Zona ruske okupacije uklju\u010duje ne samo teritorije regiona Luhansk i Donetsk, ve\u0107 i zarobljene u prvim danima ratnog dela Kersona i dela regiona Zaporizhia, koji \u010dine kopneni koridor izme\u0111u Krima i Donbasa. Ovo je posebno bolno za ukrajinsku ekonomiju. Prvo, izgubila je kontrolu nad dve klju\u010dne luke Azovskog mora – Berdjanskom i Marijupoljom, kroz koje je \u010detvrtina ukrajinskog izvoza \u017eitarica pro\u0161la pre rata.<\/p>\n
Dva metalur\u0161ka giganta radila su u Marijupolju: Azovstalu i fabrici Ili\u010d, koja je proizvela tre\u0107inu ukrajinskog \u010delika, od kojih je ve\u0107ina izvezena, \u0161to je 2021. donelo oko pet milijardi dolara prihoda. Bilo je i preduze\u0107a ta\u010dne industrije, posebno instalacija za proizvodnju neonke , inertnog gasa, od kojeg kriti\u010dno zavisi proizvodnja mikroprocesora. Primaoci tri \u010detvrtine takvih proizvoda bile su kompanije iz Tajvana, Ju\u017ene Koreje, Sjedinjenih Dr\u017eava, Nema\u010dke i Holandije.<\/p>\n
Zbog zatvaranja jo\u0161 dve ukrajinske neonske kompanije koje se nalaze u zoni raketnog napada u Marijupolju i Odesi, svetske cene za ovu komponentu visokota\u010dne elektronike porasle su desetostruko. To ve\u0107 uti\u010de ne samo na tro\u0161kove visokotehnolo\u0161ke industrije, ve\u0107 i na cene ku\u0107nih aparata.<\/p>\n
HPP Kahovka i najve\u0107a nuklearna elektrana u Evropi u Enerhodaru, regionu Zaporizhia, tako\u0111e su se na\u0161li u zoni okupacije. Sada na njenoj teritoriji postoje ruski nuklearni nau\u010dnici. „Oni su zainteresovani za tehnologiju zabrinutosti Westinghouse<\/em>. Sve na\u0161e stanice su 2015. pre\u0161le na ameri\u010dko gorivo, koje je skoro \u010detvrtinu efikasnije od ruskih nuklearnih \u0161ipki“, rekao mi je specijalista iz jednog od ukrajinskih instituta za nuklearna istra\u017eivanja, koji je \u017eeleo da ostane nepoznat.<\/p>\n Me\u0111utim, najve\u0107a \u0161teta nanela je agroindustrijskom potencijalu Ukrajine. U zoni okupacije i neprijateljstava na granici Karkiva, Luhanska i Donjecka postoji skoro 30 odsto obradivog zemlji\u0161ta zemlje. To su \u010duveni \u010dernozemi, kao i ogroman agro-fond Kersonove regije, koji je tradicionalno obezbedio oko polovinu nacionalne proizvodnje sezonskog povr\u0107a i vo\u0107a i 90 odsto uzgoja dinja i tikva.<\/p>\n \u010cak i tamo gde je zemlji\u0161te i dalje pod ukrajinskom kontrolom, poljoprivredni radovi su izuzetno komplikovani zbog haoti\u010dnog granatiranja klasterske municije. Sejanje u pancirima i kevlarskim \u0161lemovima postalo je front borbe ukrajinskih poljoprivrednika za hleb.<\/p>\n Ratni komunizam u akciji<\/strong><\/p>\n Prema podacima Ministarstva za socijalnu politiku Ukrajine, skoro milion ljudi zaposlenih u poljoprivredi okupacione zone nije u mogu\u0107nosti da gaji zemlji\u0161te i \u0161alje useve u prera\u0111iva\u010dka preduze\u0107a. Pored tr\u017ei\u0161nih gubitaka, tu je i sistemsko plja\u010dkanje koje sprovodi okupaciona administracija.<\/p>\n U nekim selima ruska administracija je najavila obnovu kolektivnih farmi. Kada je u aprilu vlasnik jedne od farmi odbio da se „pridru\u017ei“ kolektivnoj farmi, tvrde\u0107i da je oprema pozajmljena i da je potrebno hraniti porodicu, no\u0107u je jedan APC pri\u0161ao njegovom kompleksu i granatirala ku\u0107u. Farmer je pre\u017eiveo. Na\u017ealost, drugi protesti imali su tragi\u010dnije posledice.<\/p>\n Lokalni blogeri su vi\u0161e puta snimali stubove nosa\u010da \u017eitarica koji su napu\u0161tali region Kerson u pravcu krimskog Isthmusa. \u017dito je potom prevezeno brodovima, navodi se na sajtu. MarineTraffic<\/em>, u Bejrut i Sirijsku Latakiju. Rusija je ve\u0107 ukrala vi\u0161e od milion i po tona \u017eita sa okupiranih teritorija.<\/p>\n Ukrajina je pro\u0161le godine prikupila 106 miliona tona \u017eitarica, od \u010dega zemlja tro\u0161i oko 18 miliona tona. Ostatak je bio namenjen izvozu, ali morski prevoz trenutno nije mogu\u0107.<\/p>\n U nekim azijskim zemljama, predratna ukrajinska zrna \u010dinila su do 90 odsto uvoza ovog prehrambenog proizvoda. Na primer, u \u0160ri Lanki, koja je ve\u0107 najavila svoju nesolventnost zbog kriti\u010dnog porasta cena hrane.<\/p>\n Sama plja\u010dka dovela je do humanitarne katastrofe u nekim okupiranim oblastima. Prvo su okupatori opusto\u0161ili skladi\u0161ta i prehrambene prodavnice, a onda „preuzeli kontrolu“ nad sistemom za snabdevanje lekovima i gorivom. „Za to su odgovorni predstavnici raznih agencija za sprovo\u0111enje zakona, posebno FSB i Rosgvardija“, rekao je Sergej Danilov, \u0161ef Centra za bliskoisto\u010dne studije, koji prati socijalno-ekonomsku situaciju u Kersonu.<\/p>\n Okupatore nije briga ni za formalnu legalizaciju ove kra\u0111e. „\u017divimo po zakonima dobra, istine i pravde. (…) Nema vi\u0161e ukrajinskog zakonodavstva ili ruskog zakonodavstva, tako da radimo iskreno i iskreno“, objasnio je moralni imperativ eksproprijacije „zamenik \u0161efa Ministarstva unutra\u0161njih poslova regiona“ Aleksej Selivanov, a prenosi portal Ukraina.ru<\/em>Vlasni\u0161tvu RT<\/em> (biv\u0161i Rusija danas<\/em>). Prema „zakonima pravde“ Gauleiter HersOnskoj region Vladimir Saldo „preuzeo je kontrolu“ nad apotekama (posebno privatnim).<\/p>\n Po\u010detkom maja Cnn<\/em> objavljeni materijal da su se traktori, sederi i druga motorizovana oprema agrotehnolo\u0161ko-invest kompanije u Melitopolju, regionu Zaporo\u017eje, iznenada na\u0161li u Rusiji. Oprema vredna 5 miliona dolara daljinski blokirana od strane proizvo\u0111a\u010da, ameri\u010dke kompanije D\u017eon Dir<\/em>i ne mo\u017ee se staviti u rad.<\/p>\n Napred u svetlu pro\u0161lost<\/strong><\/p>\n \u010cak i u regionu Kerson, gde nije bilo te\u0161kih borbi, kao u Donbasu ili u blizini Kijeva, lokalni stanovnici nagla\u0161avaju promene. „Te stvarne teritorije vratile su se u osamdesete godine pro\u0161log veka, kada je maloprodaja uglavnom bila zasnovana na ulici. Prakti\u0438no nema posla. U malim i srednjim prodavnicama preovla\u0111uju ruske namirnice. Njegov kvalitet i asortiman ne zadovoljavaju lokalno stanovni\u0161tvo“, ka\u017ee Ditro Polupan, koji je do sredine maja \u017eiveo sa porodicom u Golaja Prajstanu.<\/p>\n „Mnogi ljudi ne kupuju rusku robu koja se masovno uvozi sa Krima. Ruski \u010duvari reda nadme\u0107u se za te tokove, posebno u ni\u0161i alkohola i cigareta. Tada lokalni stanovnici tra\u017ee ukrajinske proizvode iz posmrtnih ostataka, jer su za to lansirali nekoliko kanala u Telegram<\/em>„, dodaje Danilov.<\/p>\n Neke benzinske pumpe, restorani i kafi\u0107i nastavljaju svoje ekonomske aktivnosti, jer okupatori identifikuju neradna preduze\u0107a, a zatim odgovaraju njihovim proizvodnim resursima i imovini.<\/p>\n „Kolaps apoteke pokazuje znake humanitarne katastrofe. Skoro svuda, skladi\u0161ta apoteka su oplja\u010dkana. Gra\u0111ani se samood organizuju, obezbe\u0111uju najneophodnije lekove za one kojima je pomo\u0107 potrebna“, ka\u017ee Tetijana K., koordinatorka volonterskog \u0161taba u Melitopolju, u regionu Zaporizhia. Iz bezbednosnih razloga, ona ne daje svoje prezime.<\/p>\n „Lekovi se prodaju pored puta i bazara, od gepeka pod vrelim suncem ili preko grupa u Telegram<\/em>. Da bi naglasili da je lek visokog kvaliteta, prodavci dodaju natpise „ukrajinski“ ili „Nije Krim“, \u2013 napisala je u njoj Facebook<\/em> Stanovnica Kersona Natalija Vedmedyk.<\/p>\n Drveni novac<\/strong><\/p>\n U okupiranoj zoni sve vi\u0161e nagove\u0161tene su dvostruke maloprodajne cene: u velikom broju – u rubljama, manjim u blizini – u hrivnijama. U me\u0111uvremenu, samo ukrajinska hrivnija radi na tr\u017ei\u0161tima i u sektoru usluga, \u0161to primorava rusko vojno osoblje da se pore\u0111a u dugim redovima u menja\u010dima nakon isplate plata.<\/p>\n Istovremeno, hrivnija se redovno prenosi na bankovne kartice penzionera i dr\u017eavnih slu\u017ebenika preko mre\u017ee najve\u0107e ukrajinske banke \u2013 PrivatBanke, koja je krajem 2000.<\/p>\n „Uvek \u0107u biti zahvalan Privatu. Gotovina se mo\u017ee nabaviti u kancelarijama, iako su redovi neverovatni. Kada smo prekinuli vezu (sa mobilnim operaterima \u2013 ed.), slu\u017eba za podr\u0161ku banke prona\u0161la je opciju da osigura potvrdu identiteta transakcija bez SMS-a“, rekao je stanovnik Kersona, a prenosi Vedmedyk.<\/p>\n „Kriti\u010dna finansijska situacija razvila se u Novoj Kakhovki, gde su digitalni klju\u010devi na ra\u010dune penzionera i kancelarijskih radnika pali u ruke saradnika i koristi ih okupaciona administracija da ucenjuje gra\u0111ane“, ka\u017ee Serhii Danilov.<\/p>\n U istoj Novoj Kakhovki, hryvnia ostaje prakti\u010dno nesu\u0111eno sredstvo pla\u0107anja, osim dolara. Uprkos izve\u0161tajima ruskih medija o uklju\u010divanju okupiranih teritorija u rublju od 1. maja, tira\u017e ruske valute danas nije potvr\u0111en ni na nivou malih prodavnica i benzinskih pumpi koje se nalaze na administrativnoj granici sa Krimom, koji je u zoni rublja ve\u0107 osam godina.<\/p>\n Iz tog razloga, ruska vojska se ponekad pona\u0161a kao prosjaci, jer u regionu Kerson nisu u stanju da plate bezgotovine: zbog sankcija, ukrajinski terminali ne prihvataju kartice ruskih banaka. Me\u0111utim, za Ukrajince oni rade kao i obi\u010dno. Barem tamo gde ukrajinski internet radi.<\/p>\n „Okupatori imaju o\u010digledne probleme sa hranom, pa se stalno okupljaju u malim grupama na bazarima, gde poku\u0161avaju ne\u0161to da prodaju ili zamene za hranu. Me\u0111utim, niko nam ne uzima rublje“, rekao je Serhii Mukha, koji je po\u010detkom juna pobegao u Poljsku preko Gruzije.<\/p>\n Katerina Zasukha, rodom iz Kersona, rekla mi je da ruski vojnici \u010desto unajmljuju farmere za dinje i jagode, gde se pla\u0107aju u Hrivniji.<\/p>\n Ne\u0107e\u0161 mo\u0107i da pobegne\u0161<\/strong><\/p>\n Postoje tri na\u010dina da pobegnete iz okupacione zone na jugu Ukrajine, a nijedan od njih ne garantuje da ne\u0107ete u\u0107i u filtracioni logor ili jednostavno nestati na jednom od kontrolnih punktova koji se postavljaju skoro svaki kilometar. Put do Mikolaiva \u2013 najpopularnijeg puta za bekstvo u martu i aprilu \u2013 trenutno je blokiran zbog aktivnih kontra-ofanzivnih akcija Oru\u017eanih snaga Ukrajine.<\/p>\n Mo\u017eete i\u0107i kolima do Zaporo\u017eja samo ako mo\u017eete da podmitite ruske vojnike na kontrolnim punktovima sa cigaretama, alkoholom ili kobasicom. Ponekad je dovoljno dopuniti njihove pripejd kartice na telefonu. „Ako ne uspe, mora\u0107ete da sa\u010dekate nekoliko dana u autsu dok ne do\u0111e do promene garnizona na sklonije pregovore“, rekao je Serhii Mukha.<\/p>\n Obi\u010dno ljudi kreiraju kolone do 200 ma\u0161ina i koordiniraju sve radnje kroz Telegram<\/em>. Usput dele gorivo, rezervne delove, lekove, brinu o svojim kom\u0161ijama. Postoje i krimski prevoznici koji isporu\u010duju ljude na granicu sa balti\u010dkim dr\u017eavama ili Gruzijom za 600 dolara po osobi. Sada na okupiranim teritorijama to je preteran novac.<\/p>\n Nema direktnih protesta, kao u martu i po\u010detkom aprila. „Ljudi su samo uhva\u0107eni i upucani. Mnogi aktivisti su nestali ili su postali invalidi posle mu\u010denja koje su pretrpeli od ruku ruskih vojnika, na primer, u Kersonu ili Novoj Kakhovki. Mo\u017ee se samo naslutiti \u0161ta se de\u0161ava u selima“, ka\u017ee Danilov.<\/p>\n Obrazovne ustanove na okupiranim teritorijama privremeno su zatvorene. Prema Danilovim re\u010dima, niko od rektora univerziteta nije pristao da sara\u0111uje sa okupacionom administracijom. Tako\u0111e, od 60 direktora \u0161kola u Kersonu, samo su se dvojica dobrovoljno prijavila da prebace u\u010denike u ruski obrazovni sistem i uvedu ud\u017ebenike na ruskom jeziku, pi\u0161e Natalija Vedmedyk.<\/p>\n Oko grada Geni\u0161ek, okupiranog prvog dana rata, nijedna \u0161kola nije usvojila ruski obrazovni program, iako se oni nalazi u samom Geni\u0161eku. Ogroman je pritisak na one koji odbijaju“, rekao je Danilov.<\/p>\n Ruski mediji su \u010dak prestali da najavljuju referendum u ju\u017enim regionima Ukrajine u okviru scenarija na Krimu iz 2014. godine. „Oni nisu okupili neophodan broj izdajnika da odr\u017ee referendum i emituju ga na TELEVIZIJI. Oni nisu dobili poslovnu podr\u0161ku tokom uvo\u0111enja rublja zone. Nema podr\u0161ke u izdanku paso\u0161a. Oni \u010dak nemaju dovoljno ljudi da falsifikuju plebiscit“, ka\u017ee Jurij Soboljevski, potpredsednik Regionalnog saveta Kersona.<\/p>\n Nakon objave pojednostavljenog izostavljivanja ruskih paso\u0161a u Kersonu, samo 23 osobe su koristile ovu uslugu \u2013 gotovo isklju\u010divo gradski poslanici proruske OPFL- a, ka\u017ee Katerina Zasu\u010da.<\/p>\n Kakva je perspektiva?<\/strong><\/p>\n Ukupna povr\u0161ina regiona Kerson, Zaporizhia, Donetsk i Luhansk koji su okupirani posle 24. Km2<\/sup>. Zajedno sa teritorijama koje su okupirane 2014.<\/p>\n Ukrajinske vlasti saop\u0161tavaju da nijedan komad ove zemlje ne\u0107e ostati pod okupacijom, bez obzira koliko to ko\u0161ta oru\u017eane snage i ukrajinsko stanovni\u0161tvo.<\/p>\n Po\u010detkom maja, predsednik Zelenski je tokom govora u Evropskom parlamentu rekao: „Ukrajinska zastava \u0107e se vratiti tamo gde treba da bude. Vrati\u0107e se normalnim \u017eivotom koji Rusija jednostavno nije u stanju da obezbedi \u010dak ni u sopstvenoj zemlji. Ovaj imperativ ostaje relevantan do danas.<\/p>\n Prevod sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku<\/em><\/p>\n