Ve\u0107ina Ukrajinaca \u010dekala je samit NATO-a u Viljnusu sa velikim nadama. O\u010dekivalo se da \u0107e tamo Ukrajina kona\u010dno mo\u0107i da se osveti za sraman poraz na samitu u Bukure\u0161tu 2008. Da vas podsetim da se tada, tokom predsedavanja Viktora Ju\u0161\u010denka, Kijev nadao da \u0107e zajedno sa Tbilisijem \u2013 Akcionim planom za \u010dlanstvo u NATO-u osvojiti \u017eeljeni MAP. To bi bio veliki korak ka evroatlantskoj integraciji i, u stvari, garantovanje neminovnosti punopravnog \u010dlanstva u Alijansi.<\/p>\n
Onda MAP nije radio. Tom razvoju doga\u0111aja usprotivili su se tada\u0161nji nema\u010dki kancelar Angela Merkel i tada\u0161nji francuski predsednik Nikolas Sarkozi. Vi\u0161e su bili impresionirani pretnjama \u0161efa Kremlja Vladimira Putina i njegovom tvrdnjom da „Ukrajina \u010dak nije ni dr\u017eava“ nego \u0161armom Ju\u0161\u010denka, nedavnog heroja Narand\u017easte revolucije kojoj se ceo Zapad toliko divio.<\/p>\n
Tako su ukrajinska i gruzijska delegacija potom morale da se vrate ku\u0107i po\u0161to su se poligle. \u0160ta se posle desilo je poznato. \u0160est meseci kasnije, Rusija je napala Gruziju, zauzmu\u0107i deo svoje teritorije. \u0160est godina kasnije, Rusi su anektirali Krim i zauzeli deo Donbasa.<\/p>\n
Da, situacija se od tada radikalno promenila. Ukrajinska vojska je pokazala da mo\u017ee uspe\u0161no da se odupre „drugoj vojsci sveta“, a ukrajinsko dru\u0161tvo je dokazalo da je u stanju da se \u0161to vi\u0161e mobili\u0161e protiv pozadine ruske agresije. Istovremeno, ideja o NATO-u postala je materijalna sila u Ukrajini, kako u\u010di marksizam, s obzirom da je zarobila mase. Ta ideja se vi\u0161e ne mo\u017ee zaustaviti, jer je do\u0161lo njeno vreme \u2013 uverava ukrajinski nacionalizam.<\/p>\n
Odnosno, pre ili kasnije moramo da u\u0111emo u NATO. Ali ko je rekao da \u0436e se to desiti sada? Velika o\u010dekivanja u vezi samita u Viljnusu raspr\u0161ili su na\u0161i politi\u010dari, vladini zvani\u010dnici i mnogi novinari. Kao, kako da ne budemo primljeni u NATO, jer sada radimo sav posao za to? Alijansa je stvorena da se suprotstavi Moskvi, a mi, Ukrajinci, aktivno i nesebi\u010dno u\u010destvujemo u tome. Sve izgleda logi\u0438no.<\/p>\n
Predsednik Volodymyr Zelensky je odlu\u010dno izjavio da ne\u0107e i\u0107i u Viljnus ukoliko mu ne bude ponu\u0111eno ne\u0161to zna\u010dajno. A \u0161ta se mo\u017ee smatrati zna\u010dajnim? \u010clanstvo, naravno. A kada jednom ode, to zna\u0438i, kako Braty Hadiukiny peva, „sve je brojanica“.<\/p>\n
Me\u0111utim, „sve je brojanica“ (bar u smislu kako su situaciju do\u017eivljavali nepopravljivi optimisti) nije mogao da bude priori. Na samitu nije odr\u017ean ni poziv NATO-u, pa \u010dak ni najava bilo kakvih realnih uslova pristupanja Ukrajine Alijansi. „To je bez presedana i apsurdno kada ne postoji vremenski okvir i za poziv i za \u010dlanstvo Ukrajine; a kada se, umesto toga, doda neka \u010dudna formulacija o „uslovima“ \u010dak i za pozivanje Ukrajine… Izgleda da ne postoji spremnost ili da se Ukrajina pozove u NATO ili da ona postane \u010dlanica Alijanse“, ogor\u010den je ukrajinski \u0161ef dr\u017eave.<\/p>\n
Generalno gledano, bilo je veoma interesantno posmatrati fluktuaciju stava Zelenskog o Severnoatlantskoj alijansi, koju je izneo tokom \u010detiri godine svog predsednikovanja. Po\u010deo sam sa \u010dinjenicom da nas „niko ne \u010deka u NATO-u“, tako da tu nema \u0161ta da se ide. Potom su se tu postavljale i pitanja-\u017ealbe, kao \u0161to su: „Bajdene, za\u0161to jo\u0161 uvek nismo u NATO-u?“ Tada je, navodno, krenuo jasan kurs ka evroatlantskoj integraciji i, da ne bi skrenuli sa nje, odbacivanje drugih oblika strate\u0161kog partnerstva. U martu pro\u0161le godine, posle potpune ruske invazije, bilo je izjava kao, mo\u017eda nam ne treba NATO, mo\u017eda \u0107emo izgraditi jo\u0161 jedan odbrambeni savez. I na kraju, opet jasan put ka NATO-u.<\/p>\n
Dakle, posle oklevanja, punopravno \u010dlanstvo u Alijansi je ponovo na\u0161 \u010dvrst strate\u0161ki cilj. \u017delimo da stignemo \u0161to pre, ali ne \u017eelimo previ\u0161e da se napre\u017eemo da bismo uradili makar minimalne „doma\u0107e zadatke“. Tako se na\u0161a vojska pokazala ne samo svojim neverovatnim herojstvom, ve\u0107 i sposobno\u0161\u0107u da sprovede najnovija dostignu\u0107a svetske vojne nauke, kako u vojno-tehni\u010dkom, tako i u takti\u010dkom i strate\u0161kom aspektu. Oru\u017eane snage Ukrajine ve\u0107 su spremne da se integri\u0161u u zapadnu vojnu strukturu. Me\u0111utim, NATO nije samo vojska, nego i politi\u010dki savez. I u drugom jo\u0161 uvek imamo ozbiljne probleme.<\/p>\n
\u010cak ni dugo o\u010dekivana reforma SBU jo\u0161 uvek nije sprovedena. U skorije vreme, \u0161ef ove specijalne slu\u017ebe, rodom iz Kvartala 95, Genadij Bakanov, video je svoj prioritet kao otkrivanje informacija o nekom „\u0111avolu“ na poziv \u0161efa, a ne borba protiv terorizma ili izdajnika. A sa izdajnicima \u2013 \u010dudo uop\u0161te. Ispostavilo se da je u SBU njihova najve\u0107a koncentracija po kvadratnom metru. A ovo je u vreme rata. A gde je, uzgred, Bakanov, koji je postao optu\u017eeni u nekoliko krivi\u010dnih postupaka, sada? Do sada niko ne zna.<\/p>\n
Pored Bakanova, tu je i Oleg Tatarov, koji je tako\u0111e pod istragom, ali je i dalje na visokoj poziciji u Kabinetu predsednika i ima sna\u017ean uticaj na pravosudni i pravni sistem Ukrajine. Ovo je opet pitanje dugotrajne pravosudne reformein, sa kojim i dan-danas nije sve u redu. I jaja za 17 hryvniasa, \u0161efa Vrhovnog suda, koji uzima milione mita u dolarima. Neka neshvatljiva su\u0111enja komandantima i obave\u0161tajcima…<\/p>\n
Naprkos pozadini svega toga, rezultati samita NATO-a u Viljnusu izgledaju sasvim dobro za Ukrajinu. Mada ja li\u010dno ne razumem sasvim: za\u0161to je NATO odlu\u010dio da otka\u017ee MAP za Ukrajinu. Izgleda kao u \u0161ali, kada je \u010doveku za zasluge dozvoljeno da pre\u0111e put na crvenom svetlu. Ili, na primer, da u\u0111u na fakultet bez zavr\u0161etka \u0161kolskog obrazovanja. MAP je „program mera usmeren na pomo\u0107 kandidatima u njihovim pripremama za budu\u0107e \u010dlanstvo u NATO-u“. Zna\u010di, dozvoljeno nam je da u\u0111emo nespremni?<\/p>\n
Me\u0111utim, to nije glavni problem. Po mom skromnom ube\u0111enju, Ukrajina je 2008. Zvu\u0438i \u0438udno? Poku\u0161a\u0107u da objasnim.<\/p>\n
Tako je 2008. ukrajinska delegacija na \u010delu sa Ju\u0161\u010denkom jurila kao siroma\u0161ni ro\u0111aci. Nisu nas shvatali ozbiljno, dok su svi gledali u Putinova usta. Ukrajinci su tada imali problem sa jedinstvom prema NATO-u, samo 31 odsto je, prema tada\u0161njim sociologijama, bilo za \u010dlanstvo. Angela Merkel je bila u pravu kada je tvrdila da je u to vreme to bila „zemlja bez politi\u010dkog jedinstva, korumpirana, gde su volju diktirali oligarsi“. Me\u0111utim, tada je imala jedan zna\u010dajan adut: zemlja je bila cela, bez ikakvih aneksiranih ili okupiranih teritorija.<\/p>\n
Sada mo\u017eemo da pri\u010damo koliko god \u017eelimo o napretku koji je Ukrajina postigla tokom tih 15 godina, o \u010dinjenici da sada skoro 90 odsto Ukrajinaca podr\u017eava NATO. I zaista jeste, ali… Me\u0111utim, niko nikada ne\u0107e priznati NATO-u zemlju koja ima teritorijalne probleme, a za svoju teritoriju se zala\u017ee za nuklearnu silu. Jer ni Nema\u010dka, ni Francuska, pa \u010dak ni Sjedinjene Dr\u017eave ne \u017eele da se ume\u0161aju u direktan sukob sa nuklearnom e-om. A pristupanje Ukrajine NATO-u u tom statusu zaista otvara mogu\u0107nost takve konfrontacije.<\/p>\n
Da, mo\u017eete se pozivati na neke presedane, tra\u017eiti legalne poteze, ali sve ovo je beskorisno. Na\u0161 dobar prijatelj, biv\u0161i britanski premijer Boris D\u017eonson sada se aktivno zala\u017ee za dodelu \u010dlanstva Ukrajini upravo sada. On je u jednoj od svojih izjava naveo primer Nema\u010dke. Zapadna Nema\u010dka se pridru\u017eila NATO-u 1955. I GDR je upao u Var\u0161avski pakt. Kada se Nema\u010dka ponovo ujedinila 1990.<\/p>\n
Da li je takav primer pogodan za Ukrajinu? Nikako. Na kraju sve, onda \u0107ete morati da reagujete slede\u0107i primer „Republike Bon“, koja je napustila potra\u017eivanja prema isto\u010dnonema\u010dkoj zemlji. Zahtev isto\u010dnim zemljama nije fiksiran ni u Ustavu Savezne Republike Nema\u010dke niti u bilo kom zakonu. Nijedna stranka ili politi\u010dar nisu ni mucali o tome sve do pada Berlinskog zida.<\/p>\n
Stoga, ekstrapoliraju\u0107i nema\u010dki primer ukrajinskom slu\u010daju, morali bismo da odustanemo od zahteva prema teritorijama koje jo\u0161 nisu oslobo\u0111ene. \u0160tavi\u0161e, dok je trenutno 50 zemalja koje u\u010destvuju na Ram\u0161tajn konferenciji spremno da nam svim silama pomogne sa dezavacijom „kopnene“ Ukrajine, onda sa osloba\u0111anjem Krima situacija ne izgleda tako optimisti\u010dno. Uprkos izjavama podr\u0161ke deza okupaciji svih me\u0111unarodno priznatih ukrajinskih teritorija, glavni igra\u010di na Zapadu prili\u010dno transparentno nagove\u0161tavaju da je „Krim ne\u0161to drugo“.<\/p>\n