{"id":18038,"date":"2023-08-15T19:09:03","date_gmt":"2023-08-15T17:09:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-08-o-navalny-jem-strahu-i-mrznji\/"},"modified":"2023-08-15T19:09:03","modified_gmt":"2023-08-15T17:09:03","slug":"o-navalny-jem-strahu-i-mrznji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-08-o-navalny-jem-strahu-i-mrznji\/","title":{"rendered":"O Navalny-jem strahu i mr\u017enji"},"content":{"rendered":"

11 avgusta se pojavio sajt navodnog glavnog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog \u010clanak<\/a> „Moj strah i mr\u017enja“, koju je nazvao svojem vrstom „priznanja“ datog posle nove sudske kazne na dodatnih 19 godina zatvora \u2013 sada tako\u0111e poseban re\u017eim.<\/p>\n

Duga kolumna Navaljnog podstaknuta je knjigom koju je nedavno pro\u010ditao sovjetski disident Natan \u0160aranski, „Ne pla\u0161im se zla“, koja je odslu\u017eila ukupno devet godina u sovjetskim zatvorima. Prema re\u010dima jednog od lidera ruske opozicije (bar u nedostatku stvarnih efikasnih anti-mo\u0107nih faktora u Ruskoj Federaciji i zbog ugleda politi\u010dkog zatvorenika, on se \u010desto smatra takvim), od osamdesetih (\u0160aranskijevo vreme iza re\u0161etaka) do danas, malo toga se promenilo u ruskim mestima pritvora \u2013 kako u uslovima boravka, tako i u smislu stava (\u010ditaj \u2013 poni\u017eenja)<\/p>\n

<\/div>\n

Vredno je toga da Navaljni u ovakvom stanju smatra krivim ne sudije koje su decenijama bile korumpirane i previ\u0161e zavisne od dr\u017eavne mo\u0107i (nisu bile njena tre\u0107a grana, a bile su podre\u0111ene \u010dak ni zakonodavstvu, ve\u0107 onoj u Kremlju), a ne agencijama za sprovo\u0111enje zakona (u tekstu \u2013 „policajci-lopovi“), a ne oficirima FSB-a koji su sve to koordinisali, pa \u010dak ni… a ne Putin.<\/p>\n

Ne, svi ti elementi za Navaljnog nisu uzroci savremenih ruskih nevolja, ve\u0107 rezultat aktivnosti onih koje je, prema re\u010dima autora \u010dlanka, nekada voleo, „za koje je bio planina, zbog kojih se promuklo raspravljao“, i u koje je bio toliko razo\u010daran da danas mrzi sebe zbog onoga \u0161to je nekada voleo.<\/p>\n

Ovde se ne radi o nekim ruskim nacionalistima devedesetih, kojima bi mladi Aleksej mogao da se divi, \u010ditaju\u0107i njihovu literaturu negde u Butynu blizu Moskve ili prisustvuju\u0107i njihovim skupovima u Moskvi (on sebe i dalje smatra pristalicom nacionalisti\u010dkog krila na politi\u010dkom polju Rusije). Govorimo o prvom ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu i predstavnicima njegove pratnje, koji su predvodili rusku vladu u jeku i posle propasti SSSR-a.<\/p>\n

Jeljcin i njegovi saradnici („Tanja i Vanja“ \u2013 predsednikova \u0107erka Tatjana i njen suprug Valentin Juma\u0161ev, ideolog ruskih liberalnih ekonomskih reformi Anatolij \u010cabais, uskoro bogati oligarsi \u2013 proizvod „divljeg pisanja velikim slovima“ u postsovjetskom periodu, i biv\u0161i „\u010dlanovi Komsomol-partije“ koji su iznenada postali reformatori), prema Navaljnom, bili su ti koji su „prodavali, pili, protra\u0107ili istorijsku \u0161ansu“ koju je Rusija imala po\u010detkom devedesetih.<\/p>\n

To je, ka\u017eu, postavilo temelje diktaturi u prvoj deceniji posle propasti Sovjetskog Saveza. Prvo, zbog nedostatka efikasnih pravosudnih reformi. Drugo, zbog stvarnog podre\u0111ivanja ruskog parlamenta predsedniku posle doga\u0111aja iz oktobra 1993. Tre\u0107e, kroz uvo\u0111enje prakse potpunog falsifikovanja izbora u korist aktuelne vlasti posle 1996. I, \u010detvrto, zbli\u017eavanje agencija za sprovo\u0111enje zakona od ju\u010dera\u0161njeg KGB-a (i sada\u0161njeg FSB-a) sa oligarhijom i dr\u017eavnim aparatom.<\/p>\n

Kao rezultat toga, prema Navaljnom, vi\u0161e nije bilo va\u017eno ko \u0107e ta\u010dno postati naslednik posle Borisa Jeljcina. Diktatura je ve\u0107 bila obezbe\u0111ena! A ruska prozapadna staza, \u017eeljena u ovom periodu, razmenjena je za svakakva egzoti\u010dna ostrva koja je tamo kupila jeltsinska „Porodica“ usred okeana, hiljadama kilometara od same Rusije.<\/p>\n

O\u010digledno je da takav revizionizam najpoznatijeg modernog ruskog zatvorenika nije ro\u0111en ju\u010de. Se\u0107ate li se njegovog sve\u010danog povratka avionom Pabeda (avion Kompanije Pabeda iz Berlina i Moskve, izvanredna stvar, naravno) iz Nema\u010dke u Rusiju u januaru 2021? I njegova \u017eena Julija sa ozlogla\u0161enim Mal\u010dikom, donesi nam vodu. Letimo ku\u0436i“?<\/p>\n

Za nepoznatog (mo\u017eda na bolje) sa civilizacijskim i kulturnim diskursom u ruskom dru\u0161tvu poslednjih 25 godina prose\u010dne osobe, ova fraza \u0107e verovatno malo zna\u010diti. Me\u0111utim, oni koji su „u temi“ znaju da zapravo govorimo o citatu legendarnog nekada za rusku omladinu (a delom uop\u0161te postsovjetski) Alekseja Balabanova „Brat-2“, koji je objavljen 2000. godine \u2013 posle prvog dela 1997. Upravo ovom re\u010denicom junakinja Darije Lesnikova Da\u0161a \u2013 Ruskinja koja je svojevremeno odletela u SAD da tra\u017ei bolji \u017eivot i postala prostitutka \u2013 okre\u0107e se stjuardu leta Aeroflot, na kojem se, posle brojnih avantura na ameri\u010dkom tlu, ona i junak Sergeja Bodrovila Bagrova vra\u0107aju u Moskvu.<\/p>\n

Nema sumnje da je za mnoge Ruse generacije preokreta devedesetih i dve000-ih Daniil Bagrov idol tog doba. Obi\u010dan Rus koji se borio u \u010ce\u010deniji, otac mu je recidivista, a majka i stariji brat ostaju. Ovaj drugi je, naravno, razbojnik, „novi Rus“, blizak reketiranju, ali Danijel ga voli. On bar ne pokazuje direktnu mr\u017enju.<\/p>\n

A Danylo je borac za istinu. „Koja je snaga, brate?“ postao je slogan Ruska omladina deceniju posle senzacionalnog objavljivanja drugog dela filma. U svetu naizgled „divljeg kapitalizma“ i „grabi“, koji je, pored Rusije, zahvatio i druge biv\u0161e sovjetske republike, Danijelova teza da je „za koga istina mo\u0107“, a ne ko ima bogatstvo \u2013 odlu\u010duje o svemu, postala pravi melem za du\u0161u ljudi koji su ro\u0111eni u SSSR-u, uspela je svesno da uhvati „sovjetski poredak“, a onda \u2013 njen sistemski kolaps i krizu<\/p>\n

Dalju postsovjetsku demokratiju pod predsednikom Jeljcinom Rusi su sve vi\u0161e povezivali sa poku\u0161ajima demokratizacije Rusije, ve\u0107 sa „\u0161ok terapijom“ Jegora Gajdara, pra\u0107enom brzim osiroma\u0161enjem stanovni\u0161tva protiv pozadine pojave „novih Rusa“ kojima zakon nije pisan, i gde je napisan, novac i korisne veze u agencijama za sprovo\u0111enje zakona. vau\u010deri za privatizaciju (u ruskoj hinterlendu, verovatno, jo\u0161 uvek nisu razumeli o \u010demu se radi); uvek pijani predsednik predmet ismevanja; Prvi \u010de\u010denski rat; Na kraju, podrazumevano 1998. Stoga, protiv pozadine pada broja pristalica liberalizacije Rusije, koji su se borili protiv „put\u0161ista“ SCNS pored Jeljcina 1991. do kraja devedesetih godina udeo onih koji nisu bili averzivni na povratak u „sna\u017enu ruku“ u Rusiji zna\u010dajno se pove\u0107ao – uz ekonomsku stabilnost, socijalne liftove, socijalnu pravdu, i \u0161to je najva\u017enije – uz obnovu statusa ruske dr\u017eave kao uticajnog i odlu\u010dnog geopoliti\u010dkog igra\u010da u regionu. Pre svega, zato je Vladimir Putin izabran za ruskog predsednika 2000. I obo\u017eavali su filmskog borca za pravdu i istinu Danila Bahrova.<\/p>\n

O\u010digledno je da je za Navaljnog bio idol svoje mladosti, jer je njihova mladost dolazila u tim klju\u010dnim vremenima, a oni su devedesete do\u017eivljavali kao pojavu prilika koje Rusi nisu iskoristili.<\/p>\n

Savremeni ruski „politi\u010dki zatvorenik br. 1“ pi\u0161e o tome u pomenutom tekstu. To je u protekloj deceniji \u010desto izjavljivala druga, prili\u010dno uticajna osoba u Rusiji \u2013 predsednik Putin. I za jedno i za drugo, ovaj period je otprilike period slabe Rusije. Za Navaljnog, pre svega, unutar same dr\u017eave. Za Putina \u2013 na stranoj areni, kada su se na geopolitici ruske pozicije zna\u010dajno uzdrmale, a umesto toga NATO se pro\u0161irio na Istok, pribli\u017eava se ruskim granicama.<\/p>\n

Da li je previ\u0161e zna\u010dajna razlika re\u0107i da prvi su\u0161tinski nije drugi? Pitanje je o\u0438igledno retori\u0438ki.<\/p>\n

Ali ne\u0161to drugo je izvanredno: Navaljni u svom tekstu ispovesti napominje da \u010deka vreme kada \u0107e Rusija imati „novu \u0161ansu \u2013 prozor mogu\u0107nosti“ da se pretvori u istinski pravednu, a samim tim i jaku, dr\u017eavu. I on se boji (to je prolaz o strahu) da ovaj put ne ispadne kao pre tri decenije.<\/p>\n

Me\u0111utim, ne precizira se kako \u0107e Rusija pobolj\u0161ati odnose sa Zapadom u odnosu na pozadinu aktuelnog rata u Ukrajini. A u tekstu se ne pominje sama ukrajinska dr\u017eava. A rat u njemu je marginalan, a ne leitmotif. Da ne spominjem pitanje ukrajinskih teritorija koje privremeno zauzima Rusija.<\/p>\n

I Putin i Navaljni ne vole ruske devedesete. Da li se savremenost ocenjuje druga\u010dije? Kriti\u010dari \u0107e re\u0107i: u februaru 2023, Navaljni je govorio u korist teritorijalnog integriteta Ukrajine unutar granica 1991. Me\u0111utim, se\u0107ate se ko je od politi\u010dara na postsovjetskim prostorima najvi\u0161e govorio o „bratstvu“ ukrajinskog naroda i potrebi o\u010duvanja jedinstva Ukrajine (dodu\u0161e kroz pregovore sa takozvanim DPR i LPR) \u010dak i iz visokog rostruma Generalne skup\u0161tine UN? A ko je u oktobru 2022. godine, ve\u0107 usred ruskog rata punih razmera protiv Ukrajine, izjavio da je Rusija „jedini garant suvereniteta Ukrajine“?<\/p>\n

Zapamti? Tako-zato.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

11 avgusta se pojavio sajt navodnog glavnog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog \u010clanak „Moj strah i mr\u017enja“, koju je nazvao svojem vrstom „priznanja“ datog posle nove sudske kazne na dodatnih 19 godina zatvora \u2013 sada tako\u0111e poseban re\u017eim. Duga kolumna Navaljnog podstaknuta je knjigom koju je nedavno pro\u010ditao sovjetski disident Natan \u0160aranski, „Ne pla\u0161im se […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":18039,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1405,2346,20,8,1954,159,179,5],"class_list":["post-18038","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-aleksej-navaljni","tag-pavlo-artymyshyn","tag-ratni-zlocini-rusije","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18038","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18038"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18038\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18039"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18038"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18038"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18038"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}