0161ava da takvi doga\u0111aji doprinose integraciji osobe na novo mesto.<\/p>\n

„Imaju mnogo briga i stigme, pla\u0161e se da napuste mesto gde \u017eive. Prou\u0438avali su svoju oblast i to je to, i ugovaraju svoje \u045bivote u njemu. A kada ih povedete na ekskurziju, to postaje infuzija u grad za njih. Mo\u017eete im mnogo toga re\u0107i na sastancima, dati im kartice, karte sa popustom, ali kada odu i vide sve za sebe, oni se prilagode. I ve\u0107 znaju \u0161ta treba da urade. To je primarni zadatak ekskurzija \u2013 da se ljudi izuzmu iz svojih malih komuna i integri\u0161u u grad“, ka\u017ee \u0161ef odeljenja za turizam.<\/p>\n


\n

Sa drugim projektom, IDP bi mogao da upozna stanovnike Lviva sa njihovom tradicijom, kulturom i regionima. Uz anga\u017eovanje IDP-a u Lvivu, organizovano je i upoznavanje sa kulturnim karakteristikama razli\u010ditih regiona – „Poseta na\u0161im“. Na Dan turizma, svaka zajednica se predstavljala.<\/p>\n

„Nismo ni\u0161ta uradili, samo smo dali teritoriju na kojoj su sve te zajednice koje su sada u Lvivu mogle da pri\u010daju o sebi. Pri\u0438ali su o Krimu, pokazivali fotografije. U blizini se pojavio le\u017ealjka, a u blizini je prikazan snimak Azovskog mora. Doneli smo Kersonove lubenice, koje su savladale 15 kontrolnih punktova, i odgajali smo ih na aukciji. Donosili smo hranu iz na\u0161ih krajeva i doru\u010dkovali zajedno. Ljudi su dolazili ceo dan, i stvarno smo mogli da putujemo svojom zemljom na taj na\u010din. To je odli\u010dno funkcionisalo, jer su po\u010deli da sara\u0111uju i me\u0111usobno komuniciraju“, ka\u017ee Kristina Lebed.<\/p>\n


\n

A povodom Dana grada organizovan je „Lviv je grad gradova“, gde su preduze\u0107a iz razli\u010ditih regiona predstavila svoje proizvode. Tako\u0111e je bio dobar format da se ljudi ujedine i daju im mogu\u0107nost da urade ne\u0161to.<\/p>\n

Khrystyna Lebed nagla\u0161ava da svaki projekat sada ima dobrotvornu komponentu. Na svakom skupuSvrha svakog organizovanog doga\u0111aja ne bi trebalo da bude zabava, ve\u0107 re\u0161avanje nekih pitanja. Na primer, festival vina pretvoren je u forum vinara za podr\u0161ku malim i srednjim preduze\u0107ima, gde su ukrajinski proizvo\u0111a\u010di podelili svoja iskustva, me\u0111usobno se upoznamo, stvorili grupu vinskih zajednica i promovisali ukrajinski proizvod me\u0111u gradskim establi\u0161mentima.<\/p>\n

Reintegracija vojske<\/strong><\/span><\/p>\n

Druga kategorija turista je vojska koja je na rehabilitaciji u Lvivu nakon \u0161to je ranjena u ratu. „City Heals“ je organizovana tura za veterane i povre\u0111ene vojnike.<\/p>\n

Za vodi\u010de koji su se dobrovoljno javili da sprovode ekskurzije, prethodno su sprovedeni treninzi psiholo\u0161ke podr\u0161ke o tome kako pravilno komunicirati sa osobama sa posttraumatskim stresnim poreme\u0107ajem. Za vojsku, takve mere su na\u010din da se prilagode civilnom \u017eivotu posle neprijateljstava. „Po\u010dinju da se sme\u0161e na kraju turneje“, ka\u017ee Kristina Lebed.<\/p>\n


\n

Obilasci grada za ljude u invalidskim kolicima i sa protezama tako\u0111e daju razumevanje gde postoje nedostaci u pitanjima pristupa\u010dnosti, \u0161ta treba ispraviti, dodati i promeniti.<\/p>\n

„Ono \u0161to deluje kao spu\u0161teni ivi\u010dnjak komunalnim radnicima zapravo nije prijatno za osobu u invalidskim kolicima. Tako\u0111e, vojnik sa protezom, posle \u0161etnje gradom, mo\u017ee da ka\u017ee lekaru gde da ga stegne, \u0161ta da zavr\u0161i. Praksa hodanja po protezi u gradu, u realnim uslovima, potpuno je druga\u010dija nego u teretani. To je korisno i za grad, jer vidimo gde smo nedovoljno informisani“, nagla\u0161ava \u0161ef odeljenja za turizam.<\/p>\n

Tema gostoprimstva bez barijera je va\u017ena komponenta programa razvoja turizma za naredne godine. Gradski zvani\u010dnici odr\u017eali sastanke sa hotelijerima, restauratorima, razgovarali o pitanjima pristupa\u010dnosti i bezbednosti u turisti\u010dkom sektoru.<\/p>\n

Druga inicijativa za veterane je planinarnje. Osobe sa invaliditetom mogu da se popnu na planine uz pomo\u0107 „\u017eilijet“ stolice koju nose volonteri.<\/p>\n

Memorijalna mesta kao<\/strong> Turisti\u010dki proizvod<\/strong><\/span><\/p>\n

Jedna od retkih u Ukrajini, spomenik Herojima nebeske stotke, istovremeno je mo\u017eda najpose\u0107enija turisti\u010dka destinacija u Lvivu nakon \u0161to je zatvoren toranj gradske skup\u0161tine. Postavljena je u znak se\u0107anja na prve \u017ertve Revolucije dostojanstva, koja je eskalirala u ATO, a potom i u rat punih razmera. Me\u0111utim, prostor nema samo memorijalnu funkciju. Ovde mo\u017eete sesti na klupu, pogledati panoramu grada, u blizini se nalazi informativni centar sa toaletom i sto za presvla\u010denje. Iza nje je biciklisti\u010dka staza koja se povezuje sa drugim okrugom.<\/p>\n

„Ideja o komemoraciji nije standardna, jer je to „presavijanje“ o kojem je filozof \u017dil Deleuze pisao. Ovde, zapravo, postoji preklop u predelu Lviva \u2013 kao o\u017eiljak od doga\u0111aja koji su se odigrali. Ovaj o\u017eiljak je napravljen od Kortenovog \u010delika, jednostavnih betonskih klupa, posa\u0111enih trava od \u017eitarica. Konzole sa pogledom na grad. Sa leve strane nalazi se ba\u0161ta u kojoj je zasa\u0111eno stablo vo\u0107a u znak se\u0107anja na svakog heroja. Oni unose plod i tako simbolizuju \u017eivot“, obja\u0161njava Anton Kolomejcev, glavni arhitekta Lviva.<\/p>\n


\n

Na rekonstruisanom Trgu Halytska, Anton Kolomeytsev pokazuje fontanu posve\u0107enu se\u0107anju na pale volontere. Rekonstrukcija trga po\u010dela je pre rata, na njemu je u\u0161ao temelj drevne crkve, opremljena su mesta za rekreaciju, a tu su i zeleni prostori. A zavr\u0161etak radova – postavljanje fontane – pao je na rat. Zato smo do\u0161li na ideju da je posvetimo volonterima, posebno heroju Ukrajine Ditrou Kociubailo (Da Vin\u010di).<\/p>\n

„Deca se ovde igraju, prolaznici se opu\u0161taju. \u017divot se nastavlja zahvaljuju\u0107i ovim volonterima: oni daju svoje \u017eivote da bi \u017eivoti drugih mogli da se nastavi. Veoma je simboli\u010dno da se ova memorijalizacija nije odigrala u tamnim bojama. Sve je u svetloj budu\u0107nosti Ukrajine“, obja\u0161njava glavni gradski arhitekta tu ideju.<\/p>\n


\n

Privremene izlo\u017ebe na Trgu Rajnok su portreti palih heroja, koji su izlo\u017eeni na dan njihove sahrane. Lviv tako\u0111e ima specijalnu gradsku ceremoniju opro\u0161taja od heroja.<\/p>\n

„Rajnok Skver je promenio svoj \u017eivot. Sada ne mo\u017eemo da \u017eivimo kao nekada. Ova ceremonija imala je sna\u017ean uticaj na \u017eivotnu sredinu, ne dozvoljava nam da apstrahmomo i zaboravimo na rat“, ka\u017ee arhitekta.<\/p>\n


\n

Takve prakse memorijalizacije postale su nastavak primera rekonstrukcije Trga Kolijiv\u0161\u010dina i prostora Sinagoga, gde javni prostor ima elemente memorijalizacije na mestu nekada\u0161nje Jevrejske \u010detvrti.<\/p>\n

„Putevi se\u0107anja“<\/strong><\/span><\/p>\n

Ihor \u010cava, \u0161ef Odeljenja za koordinaciju razvoja turisti\u010dke infrastrukture u regionima Dr\u017eavne agencije za razvoj turizma Ukrajine (DART), nagla\u0161ava da \u0107e posle pobede mnogi posetioci do\u0107i kod nas da pogledaju mesta pobede i tragedije Ukrajinaca koji su se borili za svoju nezavisnost od ruskih agresora.<\/p>\n

Trenutno ekspertska grupa, koju \u010dine predstavnici vladinih agencija i javnih organizacija, radi na memorijalizaciji rusko-ukrajinskog rata, posebno na stvaranju „puteva se\u0107anja“ na dezavuisanju teritorija Kijeva, \u010cernihiva, Karkiva i Kerson regiona. To je va\u017eno kako za savremenike, tako i za budu\u0107e generacije, koji moraju da se sete kroz \u0161ta su pro\u0161li njihovi preci i po kom cenama im je data sloboda. Ali istovremeno, neophodno je formirati jasna pravila za posete mestima se\u0107anja kako se ne bi traumatizovanja ljudi koji tamo \u017eive.<\/p>\n

Radna grupa radi na terenu, intervjui\u0161e stanovnike i odre\u0111uje mesta koja bi trebalo uklju\u010diti u trasu memorije. Prema re\u010dima stru\u010dnjaka, ne mora sve da se pamti. Na primer, most u Irpinu je samo po sebi spomen-obele\u017eje. Me\u0111utim, ulica Vokzalna u Bu\u010di, \u010diji su se fotografije pro\u0161irile po celom svetu, sada je potpuno obnovljena.<\/p>\n


\n

„Trenutno radimo sa zajednicama na dekupa\u045bkim teritorijama na formiranju ruta koje \u0436e u budu\u0436nosti formirati jedinstveni „put pam\u0436enja“ koji \u0436e pro\u0436i kroz sve regione pogo\u0440ene agresijom Ruske Federacije. U toku je temeljan rad sa svedocima zlo\u010dina koje su po\u010dinili ruski teroristi na na\u0161im prostorima. Va\u017eno nam je da shvatimo kako \u0107e ljudi do\u017eiveti da mesto tragedije, koje su mo\u017eda li\u010dno do\u017eiveli, mo\u017ee da postane \u0161iroko pose\u0107eno“, ka\u017ee Ihor \u010cava.<\/p>\n

Razgovori jo\u0161 uvek traju, ali se svi sla\u017eu da spomenici definitivno ne bi trebalo da budu isti kao u Uniji. Stare sovjetske spomenike ne treba modernizati, ne bi trebalo da bude vojnika i tenkova.<\/p>\n

Iskustvo Balkana<\/strong><\/span><\/p>\n

Rata na Balkanu odavno nema, ali ljudi i dalje moraju da budu uvereni da je tamo bezbedno. Turisti imaju negativna udru\u017eenja povezana sa pro\u0161lo\u0161\u0107u balkanskih zemalja, ali su se nakon posete predomislili, ka\u017ee Kirsi Hjuverin, suosniva\u010dica inicijative Balkan Grin, predstavnica Zelenih destinacija u Crnoj Gori.<\/p>\n

„Rat je takvo traumati\u010dno iskustvo da uni\u0161tava sistem vrednosti ljudi i percepciju nasle\u0111a. Ponekad posledica mo\u017ee biti slabo cenjenje sebe i nasle\u0111a. Tako\u0111e treba da razmislite o ovome i uzmete to u obzir u strategiji i komunikaciji. Turisti \u0107e \u017eeleti da sagledaju posledice rata, ali moramo da budemo veoma osetljivi“, obja\u0161njava Kirsi Hajverin.<\/p>\n


\n

Tjeri \u017duber, ekspert za odr\u017eivi razvoj turizma na zapadnom Balkanu, predstavnik Zelenih destinacija u Bosni i Hercegovini, uveren je da je jedan od glavnih posleratnih zadataka obnova veza i odnosa uni\u0161tenih u ratu uz pomo\u0107 turizma. Odr\u017eive turisti\u010dke prakse su jedini na\u010din da se ide. Moramo da razmislimo o dugoro\u010dnom, da razvijemo strategiju na 30 godina.<\/p>\n

Prema re\u010dima stru\u010dnjaka, va\u017eno je zameniti sliku koju sada vidimo i koja je povezana sa ratom. Turisti \u0107e \u017eeleti da saznaju ne\u0161to o zemlji, da se bezbedno opuste. Zato \u0107e biti neophodno raditi na novim informativnim proizvodima koji su privla\u010dni turistima, stvoriti brend zasnovan na snazi i neobi\u010dnosti Ukrajine, stvoriti turisti\u010dku marketin\u0161ku kampanju fokusiranu na socijalnu, ekonomsku i ekolo\u0161ku realnost posleratne Ukrajine. A programi bi trebalo da budu za razli\u010dite ukuse.<\/p>\n

„Do\u0107i \u0107e razli\u010dite kategorije turista. Prvo, oni koji su lako prilagodljivi. Oni koji su se dobrovoljno prijavili nosili su humanitarnu pomo\u0107 tokom rata. \u040bele da idu na mesta gde je bilo neprijateljstava, da pogledaju zemlju posle rata. Onda \u0107e postojati 3-4-5 kategorija ljudi koji imaju razli\u010dita interesovanja. Ljudi \u0107e po\u010deti da dolaze na nekoliko nedelja da putuju pe\u0161a\u010dkim, biciklisti\u010dkim stazama. Neko na nekoliko dana \u2013 da poseti grad ili prirodu. To jest, situacija \u0107e se promeniti“, ka\u017ee Tijeri \u017duber.<\/p>\n

Sne\u017eana Dervi\u0161kadi\u0107, ekspert za odr\u017eivi razvoj turizma, predstavnica Zelenih destinacija u Bosni i Hercegovini, daje primer posleratnog turisti\u010dkog razvoja malog grada Trebinja. To je prelep istorijski grad u Bosni i Hercegovini, skoro na granici sa Hrvatskom i Crnom Gorom. Nalazi se u blizini tri grada UNESKO-ovog nasle\u0111a \u2013 Dubrovnika, Mostara i Kotora.<\/p>\n

Ovde su vlasti stvorile Herceghaus<\/a> \u2013 butik u kome 120 malih preduze\u0107a prodaje svoje proizvode (hranu, kozmetiku). Po\u010deli su da rade i na razvoju prirodne lokacije \u2013 Parka prirode Orjen \u2013 pretvaraju\u0107i planinsku oblast u organizovanu turisti\u010dku oblast kako bi turisti tamo du\u017ee boravili. Obnovljena je trasa stare uske pruge, koja nije kori\u0161\u0107ena 60 godina: pretvorena je u novu biciklisti\u010dku i pe\u0161a\u010dku stazu (15 km) za povezivanje ovog grada sa Dubrovnikom.<\/p>\n


\n

„Op\u0161tina je odlu\u010dila da se potrudi da razvije Trebinje. Bilo je dobre hrane, vina, istorijskih spomenika. Po\u010deli su sa konceptom pridru\u017eivanja programu Zelene destinacije i, pored unapre\u0111enja infrastrukture, radili su na razvoju svojih pri\u010da. Vlasti su priznale da lokalni proizvodi nisu dostupni turistima zato \u0161to ne postoji veza izme\u0111u proizvo\u0111a\u010da i turisti\u010dke industrije. Svi ti napori i informativna kampanja pobolj\u0161ali su u\u010dinak za 80 odsto“, ka\u017ee Snaj\u017eana.<\/p>\n

Ovo je primer kako strukturirani, dobro promi\u0161ljen proces mo\u017ee dovesti do dobrih ishoda. Me\u0111utim, prema re\u010dima balkanskih eksperata, ne postoji nijedan pravi na\u010din, ovaj pristup vam omogu\u0107ava da posle rata prona\u0111ete svoj na\u010din za razvoj turizma. Neophodno je imati strategiju, uklju\u010diti vlasti, lokalno stanovni\u0161tvo, zajednice, preduze\u0107a moraju stalno da procenjuju \u0161ta se de\u0161ava, prilagode planove i urade to tehni\u010dki. Sistem nadzora mora stalno da radi, jer je turizam veoma dinami\u010dan i stalno se menja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom rata punih razmera, turizam u Ukrajini je stavljen na pauzu. Aerodromi su zatvoreni, mu\u0161karcima vojnog uzrasta zabranjeno je da putuju u inostranstvo, \u010dak se i doma\u0107i turizam suo\u010dio sa pitanjem bezbednosti putnika i suzio se na nekoliko zapadnih regiona. Re\u0107i \u0107emo vam kako se turisti\u010dka industrija promenila tokom rata, ko je aktuelni tipi\u010dni ukrajinski […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":18655,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2409,1807,1504,1608,2410,97,1711,2411,1954,688,240,903],"class_list":["post-18654","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-anton-kolomeytsev","tag-bosna-i-hercegovina","tag-crna-gora","tag-glavne-vesti","tag-igor-cava","tag-izbeglice","tag-khrystyna-lebed","tag-putovati","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-spomen-znaci","tag-turizam","tag-veterani"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18654","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18654"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18654\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18655"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18654"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18654"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18654"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}