Godinu i po dana od po\u010detka pune vojne agresije na Ukrajinu, Ruska Federacija odr\u017eava spoljnu stabilnost. Moskva se izgleda prilagodila ograni\u010denjima sankcija, prona\u0161la odgovaraju\u0107e rupe u zakonu i uspostavila redovnu proizvodnju oru\u017eja. Prigo\u017eina je u jednom danu pobuna uzdrmala temelje Putinovog re\u017eima, ali se Kremlj brzo oporavio od kratkog \u0161oka i po\u010deo da ste\u017ee \u0161rafove.<\/p>\n
Sada u Rusiji nema vidljivih znakova socijalnog nezadovoljstva. Smrt ogromnog broja Rusa u ratu agresije na Ukrajinu nije izazvala narodne nemire, kao \u0161to su neki zapadni i ukrajinski govornici optimisti\u010dno predvideli. Politi\u010dka opozicija je tako\u0111e mrtva. A Putin se priprema za nove formalne izbore koji bi ponovo trebalo da pro\u0161ire njegovu autoritarnu vladavinu imperijom. Me\u0111utim, iza spolja\u0161nje fasade stabilnosti i nepokolebljivosti le\u017ei ranjivost. Sila koja ujedinjuje tako veliku, neprirodnu strukturu kao \u0161to je Ruska Federacija u jednu mo\u017ee da se sru\u0161i u bilo kom trenutku, a onda \u0107e biti nemogu\u0107e zaustaviti procese dezintegracije.<\/p>\n
Veliki problem u proceni Rusije je \u0161to ova dr\u017eava autoritarnog tipa i procese u njemu poku\u0161avaju da shvate, na osnovu zapadne retrospektive. U skladu sa tim, strani politi\u010dari i eksperti nastavljaju da isprobava pravila i obrasce Rusije koji funkcioni\u0161u u slobodnom svetu, ali su potpuno nepodobni za svet diktature. Stoga su neki iskreno verovali da \u0107e zapadne sankcije i ekonomske pote\u0161ko\u0107e koje su izazvali biti mo\u0107no sredstvo za uticaj na rusko dru\u0161tvo. Natera\u0107e ga da po\u010dne da vr\u0161i pritisak na njegovu mo\u0107. Prema klasicima, ekonomski problemi plus veliki gubici na frontu i ogor\u010denje naroda u ratu agresije trebalo bi da dovedu do revolucionarne situacije i pada Putinovog re\u017eima koji je usledio. Naravno, ovo se nije desilo. To se nije desilo iz sasvim objektivnih razloga.<\/p>\n
Revolucija u klasi\u010dnom smislu je nemogu\u0107a u takvom stanju kao \u0161to je Rusija. Istorija Rusije zapravo ne zna primere uspe\u0161nih dru\u0161tvenih revolucija. Me\u0111utim, on zna primere prili\u010dno uspe\u0161nih dr\u017eavnih udara i \u0161tipanja. Zbog toga sada nije bilo i ne\u0107e biti masovnih protesta, skupova i \u0161trajkova \u0161irom zemlje sa politi\u010dkim zahtevima za Putinovu ostavku. Ne\u0107e biti klasi\u010dnog pove\u0107anja socijalnih tenzija, politi\u010dke borbe naroda za njihova prava i protiv nepravednog rata agresije, kao \u0161to bi bilo tipi\u010dno za zapadne zemlje. Ono \u0161to zaista mo\u017ee da se odigra u autoritarnoj diktaturi je dr\u017eavni udar, spontani iznenadni revolt otelotvorene mase ili pobuna. Najverovatnije \u2013 uz u\u010de\u0161\u0107e oru\u017eanih snaga ili privatnih oru\u017eanih struktura. Problem je u tome \u0161to se takvi doga\u0111aji te\u0161ko mogu predvideti. To su neka vrsta „crnih labudova“, koji se \u010desto de\u0161avaju neo\u010dekivano i radikalno menjaju tok istorije.<\/p>\n
Autoritarne imperije su uvek arogantne i ne veruju u njihovu neminovnu politi\u010dku smrt. Oni sanjaju o novim osvajanjima stranih teritorija i vojnim pobedama. I ne prime\u0107uju sopstveni unutra\u0161nji neuspeh i slabost. Kada je Ruska imperija u\u0161la u Prvi svetski rat u avgustu 1914. Ruske vlasti su sanjale o zapleni novih zemalja u zapadnoj Ukrajini i delu Poljske, koja je tada bila deo Nema\u010dke imperije. Car Nikolaj II tako\u0111e je negovao nade za uspostavljanje kontrole nad moreuzom Bosfor i Dardaneles i za ulazak ruskih vojski u Istanbul. Bilo je planirano da pobedni\u010dki rat traje ne vi\u0161e od \u0161est meseci. Ali svi snovi autokrate su propali.<\/p>\n
Uo\u010di Prvog svetskog rata, Ruska imperija spolja je delovala kao jaka i mo\u0107na dr\u017eava. Kada je re\u010d o nominalnom BDP-u, on je \u010dak bio me\u0111u pet vode\u0107ih zemalja u svetu i zauzimao je zna\u010dajne pozicije u proizvodnji brojnih useva. Velika teritorija, velika populacija, koja je tada iznosila oko 178 miliona ljudi. Vojska, koja je brojala 1,5 miliona ljudi, i posle mobilizacije prema\u0161ila je 5 miliona. Sve to je demonstriralo spoljnu fasadu jakog i prili\u010dno stabilnog stanja. Me\u0111utim, pro\u0161lo je samo 2,5 godine i Ruska imperija je prestala da postoji. A onda je nastao period dru\u0161tvenih turbulencija, haosa i te\u0161kog gra\u0111anskog rata.<\/p>\n
Zapravo, Ruska imperija s po\u010detka dvadesetog veka sadr\u017eala je mnoge slabosti i mnoge nacionalne protivre\u010dnosti. Kada je re\u010d o prihodima po glavi stanovnika, to je bila najsiroma\u0161nija zemlja u Evropi, osim Portugala. Ekonomski razvoj imperije bio je veoma nejednak. Dr\u017eavni aparat je uglavnom neefikasan i korumpiran. Veliki rat, u koji je Ruska imperija u\u0161la tako neozbiljno i arogantno, vrlo brzo je pokazao svoj unutra\u0161nji neuspeh i slabost. Ispostavilo se da je spolja\u0161nja fasada snage i samopouzdanja varljiva, la\u017ena i klimava.<\/p>\n
Ve\u0107 krajem 1914. postalo je jasno da se rat odugovla\u010di. Ruska ofanziva na frontu zamenjena je nema\u010dko- austrijskom kontraofanzivom iz 1915 godine Godine. Rusija je izgubila ne samo teritorije Galicije zarobljene pro\u0161le godine, ve\u0107 i brojne zemlje koje su bile deo nje pre rata, uklju\u010duju\u0107i Poljsku, Litvaniju i deo Volhinije. Ofanziva Brusilova iz 1916. nije pomogla Ruskoj imperiji da ostvari strate\u0161ku pobedu na frontu i povrati mnoge teritorije. U januaru 1917, car Nikolaj II odobrio je novi ambiciozni plan za rusku ofanzivu. Planirano je da \u0161trajk bude pokrenut u pravcu Lviva i rumunske Dobruje. Ostalo je jo\u0161 mesec i po dana do pada Ruske imperije.<\/p>\n
Ruski car je \u017eiveo svoj \u017eivot i pravio planove za novu godinu vojne kampanje, ne sumnjaju\u0107i ni da se dani njegove vladavine bli\u017ei kraju. \u010cinilo se da po\u010detkom 1917. ni\u0161ta nije nagove\u0161tavalo kolaps autokratije u Rusiji. Me\u0111utim, rat je izazvao nepodno\u0161ljivu mobilizaciju ljudskih resursa za carstvo. Rusija je ukupno bila primorana da mobili\u0161e do 15 miliona ljudi. To je izazvalo velike probleme u poljoprivredi i industriji. Radnicima je jako nedostajalo. Zbog velikih tro\u0161kova rata, vlada Ruske imperije bila je primorana da pribegne masovnom \u0161tampanju rublja, \u0161to je izazvalo ogroman skok inflacije. Do prole\u0107a 1917. A cene u carstvu su porasle za 400%. Iako je carstvo imalo dovoljno rezervi \u017eitarica, nije bilo ni\u010dega \u0161to bi ih odnelo u velike urbane centre. Planovi za nabavku \u017eitarica za vojsku nisu sprovedeni. U gradovima su po\u010deli da uvode sistem kartica i pribegli su vi\u0161ku. Paradoksalno, imperija, koja je pre rata bila me\u0111u liderima u proizvodnji \u017eitarica u svetu, kona\u010dno je zavr\u0161ila nerede sa \u017eitom koji su po\u010deli u njenoj prestonici Sankt Peterburgu krajem februara 1917. Masama demonstranata brzo su se pridru\u017eili i lokalni vojni garnizoni. Centralna vlada je pala zahvaljuju\u0107i pobunjenim vojnicima sopstvene vojske, zbog podr\u0161ke i za\u0161tite kojoj se toliko nadala. Brojni i obimni dr\u017eavni aparat, koji je ranije slu\u017eio caru autokrati, brzo je prepoznao novu vlast i novu realnost. Imperija, koja je postojala skoro 200 godina, nestala je za nekoliko dana.<\/p>\n
\u017divot takve autoritarne imperije kao \u0161to je moderna Rusija mo\u017ee biti dug i dug. Spolja, mo\u017eda \u010dak deluje stra\u0161no i mo\u0107no. Me\u0111utim, fatalni kraj takvih formacija \u010desto je iznenadni i neo\u010dekivan. Toliko brzo da bi \u010dak i vode\u0107a svetska obave\u0161tajna slu\u017eba bila zate\u010dena. Ako je aktuelnoj Ruskoj Federaciji, na \u010delu sa Putinom, su\u0111eno da prestane da postoji, to \u0107e se verovatno desiti iznenada i brzo. Prema scenariju tipi\u010dnom za rusku istoriju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Godinu i po dana od po\u010detka pune vojne agresije na Ukrajinu, Ruska Federacija odr\u017eava spoljnu stabilnost. Moskva se izgleda prilagodila ograni\u010denjima sankcija, prona\u0161la odgovaraju\u0107e rupe u zakonu i uspostavila redovnu proizvodnju oru\u017eja. Prigo\u017eina je u jednom danu pobuna uzdrmala temelje Putinovog re\u017eima, ali se Kremlj brzo oporavio od kratkog \u0161oka i po\u010deo da ste\u017ee \u0161rafove. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":18093,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[319,111,1098,8,1954,179,5],"class_list":["post-18092","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-evgenij-prigozin","tag-istorija-ukrajine","tag-petro-gerasymenko","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18092"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18092\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18093"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}