{"id":186,"date":"2022-08-01T19:01:02","date_gmt":"2022-08-01T17:01:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-08-zasto-nam-treba-dogovor-o-zitu\/"},"modified":"2022-08-01T19:01:02","modified_gmt":"2022-08-01T17:01:02","slug":"zasto-nam-treba-dogovor-o-zitu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-08-zasto-nam-treba-dogovor-o-zitu\/","title":{"rendered":"Za\u0161to nam treba dogovor o \u017eitu"},"content":{"rendered":"

U ponedeljak, 1. avgusta, cisterna sa suvim teretom Razoni<\/em> pod zastavom Sijera Leonea sa 26 hiljada. Tone ukrajinskog kukuruza napustile su luku Odesa i uputile se ka libanskom Tripoliju. Ovo je prvi brod sa ukrajinskim \u017eitom koji je napustio ukrajinsku crnomoru od po\u010detka velike ruske invazije.<\/p>\n

Doga\u0111aj je definitivno epohalan, postao je implementacija dugo napa\u0107enog ugovora o \u017eitaricama, koji je izuzetno koristan za Ukrajinu i Kremlju se ba\u0161 i ne dopada. Od potpisivanja takozvanog sporazuma o \u017eitu, Rusija je ve\u0107 nekoliko puta granatirala region Odese, poku\u0161avaju\u0107i da poremeti sporazum. \u0160tavi\u0161e, prvi put su ruski okupatori, uz pomo\u0107 \u010duvenih krstare\u0107ih raketa Kalibr, napali Komercijalnu luku Odesa more \u2013 upravo infrastrukturu koja je uklju\u010dena u implementaciju sporazuma \u2013 kada nije pro\u0161ao dan od njegovog potpisivanja.<\/p>\n

Istovremeno, i sama Ukrajina je imala dovoljno kriti\u010dara dogovora o \u017eitu. \u010cak i pre nego \u0161to je potpisan, talas masovnog ogor\u010denja odnele su dru\u0161tvene mre\u017ee. Izdaja je ve\u0107 vi\u0111ena u pregovara\u010dkom procesu sa samom Rusijom, a jo\u0161 vi\u0161e potpisivanje nekakvog sporazuma sa njom, koji, kako je svojevremeno istakao Oto fon Bizmark, nije vredelo papira koji je kori\u0161\u0107en za to. Vojni pseudo-eksperti su rekli da \u0107e primirje biti progla\u0161eno kao deo ovog sporazuma, kojim bi se blokirala na\u0161a kontraofanziva na jugu. Da \u0107e ukrajinske luke biti o\u010di\u0161\u0107ene, \u0161to \u0107e olak\u0161ati iskcanje ruskih trupa u regionu Odese. Da \u0107e ruski vojnici imati pristup luci Odesa da provere brodove sa \u017eitom. Ekonomski pseudo-eksperti bili su ogor\u010deni \u0161to \u0107e, reaguju\u0107i na deblokiranje ukrajinskih luka iz Rusije, biti ukinute sankcije za izvoz prehrambenih proizvoda i poljoprivrednih hemikalija, kao i na uvoz vazduhoplovne robe.<\/p>\n

Na \u0161ta se mo\u017ee odgovoriti na ovu kritiku? Pre svega, \u010dinjenica da nije planiran ni zaklju\u010den nikakav sporazum izme\u0111u Ukrajine i Rusije. Kao savetnik \u0161efa kabineta predsednika Mihaila Podoljaka objasnio je u svom Tvit<\/a>„Ukrajina ne potpisuje nikakva dokumenta sa Rusijom. Potpisujemo sporazum sa Turskom i UN i predajemo im se. Rusija potpisuje sporazum sa Turskom i Ujedinjenim nacijama u ogledalu.“ Pored toga, on je pru\u017eio uveravanja da sporazum o \u017eitaricama ne obezbe\u0111uje „bilo kakvu pratnju transporta ruskim brodovima i prisustvo ruskih predstavnika u na\u0161im lukama“. A u slu\u010daju provokacija, Oru\u017eane snage Ukrajine bi\u0107e spremne za momentalnu reakciju. Brodske inspekcije su jo\u0161 uvek mogu\u0107e, ali samo u turskim vodama i, shodno tome, od strane turskog vojnog osoblja.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de primirja. Ni\u0161ta takav „sporazum o \u017eitu“ ne obezbe\u0111uje ni blizu. Mada, me\u0111utim, Rusi su to tra\u017eili. Dokaz o odsustvu bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre dokaz je aktivnih ofanzivnih akcija ukrajinskih vojnika na jugu, granatiranja vojnih objekata i infrastrukture okupatora u regionu Kerson, barem istog dugotrajnog Antonovskog mosta.<\/p>\n

Slede\u0436i. Sporazumima nije predvi\u0111eno deminiranje ukrajinskih luka. Govorimo samo o delimi\u010dnom deminanju mora. Bezbedni putevi \u0107e biti kori\u0161\u0107eni za prolaz brodova.<\/p>\n

Sada o antiruskim sankcijama, to je tako, njihovom ubla\u017eavanju. Pre svega, treba navesti da sam tekst dokumenta ne obezbe\u0111uje bilo kakvo ubla\u017eavanje sankcija Rusiji. Na primer, pro\u0161le nedelje su objavljene izjave Saveta Evrounije i ameri\u010dkog Ministarstva finansija u vezi sa dozvolom Rusije za izvoz njenih poljoprivrednih proizvoda i \u0111ubriva. Me\u0111utim, to nije bilo nijedno „ubla\u017eavanje“ ili jo\u0161 vi\u0161e „ukidanje“ ranije uvedenih sankcija. Ove izjave treba tuma\u010diti samo kao poja\u0161njenje. Jer nijedan od paketa sankcija uvedenih Rusiji nije imao zabranu izvoza poljoprivrednih proizvoda ili \u0111ubriva. Zapad je bio vrlo svestan da takva ograni\u010denja mogu samo da doprinesu krizi hrane u svetu.<\/p>\n

Situacija sa vazduhoplovnom industrijom je ve\u0107 komplikovanija. Sankcije ruskom sektoru vazdu\u0161nog transporta bile su veoma hladne i pretile su potpunim padom industrije. Evropska unija, Sjedinjene Dr\u017eave, Velika Britanija i niz drugih zemalja zatvorili su nebo za ruske avione, zabranili snabdevanje rezervnih delova za njih, odr\u017eavanje, podr\u0161ku i osiguranje, a tako\u0111e su obavezali lizing firme da vrate avione iznajmljene ruskim prevoznicima.<\/p>\n

I dve tre\u0107ine aviona ruskih avioprevoznika su moderni zapadni Boing<\/em> I Airbus<\/em>. Zbog toga ovi avio-avioni sada lete po iskrenoj re\u010di \u2013 bez dozvola, bez osiguranja, bez redovnih inspekcija i popravki. Sada, da bi popravili jedan avion, Rusi moraju da rastavuju drugi avion za rezervne delove. Za \u0161est meseci ili godinu dana ni\u0161ta ne\u0107e ostati od ruske flote.<\/p>\n

Me\u0111utim, nedavno je Zapad po\u010deo da daje zadnje sedi\u0161te. Da li je to bilo povezano sa pripremom ugovora o \u017eitu? Mo\u045bda, mada ne \u0438injenica. \u010cinjenica je da Rusija kao odgovor na zabraneu lizingu je zapravo ukrala nekoliko stotina aviona stranih vlasnika i dozvolila da se koriste unutar zemlje.<\/p>\n

Neza\u010dinjena sudbina \u010dekala je ove letelice \u2013 postepeno uni\u0161tenje ili rastavljenje rezervnih delova. Tako je po\u010detkom leta direktor Agencije EU za bezbednost vazduhoplovstva Patrik Kaj izdao saop\u0161tenje da je zabrinut zbog stanja zapadnih aviona u Rusiji, koji rade bez brige i popravke. On je pozvao na odre\u0111ene izuzetke od sankcija. Ovim pozivima pridru\u017eili su se i zapadni slabiji, koji jo\u0161 uvek nisu potpuno izgubili nadu da \u0107e vratiti svoje avione drsko zahtevne od Strane Rusa. Tako da nikako nisu zainteresovani da puste svoju imovinu u delove.<\/p>\n

Sedmi paket sankcija odnosi se na dozvolu za tehni\u010dku pomo\u0107 Rusije u oblasti vazduhoplovne robe i tehnologija, ali samo „u meri u kojoj je to neophodno da bi se osigurali tehni\u010dki industrijski standardi koji odre\u0111uju rad Me\u0111unarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva“. \u0160ta to stvarno zna\u010di? Da li \u0107e Rusija sada uspeti da spase svoju civilnu flotu, uklju\u010duju\u0107i ukradene avione? Kona\u010dne posledice ubla\u017eavanja sankcija posta\u0107e jasnije posle poja\u0161njenja Boing<\/em>, Airbus<\/em> i evropska regulatorna tela. Ali da li je vredno povezati ovu olak\u0161icu sa ugovorom o \u017eitu? Radije ne nego da.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan talas napada na sporazum o \u017eitu odvijao se posle tragi\u010dnih doga\u0111aja u Olenivki. Kada su ruski d\u017eelati brutalno pogubili vi\u0161e od 50 branilaca Marijupolja i \u010dak poku\u0161ali da okrive Oru\u017eane snage Ukrajine. I opet, kriti\u010dari sporazuma nisu uzimali u obzir faktor da je Ukrajini pre svega potreban sporazum, a za Rusiju je, naprotiv, to kao iver u oku. Glasovi su odjeknuli: ka\u017eu, za\u0161to bismo hranili razli\u010dite Afrike, rizikuju\u0107i sopstvenu bezbednost? Argument je, naravno, besmislen, sa istim uspehom bi se moglo postaviti pitanje: za\u0161to bi ceo civilizovani svet pomogao Ukrajini? Dozvoli sebi da se izbori sa ruskim osvaja\u0438ima.<\/p>\n

Zanimljivo je da je u refrenu glasova napada\u010da na dogovor zazvonio glas ve\u0107 poznate kongresmenke ukrajinskog porekla Viktorije Spartz. U skorije vreme, svojim izjavama, umalo nije ugrozila snabdevanje Ukrajine zapadnim oru\u017ejem, a sada poku\u0161ava i da raskine dogovor o \u017eitu, koji ga u potpunosti diskredituje.<\/p>\n

Za\u0161to je onda dogovor o \u017eitu tako koristan za Ukrajinu? Pre svega, vredi setiti se da je pre potpune invazije na\u0161a dr\u017eava izvezla vi\u0161e od 50 miliona tona poljoprivrednih proizvoda. To je oko 45 odsto ukrajinskog izvoza uop\u0161te. Ako uzmemo apsolutne cifre, onda su, na primer, 2020. godine, ukrajinski poljoprivredni izvoznici zaradili 22,2 milijarde dolara za dr\u017eavno ministarstvo finansija.<\/p>\n

Kada su luke Azov i Crno more bile blokirane zbog ruske agresije, izvoz hrane pao je \u010dak petostruko. I to je pad deviznih zarada, pad kursa Hryvnia, inflacija, rast cena itd.<\/p>\n

I ne smemo zaboraviti da su ukrajinski liftovi i skladi\u0161ta za poljoprivredne proizvode popunjeni. Ukrajinski farmeri obu\u010deni u neprobojne kamizele i \u0161lemove, rizikuju\u0107i svoje \u017eivote i zdravlje, \u017eanje novi usev u vojnim uslovima, ali nema gde da se stavi.<\/p>\n

Potpredsednik Ekonomske \u0161kole u Kijevu Oleg Nivievskyi objasnio je u komentaru za Kanal 24: „Pre svega, to je sudbina ukrajinskog poljoprivrednog sektora. Na kraju svega, opstanak poljoprivrednika zavisi od izvoza \u017eitarica. Ako su morske luke blokirane, ukrajinski proizvo\u0111a\u010di nisu dobili zaradu. Na kraju svega, deblokiranje luka zna\u010di da ukrajinski proizvo\u0111a\u010di dobijaju ve\u0107e prihode, ekonomija \u0107e biti ja\u010da, tako da to nije profitabilno za Rusiju.“<\/p>\n

Dakle, jedina stranka koja nema koristi od dogovora o \u017eitu je Rusija. Za\u0161to se dogovorila? Pre svega, Kina i Turska su izvr\u0161ile sna\u017ean pritisak na to. Obe zemlje imaju sopstvene geopoliti\u010dke interese, posebno u regionima koji umiru od gladi zbog blokade \u017eita.<\/p>\n

Pored toga, sam Kremlj poku\u0161ava da prona\u0111e saveznike na Bliskom istoku, u Aziji, Africi, to jest u onim regionima koji su veoma osetljivi na nedostatak ukrajinskog \u017eita. Zato, silom, Rusija mora da se pretvara da je „dobrotvor“. Jasno je da \u0107e prvom prilikom Moskva poku\u0161ati da poremeti sporazum, \u010diji je nepotreban dokaz bilo granatiranje luke Odesa. Ali za\u0161to bismo mi, Ukrajinci, igrali u ovom Kremlju?<\/p>\n