Ne pre nego \u0161to se ukrajinski jezik oporavio od vi\u0161evekovne zabrane, progona i neda\u0107a, nego \u0161to se pre njega naziranjala nova pretnja. Na Dan ustava, 28. juna, predsednik Volodymyr Zelenskyy podneo je Verkhovna Radu hitan nacrt zakona „O upotrebi engleskog jezika u Ukrajini“. Formalno, ovaj zakon ima za cilj da pobolj\u0161a prou\u010davanje engleskog jezika. Me\u0111utim, ona sadr\u017ei niz odredbi koje zna\u010dajno su\u017eavaju funkcionisanje ukrajinskog. Oni tako\u0111e stvaraju diskriminatorne prednosti u zapo\u0161ljavanju za dr\u017eavne slu\u017ebe, povezuju\u0107i pravo da se na odre\u0111enim pozicijama dr\u017ee znanje engleskog jezika i ubijaju ukrajinsku industriju dabinga.<\/p>\n
Zvani\u010dno navedena svrha zakona je odli\u010dna: promovisati upotrebu engleskog kao jednog od jezika me\u0111unarodne komunikacije \u0161irom Ukrajine u javnim sferama javnog \u017eivota. Zapravo, ako bude usvojen u ovom obliku, to \u0107e definitivno na\u0161koditi procesima ukra\u0161avanja i de-rusifikacije Ukrajine. Sli\u010dno je odnosu prema ukrajinskom jeziku kao ne\u010demu sekundarnom, nepresti\u017enom i opcionalnom. Samo ranije na vrhu jezi\u010dke piramide u Ukrajini bio je ruski jezik. Sada delimi\u010dno \u017eele da ga zamene na engleskom.<\/p>\n
Niko ne dovodi u pitanje va\u017enost i neophodnost engleske stru\u010dnosti. Ali za\u0161to to raditi na u\u0161trb ukrajinskog jezika, ve\u0161ta\u010dki sni\u017eavaju\u0107i njegov status i niveli\u0161u\u0107i prethodna osvajanja? Da li smo ve\u0107 uspeli da prevazi\u0111emo posledice rusifikacije koje traju nekoliko stotina godina? Da li su lekcije iz pro\u0161losti bile toliko lo\u0161e nau\u010dene da je va\u017enost sveobuhvatne podr\u0161ke i razvoja sopstvenog jezika ponovo \u017ertvovana doktrinom „jezika me\u0111uetni\u010dke komunikacije“?<\/p>\n
<> Prvo \u0161to je iznena\u0111uju\u0107e u podnetom zakonu su visoki zahtevi za obavezno poznavanje engleskog jezika za lica koja konkuri\u0161u za javne funkcije u centralnoj vladi i organima lokalne samouprave, kao i za rad u policiji, tu\u017eila\u0161tvu, Oru\u017eanim snagama Ukrajine, poreskim i carinskim vlastima. Organi dr\u017eavne mo\u0107i i lokalne samouprave Ukrajine, prema novom zakonu, bi\u0107e u obavezi da uzmu u obzir zvani\u010dna dokumenta stranih dr\u017eava napisana na engleskom jeziku. Tako\u0111e, zvani\u010dni odgovori strancima i osobama bez dr\u017eave moraju, na njihov zahtev, biti dati na engleskom jeziku. Hitne slu\u017ebe tako\u0111e moraju da primaju pozive na engleskom ako odre\u0111ene osobe ne govore ukrajinski.<\/p>\n
Te\u0161ko je zamisliti da bi zvani\u010dnik, policajac ili tu\u017eilac koji podnosi zahtev za mesto u Poljskoj, Francuskoj, Italiji ili \u0160paniji bio obavezan da ima obavezno znanje engleskog jezika. Sve evropske zemlje prepoznaju zna\u010daj engleskog jezika. Me\u0111utim, formiranjem uslova za njihove zvani\u010dnike, zaposlene u kriminalisti\u010dkim slu\u017ebama i poreskim sistemima, pre svega, zahtevaju da znaju svoj maternji nacionalni jezik. Ako bi u Francuskoj prefekt odeljenja odbio da bude imenovan zbog lo\u0161eg poznavanja engleskog jezika, to bi izazvalo veliki skandal. Obavezno poznavanje engleskog jezika u EU mo\u017ee se zahtevati od svojih zaposlenih samo od odre\u0111enih multinacionalnih privatnih korporacija. Ali ne i dr\u017eave u kojima engleski nema zvani\u010dan status.<\/p>\n
Veliki talas ogor\u010denja javnosti izazvan je odredbom zakona kojim se ukrajinski filmovi nazivaju engleskim jezikom. Ako ova norma ostane, ukrajinska dubbing industrija do\u017eive\u0107e potpuni kolaps. Neki gra\u0111ani Ukrajine \u0107e jednostavno radije gledati filmove sa ruskom glasovnom glumom, nego u\u010diti engleski. Proces de-rusifikacije \u0107e ponovo prestati. A bioskopi \u0107e prestati da ispunjavaju svoju funkciju „ne\u017ene Ukrajine“, jer je odlazak u filmove na engleskom jeziku sa ukrajinskim titlovima sumnjivo zadovoljstvo za ve\u0107inu stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Vlasti nam oslikaju divnu budu\u0107nost koja \u0107e do\u0107i u Ukrajinu posle sticanja specijalnog statusa na engleskom jeziku. Prema inicijatorima nacrta zakona, znanje engleskog jezika pro\u0161iri\u0107e pristup Ukrajinaca radnim mestima sa ve\u0107im platama i pobolj\u0161ati direktnu komunikaciju sa strancima. Tako\u0111e \u0107e promovisati integraciju ukrajinskog biznisa u svetsku ekonomiju i privu\u0107i strane investicije. Sve to bi na kraju trebalo da dovede do pove\u0107anja konkurentnosti ukrajinskog poslovanja zajedno sa pove\u0107anjem kvaliteta \u017eivota Ukrajinaca. Izgledi za ekonomski procvat o kojem je vlada ma\u0161tala su impresivni. Ali na ovom svetu, sve funkcioni\u0161e malo druga\u010dije. Poznavanje engleskog jezika i njegov zvani\u010dni ili specijalni status nisu dovoljni da bi se u\u0161lo u elitni klub visokorazvijenih zemalja. Potrebno je samo pogledati politi\u010dku mapu sveta da bi se razumela ova jednostavna istina.<\/p>\n
Postoji mnogo zemalja na planeti Zemlji u kojima engleski ima zvani\u010dan ili poseban status. Razlog za to je kolonijalna istorija i poseban uticaj Britanske imperije i svetske politike u proteklim vekovima. Engleski je zvani\u010dni jezik ili ima definisan status u 54 zemlje \u0161irom sveta. Me\u0111u ovim dr\u017eavama su: Belize, Botoviwana, Kamerun (zvani\u010dnik francuskog), Svazilend, Fid\u017ei, Gana, Indija, Kenija, Kiribati, Lesoto, Liberija, Malavi, Malezija, Malta, Mar\u0161alska ostrva, Mauricijus, Federirane dr\u017eave Mikronezija, Namibija, Nigerija, Pakistan, Palau, Papua Nova Gvineja, Filipini, Ruanda, Samoa, Sej\u0161eli, Sijera Leone, Singapur, Solomonska ostrva, \u0160ri Lanka, Sudan, Ju\u017ena Afrika, Engleski, na primer, govori oko 265 miliona ljudi u Indiji, vi\u0161e od 100 miliona u Pakistanu i oko 60 miliona u Nigeriji.<\/p>\n
U svetu postoji i 15 zemalja u kojima je engleski de fakto radni jezik u vladi ili obrazovanju, ali nije priznat de jure kao zvani\u010dni ili glavni jezik. Lista tih zemalja je tako\u0111e prili\u010dno raznovrsna, uklju\u010duje dr\u017eave kao \u0161to su Banglade\u0161, Bahrein, Eritreja, Etiopija, Izrael, Jordan, UAE, Malezija, Maldivi, Kuvajt, \u0160ri Lanka.<\/p>\n
Ako se pridr\u017eavamo logike delovanja na\u0161ih vlasti, poseban status engleskog jezika trebalo je odavno svim tim zemljama da obezbedi ubrzani ekonomski razvoj, investicioni tok i ozbiljno pove\u0107anje dobrobiti stanovni\u0161tva. Na kraju, Engleski ima zvani\u010dan status tamo vi\u0161e od decenije. Me\u0111utim, prava slika je uglavnom suprotna. Upotreba engleskog jezika iz nekog razloga nije automatski u\u010dinila ove dr\u017eave i dru\u0161tva uspe\u0161nim, bogatim i prosperitetnim.<\/p>\n
Ve\u0107ina zemalja koje ozakone status engleskog kao zvani\u010dnog jezika (sa izuzetkom Evrope i Amerike) ne pripada listi bogatih i privla\u010dnih investitorima. Mnoga od njih zauzimaju poslednja mesta na listi u smislu ekonomskog razvoja i pate od dominacije korupcije, neefikasnog rada dr\u017eavnih institucija, kriminala i ogromnog siroma\u0161tva. Tu\u017eno je nau\u0438iti da engleski jezik ne garantuje ulazak u „zlatnu milijardu“ i univerzalni prosperitet. To je samo alatka koja mo\u017ee da se koristi. Ali bez panacee i \u010darobnog \u0161tapi\u0107a. Mo\u017eete govoriti engleski u Nigeriji, Pakistanu ili Liberiji i ni\u0161ta se ne\u0107e promeniti. Ili ne mo\u017eete imati nikakav zvani\u010dni ili poseban status engleskog jezika i istovremeno \u017eiveti u modernoj bogatoj zemlji.<\/p>\n
Neobi\u010dnost ukrajinskih vlasti je u tome \u0161to vrlo \u010desto imaju tendenciju da izbegavaju te\u0161ke odluke i zamenjuju pravi rad rekvizitima. Da bi se ekonomsko \u010dudo dogodilo u zemlji, neophodno je slediti primer „Azijskih tigrova“ ili drugih uspe\u0161nih zemalja. Da se sprovede iskustvo najboljih antikorupcijskih praksi na svetu, i da se ne tra\u017ei poseban put koji \u0107e zalutati. Poznavanje engleskog jezika mo\u017ee doprineti uspehu Ukrajine. Ali samo u kombinaciji sa nacionalnom ukrajinskocentri\u010dnom politikom, odgovornom politi\u010dkom elitom i efikasnim reformama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ne pre nego \u0161to se ukrajinski jezik oporavio od vi\u0161evekovne zabrane, progona i neda\u0107a, nego \u0161to se pre njega naziranjala nova pretnja. Na Dan ustava, 28. juna, predsednik Volodymyr Zelenskyy podneo je Verkhovna Radu hitan nacrt zakona „O upotrebi engleskog jezika u Ukrajini“. Formalno, ovaj zakon ima za cilj da pobolj\u0161a prou\u010davanje engleskog jezika. Me\u0111utim, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":17006,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2266,527,2267,1098,158,1954,328,232,180,5],"class_list":["post-17005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-engleski-jezik","tag-film","tag-jezicki-problem","tag-petro-gerasymenko","tag-ruski-jezik","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-ukrajinski","tag-verkhovna-rada","tag-volodymyr-zelenskyy","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17005","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17005"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17005\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/17006"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17005"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17005"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17005"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}