Prema re\u010dima ve\u0107ine Ukrajinaca i drugih isto\u010dnih Evropljana, pregovaranje o mirovnom sporazumu sa ruskom vladom je gubljenje vremena. Tek posle slomljenog poraza Rusije posta\u0107e mogu\u0107e razumevanje izme\u0111u Moskve i Kijeva. Kao i u caru i sovjetskoj Rusiji, vojna katastrofa mogla bi da donese fundamentalne unutra\u0161nje promene u zemlji.<\/p>\n
Sada se svet suo\u010dava sa jo\u0161 jednom dilemom. Pojedina\u010dne dr\u017eave su mo\u017eda ambivalentne u pogledu Putinovih postupaka, budu\u0107nosti Rusije i suvereniteta Ukrajine, ali zapadne vlade ne treba da brinu \u2014 za razliku od Kijeva \u2014 o dugoro\u010dnim izgledima za prekid vatre ili mirovni sporazum. Izborni ciklusi u demokratijama nala\u017eu da politi\u010dari koji se kandidovaju za javne funkcije danas treba da tra\u017ee brza re\u0161enja, umesto da se upu\u0161taju u vi\u0161egodi\u0161nje prepirke.<\/p>\n
Izazov za cini\u0107e<\/strong><\/p>\n U Va\u0161ingtonu, Briselu, Parizu ili Berlinu \u2013 kao i u zemljama Azije, Afrike ili Latinske Amerike \u2013 rusko-ukrajinski rat se mo\u017ee posmatrati kao daleki regionalni, postsovjetski i\/ili slovenski spor. Neki politi\u010dari otvoreno izjavljuju da im ova isto\u010dnoevropska konfrontacija nije mnogo va\u017ena. Ukrajina je geografski, kulturno, istorijski i politi\u010dki udaljena od domovine ve\u0107ine zapadnih igra\u010da. Za njihove vlade to mo\u017ee da zna\u010di da investicije (finansijske, vojne, politi\u010dke) u odbranu, bezbednost i obnovu Ukrajine moraju biti smanjene ili \u010dak zaustavljene. To bi tako\u0111e moglo da zna\u010di da je brzo zaklju\u010deni mirovni sporazum bolji od dugotrajnog vojnog zastoja.<\/p>\n Me\u0111utim, \u010dak ni vlade kojima nije stalo do pravde, slobode i nezavisnosti ne mogu da odvoje svoj stav prema Moskvi i Kijevu od pitanja globalne bezbednosti. Ukrajina je \u2013 kao i Rusija \u2013 sastavni deo svetskog poretka i punopravni \u010dlan me\u0111unarodne zajednice.<\/p>\n Ve\u0107 izme\u0111u 1945. i 1991. godine, Ukrajinska Sovjetska Socijalisti\u010dka Republika bila je, za razliku od Ruske Savezne Sovjetske Socijalisti\u010dke Republike, nesadru\u0161an \u010dlan Ujedinjenih nacija. Nakon sticanja nezavisnosti u avgustu 1991, Ukrajina ne samo da je postala punopravna \u010dlanica UN kao potpuno nezavisna dr\u017eava \u2013 danas je i \u010dlanica Saveta Evrope, OEBS-a, Sporazuma o ne\u0161irenju nuklearnog oru\u017eja, kao i mnogih drugih me\u0111unarodnih organizacija, konvencija i sporazuma.<\/p>\n Rukavica Kremlja<\/strong><\/p>\n Ruska ilegalna aneksija ukrajinskog krimskog poluostrva 2014. godine stvorila je fundamentalni problem me\u0111unarodnoj zajednici koja nije ravnodu\u0161na prema sudbini ukrajinskog naroda i dr\u017eave. Moskva isti\u010de da ukrajinska nacija i dr\u017eava nisu potpune, \u0161to je u suprotnosti sa idejama o me\u0111unarodnom poretku, bezbednosnom sistemu i prekograni\u010dnoj saradnji.<\/p>\n Osam godina posle oru\u017eane zaplene Krima, Rusija je ponovo poja\u010dala napore da uskrati ukrajinsku dr\u017eavnost. Ponovo je nezakonito anektirano \u010detiri regiona na jugoistoku Ukrajine, \u017eestoko kr\u0161e\u0107i me\u0111unarodno pravo. Eskalacija terora nad ukrajinskim civilima od 24. februara 2022. dolazi sa cenom. Rat u Ukrajini je sve prepun posledica ne samo za Ukrajinu, ve\u0107 i za stabilnost poretka svih suverenih dr\u017eava.<\/p>\n Pre devet godina, narativ Kremlja o spornom statusu Krima delimi\u010dno je prihva\u0107en od strane me\u0111unarodne zajednice. Danas bi se mali broj politi\u010dara, diplomata i eksperata slo\u017eio sa opravdanjem Kremlja za agresiju na Ukrajinu. Kremlj i dalje podr\u017eava narativ koji negira postojanje Ukrajine, barem unutar me\u0111unarodno priznatih granica. Moskva nastavlja da falsifikuje ukrajinsku istoriju, zakon, politiku, kulturu itd. Cilj svega toga je da se ozakoni delovanje Kremlja prema Ukrajini.<\/p>\n Me\u0111unarodni poredak, Zbogom<\/em>?<\/strong><\/p>\n Problem kampanje dezinformisanja Kremlja ne le\u017ei samo u \u010dinjeni\u010dnim neta\u010dnostima i selektornosti predstavljanja doga\u0111aja u istoriji Ukrajine. Pravi izazov za Moskvu u njenom narativu o Ukrajini je da se sli\u010dne pri\u010de mogu ispri\u010dati i o mnogim zemljama. Ve\u0107ina zemalja i teritorija u svetu zapetljala je istoriju, opre\u010dni legitimitet i \u010dudne epizode u svojoj dugoj i skorijoj pro\u0161losti. Neki od njih jo\u0161 uvek imaju sporne teritorije i dvosmislene identitete. Sve dr\u017eave sveta, poput Ukrajine, nekada nisu postojale, nisu bile nacionalne dr\u017eave i imale su razli\u010dite granice.<\/p>\n Uprkos kr\u0161enju me\u0111unarodnog poretka, Kremlj insistira da je Pandorina kutija prazna. Da stvar bude gora, Rusija nije sitni igra\u010d u posthladnoratovskom svetu. Prema Sporazumu o ne\u0161irenju nuklearnog oru\u017eja (NPT), nasledio je od Sovjetskog Saveza stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (Savet bezbednosti UN) i status nuklearne sile. Ruska Federacija je jedna od pet \u010dlanica Komonvelta nacijai koji imaju posebna prava, ali su tako\u0111e odgovorni za odr\u017eavanje reda u dr\u017eavama nacijama i me\u0111unarodnoj bezbednosti i pravu. U me\u0111uvremenu, postupci Moskve podrivaju najosnovnije principe Povelje Ujedinjenih nacija. Ona je naglava\u010dke po principima Me\u0111unarodnog sporazuma o spre\u010davanju \u0161irenja nuklearnog oru\u017eja i jedinstvenom statusu pet „dr\u017eava nuklearnog oru\u017eja“. Savet bezbednosti UN i NPT postali su u rukama Rusije instrumentima ne stabilizacije, ve\u0107 podrivanja svetskog poretka.<\/p>\n Mir uprkos svemu?<\/strong><\/p>\n Ve\u0107ina samoprogla\u0161enih pragmati\u010dara i pacifista koji se zala\u017eu za „zemlju u zamenu za mir“ nije na platama Kremlja. Mo\u017eda \u010dak i ne saose\u0107aju sa Putinom i kompanijom. Neki od njih izra\u017eavaju sau\u010de\u0161\u0107e Ukrajini i Ukrajincima. Njihovi predlozi za prekid vatre i mir izneti su uz uverenje da su oni u interesu ukrajinskog naroda.<\/p>\n Me\u0111utim, ti isti pragmati\u010dari deluju nespremno ili nesposobno da uzmu u obzir sve posledice svojih pacifisti\u010dkih planova. Prvo, sporazum „zemlja u zamenu za mir“ sa Moskvom postavlja pitanje do kakvog primirja bi to moglo da dovede. Lokalno stanovni\u0161tvo na teritorijama koje zauzima Rusija izlo\u017eeno je deportacijama, mu\u010denjima, pogubljenjima, li\u0161avanju imovine i drugim kr\u0161enjima ljudskih prava. Mnoge pristalice primirja sklone su moralizaciji. Me\u0111utim, oni imaju tendenciju da zaobi\u0111u fundamentalni eti\u010dki problem ruske kontinuirane okupacije ukrajinske teritorije.<\/p>\n Drugo, razli\u010diti mirovni planovi predvi\u0111aju, direktno ili indirektno, privremena ili \u010dak trajna ograni\u010denja teritorijalnog integriteta ili suvereniteta Ukrajine. Me\u0111u najpopularnijim predlozima je da se Krim dr\u017ei pod kontrolom Moskve ili da se odbaci mogu\u0107nost pridru\u017eivanja Ukrajine NATO-u. Me\u0111utim, to bi stvorilo problem ne samo Za Ukrajinu. To bi tako\u0111e poslalo signal svetu.<\/p>\n I\u0107i tim putem zna\u010di da \u0107e teritoriju, slobodu i nezavisnost punopravnog \u010dlana UN ograni\u010diti ne samo Rusija. Kompromis koji se promovi\u0161e na me\u0111unarodnom nivou zna\u010dio bi da su druge zemlje sau\u010desnici u podrivanju me\u0111unarodnog poretka. Takav tok doga\u0111aja ponovio bi neuspeh Francuske i Nema\u010dke u zloglasnom normandijom formatu 2014-2021. Posle velike vojne agresije i nuklearne ucene, Rusiji bi ponovo bilo dozvoljeno da ubira plodove svoje agresije.<\/p>\n Nezgodna pitanja<\/strong><\/p>\n Kakvu \u0107e nadle\u017enost i legitimitet imati sistem UN i evropski bezbednosni poredak ako se Rusija izvu\u010de sa kr\u0161enjem desetina bilateralnih i multilateralnih sporazuma kojih se obavezala da \u0107e se pridr\u017eavati me\u0111unarodnih sporazuma i organizacija? Ako ve\u0107ina me\u0111unarodne zajednice prihvati dogovor koji rezultira neto pobedom Rusije, to ne\u0107e biti samo nepo\u0161tovanje politi\u010dkog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine. To bi tako\u0111e bilo u suprotnosti sa obavezama tih zemalja prema me\u0111unarodnom pravu da ne priznaju dobitke ostvarene vojno. Za\u0161to druge relativno mo\u0107ne dr\u017eave ne preduzmu akciju protiv svojih suseda, sli\u010dno onima koje je Rusija preduzela protiv svog jugozapadnog „bratog naroda“? Zar druge teritorije nisu dovoljno sporne da se vrate ku\u0436i kao Novorossiya?<\/p>\n Ne samo neke, ve\u0107 \u010dak i mnoge zemlje \u0161irom sveta mo\u017eda \u017eele da se uvere da ne\u0107e zavr\u0161iti u situaciji da Ukrajinci zavr\u0161e. Za\u0161to bi relativno slabe vlade nastavile da se oslanjaju na me\u0111unarodno pravo i me\u0111unarodne organizacije da bi za\u0161titile svoje granice i nezavisnost? Ako zapadne i druge mo\u0107ne vlade jasno uka\u045bu da se na njih ne mo\u045be ra\u0438unati kao braniocima svetskog poretka, onda \u0436e mo\u045bda biti potreban drugi alat?<\/p>\n Zaklju\u0438ke<\/strong><\/p>\n Spor i poludug me\u0111unarodni odgovor na ilegalnu aneksiju Krima u Rusiji 2014. godine, hibridni rat u Donbasu 2014-2021, i invazija velikih razmera 24. februara 2022. godine, ve\u0107 su o\u0161tetili globalni bezbednosni sistem. Implementacija dobro pripremljenog mirovnog plana mogla bi privremeno da zaustavi neprijateljstva u Ukrajini. Me\u0111utim, to bi produbilo ionako zabrinjavaju\u0107e pukotine u svetskom poretku.<\/p>\n Zaklju\u010divanje sporazuma „zemlja u zamenu za mir“ zna\u010di\u0107e da \u0107e postupci Kremlja biti priznati kao legitimni. To bi potkopalo ne samo me\u0111unarodni liberalni poredak, ve\u0107 i globalnu bezbednost i stabilnost i nanelo dugoro\u010dnu \u0161tetu globalnom re\u017eimu ne\u0161irenja nuklearnog i drugog oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje.<\/p>\n Oru\u017eana agresija Rusije na Ukrajinu i kampanja genocida nad ukrajinskim narodom ne mo\u017ee se zaustaviti \u010disto ne-vojnim sredstvima. Ne postoji drugi na\u010din osim da se silom porazi sila. To je u potpunosti u skladu sa me\u0111unarodnim pravom, posebno \u010dlanom 51 Povelje UN. Kompromisi, ustupci i druge koristi za agresornu dr\u017eavu nisu put ka trajnom miru u isto\u010dnoj Evropi i drugim regionima. Zemlji\u0161te u zamenu za mirovni sporazum nane\u0107e dugoro\u010dnu \u0161tetu me\u0111unarodnoj naredbu zasnovanu na normama i budu\u0107oj vladavini me\u0111unarodnog prava.<\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina \u2013 bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Ili diskutuj o istoriji, minskom \u0107orsokaku<\/em><\/p>\n