{"id":179,"date":"2022-08-01T15:04:02","date_gmt":"2022-08-01T13:04:02","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2022-08-svakome-je-potreban-san-zasto-se-u-regionu-cernihiva-siju-meki-kopljanici-i-bajraktari\/"},"modified":"2022-08-01T15:04:02","modified_gmt":"2022-08-01T13:04:02","slug":"svakome-je-potreban-san-zasto-se-u-regionu-cernihiva-siju-meki-kopljanici-i-bajraktari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2022-08-svakome-je-potreban-san-zasto-se-u-regionu-cernihiva-siju-meki-kopljanici-i-bajraktari\/","title":{"rendered":""Svakome je potreban san": za\u0161to se u regionu \u010cernihiva \u0161iju meki kopljanici i bajraktari"},"content":{"rendered":"

Sopstveni „Mriya“, MiG, Javelin, Bayraktar, pas Patron pa \u010dak i solista Kalu\u0161 benda: u de\u010dijim radnjama u Lvivu i drugim gradovima sve vi\u0161e mo\u017eete na\u0107i tako patriotske meke igra\u010dke. Oni su u\u0161iveni u Nizhynu u regionu \u010cernihiv – u tom gradu, na periferiji od kojih je do po\u010detka aprila bilo bitaka sa ruskim trupama.<\/p>\n

Fabrika Kopitsa je porodi\u010dni biznis, koji su 1998. Prema re\u010dima njihove \u0107erke, menad\u017eerke \u0161tampe kompanije Marije Kopytsya, prve igra\u010dke su u\u0161ivene u bakinu letnju kuhinju, za nekoliko godina su se preselile u novu sobu \u2013 i postepeno dostigle sve-ukrajinski nivo i izvoz. Sada kompanija ima oko 150 zaposlenih, jo\u0161 30-40 \u0161avova radi van fabrike na autsorsingu, a na sajtu mo\u017eete naru\u010diti oko hiljadu predmeta raznih igra\u010daka.<\/p>\n

Ruske trupe pri\u0161le su Nizhynu tre\u0107eg dana invazije \u2013 a tako\u0111e tre\u0107eg dana radnici fabrike su oti\u0161li na posao. \u0160ili su ne igra\u010dke, ve\u0107 ode\u0107u za vojsku, nosioce plo\u010dica, istovar. Fabrika se vremenom vratila onome \u0161to najbolje ume i, kako bi ostala u trendu, razvila \u010ditavu kolekciju patriotskih mekih igra\u010daka. U te\u0161kim uslovima kompanija je uspela da se prilagodi, sa\u010duva sva radna mesta i \u010dak pove\u0107a plate svojim zaposlenima. S obzirom na nedavno pogor\u0161anje prognoze INFLACIJE od NBU i slabljenje hrivnije za 25 odsto, ovo mo\u017ee izgledati kao magija. Ali zapravo, fabrika Kopitsa je prona\u0161la i kompetentno ispunila svoju ni\u0161u u klimavoj ekonomiji zemlje: meka Mriya, javelini i psi Patroni su u velikoj potra\u017enji, jer daju pozitivnu emociju umornim i ranjenim ljudima.<\/p>\n

Marija Kopitsa nam je ispri\u010dala ko je imao ideju da proizvodi meke koplja, kako je fabrika funkcionisala u prvim nedeljama rata, kao i kako je mogu\u0107e o\u010duvati proizvodnju i sve njene radnike.<\/p>\n


\n

***<\/strong><\/p>\n

Kako je rat uticao na fabriku? Na kraju svega, va\u0161a proizvodnja se nalazi u regionu \u010cernihiv, koji je u prvim mesecima zna\u010dajno patio od ruskih trupa.<\/strong><\/p>\n

Od kada radimo od 1998, ve\u0107 smo iskusili sve krize koje su bile u Ukrajini. Godine 2008. radili smo na nuli \u0161est meseci. Me\u0111utim, ovaj rat je prva kriza tokom koje postoji stvarna pretnja po \u017eivot. Ali na\u0161 narod je toliko o\u010dvrsnut da su tre\u0107eg dana ruske invazije oti\u0161li na posao, iako je Nizhyn bio u blokadi. Iz na\u0161e vojne jedinice stigao je zahtev za \u0161ivanje presvla\u010denja, istovara, nosa\u010da plo\u010da, pa smo oti\u0161li na posao. \u0160ili su, tr\u010dali u podrume, plakali, pili konjak posle posla. Svi su radili jer je bilo neophodno. Kako druga\u010dije?<\/p>\n

Postoji dan koji \u0107ete posebno pamtiti<\/strong>‘yav?<\/strong><\/p>\n

Fabrika nije bila pogo\u0111ena direktnim granatiranjem, ali je bila prekrivena krhotinama. Nalazi se na prili\u010dno opasnom mestu \u2013 na periferiji Nizhyna, upravo sa strane sa koje su ruske trupe u\u0161le. Stajali su iz fabrike bukvalno 5 km dalje, gde ih je obuzdala na\u0161a vojska, stalno su se tukli. I negde sredinom marta bila je posebno te\u0161ka bitka, bilo je vazdu\u0161nih napada na grad. Po\u010deli su da bombarduju privatne ku\u0107e, bolnicu, i bilo je dolazaka bukvalno na ulice pored nas. Tada je bilo nerealno stra\u0161no, jer je u fabrici bilo oko 130 ljudi.<\/p>\n

Kako je rat uticao na posao? Jesi li uspeo da zadr\u017ei\u0161 ceo tim?<\/strong><\/p>\n

Da, svi. Bili smo jedno od prvih preduze\u0107a u regionu \u010cernihiva koje je nastavilo sa radom. Razumeli smo da na\u0161i zaposleni moraju da jedu, i zaista ih sve cenimo. S obzirom na to da je \u017eivot u Nizhynu porastao u ceni za oko 35%, pove\u0107ali smo plate, zbog \u010dega su cene igra\u010daka donekle porasle.<\/p>\n

Zapravo, sve zavisi od raspolo\u017eenja vlasnika. Mogli bismo da slo\u017eimo ruke, da ka\u017eemo, „Sada igra\u0438ka nije na vreme, zbogom.“ Ali ne radi se o nama. U Imamo ljude koji rade sa nama od osnivanja kompanije. Kako mo\u045bemo da se povu\u0438emo? Da, u po\u010detku je bilo te\u0161ko, jer smo ve\u0107inu prethodnog profita dali da pomognemo vojsci, a prva tri meseca smo radili prakti\u010dno besplatno \u2013 ljudima smo ispla\u0107ivali plate, a ostatak davali vojsci. Ali smo se izborili.<\/p>\n

Kako ste ponovo po\u010deli da \u0161ijete igra\u010dke?<\/strong><\/p>\n

Da budem iskren, u po\u010detku sam se ose\u0107ao kao da se uop\u0161te ne\u0107emo vra\u0107ati proizvodnji toja. Nije bilo pre toga, nije bilo nikakve radosti. Ali kada nam je ponestalo tkanine, oti\u0161li smo u Lviv da kupimo sa tatom, oti\u0161li u hipermarket da jedemo i videli oca blizu de\u010dijeg odeljenja koji je svom detetu kupio meku igra\u010dku. I to dete mu je toliko pritiskalo tu po\u0438e\u0436u da je bilo primetno koliko joj je va\u045bna. Za mog tatu, to je bio znak da moramo da se vratimo onome \u0459to najbolje mo\u045bemo da uradimo.<\/p>\n

Ovo je postala polazna ta\u010dka nove kolekcije. Shvatili smo da moramo da budemo relevantni. Na\u0161e odeljenje prodaje je podnelo ideju da se Mriya \u0161ije negde u tre\u0107oj nedelji rata, a mi smo po\u010deli njenu proizvodnju oko tri nedelje kasnije. Onda se tata ponudio da napravi celu liniju „Sve \u0107e biti Ukrajina“<\/a> \u2013 i D\u017eavelin, Bajraktar, MiG, patriotske ma\u010dke i druge igra\u010dke izvu\u010dene. Posebno \u017eelim da zaka\u017eem rad na\u0161ih tehnologa \u2013 Oksane Fomarine i Olge Lozove, kao i direktorke odeljenja prodaje \u017dudmile Savi\u010d. Na\u0161im kupcima na veliko se ova ideja zaista dopala, a potra\u017enja za ovim igra\u010dkama je veoma velika.<\/p>\n

Kakav je razvoj i proizvodnja igra\u010daka?<\/strong><\/p>\n

Sve po\u0438inje sa idejom. Uglavnom se ideje pojavljuju kod mog tate, koji je direktor firme, tako\u0111e mogu da do\u0111u od menad\u017eera prodaje ili od samih tehnologa. Zatim, tehnolozi razvijaju nekoliko projekata jedne igra\u010dake \u2013 oni biraju materijale, oblike, delove. Zatim biramo jedan projekat, koji, nakon odobrenja direktora, dajemo produkciji. U slu\u010daju psa Patrona, razvili smo 5 opcija, od kojih je jedna isklju\u010divo proizvedena za Epicentar, jedna za izvoz, a druga za doma\u0107e tr\u017ei\u0161te. Zatim igra\u010daka prolazi kroz nekoliko faza proizvodnje \u2013 ofajanje tkanine, se\u010denje, \u0161ivenje, nadimanje. Odeljenje za vez je povezano sa proizvodnjom slo\u017eenih igra\u010daka, kao \u0161to je letelica Mriya.<\/p>\n

Kako se sada ose\u0107a\u0161 u poslu?<\/strong><\/p>\n

Ne mogu da ka\u017eem da nam se profit pove\u0107ao. Situacija generalno je gora nego pre rata \u2013 problemi sa transportom, zatim sa gorivom, pa dolasci. Postoji zna\u010dajna nesta\u0161ica materijala zbog logisti\u010dkih problema. Kineski, poljski materijali se te\u0161ko uvoze, beloruski – blokirani. Zbog toga proizvodimo znatno manje igra\u010daka nego \u0161to smo mogli \u2013 100-200 hiljada tona. mese\u010dno umesto 400 hiljada rubalja.<\/p>\n

U jednom trenutku kompanija je generalno bila ugro\u017eena, jer nam je poneto eko-vlakana za punjenje, a fabrika koja ga je proizvela nije radila. Alternativa iz Poljske je bila veoma skupa, a onda bismo morali zna\u010dajno da pove\u0107amo cene igra\u010daka, \u0161to nismo \u017eeleli da radimo. Me\u0111utim, sre\u0107om, fabrici je bilo dozvoljeno da radi, a na\u0161a proizvodnja nije prestajala.<\/p>\n

Da li nastavljate da poma\u017eete vojsci?<\/strong><\/p>\n

Naravno, ne mo\u045be biti drugo. Na\u0161a porodica je me\u0111u aktivistima grada, a imamo i odre\u0111enu grupu dobrovoljaca sa kojima konstantno sara\u0111ujemo, poma\u017eemo vojsci – na\u0161oj 30. brigadi, na\u0161i momci su tako\u0111e u 54. i 58. brigadi. Kontakte imamo i u inostranstvu: donosi nam se humanitarna pomo\u0107, koju prenosimo na „nulu“. Samo ne reklamiramo sve, jer dobrota mora da bude tiha.<\/p>\n

Koje su najpopularnije igra\u010dke iz patriotske kolekcije?<\/strong><\/p>\n

Generalno, postoji potra\u017enja za svima, veletrgovci uzimaju celu kolekciju. Ali najpopularniji je, verovatno, „San“ \u2013 jer svakome treba san. Ljudi su sada u stalnoj depresiji, svi su slomljeni, a kada pokupe taj „San“ \u2013 ne\u0161to dobro se usadi u srce. „Mriya“ daje nadu da \u0436e sve biti u redu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sopstveni „Mriya“, MiG, Javelin, Bayraktar, pas Patron pa \u010dak i solista Kalu\u0161 benda: u de\u010dijim radnjama u Lvivu i drugim gradovima sve vi\u0161e mo\u017eete na\u0107i tako patriotske meke igra\u010dke. Oni su u\u0161iveni u Nizhynu u regionu \u010cernihiv – u tom gradu, na periferiji od kojih je do po\u010detka aprila bilo bitaka sa ruskim trupama. Fabrika […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":181,"comment_status":"","ping_status":"","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[129,127,27,88,8,7,12,5],"class_list":["post-179","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-cernihiv","tag-decu","tag-oruzane-snage-ukrajine","tag-posla","tag-rusija","tag-rusko-ukrajinski-rat","tag-vesti-o-ukrajini","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/179","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=179"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/179\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/181"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=179"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=179"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=179"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}