U poslednja tri dana ukrajinske oru\u017eane snage stigle su do centra sela Robotine. Ofanzivne operacije u pravcu Zaporizhia se nastavljaju, stvaraju\u0107i prilike za probijanje prve linije odbrane Rusa i dostizanje povoljnih pozicija da oru\u017eane snage Ukrajine probiju naredne linije i nastave ofanzivu u pravcu Tokmaka. Tokmak je klju\u010dni grad koji otvara put ka Melitopolju i Azovskom moru. Ukrajinci tako\u0111e zauzmu pozicije koje otvaraju mogu\u0107nost opkoljivanja Rusa u blizini Bakhmuta.<\/p>\n
U oblasti izme\u0111u granice i reke Donets, u pravcu Kupianska, Ukrajinci se umesto toga brane od ruskih ofanzivnih operacija. Nastavljaju se ograni\u010dene borbe na mostu na levoj obali Dnjepera u regionu Kerson. U ovom veoma kratkom prokletom opisu trenutnih borbi, upe\u010datljivo je da u pravcu Robotinskog, ili u oblasti Bakhmut, borbe u sklopu takozvane kontraofanzivije tokom koje se uvek uvek boriti ve\u0107 dugi niz nedelja. Malo ljudi (uklju\u010duju\u0107i Ukrajinu) ka\u017ee bilo \u0161ta o imenu sela Robotine, iako je to va\u017eno za operativne vojne planove.<\/p>\n
Takve vesti nisu o\u010dekivale Ukrajince posle dva meseca najavljenih ofanzivnih operacija koje su donosile veliki napredak. Ako u Ukrajini postoji svest o tome koliko su krvni vojnici prolili u borbi za svaki kilometar stepe prese\u010dene mecima i koliko je te\u017eak zadatak da se probiju stra\u0161ne odbrambene linije agresora, onda u Evropi ili Americi, kad smo ve\u0107 kod toga, jo\u0161 jedan dan izve\u0161taja o napretku u okolini sela sa \u010dudnim imenima izaziva druga ose\u0107anja. Pa \u010dak i sumnje: da li se ukrajinska ofanziva uop\u0161te sprovodi? A kakve su \u0161anse da \u0107e se rat zavr\u0161iti na predvi\u0111enom vremenskom horizontu ako obe strane ne mogu da iza\u0111u iz stepa Donetsk-Mariupol?<\/p>\n
Takva pitanja i mi\u0161ljenja posebno nerviraju Ukrajince. Naro\u010dito sada, kada, slave\u0107i Dan nezavisnosti, uvereni su da se Rusi ne\u0107e smiriti i da \u0107e ponovo po\u010deti masovne vazdu\u0161ne napade.<\/p>\n
Sirene za vazdu\u0161ni napad ponovo zavijaju nad zemljom \u2013 MiG-31 naoru\u017eani hipersoni\u010dnim raketama Corsair poleteli su u vazduh. No\u0107u su bespilotne letelice napale region Odese. Ovo su ukrajinske svakodnevice. I Ukrajinci su umorni, ali za razliku od onih koji su umorni od rata na Zapadu, ne mogu da isklju\u010de svoju tv sa ratnim vestima ili Tviter za manje stresne informacije.<\/p>\n
Daj nam jo\u0161 oru\u017eja!<\/strong><\/p>\n Napori Ukrajine da nabavi jo\u0161 novog oru\u017eja dobili su impresivan zamah. Po\u010delo je snabdevanjem ru\u010dnih protivtenkovskih sistema Koplje<\/em> I NLAW<\/em>. One su bile od vitalnog zna\u010daja u prvoj, manevarljivoj fazi ruske agresije, omogu\u0107avaju\u0107i lakim ukrajinskim formacijama da te\u017ee napredovanju ruskih oklopnih kolona. Zatim, posle sastanka grupe zemalja podr\u0161ke Ukrajini u Ram\u0161tajnu pro\u0161le godine, pomo\u0107 je postala strukturisanija. U maju ove godine, Lojd Ostin, \u0161ef Pentagona, priznao je da su mu ukupno dr\u017eave koje podr\u017eavaju Ukrajinu obezbedile oru\u017eje u vrednosti od 65 milijardi dolara. Sjedinjenim Dr\u017eavama (vi\u0161e od nema\u010dkog bud\u017eeta za odbranu, koji, na kraju svemu, nije u potpunosti posve\u0107en oru\u017eju).<\/p>\n Artiljerija je stigla na stabilizuju\u0436u liniju fronta, zatim malo oru\u045bje, municiju, prva borbena vozila i, na kraju, tenkove. Poljska i druge zemlje u regionu me\u0111u prvima su pru\u017eile zna\u010dajnu pomo\u0107, prenose\u0107i oru\u017eje postsovjetskih modela (posebno tenkova T-72, pe\u0161adijskih borbenih vozila, 2S1 haubica itd.). Poljska je tako\u0111e poklonila moderne haubice Krab<\/em>. Protivavioni sistemi oti\u0161li u Ukrajinu Patriota<\/em>, Iris-T<\/em> i druge. Kona\u010dno, udarni raketni sistemi Himars<\/em> i rakete Olujna senka<\/em>.<\/p>\n Put nije bio bez razmirica i la\u017enih po\u010detaka. Kao, na primer, pro\u0161logodi\u0161nja konfuzija sa navodno ve\u0107 isporu\u010denim MiG-29, koji su, na kraju, stigli kasnije. Ili sva\u0111a oko otpora Nema\u010dke snabdevanju tenkovima. Generalno gledano, zapadna koalicija je delovala u ritmu svog kalendara, koji je bio odre\u0111en sposobno\u0161\u0107u da obnovi opremu izdvojenu iz skladi\u0161ta, veliki broj arsenala i, pre svega, volju politi\u010dara koji su se osvrnuli na pacifisti\u010dko bira\u010dko telo i strahovali da \u0107e biti uvu\u010deni u rat. Sa ukrajinske strane bilo je stalnih poziva i zahteva za novu opremu. Volodymyr Zelensky bi mogao sebi da napi\u0161e moto: dajte jo\u0161 oru\u017eja! On tako \u010desto ponavlja ovaj zahtev na sastancima u inostranstvu.<\/p>\n Poslednja ta\u010dka dnevnog reda oko koje se odvijaju diplomatske bitke su vi\u0161estruki borci F-16.<\/em> Posle nedavne posete Zelenskog Holandiji i Danskoj, postalo je poznato da \u0107e te zemlje, uz podr\u0161ku Sjedinjenih Dr\u017eava, obezbediti Ukrajini nekoliko desetina Soko \u0160esnaest<\/em>. Ova odluka je verovatno doneta pre mnogo meseci, i bilo je samo tehni\u010dkih konsultacija, ultrazvukadetaljima i diplomatskim sporovima.<\/p>\n \u010cuvanje krvi<\/strong><\/p>\n Nema sumnje da zapadne zemlje prave svoje prora\u010dune snabdevanjem opremom, procenjuju koliko \u0107e to dovesti do eskalacije rata i kako \u0107e doprineti njegovom okon\u010danju. Nedavno se, na primer, ispostavilo da, uprkos pregovorima, \u0160vedska jo\u0161 ne\u0107e prebaciti svoje borce Gripen<\/em>. Eskadrila F-16<\/em> u svakom slu\u010daju, oni \u0107e zna\u010dajno oja\u010dati sposobnosti Ukrajine i pru\u017eiti za\u0161titni ki\u0161obran i podr\u0161ku za operacije na prvoj liniji fronta. Tek sada je malo verovatno da \u0107e do ulaska „efsa“ u neprijateljstva do\u0107i ove godine, osim slede\u0107e godine.<\/p>\n Od Kijeva se sve vi\u0161e \u010duju re\u010di iritacije, da su, suprotno obe\u0107anjima, isporuke sporije. A vreme na frontu ima svoju cenu \u2013 krv ukrajinskih vojnika. Na primer, britansko izdanje Ekonomista<\/em> tvrdi da od nekoliko stotina obe\u0107anih tenkova Leopard<\/em> Ukrajina je do sada dobila samo 60. Serhij Le\u0161\u010denko, savetnik u Kabinetu predsednika Ukrajine, priznao je da je neslaganje izme\u0111u zaliha i deklarisanih posebno zabrinjavaju\u0107e i demotivi\u0161u\u0107e.<\/p>\n Ukrajinska vojska priznaje da nema resurse za frontalne napade. Oni, na primer, nisu u stanju da sprovedu brzu operaciju koja uklju\u010duje velike takti\u010dke formacije na nivou brigade. Ukratko, ne\u0436e biti ni Verduna ni Somea na ovoj liniji fronta. Rusi sada tako\u0111e ne mogu da priu\u0161te frontalne ofanzivne operacije. I Ukrajinci odaju po\u010dast svojoj opremi i vojnicima. Izme\u0111u trenutno okupiranih polo\u017eaja Oru\u017eanih snaga Ukrajine i Tokmaka (uzgred, pretvorenih u dobro utvr\u0111enu tvr\u0111avu) postoje tri linije odbrane okupatora – mre\u017ea \u0161antova, barijera i minskih polja sa artiljerijskom podr\u0161kom. Ukrajinci ka\u017eu da bi bilo lak\u0161e da imaju vi\u0161e in\u017eenjerske opreme, vozila protiv mina i vazdu\u0161nu podr\u0161ku. In\u017eenjerski resursi su ograni\u010deni \u010dak i u NATO vojskama, ali uz vazdu\u0161nu podr\u0161ku F-16<\/em> Mora\u0107emo da sa\u010dekamo. Me\u0111utim, deminiranje polja i hvatanje rovova jedan po jedan kako bi se sopstveni gubici sveli na najmanju mogu\u0107u mogu\u0107u stvar se nastavljaju. Posle prvih zna\u010dajnih gubitaka po\u010detkom juna, ukrajinsko sedi\u0161te jednostavno \u0161titi ljude. Mogu\u0107e je da \u010deka pravi trenutak i da \u0107e po\u010detkom jeseni po\u010deti ve\u0107a ofanziva, ali je najverovatnije da \u0107e obe strane u zimu u\u0107i sa relativno stabilizovanim prednjim planom kao \u0161to je danas, uz samo manja prilago\u0111avanja. Ovo ne\u0107e biti najbolja situacija za Ukrajinu. Ali to nije dobro ni za Rusiju.<\/p>\n Ruski umor<\/strong><\/p>\n Te\u0161ko je proceniti koliko je rusko dru\u0161tvo umorno od rata. To se svakako prilago\u0111ava novonase situaciji. I svakako ima druga\u010diju vrstu izdr\u017eljivosti \u2013 onu koja joj je omogu\u0107ila da izdr\u017ei dugotrajne ratove u Avganistanu ili \u010ce\u010deniji. Oba rata su vo\u0111ena izvan Rusije i krvava, ali ni jedno ni drugo nisu uticali na dru\u0161tvo i ekonomiju koliko na rat u Ukrajini. Me\u0111utim, rat ve\u0107 sti\u017ee do Rusije na nekim mestima. U vidu napada bespilotnim letelicama u Moskvi, na Krimu ili u drugim gradovima, \u010desto veoma daleko od Ukrajine.<\/p>\n Rat tako\u0111e sti\u017ee do Rusije u vidu racija „slobodnih Rusa“ u pograni\u010dnom regionu Belgorod. Ili indirektno u vidu takozvanih prigo\u017einskih nereda u junu. Ali pre svega rat dopire do svesti Rusa u vidu vesti o sahrani ro\u0111aka i prijatelja koji se vra\u0107aju sa fronta u kov\u010dezima, ili u vidu poziva na vojnu registraciju i kancelariju za upis. I, naravno, tu su i ekonomski tro\u0161kovi rata: vrednost rublja rapidno pada, BDP pada, ekonomija je na ivici kolapsa.<\/p>\n Iscrpljenost preti\u010de oru\u017eane snage agresora. Ukrajinci procenjuju da je ruska vojska izgubila \u010detvrt miliona ljudi. \u010cak i ako su stvarni gubici manji, oni ve\u0107 sti\u010du do sada nevi\u0111ene razmere u modernim oru\u017eanim sukobima kroz koje prolazi celokupna populacija. Ruska vojska na frontu je, o tome su dokazani brojnim izve\u0161tajima, u fazi duboke demoralizacije. Ima stalne probleme sa nabavkom osnovnih proizvoda, municije, ma\u0161ina i rezervnih delova. Nedavno su, na primer, gume za kamione i transportere postale veliki problem. One jednostavno nisu dovoljne, a ruska industrija ne mo\u017ee da se izbori sa proizvodnjom.<\/p>\n Rusija je primorana da kupuje gume u Kini. Uprkos pokretanju trosmerne proizvodnje u odbrambenim fabrikama i prilago\u0111avanju industrije ratnoj proizvodnji, ona se \u010dak ni ne pribli\u017eava razmerama proizvodnje tokom Hladnog rata, a kamoli naporima Drugog svetskog rata. Neefikasna, tehnolo\u0161ki zaostala ekonomija sa nedostatkom radne snage to ne mo\u017ee da izdr\u017ei. U stanju je da proizvodi za odr\u017eavanje trenutnog stanja u vojsci, sposobna da odvrati Ukrajince na frontu, ali ne mo\u017ee da obezbedi vojsku kako bi mogla da prekine zastoj.<\/p>\n Jo\u0161 problemati\u010dnija je situacija sa okupiranim teritorijama. U stvari, oni su danas „divlje polje“. Bezlyudana, sa uni\u0161tenom infrastrukturom i ostavljenim na odr\u017eavanju penzionera i ljudi koji su odlu\u010dili da ne odu. Odr\u017eavanje ovih teritorija (kao i Krima i Donjecka i Luhanska) je skupo i ne donosi veliku korist. U slu\u010daju Krima mo\u017eemo govoriti o ulozi pomorske baze koja kontroli\u0161e NATO u Crnom moru. Preostale teritorije su samo zona fronta u ratu za kontrolu nad Ukrajinom.<\/p>\n Me\u0111utim, Putin je vrlo svestan da je psiholo\u0161ka elasti\u010dnost ruskog dru\u0161tva i njena spremnost da pati mnogo ve\u0107a od zapadne zajednice. Dok se Rusija pribli\u017eava ekstremnoj ratnoj attrijaciji, ona istovremeno poja\u010dava narativ o „ratnom umoru“ usmerenom na Zapad (i Ukrajinu). Moskva tako\u0111e tvrdi da je za to kriv otpor Kijeva priznavanju ruske okupacije gotovo petine teritorije te zemlje. Moskva, naravno, blefira. Rat se odugovla\u010di zbog previ\u0161e \u0161krte i spore isporuke oru\u017eja. Kremlj tako\u0111e ne govori o hvatanju teritorija koje su skupe za odr\u017eavanje, devastiranih teritorija. Umesto toga, ona tra\u017ei prednost i lansirnu rampu za dalje \u0161irenje u Ukrajini. On \u017eeli da unese element razo\u010darenja u politiku Kijeva, koja \u0107e postati plodno tle za haos i politi\u010dke ratove.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina \u2013 bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Ili diskutuj o istoriji, minskom \u0107orsokaku<\/em><\/p>\n