Medijskim izve\u0161tajima iz Ukrajine dominiraju teme vezane za vojsku, njeni uspesi na frontu, odlaganje saveznika u snabdevanju oru\u017ejem ili izgledi za poziv u NATO. Umesto toga, o problemima ukrajinskog obrazovnog sistema govori se mnogo re\u0111e, a to pitanje ide daleko izvan unutra\u0161njeg konteksta.<\/p>\n
\u0160kolsku godinu, koju je rat prekinuo u februaru 2022. godine, zapo\u010delo je 4,2 miliona u\u010denika u Ukrajini. Ve\u0107 u prvom mesecu posle ruske potpune agresije, u Poljsku je u\u0161lo 1,8 miliona ukrajinskih dr\u017eavljana, od kojih su polovina bili \u0161kolarci. Zbog toga je zna\u010dajan deo studenata napustio zemlju, ali je ve\u0107ina ostala u zemlji i nastavila studije u sistemu koji funkcioni\u0161e u ratnim uslovima, \u010desto na prvoj liniji fronta, a ponekad \u010dak i na okupiranim teritorijama. S obzirom na kraj \u0161kolske godine, koja je po\u010dela usred rata punih razmera, vredi se raspititi o stanju obrazovnog sistema u Ukrajini, imaju\u0107i u vidu da je, zajedno sa konvencionalnim i informativnim ratom, to jedan od klju\u010dnih frontova rusko-ukrajinskog rata.<\/p>\n
Po\u010detkom 2023. godine, to jest tri meseca nakon \u0161to je general Sergej Surovikin preuzeo komandu nad grupom ruskih trupa u Ukrajini i pokrenuo velike napade na kriti\u010dnu infrastrukturu, predsednik Volodymyr Zelenskyy uporedio je nastavnike sa oklopnim vozilima jer su jednako va\u017eni u borbi protiv okupacionih snaga. To je sna\u017eno pore\u0111enje, jer odra\u017eava su\u0161tinu uloge obrazovnog sistema u teku\u0107em ratu: njegovi civilni u\u010desnici su objekti ne samo oru\u017eane agresije, ve\u0107 i humanitarne agresije Ruske Federacije.<\/p>\n
U slu\u010daju oru\u017eane agresije, obrazovna infrastruktura postala je jedna od prvih meta masovnog granatiranja ruske artiljerije. To je svakako posledica taktike ratovanja koja koristi \u0161kolske zgrade za udomivanja vojnika ili skladi\u0161tenje municije. U prvih deset meseci invazije skoro 1300 \u0161kolskih zgrada je te\u0161ko o\u0161te\u0107eno, \u0161to \u010dini 11 odsto obrazovne infrastrukture Ukrajine. Od tog broja, 223 \u0161kole su potpuno uni\u0161tene, od kojih polovina u regionima Karkiv, Luhansk i Donetsk. Samo u Karkivu, akademskom centru Ukrajine, o\u0161te\u0107eno je vi\u0161e od polovine \u0161kolskih zgrada. Da bi se ilustrovale razmere gubitaka, dovoljno je podsetiti da je u komunisti\u010dkoj Poljskoj, u okviru programa obele\u017eavanja milenijuma poljske dr\u017eave 1966. godine, izgra\u0111eno 1400 takozvanih milenijalskih \u0161kola, koje i dan-danas \u010dine infrastrukturnu osnovu na\u0161eg obrazovnog sistema. Skoro isto toliko \u0161kola koliko su Poljaci gradili Stakanovim tempom tokom decenije po Gomulkinom nare\u0111enju, Rusi su uni\u0161tili u Ukrajini za manje od godinu dana.<\/p>\n
Pod ru\u0161evinama zgrada u prvim regionima tako\u0111e su objavljeni rezultati prve sveobuhvatne reforme obrazovanja od nezavisnosti Ukrajine. Tako je posle Revolucije dostojanstva i promene politi\u010dkog vektora u evropsku vladu, pripremila reformski program pod nazivom „Nova ukrajinska \u0161kola“ (NUS). Uvedene promene transformisale su nastavnu filozofiju iz postsovjetskog, autoritarnog prenosa u model zasnovan na evropskim demokratskim vrednostima, kao \u0161to su tolerancija, po\u0161tovanje individualnih i ljudskih prava, dijalog, sa sna\u017enim naglaskom na patriotske vrednosti i odbranu domovine.<\/p>\n
Reformom Nove ukrajinske \u0161kole tako\u0111e je predvi\u0111ena transformacija \u0161kolske mre\u017ee, koju karakteri\u0161e zna\u010dajna teritorijalna neravnopravnost. U Ukrajini se ve\u0107i broj obrazovnih institucija nalazi u ruralnim oblastima, ali mali procenat svih studenata studira u toj zemlji. To je godinama dovelo do ni\u017eeg nivoa obrazovanja u takvim institucijama i, \u0161tavi\u0161e (sa stanovi\u0161ta dr\u017eavnih organa, pre svega), one su bile zna\u010dajno optere\u0107enje za dr\u017eavni bud\u017eet. Zbog toga je Nova ukrajinska \u0161kola uvela takav tip institucija kao \u0161to su klju\u010dne \u0161kole. Ovo je neka vrsta \u0161kolskog \u010dvori\u0161ta, nastalog na osnovu najboljih lokalnih \u0161kola, koje dovodi decu iz manjih naselja, gde su smanjene neefikasne \u0161kolske jedinice. \u0160kole \u010dvori\u0161ta dobile su dodatna sredstva za popravke i kupovinu opreme, \u0161to je zna\u010dajno pobolj\u0161alo uslove u\u010denja.<\/p>\n
U oblastima koje su pro\u0161le napred ili su se na\u0161le pod okupacijom, efekat vi\u0161egodi\u0161njeg ulaganja u savremenu obrazovnu opremu bukvalno je ispario. To je, naravno, povezano sa ratnim plja\u010dkama, koje je postalo obele\u017eje ruskih vojnika. Broj ukradene elektronske opreme, interaktivnih belih tabli, televizora, projektora ili laboratorijske opreme je u hiljadama. Sli\u010dna je situacija i sa autobusima za prevoz \u0161kolaraca, koje je vojska zahtinjala stotinama.<\/p>\n
Sve to zajedno uni\u0161tava materijalnu bazu obrazovnog sistema na teritorijama odmah pored neprijateljstava, a istovremeno nagla\u0161ava razmere potreba sa kojima se suo\u010davaju ukrajinske vlasti.<\/p>\n
Pozitivni aspekti pandemije koronavirusa<\/strong><\/p>\n U ovoj kriznoj situaciji, u\u010dite da pomognete ukrajinskomLLAMs i studenti su do\u0161li na COVID-19, ta\u010dnije iskustvo u\u010denja na daljinu tokom zaklju\u010davanja. Mnogi nastavnici na nau\u010dkuju da zahvaljuju\u0107i znanom pandemiju, posle 24. februara 2022. godine, u\u010desnici obrazovnog procesa nisu morali da prolaze kroz \u0161ok. Moje iskustvo susreta sa ukrajinskim nastavnicima iz Karkiva pokazalo je da su veoma upoznati sa virtuelnim nastavnim alatima. Anga\u017eovanje globalnih komunikacionih platformi kao \u0161to su Zumiranje<\/em>, koja je odmah posle ruske invazije obezbedila besplatne dozvole za obrazovne institucije u Ukrajini, \u0161to im je omogu\u0107ilo da nastavu na daljinu. Paradoksalno, prolazak pandemije koronavirusa oja\u010dao je ne samo imuni sistem ukrajinskog stanovni\u0161tva, ve\u0107 je i oja\u010dao elasti\u010dnost obrazovnog sistema, koji je bio u stanju da nastavi da radi u izuzetno te\u0161kim materijalnim uslovima, po\u0161to je ve\u0107 bio u stanju da radi virtuelno.<\/p>\n Me\u0111utim, odgovor ukrajinskih u\u010ditelja nije samo dirljiva pri\u010da o borbi protiv okupacione sile, kao u holivudskom filmu. Sa tehni\u010dke strane, u\u010denje na daljinu je isprekidano zbog o\u010digledne \u010dinjenice napada na kriti\u010dnu infrastrukturu, to jest zbog nesta\u0161ice struje. Pored toga, postoji i \u0161tetan efekat socijalne stratifikacije, kada ve\u0107ina dece iz siroma\u0161nih porodica koristi telefon za obrazovanje na daljinu. Razni podaci ukazuju na to da mo\u017eda samo jedan od \u010detiri studenta koristi laptop u svojim studijama. Zbog toga neke lokalne vlasti, uz podr\u0161ku me\u0111unarodnih institucija, organizuju ne\u0161to poput centara za sajber intervencije, ali ovo je samo kap u moru potreba.<\/p>\n I ovde dolazimo do jo\u0161 jednog klju\u010dnog problema vezanog za rusku humanitarnu agresiju. Mislim na psiholo\u0161ke posledice koje su pretrpeli u\u010desnici sistema kao rezultat rata koji je do\u017eiveo. Ovo je manje kvantitativno merljivo podru\u010dje, ali posledice koje \u0107e proganjati ukrajinsko dru\u0161tvo mnogo du\u017ee od uni\u0161tenih puteva i mostova.<\/p>\n Za\u0161to su socijalno-psiholo\u0161ki tro\u0161kovi tako visoki? Pre svega zato \u0161to nemaju geografsku korelaciju. Traumatski stres izazvao je, na primer, \u010dekanje bombardovanja uglavnom poga\u0111a celu zemlju, a ne samo oblasti fronta. Nastavak nastave u ratnim uslovima vi\u0161e nije samo prenos znanja, ve\u0107 neka vrsta misije, vid dru\u0161tvenog otpora i istovremeno grupna psihoterapija za svoje u\u010desnike. Ovo ima svoje posledice.<\/p>\n Nastavnici su postali mnogo preoptere\u0107eniji poslom, \u0161to dovodi do sna\u017enog porasta profesionalnog pregorevanja. S druge strane, me\u0111u studentima, mnoge studije pokazuju tipi\u010dne simptome PTSP – anksioznost, apatiju i tugu, usamljenost, bes. To zna\u010di da je otprilike nekoliko stotina hiljada ljudi u susednoj zemlji potrebno za neki vid psiholo\u0161ke podr\u0161ke. Ako ovaj problem sagledamo kroz prizmu Poljske, to jest miroljubivo, iskustvo uru\u0161avanja sistema psiholo\u0161ke podr\u0161ke deci i adolescentima i agonalnog stanja psihijatrije, svesni smo razmera izazova sa kojim se suo\u010dava ukrajinsko dru\u0161tvo. U ovom slu\u010daju, na\u0161e kom\u0161ije verovatno ne\u0107e mo\u0107i da ra\u010dunaju na poljsku pomo\u0107, s obzirom da se mi sami ne nosimo sa ovim problemom.<\/p>\n Obrazovanje kao rusko oru\u017eje<\/strong><\/p>\n Klju\u010dnu ulogu koju je odigralo obrazovanje u procesu uspostavljanja kontrole nad dru\u0161tvom na odre\u0111enoj teritoriji podrazumeva i okupaciona mo\u0107.<\/p>\n Humanitarna agresija na Ukrajinu bila je pa\u017eljivo isplanirana. Ruska ofanziva u medijima, u ispovednoj sferi (uz upotrebu funkcionera pravoslavne crkve) i upravo u sferi obrazovanja u \u0161irokom smislu promovisana je mnogo efikasnije od vojne. Cilj je bio da se obrazovni sistem na okupiranim teritorijama \u0161to pre prebaci na ruske standarde kako bi mogli organski da se integri\u0161u u strukture federacije kao takozvane nove teritorije. U tu svrhu, isprobana i testirana \u0161ema kori\u0161\u0107ena je za imenovanje kustosa ili pokrovitelja me\u0111u ruskim institucijama koje nolens volens<\/em> treba da sprovodi starateljstvo nad „partnerima Novorosije“. Ova praksa varljivo podse\u0107a na gangsterski poredak devedesetih godina, kada je kriminalna elita imenovala „supervizore“ da nadgledaju red u odre\u0111enoj oblasti u ime mafija\u0161kih bosova. U ovom slu\u010daju, „posmatra\u010di“ su imenovani sa ruskih univerziteta, kvare\u0107i ih i \u010dine\u0107i ih de fakto sau\u010desnicima u me\u0111unarodnim zlo\u010dinima.<\/p>\n O zna\u010daju ovih aktivnosti za donosioce odluka u Kremlju dokaz je presti\u017e univerziteta za koje su odlu\u010dili da doniraju i tempo integracije. Ta\u010dno tri meseca od po\u010detka invazije, predstavnici Visoke ekonomske \u0161kole, Ruskog ekonomskog univerziteta. Plekhanov ili Moskovski dr\u017eavni univerzitet. Lomonosov, to jest najbolji univerziteti cele Ruske Federacije. U roku od desetak dana potpisani su sporazumi o saradnji, zajedno sasastanci akademskih saveta, detalji o izostajanju duplih diploma po\u010deli su da se dosu\u0111uju. S obzirom na nespretnost ruske birokratije, to se desilo supersoni\u010dnim brzinama.<\/p>\n Odlu\u010dnost sa kojom su okupacione vlasti pristupili integraciji obrazovnog sistema sa ruskim standardima nije samo pragmati\u010dna, ve\u0107 i ideolo\u0161ki motivisana. Vojna agresija na Ukrajinu po\u010dela je 2014. godine, ali se humanitarna ofanziva nastavila neprekidno od propasti SSSR-a. Iskustvo ovih decenija sugeri\u0161e da je kontrolisanje nastavnika, odnosno razli\u010ditih, \u010desto neformalnih na\u010dina nastave ili edukacije, izuzetno va\u017eno. Pored medijskih poruka, najva\u017enije je obrazovanje, to jest \u0161kolski program, njegova forma i, na kraju, jezik na kojem se on sprovodi. Sve to je godinama zajedno garantovalo pobedu ruskih proksija na izborima u isto\u010dnim regionima Ukrajine i Krima, a onda je postalo osnova za invaziju.<\/p>\n Me\u0111utim, rame uz rame sa pragmati\u010dnim aspektom je ideolo\u0161ka nadgradnja rukovodstva Kremlja, oli\u010dena u konceptu „ruskog sveta“. I u njemu istorija, ili bolje re\u010deno njeno moskovsko-centri\u010dno tuma\u010denje, zauzima centralno mesto. U avionu tuma\u010denja pro\u0161losti svi fenomeni odgovorni za agresivnu poziciju Rusije su u potpunosti koncentrisani: imperijalizam i ose\u0107aj ekskluzivnosti, ogor\u010denosti, sklonosti ka autoritarizmu ili nekromanstvu. Drugim re\u010dima, „ruski svet“ se inficira prerazmi\u0161ljavanjem istorije. Zato su 25. maja 2022. otvorene filijale Ruskog istorijskog dru\u0161tva, prvo u Luhansku, a odmah nakon toga u takozvanom DPR-u. Ime organizacije mo\u017ee sugerisati da se radi o udru\u017eenju pra\u0161njavih arhivara koji ponovo \u010ditaju beskorisne tomove. Zapravo, to je presti\u017ena institucija ukorenjena u devetnaestom veku i koja okuplja va\u017ene ljude na polju istorije i vojnih poslova. Trenutni predsedavaju\u0107i Dru\u0161tva je Sergej Nari\u0161kin, \u0161ef Spoljnoslobadske slu\u017ebe Ruske Federacije.<\/p>\n Deca su morala biti kidnapovana<\/strong><\/p>\n Iz perspektive vi\u0161emese\u010dne otvorene agresije jasno je da je Rusija pora\u017eena na obrazovnom frontu, a to se dogodilo zahvaljuju\u0107i otporu ukrajinskih prosvetnih radnika. To je jasno dokazano, na primer, situacijom u regionu Kerson, gde su okupatori morali da dovedu nastavnike iz Rusije ili sa Krima da zapo\u010dnu \u0161kolsku godinu.<\/p>\n Okretna strana ove nepovoljne situacije za okupatore je neefikasnost sistema prera\u0161\u0107avanja, to jest asimilacije na rusko bi\u0107e na privremeno okupiranim teritorijama.<\/p>\n Mo\u017ee se pretpostaviti da iz tog razloga, izme\u0111u ostalog, ruske vlasti sprovode deportacije ukrajinske dece u Rusiju, koje su \u010desto uzrujavanje, ucena ili jednostavna otmica ukrajinskih porodica. Ispostavilo se da u razumevanju Rusa samo radikalno iskorenjivanje i raseljavanje dece mo\u017ee da garantuje o\u010dekivani efekat asimilacije. Ovo je tu\u017ean pokazatelj da za razumevanje ovog rata, obrazovanje, briga i vaspitanje nije ni\u0161ta manje va\u017eno od vojske. Na kraju svega, vrlo je verovatno da \u0107e Ukrajina vojno pobediti u ovom ratu, i to \u0107e biti trijumf njene vojske. Me\u0111utim, me\u0111unarodno su\u0111enje ratnom zlo\u010dincu Vladimiru Putinu po\u010de\u0107e \u010ditanjem optu\u017ebi za ilegalnu deportaciju ukrajinske dece.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia<\/a>.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina \u2013 bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Ili diskutuj o istoriji, minskom \u0107orsokaku<\/em><\/p>\n