Agresija Rusije na Ukrajinu ima sve ve\u0107e posledice \u2013 politi\u010dke, ekonomske, socijalne, pravne i humanitarne \u2013 \u010dak i izvan isto\u010dne Evrope. U tom kontekstu, vredi se vratiti prvom i najhitnijem zahtevu Ukrajine za direktnu vojnu podr\u0161ku Zapada. Ubrzo posle po\u010detka ruske potpune invazije 24. februara 2022. godine, Kijev je pokrenuo me\u0111unarodnu kampanju za sprovo\u0111enje zone zabrane letova iznad Ukrajine.<\/p>\n
NATO i njegove zemlje \u010dlanice brzo i potpuno su odbacile zahtev Kijeva kao suvi\u0161e rizi\u010dan. \u010cak je i njena delimi\u010dna implementacija, na primer, progla\u0161enje dela zapadne Ukrajine kao zone zabrane letova, smatrano nekompatibilnim sa nacionalnim interesima zemalja Severnoatlantske alijanse. Ova \u0161ematska argumentacija ve\u0107 je izazvala sumnju 2022. godine. U 2023. godini postala je jo\u0161 ve\u0107a sumnja.<\/p>\n
Aktivna vojna intervencija zapadnih dr\u017eava (i drugih zainteresovanih strana) nad zapadnim ukrajinskim teritorijama kori\u0161\u0107enjem borbenih aviona i protivavionskim oru\u017ejem ne bi bila samo adekvatan odgovor na Kijevov vapaj za pomo\u0107. Ruski rat protiv ukrajinske dr\u017eave, ekonomije i stanovni\u0161tva uti\u010de na fundamentalne interese mnogih zemalja izvan isto\u010dne Evrope. Oni se poklapaju sa nacionalnim interesima Ukrajine u najmanje \u010detiri aspekta i stoga zahtevaju direktnu akciju onih izvan Ukrajine.<\/p>\n
Globalni poredak<\/strong><\/p>\n Prvo, kontinuirana sposobnost Ukrajine da proizvodi i izvozi hranu, posebno \u017eitarice, usko je povezana sa vi\u0161e nego zabrinjavaju\u0107im humanitarnim pitanjima. To je tako\u0111e preduslov za globalnu stabilnost i poredak. Oskudica osnovnih \u017eivotnih namirnica kao \u0161to su bra\u0161no i hleb i porast cena ima\u0107e ozbiljne transkontinentalne dru\u0161tvene i politi\u010dke posledice. To mogu biti nestabilne vlade, oru\u017eani nemiri, migracioni tokovi, rastu\u0107a ksenofobija, pa \u010dak i gra\u0111anski ili me\u0111udr\u017eavni ratovi.<\/p>\n Stoga upotreba vazduhoplovnih snaga i snaga protivraketne odbrane da pomognu Ukrajini da osigura proizvodnju i izvoz hrane nije samo stvar empatije ili dobro\u010dinstva prema Ukrajincima. Takva direktna upotreba vojne sile od strane NATO-a (i zemalja koje nisu saveznice) bila bi u dovoljnoj meri opravdana potrebom da se sveukupni rizik po me\u0111unarodnu bezbednost svede na najmanju mogu\u0107u mogu\u0107u odgovornost. Spre\u010davanje gladi i njen razorni uticaj na svetski poredak je samo po sebi dovoljan osnov za razmatranje uspostavljanja zona zabranjenih letova iznad i oko Ukrajine. Takve mere mogu da se opravdaju bez pominjanja zahteva Ukrajine, apeluju\u0107i samo na transnacionalne interese.<\/p>\n Bezbednost radioaktivnih materijala<\/strong><\/p>\n Drugo, ukrajinske nuklearne elektrane, uklju\u010duju\u0107i uga\u0161enu nuklearnu elektranu \u010cernobilj, vi\u0161e puta su postale mete i oru\u0111e ruske vojne aktivnosti od po\u010detka invazije velikih razmera. Prekograni\u010dni zdravstveni rizici ne samo miliona Ukrajinaca, ve\u0107 i gra\u0111ana zemalja \u010dlanica NATO-a su o\u010digledni. Kada je Kijev 2022. godine zatra\u017eio zonu zabranjenog leta, bilo je iznena\u0111uju\u0107e da su previ\u0111eni vitalni nacionalni interesi raznih evropskih zemalja u pogledu bezbednosti ukrajinskih radioaktivnih materijala.<\/p>\n Vreme je da NATO i vlade \u010dlanice igraju direktnu ulogu u za\u0161titi svojih gra\u0111ana od ponavljanja \u010dernobiljske katastrofe iz 1986. Kao i u vezi sa obezbe\u0111ivanjem stabilne ukrajinske proizvodnje hrane i transporta, interes ukrajine da za\u0161titi svoje nuklearne elektrane mogao bi \u010dak da se posmatra kao sekundarni. Ponovo zahtev Kijeva za zonom zabranjenih letova ne bi trebalo da poslu\u017ei kao izgovor za vojno prisustvo NATO-a i drugih saveznika u ukrajinskom vazdu\u0161nom prostoru.<\/p>\n Bezbednost predstavnika tre\u0107ih zemalja<\/strong><\/p>\n Tre\u0107e, od oktobra 2022. godine, Kijev je postao omiljena meta ruskih raketnih i bespilotnih napada (koje sam vi\u0161e puta posmatrao). Namerno ili ne, ruske rakete su vi\u0161e puta pogodile civilnu infrastrukturu i ubile ne-borce. Ku\u0107e se uru\u0161avaju, a stanovnici Kijeva povre\u0111eni su \u0161rapnelom od oborenih ruskih raketa i bespilotnih letelica, kao i od ukrajinske protivaviontske municije.<\/p>\n U Kijevu se nalazi vi\u0161e desetina stranih ambasada i konzulata, kao i kancelarija mnogih vladinih i nevladinih organizacija. Iznena\u0111uju\u0107e, bezbednost stotina, ako ne i hiljada gra\u0111ana zemalja NATO-a (i zemalja koje nisu \u010dlanice NATO-a) u Kijevu u potpunosti zavisi od ukrajinske „gvozdene kupole“ nad prestonicom. Mnoge diplomate i drugi vladini zvani\u010dnici trajno ili privremeno u gradu predstavljaju zemlje sa naprednim vazdu\u0161nim i vazdu\u0161nim snagama. Me\u0111utim, ti drugi zvani\u010dnici, kao i drugi strani poreski obveznici, jo\u0161 uvek ne mogu da ra\u010dunaju na za\u0161titu borbeno spremnih oru\u017eanih snaga svojih zemalja. I jeste Uprkos jasnom zahtevu ukrajinske vlade.<\/p>\n Bezbednost infrastrukture<\/strong><\/p>\n Kona\u010dno u Ukrajini po\u010dinje kampanja obnove, modernizacije i evropeizacije. Ona podrazumeva privla\u010denje sve ve\u0107eg broj stranih investicija \u0161irom zemlje. Milijarde evra i dolari poreskih obveznika bi\u0107e potro\u0161eni na deminiranje, popravku i obnovu Ukrajine. To \u0107e pove\u0107ati nacionalni interes mnogih zapadnih i nekih nezapadnih zemalja u osnovnoj bezbednosti u Ukrajini.<\/p>\n Ako se ruska kampanja terora u Ukrajini kori\u0161\u0107enjem raketa dugog dometa i bespilotnih letelica nastavi, pitanje za\u0161tite civilne infrastrukture finansirane iz me\u0111unarodnih izvora od napada posta\u0107e sve va\u017enije. Zapadne vlade i gra\u0111ani mogli bi da se zapitaju kakvu sudbinu \u010dekaju razni projekti koje finansiraju. Da li \u0107e imati trajan efekat, a mo\u017eda \u0107e pre ili kasnije biti neutralisani ruskim teroristi\u010dkim napadima?<\/p>\n Uprkos slo\u017eenim pitanjima osiguranja, mnoge zapadne zvani\u010dnike smatraju privatnim akcionarskim investicijama kao glavnu determinantu budu\u0107eg ekonomskog oporavka Ukrajine. Naro\u010dito u slu\u010daju velikih poslovnih ili fabri\u010dkih zgrada koje su podigle ili renovirale strane kompanije, ili uz njihovu pomo\u0107, pojavi\u0107e se pitanje za\u0161tite od ruskih vazdu\u0161nih napada. Vlade zemalja u kojima se nalaze kompanije koje investiraju u Ukrajini i njihove osiguravaju\u0107e ku\u0107e bi\u0107e pod pritiskom da pomognu ukrajinskoj vladi da obezbedi te investicije.<\/p>\n Balans izme\u0111u dobitaka i gubitaka<\/strong><\/p>\n Mnogi posmatra\u010di veruju da je uvo\u0111enje zona zabranjenih letova koje podr\u017eava Zapad \u010dak i iznad odre\u0111enih oblasti Ukrajine direktan put ka Tre\u0107im svetskom ratu. Me\u0111utim, nesumnjivo je da \u0107e se takva eskalacija zaista dogoditi dok zapadne trupe ne u\u010destvuju u borbama na frontu.<\/p>\n Rusija ne koristi nikakve borbene avione sa ljudskom sobom da naru\u0161i vazdu\u0161ni prostor iza ukrajinskih linija. Ruski teroristi\u010dki napadi na gradove i manja naselja u ukrajinskom hinterlendu sprovode se isklju\u010divo raketama i bespilotnim letelicama. Ako bi ih pogodili zapadni borbeni avioni i protivavionski projektili ili rakete, ne bi ubili ruske vojnike.<\/p>\n U tom kontekstu, vredi podsetiti da je 2015. godine tursko vazduhoplovstvo oborilo ruski lovac iznad Sirije, a pilot je poginuo. Rusija je na ovu akciju \u010dlanice NATO-a odgovorila privremenim ekonomskim sankcijama protiv Turske. Ubrzo je Putin obnovio punopravne i prili\u010dno prijateljske odnose sa Ankarom, kao da se ni\u0161ta nije dogodilo.<\/p>\n Potrebne su nove me\u0111unarodne diplomatske, vojne, parlamentarne i javne medijske diskusije o nekada\u0161njem zahtevu Ukrajine za zonu zabranjenih letova. Ova multilateralna debata trebalo bi da razmotri tro\u0161kove, beneficije i rizike povezane sa sprovo\u0111enjem neke varijacije Kijevove prvobitne ideje. Neophodno je identifikovati ukrajinske objekte i teritorije koji su od velikog zna\u010daja za zemlje \u010dlanice NATO-a ili EU, kao i za druge zemlje. Potpuna i racionalna procena novonase\u010dne situacije u 2023. godini trebalo bi da razjasni koji su klju\u010dni nacionalni interesi tre\u0107ih zemalja u pitanju i \u0161ta \u0107e biti osvojeno i \u0161ta \u0107e biti izgubljeno stvaranjem zona zabranjenih letova. Imaju\u0107i to u obzir, moraju da reaguju organizacije kao \u0161to su UN, NATO ili EU ili koalicija dobrovoljaca.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina \u2013 bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Ili diskutuj o istoriji, minskom \u0107orsokaku<\/em><\/p>\n