Ideja da ukrajina u budu\u0107nosti treba da se fokusira na Izrael po pitanju sopstvene bezbednosti prili\u010dno je popularna me\u0111u delom ukrajinskog dru\u0161tva. U odnosu na pozadinu strate\u0161ke neizvesnosti u pogledu stvarnih izgleda za pridru\u017eivanje na\u0161e zemlje NATO-u, pojavljuju se alternativni predlozi. Kao, mo\u017ee\u0161 da poku\u0161a\u0161 da postane\u0161 neka vrsta drugog Izraela. Onda \u0107e pridru\u017eivanje Severnoatlantskoj alijansi izgubiti na zna\u010daju. Takvo rezonovanje, na prvi pogled, deluje logi\u010dno i racionalno. Me\u0111utim, dublja analiza izaziva sumnju u ekspeditivnost kopiranja ukrajinskog izraelskog iskustva u borbi za opstanak.<\/p>\n
Izrael je, kao i Ukrajina, uvek imao neprijatelje koji su nastojali da elimini\u0161u njegovu dr\u017eavnost. Slede\u0107eg dana posle progla\u0161enja nezavisnosti 1948, Izrael je bio primoran da odbije oru\u017eanu agresiju. Koalicija arapskih zemalja, u kojoj su bili svi susedi novostvorene jevrejske dr\u017eave, pokrenula je invaziju iz vi\u0161e pravaca. Arapi su krenuli da uni\u0161te nezavisnu dr\u017eavu Izrael. \u010cinilo se da \u0107e zemlja brzo izgubiti suverenitet. Me\u0111utim, mnogo pre nezavisnosti, Jevreji su po\u010deli da formiraju paravojne jedinice, koje su kasnije prerasle u vojsku. Oni su ve\u0107 imali iskustva u vojnim operacijama i odlu\u010dno su reagovali. Dok je me\u0111u koalicijom arapskih zemalja postojao nedostatak koherentnosti, me\u0111usobnog poverenja i vojnih ve\u0161tina. Na kraju, kvalitet kadrova i bolja organizacija pobedili su kvantitet. Izrael je uspeo da odr\u017ei suverenitet u vreme kada je opasnost bila najve\u0107a.<\/p>\n
U drugoj polovini dvadesetog veka vi\u0161e puta je bilo ratova izme\u0111u Izraela i arapskih zemalja. Ali u tim vojnim sukobima Jevreji vi\u0161e nisu bili u ulozi branioca stranke. Uprkos \u010dinjenici da se nekoliko dr\u017eava odjednom borilo protiv Izraela, on ne samo da je uspeo da ih odbije, ve\u0107 i da pobedi i zapleni nove teritorije. \u0160estodnevni rat 1967. pokazao je zna\u010dajnu tehnolo\u0161ku i strate\u0161ku superiornost zvani\u010dnog Jerusalima. Za nekoliko dana Izrael je uspeo da potpuno porazi vazduhoplovstvo svojih protivnika i uspostavi kontrolu nad celom teritorijom Palestine, uklju\u010duju\u0107i Pojas Gaze i Zapadnu obalu, Golansku visoravan u Siriji i Sinajsko poluostrvo u Egiptu.<\/p>\n
U Ratu sudnjeg dana 1973, koalicije iz Egipta, Sirije, Iraka i Jordana nisu uspele da se osvete za poraz iz 1967. Uprkos faktoru iznena\u0111enja i po\u010detnim neuspesima, Izraelci su se brzo oporavili, napravili promene u komandnoj i vojnoj strategiji. A onda su iz odbrambenih operacija pre\u0161li u kontraofanziv. Na kraju neprijateljstava izraelska vojska je bila 100 km od glavnog grada Egipta i 40 km od glavnog grada Sirije. Arapi su ponovo pora\u017eeni.<\/p>\n
Rat sudnjeg dana bio je poslednji veliki rat izme\u0111u jevrejske dr\u017eave i koalicije arapskih zemalja. Vojni sukobi koji su usledili u kojima je Izrael u\u010destvovao bili su mnogo manji u obimu neprijateljstava i broju u\u010desnika. I od tada, Jevrejima se ne protive pojedina\u010dne dr\u017eave sa profesionalnom vojskom. To su uglavnom bile teroristi\u010dke grupe koje su se oslanjale na aktivnu spoljnu podr\u0161ku. Ti sukobi su \u010desto bili krvavi i rezultirali su civilnim \u017ertvama. Me\u0111utim, Izrael se vi\u0161e nije suo\u010dio sa pitanjem o\u010duvanja dr\u017eavnosti. Umesto toga, radi se o za\u0161titi svoje zemlje i stanovni\u0161tva od napada teroristi\u010dkih grupa i raznih proksi snaga.<\/p>\n
Povla\u010denjem paralela izme\u0111u Ukrajine i modernog Izraela neophodno je razumeti fundamentalnu razliku izme\u0111u situacije dve dr\u017eave. Neprijateljska koalicija arapskih zemalja protiv Izraela je odavno nestala. Sve je po\u010delo mirovnim sporazumom izme\u0111u Egipta i Izraela, potpisanim 1979. Zvani\u010dni Kairo je priznao pravo na postojanje jevrejske dr\u017eave i uspostavio diplomatske odnose sa njom. Najja\u010da u to vreme vojno, arapska zemlja je prestala da predstavlja opasnost za Izrael. Godine 1994. na red je bio Jordan, koji je tako\u0111e potpisao mirovni sporazum sa zvani\u010dnim Jerusalimom. Iste godine formirana je Palestinska uprava. Zbog toga se nivo nacionalnih pretnji postojanju jevrejske dr\u017eave zna\u010dajno smanjio. Ako se ranije Izrael borio sa regularnim vojskama na vi\u0161e frontova, sada se suprotstavlja raznim radikalnim arapskim paravojnim formacijama kao \u0161to su Hamas, Hezbolah, Islamski d\u017eihad. Ve\u0107ina sada\u0161njih neprijatelja Izraela nema moderno oru\u017eje. A ona koja je napravljena zanatskim metodom ili dobijena ilegalno. Ako povu\u010demo paralelu sa Ukrajinom, opasnost od tih paravojnih struktura je otprilike sli\u010dna teroristi\u010dkim formacijama DPR-a i LPR-a. I ni na koji na\u010din ne dosti\u017ee nivo ruske pretnje.<\/p>\n
Od sada, jedini ozbiljan protivnik Izraela je Iran. Na prvi pogled, Teheran se mo\u017ee smatrati veoma stra\u0161nim neprijateljem, predstavljaju\u0107i egzistencijalnu pretnju jevrejskoj nezavisnosti, sli\u010dnu pretnji Rusije Ukrajini. Podru\u010dje Irana je skoro 80 puta ve\u0107e od oblasti Izraela. Po populaciji Iran je 10 puta ve\u0107i. U svojoj retorici lideri Islamske dr\u017eave su vi\u0161e puta izrazili potrebu da uni\u0161te jevrejsku dr\u017eavnost. \u010cinilo se, pa, \u0161ta nije ta\u010dna analogija planovima Kremlja za Ukrajinu? Ali u stvari, sve izgleda malo druga\u010dije.<\/p>\n
Ideja da je Iran stalna egzistencijalna pretnja Izraelu je pogre\u0161na. Posle formiranja jevrejske dr\u017eave brzo su uspostavljeni bliski kontakti izme\u0111u nje i Irana. Teheran je 1950. priznao dr\u017eavu Izrael i de fakto uspostavio diplomatske odnose sa njom. Za vreme vladavine \u0160aha, Iran je bio neformalni politi\u010dki i ekonomski saveznik Jerusalima, dok je deo arapskih zemalja vodio rat sa njim. \u010cak i posle Islamske revolucije 1979. Tek na po\u010detku XX\u2013XXI veka, tenzije izme\u0111u Irana i Izraela su se zna\u010dajno pove\u0107ale. To se dogodilo protiv pozadine normalizacije odnosa Izraela sa arapskim svetom i odbacivanja ideja islamskog radikalizma. Kona\u010dno, podr\u0161ka Teherana Hamasu i Hezbolahu i njegovi planovi za razvoj nuklearnog oru\u017eja postepeno su pretvorili Iran u glavnog neprijatelja jevrejske dr\u017eave. Me\u0111utim, do sada nije bilo direktne vojne konfrontacije izme\u0111u Teherana i Jerusalima. Lideri Irana ve\u0107 dve decenije samo povremeno prete\u0107e verbalne pretnje Izraelu. U slu\u010daju pada re\u017eima ajatolaha, iransko-izraelski odnosi imaju sve \u0161anse da se vrate u normalu. Kao \u0161to je bilo u istoriji dve zemlje.<\/p>\n
Odnosi izme\u0111u Ukrajine i Rusije su druga stvar. Moskva se nikada nije ograni\u010dila na pretnje i verbalno odbacivanje postojanja nezavisne Ukrajine. Umesto toga, Kremlj je vi\u0161e puta izvr\u0161io vojnu agresiju na na\u0161u zemlju. Organizovao je genocid ukrajinske nacije u dvadesetom veku. Vodio je politiku kolonizacije i rusifikacije sa ciljem da se uni\u0161ti ukrajinski identitet. Od sredine sedamnaestog veka vladari Moskve redovno pate od Ukrajinskefobije i uskra\u0107uju Ukrajini pravo da bude nezavisna. A ovu politiku podr\u017eava ve\u0107ina Rusa.<\/p>\n
Uprkos znatnoj vojnoj mo\u0107i Irana, neta\u010dno je porediti je sa Rusijom. Vojni bud\u017eet Izraela je 2022. prema\u0161io 23 milijarde dolara. Mo\u0107na visokotehnolo\u0161ka vojska omogu\u0107ava Izraelu da prisvoji status regionalnog lidera. Iran, koji tako\u0111e poku\u0161ava da igra geopoliti\u010dke igre, izdvojio je samo 6,8 milijardi dolara za vojnu sferu, saop\u0161tio je Stokholmski institut za istra\u017eivanje mira. Od sada, ne Iran, ve\u0107 Izrael \u2013 potencijalna \u017ertva napada \u2013 ima nuklearno oru\u017eje. Iako se ne reklamira ova \u0438injenica. Tako\u0111e, jevrejska dr\u017eava, uprkos svojoj maloj veli\u010dini, ima mnogo mo\u0107niju ekonomiju. BDP Izraela je 2022. godine bio oko 522 milijarde dolara, dok je iranski bio 388 milijardi dolara.<\/p>\n
Sasvim druga\u010dija statistika se pojavljuje kada se upore\u0111uju potencijali Ukrajine i Rusije. I, na\u017ealost, to nam ne ide u prilog. Vojni bud\u017eet Rusije je 2022. godine bio vi\u0161e od 86 milijardi dolara, dok je ukrajinski bio 44 milijarde dolara. Ne treba imati u vidu da su velike koli\u010dine sredstava za ukrajinski odbrambeni sektor pro\u0161le godine bile posledica strane pomo\u0107i. \u010cak i pre rata, 10 puta manje novca je bud\u017eetirano za Oru\u017eane snage Ukrajine u dr\u017eavnom bud\u017eetu-2022. U ekonomskom smislu, mi smo tako\u0111e zna\u010dajno inferiorni u odnosu na agresora. Prema podacima Svetske banke, ruski BDP u 2022. godini iznosio je dva triliona dolara 240 milijardi u odnosu na 160 milijardi dolara u Ukrajini. A Rusija ima nuklearno oru\u045bje. I duga granica sa Ukrajinom.<\/p>\n
Ukrajina i Izrael su sada u fundamentalno druga\u010dijoj geopoliti\u010dkoj poziciji. Glavni izazovi nacionalne bezbednosti za obe dr\u017eave su u osnovi razli\u010diti. Neprijatelji Izraela i Ukrajine nisu identi\u010dni. Naprotiv, pripadaju razli\u010ditim kategorijama te\u017eine. Oni imaju razli\u010dite vojne sposobnosti i ekonomije. Mo\u017eda, da postoji tako agresivna imperija kao rusija sa nuklearnim oru\u017ejem na granici jevrejske dr\u017eave, sam Izrael bi bio veoma zainteresovan za ulazak u NATO. Stoga je izraelsko iskustvo postojanja u nepovoljnom i agresivnom okru\u017eenju nesumnjivo korisno. Me\u0111utim, to ne odgovara u potpunosti modernoj Ukrajini.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ideja da ukrajina u budu\u0107nosti treba da se fokusira na Izrael po pitanju sopstvene bezbednosti prili\u010dno je popularna me\u0111u delom ukrajinskog dru\u0161tva. U odnosu na pozadinu strate\u0161ke neizvesnosti u pogledu stvarnih izgleda za pridru\u017eivanje na\u0161e zemlje NATO-u, pojavljuju se alternativni predlozi. Kao, mo\u017ee\u0161 da poku\u0161a\u0161 da postane\u0161 neka vrsta drugog Izraela. Onda \u0107e pridru\u017eivanje Severnoatlantskoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":18351,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[388,1098,1954,5],"class_list":["post-18350","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izrael","tag-petro-gerasymenko","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18350","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18350"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18350\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18351"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18350"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18350"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18350"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}