Nedavno su nas dva doga\u0111aja naterala da se vratimo na temu potrage za „dobrim Rusima“ i jo\u0161 jednom sebi postavimo pitanje: da li takvi ljudi uop\u0161te postoje?<\/p>\n
Prvi od njih je javni, a istovremeno ni\u0161ta manje tajanstven, smrt Jevgenija Prigo\u017eina u avionskoj nesre\u0107i ta\u010dno dva meseca nakon \u0161to je organizovao nerede protiv Kremlja (jo\u0161 jedan jo\u0161 jedan misteriozni doga\u0111aj). Na dru\u0161tvenim mre\u017eama (barem u informacijama „mehur od sapunice“ autora ovih redova), bilo je \u010dak i onih koji su oplakivali preminulog \u0161efa Vagner PMC-a, rekav\u0161i da postoji nada da \u0107e i dalje mo\u0107i da vodi opoziciju protiv Putina. A on bi antivladine proteste mogao da u\u010dini efikasnim zahvaljuju\u0107i postoje\u0107oj vojnoj formaciji koja mu je podre\u0111ena, pa \u010dak i uz raspolo\u017eivo borbeno iskustvo.<\/p>\n
Istovremeno, sakralisti Vagnerata zaboravljaju da su oni, zajedno sa regularnim ruskim oru\u017eanim snagama, tako\u0111e do\u0161li na ukrajinske teritorije u statusu okupatora, na isti na\u010din ubili ukrajinske vojnike i civile, i na isti na\u010din zlostavljali na\u0161e ratne zarobljenike.<\/p>\n
A \u0459ta je sa \u0438injenicom da oni, kao i mi, zovu Bakhmut Bakhmut, a ne Artyomovsk? Dekomunizova\u0107emo ga u uslovima ukrajinske nezavisnosti. A oni (Prigo\u017einine pristalice), veruju\u0107i da je bolj\u0161evizam naneo \u0161tetu ruskoj dr\u017eavnosti, poku\u0161avaju da se vrate u „predrevolucionarno“ vreme (pre 1917), u kojem tako\u0111e nije predvi\u0111ena ukrajinska dr\u017eavnost (osim, u najboljem slu\u010daju, neke vrste „Male Rusije“).<\/p>\n
Drugi doga\u0111aj je ve\u0107 senzacionalan poziv pape Franje tokom telekonferencije sa ruskom omladinom 25. avgusta da se „nikada ne odrekne nasle\u0111a velike Rusije“ i da se ugleda na „velike“ li\u010dnosti iz ruske istorije \u2013 Pitera I i Ketrin II. Posle protesta ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova, Vatikan je ve\u0107 po\u010deo da tra\u017ei izgovore da je poruka pogre\u0161no shva\u0107ena, da je predstavljena u pogre\u0161nom kontekstu, da je prevedena na pogre\u0161an na\u010din i tako dalje.<\/p>\n
Me\u0111utim, fascinacija poglasnika Katoli\u010dke crkve „velikom ruskom kulturom“ nije nova. Nije pro\u0161lo ni godinu dana otkako se \u0161ef Vatikana javno osvrnuo na „ruski humanizam“ i Dostojevskog (da ne pominjem sada zloglasne vatikanske „rusko-ukrajinske“ stanice krsta). I te\u0161ko da je ovde sve mogu\u0107e objasniti samo hri\u0161\u0107anskim dobrim te\u017enjama za univerzalnim mirom i milo\u0161\u0107u. O\u010digledno je njegovo poreklo iz latinoameri\u010dke Argentine, koja je jednostavno bila puna levi\u010darskih (\u010desto otvoreno populisti\u010dkih) ideja, direktno uticalo na pogled na svet budu\u0107eg pape Franje (tada Horhea Marija Bergoglija). Otuda i njegova dalja posve\u0107enost, ve\u0107 u nedrima Crkve, pre svega hri\u0161\u0107anskom socijalizmu.<\/p>\n
A ko, ako ne mi, predstavnici postsovjetskog dru\u0161tva, ne treba da znaju da je tokom postojanja SSSR-a, zajedno sa \u0161irenjem ideja „internacionalizma“ i „prijateljstva naroda“, nametnuta ideja da je ruski (u kinematografiji, u knji\u017eevnosti, i u kulturi uop\u0161te) najbolji, najplemenitiji i, naravno, najmnogodniji. \u010cak ni „pred-revolucionarni“ Dostojevski, Tolstoj ili Lermontov (posle Drugog svetskog rata, a naro\u010dito posle \u0161ezdesetih, niko nije obra\u0107ao pa\u017enju na njihovu „pobunu“, koju su i dalje poku\u0161avali da tra\u017ee u me\u0111uratnoj ta\u010dki).<\/p>\n
U Argentini, daleko od Evrope, \u010dini se, ceo SSSR je gotovo vi\u0111en kao jednostavna identifikacija sa Rusijom. I ube\u0111enje da su, mo\u017eda, lokalne vlasti \u010desto „oti\u0161le predaleko“, naro\u010dito u Staljinovo vreme, ali kakav divan narod. Humano. I nisu svi bili za bolj\u0161evizam! Shodno tome, uvek je postojala nada da \u0107e u dubini te „misteriozne ruske du\u0161e“ biti ne\u0161to (ili neko) dobro i voditi Rusiju „prirodnim“ „humanim“ putem za to.<\/p>\n
O\u010digledno se sada\u0161nji poglast Katoli\u010dke crkve na\u0161ao u takvom klubu „idealista“, i bio je daleko od toga da je sam u svojim ube\u0111enjima.<\/p>\n
U zapadnom javnom diskursu, verovanje u „dobre Ruse“ dogodilo se \u010dak i kada je zvani\u010dna Moskva tamo do\u017eivljavana kao „neprijatelj br. 1“ \u2013 tokom postojanja SSSR-a.<\/p>\n
Muzi\u010dki svet je 1985 dopunjen njegovim debi albumom San plavih kornja\u010da<\/em> („San plavih kornja\u010da“) \u010duvenog budu\u0107eg britanskog izvo\u0111a\u010da Stinga. Me\u0111u uglavnom lirskim pesmama (zahvaljuju\u0107i kojima je, na kraju, peva\u010dica stekla slavu), postojala je jedna objavljena ranije te godine u formatu singla „Rusi“. Pesma je, kao \u0161to se ve\u0107 vidi iz naslova kompozicije, politi\u010dka. Peva\u010d je u njemu izrazio upozorenja o mogu\u0107em nuklearnom ratu, negirao tezu o „pobedni\u010dkom ratu“, u tekstu je Regan predstavljen kao ista pretnja \u010dove\u010danstvu kao Hru\u0161\u010dov u svoje vreme, a sam izvo\u0111a\u010d se nadao da \u0107e i Rusi vole svoju decu<\/em> („Rusi tako\u0111e vole svoju decu“) da bismo svi zajedno mogli da spre\u010dimo me\u0111usobno istrebljenje \u010dove\u010danstva, jer delimo istu biologiju, bez obzira na ideologiju<\/em> („Imamo istu prirodu, bez obzira na ideologiju.“) I, na kraju,Da bi pokazao da koncept ruske kulture nije prazna fraza, Sting je koristio melodiju „Romanse“ iz apartmana „Poru\u010dnik Ki\u017e“ ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva u tranziciji izme\u0111u stihova.<\/p>\n Izgleda da je pesma postala neka vrsta apoteoze tada\u0161njih misli obi\u010dnih stanovnika Evrope (zapravo Evrope, a ne SJEDINJENIH DR\u017dAVA). Zatim, u pozadini po\u010detka Perestrojke, Evropljani u SSSR-u su zaplenjeni sa nadom da \u0107e „ruski medved“ i dalje biti umirin. Istovremeno, sa evropske ta\u010dke gledi\u0161ta, \u010dinilo se kao dobra \u0161ansa da se utoli apetit ne samo sovjetske imperije, ve\u0107 i Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n I, kao \u0161to su doga\u0111aji u naredne vi\u0161e od tri decenije pokazali, pokazalo se da iluzije traju. Devedesetih godina, Zapad je, \u010dak i u Sjedinjenim Dr\u017eavama, potekao u poimanje da je Rusija naslednica Sovjetskog Saveza, ispunjena Snickersom, McDonald’s-om, ameri\u010dkim akcionim filmovima u video salonima i na televiziji, i na kraju, uz pomo\u0107 privatnog (dodu\u0161e \u010desto „divljeg“) kapitala, na kraju bi postala demokratska. I bi\u0107e mogu\u0107e komunicirati sa njom na pozicijama vladavine prava, a ne vladavine sile, kao \u0161to je to bio slu\u010daj tokom celog Hladnog rata (zdravo Fukujami sa njegovim „Krajem istorije!“).<\/p>\n Zapravo, ispostavilo se da Rusija samo \u010deka poja\u010danje. Pre svega, ekonomija. I „jaka ruka“ na \u0438eku dr\u045bavu. Dva faktora su se „konvergirala“ na po\u010detku dvadesetog i dvadeset prvog veka. Tada su cene energenata porasle, a snage bezbednosti iz FSB, predvo\u0111ene Putinom, do\u0161le su na vlast u Ruskoj Federaciji. Kao rezultat toga, do sredine 2000-ih izgra\u0111en je centralizovani aparat za napajanje na \u010delu sa predsednikom, suverenitet republika unutar Rusije, koji se Jeljcin pro\u0161irio na maksimum devedesetih godina, bio je ograni\u010den, gasni i naftni resursi bili su koncentrisani u rukama dr\u017eave, ruski oligarsi „ekvidistantni“ od uticaja na Kremlj, kao i velika ve\u0107ina medija. Mo\u017eda najpou\u010dnija situacija za formiranje diktature.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, na Zapadu su i dalje verovali u civilizovanu Rusiju. I normalni Rusi. \u010cak i posle ruske invazije na Gruziju 2008. \u010cak i posle aneksije Krima i okupacije dela Donbasa u prole\u0107e 2014. \u010cak i posle dece ubijene hemijskim oru\u017ejem u Siriji. A \u010dak i posle ruske potpune invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nema\u010dki kancelar Olaf \u0160olc je prvobitno izjavio da je sam Putin pre svega kriv za rat, a ne Rusi.<\/p>\n Zar nije bilo takvih iluzija u Ukrajini? Devedesetih i dvelouma su i Rusija i Ukrajina volele da gledaju iste (a ne govorimo o zapadnja\u010dka) filmovima, TV serijama i slu\u0161aju istu muziku. Znamo vi\u0161e o ruskim pop zvezdama, glumcima i politi\u010darima nego o bilo kojoj drugoj susednoj zemlji.<\/p>\n „Ima i normalnih Rusa, za\u0161to sva\u0111e oko politi\u010dkih aspekata“… Priznajte, da li ste ikada \u010duli takve re\u010di od poznanika?<\/p>\n A kada je Ruska Federacija napala Ukrajinu 2014. godine, mnogi su i dalje bili uvereni da je sve to „poja\u0161njenje politi\u010dara“ i „zara\u0111ivanje novca na krvi“, kao i sa ukrajinske strane. Na kraju, \u010dak i dok je priznavao odgovornost ruske strane, postojala je iluzija da je za to prvenstveno kriv aktuelni \u0161ef Kremlja. A situacija u rusko-ukrajinskim odnosima pobolj\u0161a\u0107e se odmah slede\u0107eg dana posle promene vlasti u Ruskoj Federaciji. I po mogu\u0107stvu, nakon \u0161to ruski liberali do\u0111u na vlast. Jer su dobri.<\/p>\n Na\u017ealost, ova iluzija delimi\u010dno traje i danas. \u0160tavi\u0161e, u uslovima kada je ruski liberalizam (da li uop\u0161te postoji?) pokazao svoju amorfnost \u010dak i tokom poslednjih godinu i po dana potpunog rusko-ukrajinskog rata. Da ne spominjem Prigo\u017ein revolt, kada su predstavnici uslovnog demokratskog tabora u Rusiji generalno bili zbunjeni i jednostavno se krili, ne znaju\u0107i \u0161ta dalje. A u Ukrajini je \u010dak bilo Prigo\u017einih „navija\u010da“ koji su ve\u0107 \u010dekali da se ceo front na ukrajinskoj teritoriji sru\u0161i paralelno sa de\u0161avanjima u Rusiji, ruska vojska bi napustila Ukrajinu i rat se samo \u0161to nije zavr\u0161io ukrajinskom pobedom.<\/p>\n Dok dru\u0161tvene mre\u017ee nastavljaju da kritikuju Fransisa (\u0161to je delimi\u010dno sasvim opravdano) i \u0161ale se da je Prigo\u017ein reinkarniran kao \u0161ef Svete Stolice posle njegove smrti, vredi se setiti koliko Ukrajinaca i dalje gleda na redovnu analitiku ruskih opozicionih (ili opozicionih?) analiti\u010dara, stru\u010dnjaka, novinara, pa \u010dak i pisaca na dnevnoj bazi (a ako su to uradili kriti\u010dki, onda to ne bi bio takav problem). A koliko je pro\u0161lo od kada se retorika o po\u010detku o\u017eivljavanja „demokratskog, tr\u017ei\u0161nog i zapadnog sveta koji govori ruski“ u Kijevu \u010duje i vidi sa ukrajinskih ekrana?<\/p>\n Da li se jo\u0161 neko se\u0107a „liberalne imperije“ Anatolija \u010cabaisa? Ni danas nije stran deo ruske dru\u0161tveno-politi\u010dke misli (i da li je to samo njemu?).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nedavno su nas dva doga\u0111aja naterala da se vratimo na temu potrage za „dobrim Rusima“ i jo\u0161 jednom sebi postavimo pitanje: da li takvi ljudi uop\u0161te postoje? Prvi od njih je javni, a istovremeno ni\u0161ta manje tajanstven, smrt Jevgenija Prigo\u017eina u avionskoj nesre\u0107i ta\u010dno dva meseca nakon \u0161to je organizovao nerede protiv Kremlja (jo\u0161 jedan […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":18503,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1608,111,2383,1006,2346,20,8,1954,1004],"class_list":["post-18502","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-glavne-vesti","tag-istorija-ukrajine","tag-jevgenij-prigozin","tag-papa-franja","tag-pavlo-artymyshyn","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vatikan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18502","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18502"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18502\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18503"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18502"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18502"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18502"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}