Posle nekog zati\u0161ja, ruski okupatori su ponovo zauzeli Zaporizhia. Pro\u0161le nedelje u ovaj grad su po\u010dele da pristi\u017eu ruske rakete, koje su, prema Ustavu te agresorske zemlje, navodno deo Ruske Federacije. I, na\u017ealost, ne bez \u017ertava.<\/p>\n
9. avgusta, ruska smrt je sletela na isto\u010dnu periferiju Zaporizhia. Obi\u010dan prostor za spavanje – visoko uzdignute zgrade, supermarket, prodavnice, igrali\u0161te, crkva (OCU), zaustavljanje javnog prevoza. I uobi\u010dajene, na\u017ealost, \u017ertve. Dve osobe su preminule na mestu udara, tre\u0107a nije mogla da se spase, preminula je no\u0107u, na odeljenju intenzivne nege bolnice. A onda se postalo poznato ko je ta\u010dno umro…<\/p>\n
Poku\u0161ajte da pro\u010ditate i razumete slede\u0107e pasuse bez nepotrebnih emocija. Naravno, \u017eivot svake osobe je najve\u0107a vrednost bilo koje demokratske zemlje, a Ukrajina nije izuzetak. \u010clan 27 Osnovnog zakona nedvosmisleno ka\u017ee: „Svako ima neodonjivo pravo na \u017eivot. Niko ne\u0107e biti proizvoljno li\u0161en \u017eivota.“ Ali postoje situacije kada smrt jedne osobe zna\u010di mnogo, mnogo vi\u0161e…<\/p>\n
Ove devojke su se zvale Kristina i Svetlana. Kristina Spitsina i Svetlana Semeikina. Mlade Ukrajinke, godine tinejd\u017eerske godine<\/em>. Nije slu\u010dajno bilo da su bili na mestu predstoje\u0107eg raketnog udara, iako oni sami nisu lokalni stanovnici, ve\u0107 u\u010denici seoskog centra kulture i dokolice iz sela Matviyivka, koje je veoma blizu Zaporizhia. Devojke su bile uli\u010dni muzi\u010dari.<\/p>\n Kristina i Svetlana su dobro poznate stanovnicima razli\u010ditih okruga Zaporizhia. Redovno su organizovali koncerte u razli\u010ditim delovima grada na prvoj liniji fronta. I, \u0161to je najva\u017enije, pevali su na ukrajinskom. Za Zaporizhia, gde su pre deset godina tra\u017eili za nekoga ko je jednostavno bacio nekoliko fraza na dr\u017eavnom jeziku (me\u0111utim, u tom regionu tada, pod Janukovi\u010dem, to vi\u0161e nije bilo sasvim dr\u017eavno zbog zakona Kivalov-Kolesni\u010denko), ovi koncerti su bili pravi izazov. Pravi aseticizam i prava dekolonizacija.<\/p>\n Naravno, rat punih razmera nije mogao da promeni \u010dak ni prokleti rusifikovani jugoistok. Ali za potpuni povratak Zaporizhia u ne formalnu, ve\u0107 pravu Ukrajinu \u2013 jo\u0161 uvek postoji dug i te\u017eak put. A ove dve devoj\u010dice, koje su imale samo dvadeset godina, u\u010dinile su mnogo vi\u0161e da skrate ovaj put od ve\u0107ine lokalnih politi\u010dara i zvani\u010dnika.<\/p>\n Jeste, jeste. A 9. avgusta ih nije bilo. A Zaporizhia je ostala bez njihovih svetlih i \u0438istih glasova. I njihovi uli\u010dni koncerti se sada mogu videti samo na TikTok stranica<\/a><\/em> Kristina. Dve mlade devojke koje su vredele dva tuceta ili \u010dak stotine svojih odraslih zemljaka. Oni koji su svojim primerom obnovili Ukrajinu u Zaporizhia. Oni koji ne samo da su imali \u0161anse, ve\u0107 su zaista bili budu\u0107nost ovog ukrajinskog grada u novom, evropskom \u017eivotu.<\/p>\n Ali, na\u017ealost, tog dana ruske rakete su pogodile ta\u010dno metu. U toj budu\u0107nosti Ukrajina, koja \u0107e sa gubitkom Kristine i Svetlane biti manja…<\/p>\n