{"id":17831,"date":"2023-08-07T19:03:03","date_gmt":"2023-08-07T17:03:03","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-08-ideja-o-zatvaranju-granica-za-ukrajince-u-mirnodopsko-vreme-daleko-je-od-nove\/"},"modified":"2023-08-07T19:03:03","modified_gmt":"2023-08-07T17:03:03","slug":"ideja-o-zatvaranju-granica-za-ukrajince-u-mirnodopsko-vreme-daleko-je-od-nove","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-08-ideja-o-zatvaranju-granica-za-ukrajince-u-mirnodopsko-vreme-daleko-je-od-nove\/","title":{"rendered":"Ideja o zatvaranju granica za Ukrajince u mirnodopsko vreme daleko je od nove"},"content":{"rendered":"

Jedna od glavnih tema u Ukrajini tokom vikenda bila je Facebook<\/em>-mesto biv\u0161eg, kako se ispostavilo, savetnika ministra unutra\u0161njih poslova Vadima Denisenka. Denisenko se, podse\u0107amo, ponudio da ne otvara granicu za mu\u0161karce ni po zavr\u0161etku rata. Ne otvarajte jo\u0161 tri godine, jer „u suprotnom jednostavno ne\u0107emo ostati kao nacija“.<\/p>\n

U Denjesenkovom postu \u2013 i ovom i slede\u0107em, gde je po\u010deo otvoreno da zastra\u0161uje Ukrajinke, ili, ta\u010dnije, Ukrajinke („ako ne postoje takva ograni\u010denja, u najboljem slu\u010daju, 2-3 miliona Azijata \u0107e biti dovedeno ovde u narednoj deceniji“) \u2013 ima mnogo zanimljivih stvari, zapravo, u vezi sa ozbiljnim problemima imid\u017ea, ako je, naravno, ukrajinsko dru\u0161tvo bilo ozbiljno i sistematski zabrinuto U Telegram<\/em> a mediji su brzo prona\u0161li „kompromituju\u0107e dokaze“ o autoru takve diskriminatorne ideje \u2013 YouTube<\/em>-kanal njegovog sina, koji \u017eivi u inostranstvu tokom rata (prema re\u010dima njegovog biv\u0161eg asistenta u Verkhovna Radu, njegov sin je oti\u0161ao u inostranstvo mnogo pre rata, koji, naravno, nije zadovoljio protivnike) i vodi blog o putovanjima na ruskom jeziku. Me\u0111utim, \u010dak i bez ih „kompromituju\u0107ih dokaza“, Denisenko je dobio mnogo za svoju izjavu.<\/p>\n

<\/div>\n

Ali pogledajmo predlog g. Vadima trezvenim o\u010dima. Na kraju svega, Denisenko nije bio prvi dan u politici, nije bio samo narodni poslanik, ve\u0107 predstavnik vlade (Volodymyr Groysman) u Verkhovnoj Radi iz VIII saziva. Stoga je mogu\u0107e pretpostaviti da ne razume \u0161ta pi\u0161e, ali vredi razmotriti i druge opcije. Na primer, obratiti pa\u017enju na one re\u010di na kraju posta koje niko nije primetio na talasu hipe i mr\u017enje: „Svi oni koji pi\u0161u o sveobuhvatnim merama za povratak su lukavi. Ne postoje prave sveobuhvatne mere i ne\u0107e ih biti. Na\u017ealost.“<\/p>\n

Mo\u017eda je ova provokacija (kako drugo nazvati predlog da se Ukrajinci ne puste u inostranstvo u mirnodopsko vreme?) osmi\u0161ljena specijalno za one koji bi trebalo da razviju ove sveobuhvatne mere. Mo\u017eda je ovo poku\u0161aj da se odgurne najgori scenario \u2013 pogledajte, ka\u017eu, \u0161ta takve ideje mogu da ispadnu, ako je i sada, na nivou obi\u010dnog \u0161efa jedne od mnogih javnih organizacija, izazvalo vi\u0161e nego burnu reakciju.<\/p>\n

I nema potrebe da sumnjamo da ne\u0107e biti sumnje da \u0107e biti ideja za povratak onih Ukrajinaca koji su ve\u0107 oti\u0161li u Evropu i odr\u017eavanje onih koji to \u017eele da urade po zavr\u0161etku rata. Po\u0161to se biv\u0161i ne\u0107e svi vratiti, a ovo drugo \u0107e oti\u0107i, ovo je o\u010digledno. I ne mo\u017ee\u0161 ovde da ide\u0161 samo na patriotizam. I pre ili kasnije, vlasti, bilo da su ovo ili slede\u0107e, posle prvih posleratnih izbora, mora\u0107e da prona\u0111u re\u0161enje. I bez obzira kako se ta re\u0161enja generi\u0161u u „kancelariji jednostavnih re\u0161enja“. Ne, ne onaj na \u010delu sa Saka\u0161vilijem. Pisan je bez navodnih citata, velikim slovom, a opet nije uticao ni na \u0459ta. A ovaj mo\u017ee da uti\u010de…<\/p>\n

Uzgred, ova ideja \u2013 zatvaranje granica \u2013 daleko je od nove. Jo\u0161 2010. narodni poslanik iz Partije regiona Volodymyr Landyk, jedan od onih za koga se smatralo da je „jak menad\u017eer“ (ta\u010dnije, nije toliko li\u010dio na njega kao njegov stariji brat Valentyn), ispri\u010dao je dramati\u010dnu epizodu iz istorije njihovog porodi\u010dnog biznisa, kompanije Nord<\/em>.<\/p>\n

Pri\u0438a je bila slede\u0107a. Landikovi su \u017eeleli da otvore sopstvenu fabriku za proizvodnju ku\u0107nih aparata u Ivano-Frankivsku. Za\u0161to su donjecki biznismeni dovedeni \u010dak u Galiciju? Ali ba\u0161 u Prajkarpatiji su bile veoma male zvani\u010dne plate. I bra\u0107a Landik su odlu\u010dila da \u0107e plate koje su ispla\u0107ivali svojim zaposlenima kod ku\u0107e tako\u0111e biti dovoljne za Gali\u0107ane. Me\u0111utim, ispostavilo se da bi stanovnici ovog regiona radije i\u0161li na posao u Evropu nego da se predose\u0107aju u fabrici Landiki.<\/p>\n

Gospodin poslanik je o svemu tome govorio sa iskrenim nerazumevanjem \u2013 „pogledajte kako rade \u010deli\u010dana i mahinalista na Istoku. Ovo su u\u045basni uslovi. Zara\u0111uje $200\u2013$300. A vuiko ka\u017ee: „Pa da radim ovako za takve pare?! Oti\u0107i \u0107u do Poljaka, iscepa\u0107u ga drva, on \u0107e mi dati 100 dolara, ja sam i dalje kao on.“ Ostavljamo na savesti biv\u0161eg poslanika, koji je negde nestao u vihoru aktuelnih turbulentnih vremena, uvredljivog „ujaka“ (jasno je da je ovako poku\u0161ao da nadoknadi lukavog „zapadentsija“ koji je vi\u0161e voleo da radi u Poljskoj preko posla u svojoj fabrici), ali mi isti\u010demo glavnu stvar. Biznismen iskreno i iskreno priznaje da se u Ukrajini, posebno na Istoku, zaposlenima ispla\u0107uje dinar. Ali ne svuda gde su ljudi spremni da rade za ove nov\u010di\u0107e \u2013 toliko da su radnici iz Donbasa morali vozom da budu preba\u010deni u Ivano-Frankivsk. I nije pomoglo.<\/p>\n

Pa \u0161ta je onda Volodymyr Landyk ponudio, u dalekoj 2010.godini (i to ne toliko u vremenu kao u stvarnosti)? I ponudio je ne\u0161to sli\u010dno onome \u0161to je Denisenko danas izdvojio: „Svako treba da radi. Moramo da zatvorimo granice i proizvedemo sopstveni proizvod.“<\/p>\n

Sre\u0107om, Landyksi odavno ne vladaju Ukrajinom, i vremenima partijskog regionazauvek potonuo u zaborav zajedno sa prepla\u0161enim beguncem Viktorom Janukovi\u010dem i njegovim slomljenim rukama. Ali ideja \u2013 jednostavna kao vrata na ulazu u fabriku Nord \u2013 ostala je. Uzmite i zatvorite granice. Ideja za koju \u0107e se neko sigurno uhvatiti u hodnicima mo\u0107i. I on \u0107e razmisliti \u2013 zaista, kako razviti neke slo\u017eene \u0161eme, kako napraviti preferencijalne uslove za zapadne investitore i smanjiti poreze (poslanik Hetmantsev je tiho plakao na ovom mestu), jednostavno ne mo\u017eete pustiti ljude iz zemlje. I bar \u0107e morati da rade ovde.<\/p>\n

I sve bi bilo tako. Da u Ukrajini nije ostalo mnogo vi\u0161e ljudi, bilo bi mnogo ljudi koji bi u potpunosti uhvatili sovjetska vremena \u2013 vremena istinski zatvorenih granica i odsustva bilo kakvih uslova za razvoj, za pronala\u017eenje sopstvenih, a ne odre\u0111enih od strane Dr\u017eavnog odbora za planiranje, regionalnog komiteta ili \u0161efa kolektivne farme, puta u \u017eivotu. Mala lirska digresija. Dolazim iz malog sela u samom centru Ukrajine. Sela u kojima se u sovjetsko vreme \u2013 kojih se veoma dobro se\u0107am, jer su Dr\u017eavni odbor za vanredne situacije, progla\u0161enje nezavisnosti i prvi predsedni\u010dki izbori do\u017eiveli u odraslom dobu \u2013 skoro svaka druga osoba je pila. Iz raznih razloga, ali glavna su bila dva:<\/p>\n

a) jo\u0161 uvek nema \u0161ta drugo da radi;<\/p>\n

b) ni u kom slu\u010daju ne\u0107e biti izba\u010deni sa posla.<\/p>\n

To bezna\u0111e i nedostatak alternativa doveli su ukrajinske seljake u, budimo iskreni, alkoholizam. I onda… Zatim, posle turbulentnih devedesetih, posle uni\u0161tenja sovjetskog kolektivnog poljoprivrednog rudimenta, nivo konzumiranja alkohola, drugim re\u010dima, broj pijanaca u selu ne samo da se smanjio, ve\u0107 je prakti\u010dno nestao. Za\u0459to? Za\u0161to se to nije desilo kada se poslednji lider SSSR-a Mihail Gorba\u010dov \u017eestoko borio sa ovim problemom \u2013 i kada je u bilo kojoj prodavnici, uklju\u010duju\u0107i i na\u0161u seosku prodavnicu, postalo mogu\u0107e kupiti alkohol za svaki ukus?<\/p>\n

Ali zato \u0161to su ljudi dobili priliku da \u017eive svoje \u017eivote. \u017diveti i zara\u0111ivati. Da, neko radi u Evropi, a neko je ovde, uklju\u0438uju\u0436i i kopno koje je nekada bilo pravo optere\u0436enje. Ljudi su smatrali da imaju opcije, bilo je \u0161ansi, postojala je perspektiva. I u takvim uslovima, sedeti i samo nastaviti da se opijate je izgubiti ove \u0161anse, \u0161tavi\u0161e, u situaciji da isti ljudi rade u blizini i dostignu odre\u0111ene visine. Tako je u selu alkoholi\u010dara bilo par penzionera i jedan je ve\u0107 iskreno zavr\u0161io alkoholi\u010dar, koga ni\u0161ta ne bi privuklo.<\/p>\n

Zamislite sada \u0161ta bi se desilo da nema svega \u0161to smo do\u017eiveli \u2013 da, i kolapsa postsovjetska ekonomija, ali istovremeno i novih horizonta. Ljudi bi pili za sebe kao njihovi o\u010devi i dedovi, ne vide\u0107i druge izglede.<\/p>\n

Vadym Denysenko, o\u010digledno iz dobrih, korektnih razloga, zapravo predla\u017ee da se Ukrajinci voze iza te sovjetske Gvozdene zavese, koju smo kona\u010dno u jednom trenutku udahnuli. Zamislite, rat se zavr\u0161ava, mnogo ljudi \u2013 koji su posle fronta, koji su sa zadnje strane \u2013 ne\u0107e ni \u017eeleti da odu, ve\u0107 samo da odu u inostranstvo. Izvinite zbog banalnosti, odmorite se od svog ovog ko\u0161mara, zaboravite bar na neko vreme na ono \u0161to je cela zemlja do\u017eivela. Ali \u2013 izvini, ne mo\u017ee\u0161. \u0160ta ako pobegne\u0161, ko \u0107e podi\u0107i zemlju.<\/p>\n

I, istovremeno, vrlo smo svesni da \u0107e se svi izuzeci koje nudi biv\u0161i poslanik predvidljivo pretvoriti (poput \u0160liakovog sistema) u gomilu korupciona\u0161kih \u0161ema. Dakle, kakva \u0107e biti reakcija mu\u0161karaca, posebno onih koji su pre\u017eiveli rat u samom paklu, na \u010dinjenicu da \u0107e nastaviti da se dr\u017ee na lancu kao doma\u0107i psi, a pored njih oni koji imaju „ivice“ u relevantnim strukturama, tiho putuju po Evropi? \u010cini mi se i da ne u stilu „Ne, pa, razumem, zemlju treba obnoviti, a ovaj sin drugog „novog lica“ je upravo odveo bolesnog tatu na le\u010denje, a taj tata se potom vratio ku\u0107i sam, bez sina.“<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de kvantitativnog pristupa… U estonskiM SSR-u 1990. To je bio vrhunac, demografski vrhunac. \u010cetvrt veka kasnije, 2015. godine, u Estoniji je \u017eivelo 1,31 milion ljudi. Broj stanovnika se smanjio za 17 odsto, a to je grubo \u2013 jer je bilo migranata koji su do\u0161li u ovu balti\u010dku zemlju. Za na\u0161ih uslovnih 40 miliona \u2013 17%, ovo je skoro 7 miliona. Veliki broj, ne sme\u0161 ni\u0161ta da ka\u017ee\u0161. Ali, u isto vreme, tokom ovih \u010detvrt veka, Estonija je u\u0161la u:<\/p>\n

\u2013Eu;<\/p>\n

\u2013NATO;<\/p>\n

\u2013 evrozone;<\/p>\n

\u2013 \u0160engenska zona;<\/p>\n

\u2013 Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.<\/p>\n

I sada, uprkos gubitku dela stanovni\u0161tva (koje su zamenili migranti, mo\u017eda \u010dak i iz Azije, kako Denisenko predvi\u0111a Ukrajini), Republika Estonija je ispred ne samo svojih kolega u biv\u0161em SSSR-u, ne samo zemalja biv\u0161eg socijalisti\u010dkog tabora, ve\u0107 i predstavnika stare Evrope. Na primer, BDP na paritetu kupovne mo\u0107i po glavi stanovnika u Estoniji ve\u0107i je nego u Portugalu i Gr\u010dkoj.<\/p>\n

Dakle, kao \u0161to vidimo, svetla budu\u0107nost (ironija je u tome \u0161to Vadym Denysenko vodi organizaciju pod nazivom Ukrajinski institut za budu\u0107nost) mo\u017ee se osigurati ne zatvaranjem granica, ve\u0107 drugim sredstvima. \u010cak i u uslovima u kojima sa va\u0161a zemlja odlazi \u0161est puta vi\u0161e nego \u0161to sti\u017ee \u2013 to su bili pokazatelji migracije Republike Estonije u najte\u017ea postsovjetna vremena, 1991-1995.<\/p>\n

Mo\u017ee se samo nadati da ovaj skandalozni post gospodina Denisenka nije na\u010din da se testira javni sentiment, ve\u0107 ponuda vlastima, ve\u0107 naprotiv \u2013 upozorenje. Ina\u010de, \u010demu sve to u zemlji u kojoj \u0107e, posle uragana rata, ostati samo, kao u lo\u0161im starim vremenima, da se pije iz bezna\u0111a i Gvozdene zavese na zapadnoj i ju\u017enoj granici.<\/p>\n

P<\/em>.<\/em> S<\/em>. Naslov \u010dlanka je citat iz jedne od pesama Volodymyra Sosiura, rodom iz Debaltseve, o njegovom rodnom regionu Donetsk. Isti region Donetsk, u kojem, za razliku od Donbasa iz Landyksa (i Denysenkove Ukrajine), ni\u0161ta nije re\u010deno o zatvorenim granicama i stvarnom kmetu, koji s vremena na vreme politi\u010dari, kako se ispostavilo, razli\u010ditih politi\u010dkih pravaca nude Ukrajincima.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedna od glavnih tema u Ukrajini tokom vikenda bila je Facebook-mesto biv\u0161eg, kako se ispostavilo, savetnika ministra unutra\u0161njih poslova Vadima Denisenka. Denisenko se, podse\u0107amo, ponudio da ne otvara granicu za mu\u0161karce ni po zavr\u0161etku rata. Ne otvarajte jo\u0161 tri godine, jer „u suprotnom jednostavno ne\u0107emo ostati kao nacija“. U Denjesenkovom postu \u2013 i ovom i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":17832,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2045,165,1216,1954,204,2323,232,714,5],"class_list":["post-17831","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-kolaps-sssr-a","tag-migracije","tag-partija-regiona","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sssr","tag-vadym-denysenko","tag-verkhovna-rada","tag-viktor-janukovic","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17831","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17831"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17831\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/17832"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17831"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17831"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17831"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}