Kada \u0161ef dr\u017eave po\u010dne vi\u0161e da govori o pro\u0161losti, to je znak da obi\u010dno nema \u0161ta da ka\u017ee o budu\u0107nosti.<\/p>\n
Poslednjeg dana 1999, novogodi\u0161nja no\u0107 za Ruse nije bila kao obi\u010dno. Tokom naizgled tradicionalnog obra\u0107anja ruskog predsednika Borisa Jeljcina narodu… u stvari, njegov opro\u0161taj kao \u0161efa Ruske Federacije sa Ruskim Komonveltom. Umesto toga, posle njega gledaoci su na televiziji videli novog \u0161efa dr\u017eave \u2013 za sada samo u statusu vr\u0161ioca du\u017enosti predsednika \u2013 Vladimira Putina.<\/p>\n
Politikolozi i dalje lome koplja \u2013 za\u0161to je, od skoro dva tuceta mogu\u0107ih pretendeta, Boris Nikolajevi\u010d izabrao ovog rodom iz KGB-a (oficira „srednje ruke“), a kasnije \u2013 bliskog saveznika „demokrate iz Sankt Peterburga“ Anatolija Sob\u010daka (bar je tada tako izgledao), kome je 1998. poverio da vodi FSB, a od avgusta 1999.<\/p>\n
Najo\u010distnije, iz najmanje dva razloga \u2013 pritiska bezbednosnih agencija na Jeljcina i istovremenih uveravanja dr\u017eavnih bezbednosnih agencija da \u0107e sa\u010duvati garancije „imuniteta“ (uklju\u010duju\u0107i i poslovni i finansijski) za prvog ruskog predsednika i njegovu „Porodicu“ \u2013 ovaj koncept je oti\u0161ao dalje od porodi\u010dnog okru\u017eenja Borisa Nikolajevi\u010da.<\/p>\n
Novi ruski lider je tako\u0111e ispunio javne potrebe tada\u0161njeg dru\u0161tva u Ruskoj Federaciji. Umesto Jeljcina \u2013 ovog, kako se \u010dinilo, starijih (a u to vreme je bio manji od sada\u0161njeg „zauvek mladog“ ruskog predsednika) i bolesno seokosog dede, koji je tako\u0111e zloupotrebljavao alkohol, Rusi su dobili najmla\u0111eg dr\u017eavnog lidera u istoriji XX veka u istoriji Rusije \u2013 tako\u0111e atletski stas i sa odlu\u010dnim planovima da uvedu Rusku Federaciju u XXI vek ne samo ali i jaka dr\u017eava.<\/p>\n
Ovaj poslednji faktor posebno je impresionirao deo Rusa koji su devedesetih do\u017eiveli takozvanu „demokratizaciju“ zemlje (takozvanu \u2013 jer posle Jeljcinovog oktobarskog „juri\u0161a“ na parlament 1993. i sve ve\u0107eg uticaja novope\u010denih rano bogatih oligarha u Rusiji, njena iluziona priroda postala je o\u010digledna) \u010disto kao slabljenje ruske dr\u017eavnosti, zna\u010dajan gubitak uticaja Rusije na geopoliti\u010dku \u0161ahovsku tablu sveta i potpuno osiroma\u0161enje ve\u0107ine obi\u010dnog stanovni\u0161tva, Apoteoza je bila podrazumevana 1998.<\/p>\n
Novo, mlado lice bilo je ohrabruju\u0107e za novi, bolji \u017eivot u novoj deceniji (posle 2001. A jo\u0161 vi\u0161e kada je jedan od centralnih ruskih TV kanala ORT, kojim upravlja Boris Berezovski, tipi\u010dan proizvod devedesetih, koji je tokom ove decenije uspeo da od ju\u010dera\u0161njeg sovjetskog matemati\u010dara pretvori u solidnog velikog biznismena i medijskog magnata, dodao mu je pozitivan imid\u017e.<\/p>\n
U aprilu 1999. Nadaju\u0107i se povoljnom stavu novog ruskog lidera (pa otuda i kraj krivi\u010dnog gonjenja), Berezovski je u\u010dinio sve \u0161to je u njegovoj mo\u0107i da rusku publiku vidi u Putinu, \u010dak i kada je bio premijer, pravi borac protiv terorizma protiv pozadine serije eksplozija stambenih zgrada u Rusiji u septembru 1999. godine (tada je izbegnuta eksplozija u Rjazanu). jer su vremenom primetili ljude, najverovatnije me\u0111u predstavnicima FSB-a, koji su podmetnuli kese sa eksplozijama u podrumu jedne od zgrada… Oh, \u0161e\u0107eru). A kasnije \u2013 dr\u017eavni lider, koji vra\u0107a teritorijalni integritet Ruske Federacije pacifikuju\u0107i „putokadnu“ Ikeriju, potpuno uni\u0161tavaju\u0107i njen glavni grad Grozni i pretvaraju\u0107i je u temu Rusije u formatu \u010ce\u010denske Republike na \u010delu sa Kadirovim klanom.<\/p>\n
Potez Berezovskog uspeo je \u2013 pre svega zahvaljuju\u0107i televiziji, rejting do sada malo poznatog Putina je veoma brzo porastao, a na predsedni\u010dkim izborima u martu 2000. pobedio je u prvom krugu, dobiv\u0161i vi\u0161e od 53 odsto, pretekav\u0161i svog najbli\u017eeg rivala \u2013 komunisti\u010dkog lidera Genadija Zjuganova \u2013 za skoro 24 odsto.<\/p>\n
Me\u0111utim, ovo se surovo na\u0161alilo sa samim oligarhom \u2013 ve\u0107 tokom predsedavanja Vladimirom Vladimirovi\u010dem u novembru 2000. godine, tu\u017eila\u0161tvo je ponovo saop\u0161tilo nameru da nastavi postupak protiv njega, a godinu dana kasnije ga je proglasilo na saveznoj poterni listi. Vi\u0161e nije \u017eiveo u Rusiji i umro je pod nesamosnim okolnostima: 23. marta 2013. prona\u0111en je obe\u0161en u sopstvenoj ku\u0107i u Berk\u0161iru u Engleskoj. U naredne dve godine, kanal ORT postao je federalni (\u010ditaj \u2013 kontrolisan od strane vlasti) TV kanal sa javnog, \u010dak je promenio ime u „Prva“.<\/p>\n
Pored Berezovskog, jo\u0161 jedan biznismen oligarha, Vladimir Gusinski, tako\u0111e medijski magnat, vlasnik Holdinga Media Most (to je uklju\u010divalo NTV, T TV kanale), tako\u0111e je pobegao iz RusijeNT, list „Segodnya“, radio stanica „Eho Moskve“ i drugi). Posle toga, Gazprom je preuzeo kontrolu nad ovom medijskom imperijom. Od tada su se gledaoci koji kritikuju Kremlj oslobodili satiri\u010dnih Kukola, opozicionih novinara i tok-\u0161ou programa, a umesto toga dobili su jo\u0161 jednu medijsku platformu, koja je od sada ocenjivala ruske vlasti samo pozitivno.<\/p>\n
Me\u0111utim, ve\u0107ina obi\u010dnih Rusa takve procese do\u017eivljava pozitivno. „Ekvidistance“ oligarha od uticaja na vladu, koji je praktikovan u drugoj polovini devedesetih godina tokom Jeljcinovog predsednikovanja, i otvaranje predmeta protiv njih vi\u0111eno je kao trijumf pravde, uz re\u010di da \u0107e kona\u010dno oni koji su nas oplja\u010dkali tokom divljeg kapitalizovanja dobiti ono \u0161to zaslu\u017euju. Stoga, kada su 2003. godine uhap\u0161eni suvlasnici privatne naftne kompanije Jukos Mihail Khodorkovsky i Platon Lebedev, ti doga\u0111aji su uglavnom pozitivno ocenjeni u ruskom dru\u0161tvu („jo\u0161 jedan uskoro bogata\u0161 je ka\u017enjen“). Dalje, malo ljudi je bilo zainteresovano za \u010dinjenicu da je u narednih nekoliko godina poslovanje uhap\u0161enih, koje su stru\u010dnjaci ocenili kao \u010detvrto u svetu u oblasti proizvodnje nafte, nasilno bankrotiralo na podno\u0161enju zahteva ruske vlade, nakon \u010dega je Jukosovu imovinu i imovinu apsorbovala dr\u017eavna ruska kompanija Rosnjeft.<\/p>\n
Generalno gledano, akumulacija u rukama dr\u017eave (a u slu\u010daju Rusije \u2013 rukovodstvo Kremlja) gasnih i naftnih resursa, medijsku sferu, koja se postepeno pretvarala u dr\u017eavnu propagandu, a pra\u0107ena tim procesima podre\u0111ivanjem glavnih politi\u010dkih protivnika me\u0111u komunistima i LDPR (koji su postali „d\u017eepna opozicija“ u zemlji „upravljane demokratije“), centralizacijom aparata za vlast stvaranjem institucije plenipotencirnih predstavnika predsednika u saveznim okruzima (zamenjeni stalnim predstavnicima u regionima) Ukidanje izbora guvernera doprinelo je \u010dinjenici da je ve\u0107 tokom prvog predsedni\u010dkog kadidata Putin stekao reputaciju „\u010dvrste ruke“ \u2013 dr\u017eavnika koji je sebi postavio zadatak podizanja oslabljene Rusije „sa kolena“, a sam sistem, \u010diji je temelj postavljen upravo tokom 2000-2004, po\u010deo je da se opisuje kao „Putinokratija“.<\/p>\n
Karakteristi\u010dno, Putin se u tom trenutku nije dru\u017eio ni sa jednom ideologijom \u2013 \u010dak je i pro-predsedni\u010dku politi\u010dku snagu u Dr\u017eavnoj dumi „Jedinstvo“ (budu\u0107a „Jedinstvena Rusija“) karakterisala ideolo\u0161ka neizvesnost, koja je, na kraju, tako\u0111e stvorila mnogo prostora za mogu\u0107e manevre u budu\u0107nosti (kao \u0161to se, na kraju, desilo).<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, pove\u0107anje cena energenata u svetu 2000-ih doprinelo je pobolj\u0161anju ruske ekonomije (a sa njom i dobrobiti prose\u010dnog Rusa, posebno u Moskvi ili Sankt Peterburgu). A saradnja sa Zapadom je tada bila jo\u0161 vi\u0161e nego bliska, posebno sa Sjedinjenim Dr\u017eavama, sa kojima je ruska strana bila ujedinjena zajedni\u010dkom nesre\u0107om „terorizma“, posebno posle tragi\u010dnih doga\u0111aja od 11. septembra 2001. na ameri\u010dkoj strani i Nord-Ost i Beslan na ruskoj strani. I sve je bilo bolje sa evropskim partnerima, posebno na polju gasa i nafte.<\/p>\n
Do sredine 2000-ih, Putin dr\u017eavnik, koji je naizgled postigao sve \u0161to je planirao unutar Rusije, po\u010deo je hrabro da izra\u017eava svoje tvrdnje napolju. Iritantni za njega su bili doga\u0111aji iz rata u Iraku, ali uglavnom revolucije u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu, koje je Kremlj do\u017eiveo kao poku\u0161aj slabljenja ruskog uticaja na postsovjetskom prostoru (koji je Moskva posle 1991. godine, \u010dak i u vreme „demokrate“ Jeljcina, do\u017eivljavala kao sopstveni geopoliti\u010dki feudalni feudalci).<\/p>\n
Ukrajina je bila jedna od prvih koja je iskusila poku\u0161aje Putinovog spoljnopoliti\u010dkog revizionizma \u2013 do sada hibridnog u vidu prvog „gasnog rata“ po\u010detkom 2006. A 2007. godine svet je \u010duo Putinov zloglasni „Minhenski“ govor u kojem kritikuje „unipolarni svet“ na \u010delu sa Sjedinjenim Dr\u017eavama i nespremnost Rusije kao „dr\u017eave sa hiljadugodi\u0161njeg istorije“ (ovo je citat) da se zalo\u045bi za ovakvo stanje stvari. Potom je zapravo odr\u017ean pobedni\u010dki samit NATO-a za lidera Kremlja, na kojem ni Gruzija ni Ukrajina nisu dobile Akcioni plan za \u010dlanstvo (uzgred, tokom razgovora na zatvorenom sastanku sa ameri\u010dkim kolegom D\u017eord\u017eom V. Bu\u0161om, Putin je gotovo po prvi put rekao naglas da je Ukrajina ve\u0161ta\u010dki stvorena dr\u017eava).<\/p>\n
A onda \u2013 pod formalnim predsedni\u0161tvom Dmitrija Medvedeva (razumemo ko je zaista vodio procese) \u2013 invazija na Gruziju, na \u0161ta je Zapad odgovorio… mirovni posrednik Sarkozi, koji, me\u0111utim, nije uspeo da ubedi Rusku Federaciju da ne ide u krajnost priznanjem samoprogla\u0161ene Abhazije i Ju\u017ene Osetije. Moskva je objasnila: oni su prvi po\u010deli na Zapadu, priznaju\u0107i nezavisnost Kosova. A Rusi su, ka\u017eu, samo igrali unazad. I to uop\u0161te nije uticalo na ekonomske odnose Ruske Federacije i evropskih zemalja \u2013 naprotiv, po\u010deli su da razmi\u0161ljaju o Ju\u017enom toku gasa, postavili temelje za Nord strim, ruski oligarsi su nastavili da pretvaraju London u Londongrad (ironija), grade vile na Azurnoj obali Francuske (\u010destitam vlasniku fudbalskog kluba „Monako“), idite na „daha“ u Majami Bi\u010d…<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, paralelno sa politi\u010dko-vojnom sferom, ruska strategija je tako\u0111e bila aktivna meka mo\u0107<\/em>. Fondacija „Ruski svet“, mre\u017ea „Rosotrudni\u010destvo“, aktivnosti parohija Ruske pravoslavne crkve \u0161irom sveta… Ovim kanalima, svi narativi neophodni ruskim vlastima preneti su ruskoj javnosti u Rusiji i inostranstvu. Kroz kulturnu diplomatiju dozvolili su da ka\u017eu ono o \u010demu se jo\u0161 nisu usudili da govore u pravoj diplomatiji \u2013 o potrebi da se ujedine u jednu celinu svi oni koji se identifikuju sa rusima. Ne samo i ne toliko oni koji \u017eive u granicama Ruske Federacije, ve\u0107 zapravo oni koji su se, posle propasti SSSR-a 1991. godine, „na\u0161li“ van njenih granica.<\/p>\n Putin je po\u010deo da se oprobao u toj ulozi „lidera-unifikatora“ na kraju svog drugog predsedni\u010dkog mandata, ali je sa njim bio potpuno „pro\u017eet“ kada se po tre\u0107i put vratio na ovu funkciju 2012. godine. Antivladini protesti na po\u010detku 2011-2012 tako\u0111e nisu spre\u010dili, \u0161to je pokazalo nesposobnost ruske opozicije (tako\u0111e tako motli \u2013 od ekstremne desnice do ekstremnih levih krugova zajedno sa liberalima) da organizuje efikasne metode otpora i formuli\u0161e sopstvene zahteve, umesto da predstavlja bilo kakvu stvarnu pretnju ruskim vlastima.<\/p>\n S druge strane, sama \u010dinjenica njihovog pojavljivanja bila je signal ruskom rukovodstvu da su dru\u0161tvu potrebni neki novi argumenti kako bi odr\u017ealo visok nivo podr\u0161ke \u2013 stari vi\u0161e nisu bili dovoljni. Tako su poku\u0161aji nastavili da sprovode sve vrste ekonomskih (u slu\u010daju Rusije \u2013 to su tako\u0111e bili politi\u010dki) integracioni projekti kao \u0161to su Zajedni\u010dki ekonomski prostor ili Evroazijska ekonomska unija, koji je trebalo da postavljaju temelje Evroazijske unije kao alternativu Evropskoj uniji. Pa, CSTO bezbednost je trebalo da postane neka vrsta alternative NATO-u (mada je, \u010dini se, zapravo ideja bila osu\u0111ena na neuspeh od po\u010detka).<\/p>\n Me\u0111utim, Putin odlu\u010duje da vi\u0161e flertuje sa dru\u0161tvom… u istoriji (uvijeni u desne krugove). Od 2012. godine u Rusiji se intenzivira revizionizam u oblasti istorijskih istra\u017eivanja. „U cilju suprotstavljanja falsifikatima ruske istorije“ (\u010ditaj \u2013 cenzura radova na istoriji), Rusko istorijsko dru\u0161tvo osnovano je u Ruskoj Federaciji na \u010delu sa tada\u0161njim predsednikom Dr\u017eavne dume Ruske Federacije Sergejem Nari\u0161kinom (i jo\u0161 uvek je na \u010delu, ve\u0107 u statusu \u0161efa Ruske spoljnoobave\u0161tajne slu\u017ebe!).<\/p>\n I od tada, istra\u017eiva\u010di „mra\u010dnih“ stranica ruske pro\u0161losti, posebno tragi\u010dnog dvadesetog veka (na primer, Staljinove represije, Holodomora u Ukrajini, saradnje SSSR-a sa nacisti\u010dkom Nema\u010dkom tridesetih godina pro\u0161log veka i u prvoj fazi Drugog svetskog rata, Gulag), kao u sovjetsko vreme, na\u0161li su se pod bliskom dr\u017eavnom kontrolom. Umesto toga, oni nau\u010dnici (ili nau\u010dnici?) koji su bili spremni da seciranjem svoje analize pod „dr\u017eavnim interesima“ (nagla\u0161avaju\u0107i „velike“ trenutke ruske dr\u017eavnosti) dobili su velikodu\u0161ne finansijske injekcije od vlasti za aktivnosti, pomo\u0107 me\u0111unarodnom sta\u017eu pa \u010dak i publiku kod samog dr\u017eavnog rukovodstva Rusije (pa, kako bez dr\u017eavnih nagrada za „savestan rad“).<\/p>\n I sam ruski predsednik je sve \u010de\u0161\u0107e (a jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e posle po\u010detka rata protiv Ukrajine 2014. godine) po\u010deo da igra na temu istorije u obra\u0107anjima javnosti (delimi\u010dno ga tuma\u010di previ\u0161e slobodno i haoti\u010dno). Ne vredi ni pominjati pompezne „pobedni\u010dke parade“ koje su se svake godine odr\u017eavale na Crvenom trgu ili uvo\u0111enje prakse kori\u0161\u0107enja traka Svetog \u0110or\u0111a u ovim majnim danima \u2013 ovde pre govorimo o javnoj instrumentalizaciji istorije.<\/p>\n Poenta je da je ruski lider, procenjuju\u0107i aktuelne geopoliti\u010dke procese, po\u010deo aktivno da tra\u017ei odgovore u pro\u0161losti (negde udaljenije, a negde bli\u017ee vremenskoj distanci), gotovo dele\u0107i ceo politi\u010dki svet na „dr\u017eavu“ (sa dugom istorijom dr\u017eavnosti) i „nedr\u017eavske“ (bez takvih) zemalja i izla\u017eu\u0107i mesto izme\u0111u njih same Rusije.<\/p>\n Otuda i obja\u0161njenje okupacije Krima i Donbasa postojanjem „Novorosije“ na „ruskim istorijskim zemljama“. Otuda i tuma\u010denje Ukrajine \u010disto kao takve, koju je stvorio Vladimir Lenjin (o, avanturista!), ujedinjuju\u0107i agrarnu „Malu Rusiju“ sa industrijskom „Novorosijom“, koju je Staljin kasnije pro\u0161irio na zapad, a Hru\u0161\u010dov „pijan“ tako\u0111e dopunio krimsko poluostrvo.<\/p>\n I naravno \u2013 trenutna konfrontacija sa Zapadom je za Putina ne posledica vojne agresije zvani\u010dne Moskve na susednu suverenu dr\u017eavu za\u0161ti\u0107enu Poveljom UN (da, postoji takva za\u0161tita, bez obzira kakva je „istorija“ u glavi ruskog predsednika), ve\u0107 samo \u017eelja Zapada da oslabi, ako ne uni\u0161ti, Rusiju, kao \u0161to je navodno uvek \u010dinio \u2013 bilo u obliku Teutonskog reda. ili Veliki duhi Litvanije ili poljsko-litvanski Komonvelt (nije ni \u010dudo \u0161to je rekao, kada je po\u010dela Prigo\u017eina pobuna, o pretnji od novih „Nevolja“), ili Centralne sile, koje su, podmitiju\u0107i Lenjina (i opet ovog avanturistu), „ukrale pubedu“ u Rusiji tokom Prvog svetskog rata.<\/p>\n Pa, jasno je da je Zapad bio taj koji je doprineo pojavljivanju Hitlera u svetskoj politici (nema\u010dke fabrike na teritoriji SSSR-a u me\u0111uratni period, naravno, ne pominju se u Kremlju u me\u0111uratni period). Zapad je pokrenuo Veliki patriotski rat protiv Sovjetskog Saveza („Lend-Lease iz Velike Britanije ili Sjedinjenih Dr\u017eava? \u2013 i bez njega bi pobedili, kao i bez ukrajinskog naroda, uzgred“). Zapad ga je, ne \u017eele\u0107i da oja\u010da SSSR, proglasio Hladnim ratom.<\/p>\n I Rusi su \u017eeleli mir. Ne \u017eele\u0107i dalju eskalaciju, oti\u0161li su u li\u010dnost Gorba\u010dova „u svet“. I „bili smo prevareni.“ Jo\u0161 oslabljeniji. Oni su doprineli kolapsu SSSR-a (opet \u0107utanje o unutra\u0161njim ekonomskim i politi\u010dkim preduslovima), na pozadini oslabljene Rusije, pro\u0161irili su NATO na istok (o, te „nezahvalne“ centralnoevropske dr\u017eave su ju\u010dera\u0161nje \u010dlanice Isto\u010dnog bloka). A kada je Rusija, ka\u017eu, ponovo po\u010dela da tvrdi da postaje jedan od polova svetske geopolitike \u2013 oni ponovo poku\u0161avaju da uni\u0161te ili kroz „revolucije u boji“ ili ekonomske sankcije, stvaranjem „antiruske“ od balti\u010dkih zemalja, a posebno Ukrajine, i dalje niz listu.<\/p>\n Ne samo profesor istorije, ve\u0107 i dobar bruco\u0161 u istoriji samo bi se smejao takvim vizijama. Ali izgleda da je i sam ruski lider verovao u sopstvene la\u017ei. Ili ga je od po\u010detka gre\u0161kom uzeo za istinu.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, \u010dini se da Putin „istori\u010dar“, previ\u0161e zanet istorijom, nije obra\u0107ao pa\u017enju na glavnu stvar: Pjotra Velikaja, koji je bio zaljubljen u ruskog predsednika, sa ciljem da „prese\u010de prozor u Evropu“, to jest da je bio usmeren na budu\u0107nost. Bolj\u0161evici (pa, opet ti „avanturisti“) izveli su dr\u017eavni udar sa idejom o budu\u0107oj svetskoj revoluciji, a kada to nije uspelo, ograni\u010dili su se na zadatak izgradnje komunizma u SSSR-u (i ovde opet o budu\u0107nosti, mada je malo ko verovao u to kasnije).<\/p>\n Putin s po\u010detka dvelouta govorio je i o budu\u0107nosti. Druga stvar je kako je uspeo da je otelotvori. Sude\u0107i po \u010dinjenici da u 24. godini postojanja u ruskim gornjim predelima zemlje sa zaista ogromnim prirodnim resursima i potencijalom za inovativan razvoj, vlasnik Kremlja radije vi\u0161e govori o doga\u0111ajima od pre 80 ili dvesta godina \u2013 lo\u0161e.<\/p>\n A kada lider vi\u0161e govori o pro\u0161losti, obi\u010dno nema \u0161ta da ka\u017ee o sada\u0161njosti. Da ne pominjem budu\u0107nost. Jedino pitanje je, koliko je ove budu\u0107nosti ostalo gospodaru Kremlja li\u010dno?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kada \u0161ef dr\u017eave po\u010dne vi\u0161e da govori o pro\u0161losti, to je znak da obi\u010dno nema \u0161ta da ka\u017ee o budu\u0107nosti. Poslednjeg dana 1999, novogodi\u0161nja no\u0107 za Ruse nije bila kao obi\u010dno. Tokom naizgled tradicionalnog obra\u0107anja ruskog predsednika Borisa Jeljcina narodu… u stvari, njegov opro\u0161taj kao \u0161efa Ruske Federacije sa Ruskim Komonveltom. Umesto toga, posle njega […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":17472,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[111,8,1954,159,179,5],"class_list":["post-17471","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-istorija-ukrajine","tag-rusija","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-sankcije-rusiji","tag-vladimir-putin","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17471","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17471"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17471\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/17472"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17471"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17471"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17471"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}