Strate\u0161ki dokumenti koje je pripremila ruska predsedni\u010dka administracija rasvetljavaju planove Moskve da zadr\u017ei uticaj u Litvaniji, Letoniji i Estoniji. Ti ciljevi uklju\u010duju finansiranje proruske nevladine organizacije, napore za o\u010duvanje ruskog jezika u \u0161kolama i suprotstavljanje ru\u0161enju sovjetskih spomenika.<\/p>\n
Dokumente je pripremila Kancelarija Kremlja za me\u0111uregionalne i kulturne odnose, koja direktno izve\u0161tava administraciju ruskog predsednika Vladimira Putina. Me\u0111unarodni tim novinara prethodno je izve\u0161tavao o sli\u010dnim planovima za Belorusiju i Moldaviju.<\/p>\n
Planovi Kremlja za balti\u010dke dr\u017eave razvijeni su u jesen 2021. Prema re\u010dima obave\u0161tajnih eksperata intervjuisanih za ovaj \u010dlanak, autori verovatno nisu znali za predstoje\u0107u invaziju na Ukrajinu jer se o njenim potencijalnim posledicama nije govorilo u dokumentu.<\/p>\n
Planovi za svaku balti\u010dku zemlju sastoje se iz dva dela. Prvi opisuje potencijalne pretnje ruskim interesima, drugi opisuje korake koje treba preduzeti da bi se oni suprotstavili. Politi\u010dki, vojni, vojno-tehni\u010dki i bezbednosni ciljevi, trgovinsko-ekonomski i humanitarno-socijalni ciljevi podeljeni su na tri razli\u010dita vremenska perioda: kratkoro\u010dni (do 2022), srednjoro\u010dni (do 2025) i dugoro\u010dni (do 2030. godine).<\/p>\n
Dokumenta je pribavljala grupa istra\u017eitelja litvanske radiodifuzne kompanije LRT (Lietuvos uradis ir televizija)<\/em> zajedno sa partnerima: Estonski informativni servis Delfi<\/em>\u0160vedski Expressen<\/em>, Londonski centar za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Dosije<\/em>, Letonski istra\u017eni centar Re:Baltica<\/em>, nema\u010dki mediji S\u00fcddeutsche Zeitung, WDR<\/em> I NDR<\/em>Ukrajinski Kyiv Independent,<\/em> Poljski Frontstory<\/em> i centralnoevropski Vsquare<\/em>.<\/p>\n Koordinirane radnje<\/strong><\/p>\n Plan za balti\u010dke dr\u017eave do\u0161ao je u Putinovu administraciju u jesen 2021. Jedna od njenih ta\u010daka je upotreba proruskih snaga i organizacija koje deluju u Balti\u010dkim dr\u017eavama.<\/p>\n U Litvaniji su neki proruski aktivisti usredsre\u0111eni na biv\u0161eg politi\u010dara Algirdasa Paleckisa, osu\u0111enog za \u0161pijuniranje za Moskvu. U jesen 2021, kada se Sudilo Paleckisu, njegove pristalice su organizovale skup podr\u0161ke u Viljnusu. Mitingu su prisustvovali i sam Paleckis, kao i Kazimeras Jurajtis i Edikas Jagielavi\u010dius. Skupu su tako\u0111e prisustvovali letonska \u010dlanica Evropskog parlamenta Tatjana \u017ddanok, \u010dlanica Ruske unije Letonije, i dvojica irskih politi\u010dara, Mik Volas i Kler Dejli.<\/p>\n Paleckis je progla\u0161en krivim za \u0161pijuniranje za Rusiju i osu\u0111en na \u0161est godina zatvora. Nadao se da \u0107e dobiti sredstva od Jedinstvene Rusije, Putinove stranke. Jedna od govornica na mitingu bila je Erika \u0160vencionene, tada malo poznata aktivistkinja. Posle Osude Paleckisa, ona je bila na \u010delu njegove organizacije.<\/p>\n \u0160vencionen je organizovao putovanja u Belorusiju kako bi se sastao sa Aleksandrom Luka\u0161enkom i njegovom administracijom. Zajedno sa jo\u0161 jednim pristalicama Paleckisa, Jagielavi\u010dijusom, ona je planirala da otputuje na teritorije Ukrajine pod ruskom okupacijom kao posmatra\u010d ilegalnih referenduma. U\u010destvovala je i u registraciji dve nevladine organizacije: Me\u0111unarodnog foruma o susedstvu (Tarptautinis geros kaimynyst\u0117s forumas)<\/em> i Zora Gra\u0111anskog Pokreta pravde (Pilietinis jud\u0117jimas Teisingumo au\u0161ra).<\/em><\/p>\n Posle odluke suda o raspu\u0161tanja Me\u0111unarodnog foruma suseda, \u0160vencione je prokomentarisao situaciju na slede\u0107i na\u010din: „Ne\u0107emo usporiti, jer su na\u0161e aktivnosti odli\u010dne i planirane nekoliko godina unapred. Stvori\u0107emo nekoliko organizacija kako bi javni administratori imali \u0161ta da rade, kako bismo mogli normalno da sprovodimo svoje aktivnosti, aktivnosti koje su lepe i neophodne Za Litvaniju.“<\/p>\n U balti\u010dkim dr\u017eavama istovremeno su odr\u017eane demonstracije protiv ru\u0161enja spomenika iz sovjetskog doba.<\/p>\n U Rigi je 13. maja 2022. odr\u017ean protest u organizaciji Ruske unije Letonije. Njen lider Tetiana \u017ddanok prethodno je u\u010destvovala na skupu podr\u0161ke Paleckisu u Viljnusu. Posle demonstracija, \u017ddanok je uhap\u0161en zato \u0161to doga\u0111aj nije dogovoren sa vlastima.<\/p>\n Komitet UN za ljudska prava je 24. Mesec dana kasnije Litvanija je obave\u0161tena o naredbi UNHCR-a o planiranom ukidanju spomenika iz Drugog svetskog rata na groblju Antokol u Viljnusu. Podnosioci zahteva identifikovani su kao „etni\u010dki Rusi“, uklju\u010duju\u0107i Juraitis.<\/p>\n Septembar 23 Letonski sajt IMHOclub.lv<\/em> objavio apel Letoncima, litoVijetnamci, Estonci i Poljaci \u017eale se na ovu odluku Unesku. Portal ima predlo\u017eak za odgovaraju\u0107u \u017ealbu.<\/p>\n Iako ove akcije izgledaju kao odvojene akcije proruski aktivista, one su u skladu sa ciljevima Kremlja iznetim u dokumentu Kancelarije za me\u0111uregionalne i kulturne odnose.<\/p>\n Jedan od kratkoro\u010dnih ciljeva za 2022. godinu koji se pominje u dokumentu je „stvaranje novih javnih struktura, fondacija, nevladinih organizacija za promovisanje i produbljivanje saradnje sa Rusijom“. Dokument tako\u0111e sadr\u017ei klauzule o o\u010duvanju istorijskog se\u0107anja, na primer, zaustavljanjem ru\u0161enja sovjetskih spomenika.<\/p>\n Odvra\u0107anje uticaja NATO-a<\/strong><\/p>\n Glavni cilj strate\u0161kog dokumenta Balti\u010dkih dr\u017eava je suprotstavljanje NATO-u. Rusija je 2022. godine, \u010dak i pre invazije na Ukrajinu, nastojala da zaustavi \u0161irenje aktivnosti SAD i NATO-a na litvanskoj teritoriji, kao i da spre\u010di uklju\u010divanje postsovjetskih zemalja u sferu uticaja Severnoatlantske alijanse.<\/p>\n Dokument pokazuje da je najve\u0107a briga Kremlja \u2013 i kratkoro\u010dno i dugoro\u010dno (do 2030. godine) \u2013 uzrokovana planovima NATO-a za budu\u0107e raspore\u0111ivanje stalne baze u Litvaniji i „militarizacijom litvanske teritorije“.<\/p>\n Cilj plana Kremlja je da spre\u010di raspore\u0111ivanje protivraketnih i protivavionskih raketnih sistema NATO-a integrisanog srednjeg dometa u Litvaniji, kao i da smanji broj i razmere mera operativne i vojne spremnosti NATO-a u Litvaniji.<\/p>\n Dugoro\u010dno, Rusija \u017eeli da stvori uslove pod kojima \u0107e litvanske vlasti biti primorane da prepoznaju potencijalnu \u0161tetu nacionalnoj bezbednosti od \u0161irenja NATO-a. Cilj Kremlja je da obnovi konstruktivne odnose izme\u0111u Litvanije i Rusije, posebno u vojnoj sferi, uz anga\u017eovanje litvanskog politi\u010dara u razvoju odnosa izme\u0111u Viljnusa i Moskve.<\/p>\n Sli\u010dne strategije identifikovane su i za Letoniju i Estoniju. Za Rusiju, najnepo\u017eeljnija posledica integracije tih zemalja sa Zapadom je njihovo aktivno u\u010de\u0161\u0107e u NATO-u i ja\u010danje prisustva Alijanse u regionu. U Estoniji i Letoniji planovi Kremlja usmereni su na etni\u010dke ruske manjine.<\/p>\n Ruski, lu\u010dki i poslovni<\/strong><\/p>\n Drugi razlog za zabrinutost Kremlja su aktivnosti ruske opozicije u Litvaniji. „Agresivnu“ politiku litvanske vlade prema Rusiji Kremlj identifikuje kao pretnju.<\/p>\n U trgovinskoj i ekonomskoj sferi, Rusija strahuje od sankcija EU, zbacivanja ruskih kompanija iz Litvanije ili odbijanja kupovine ruskih energetskih avioprevoznika. Kremlj tako\u0111e vidi potencijalnu izolaciju ili \u010dak blokadu Kalinjingradske oblasti kao pretnju.<\/p>\n U dru\u0161tvenoj sferi, Moskva je zabrinuta zbog progona stanovni\u0161tva koje govori ruski jezik, negativnog imid\u017ea Rusa kao neprijatelja, uklanjanja ruskog jezika iz \u0161kola i potpune zabrane njegove javne upotrebe, kao i ograni\u010denja uvedenih medijima na ruskom jeziku.<\/p>\n Moskva izra\u017eava zabrinutost da bi ru\u0161enje spomenika u znak se\u0107anja na sovjetsku pobedu u Drugom svetskom ratu na kraju moglo da dovede do potpune revizije istorije rata.<\/p>\n Pored toga, dokument Kremlja otkriva planove za suprotstavljanje ekonomskim sankcijama preusmeravaju\u0107i tovarne tokove u ruske morske luke na severozapadu zemlje. Moskva predvi\u0111a uporniju odbranu svojih interesa u Litvaniji i intenziju napora usmerenih na ube\u0111ivanje litvanskih preduzetnika da rusko tr\u017ei\u0161te ima veliki potencijal za njih.<\/p>\n Moskva bi \u017eelela da podstakne litvanske proizvodne kompanije da investiraju u Rusiji, uvoze ruski gas i struju i u potpunosti obnove ekonomske odnose izme\u0111u Litvanije i Rusije.<\/p>\n U dru\u0161tvenoj sferi, plan Kremlja sadr\u017ei mere za o\u010duvanje obrazovanja na ruskom jeziku, koje \u0107e olak\u0161ati talentovani mladi ljudi koji studiraju na ruskim univerzitetima. Kremlj tako\u0111e planira da nastavi borbu protiv porica\u010da ruske verzije istorije. Odvojena stavka odnosi se na promociju ruske kulture u Litvaniji.<\/p>\n Propagandna koordinacija<\/strong><\/p>\n Kancelariju za me\u0111uregionalne i kulturne odnose, koja direktno izve\u0161tava administraciju ruskog predsednika i koja je razvila balti\u010dki plan, nadgleda Dmitrij Kozak, koji je na funkciji zamenika \u0161efa administracije. Prema re\u010dima politikologa i stru\u010dnjaka za informaciono ratovanje Nerijusa Maliukevi\u010dijusa, Kozak je „jedan od najva\u017enijih administratora u Putinovom sistemu, \u010dovek kome je poverena kontrola tako problemati\u010dnih pitanja kao \u0161to je Ukrajina. On je jedan od onih kojima je povereno da odlu\u010duju, popravljaju stvari u jednom regionu, a zatim u drugom“, rekao je on.<\/p>\n Prema Maljukevi\u010dijusovim re\u010dima, neobi\u010dnost Kancelarije za me\u0111uregionalne i kulturne odnose je da su njeni lideri i zaposleni \u010desto agenti jedne od ruskih specijalnih slu\u017ebi. „Jedna od njihovih funkcija je da rade u predsedni\u010dkoj administraciji, a istovremeno imaju i poziciju u obave\u0161tajnoj instituciji. U nekim slu\u010dajevima, to je sasvim jasno iz njihovih javnih biografija, u drugim poku\u0161avaju to da sakriju“, ka\u017ee Malyukevi\u010dius.<\/p>\n Me\u0111u autorima Balti\u010dkog plana je i Vadim Smirnov, izvestilac direkcije i biv\u0161i direktor Instituta za balti\u010dka istra\u017eivanja u Kalinjingradu. Litvanske obave\u0161tajne slu\u017ebe su 2012. objavile ime Smirnova i dodale ga na listu osoba kojima je zabranjen ulazak u zemlju zbog njegovih veza sa ruskim specijalnim slu\u017ebama i neprijateljskih aktivnosti protiv Litvanije.<\/p>\n Prema pisanju litvan\u010dko-a Stejt departmenta za dr\u017eavnu bezbednost (VSD), Smirnov je iskoristio magistarsko tezu koju je pisao o litvanskim politi\u010dkim elitama kako bi se sprijateljio sa litvanskim politi\u010darima i politi\u010dkim nau\u010dnicima i prikupio obave\u0161tajne podatke. „Bilo je stalnih poku\u0161aja formiranja grupa balti\u010dkih nau\u010dnika, poku\u0161aja da se oni dovedu na Kant univerzitet [\u0411\u0430\u043b\u0442\u0456\u0439\u0441\u044c\u043a\u0438\u0439 \u0444\u0435\u0434\u0435\u0440\u0430\u043b\u044c\u043d\u0438\u0439 \u0443\u043d\u0456\u0432\u0435\u0440\u0441\u0438\u0442\u0435\u0442 \u0456\u043c\u0435\u043d\u0456 \u0406\u043c\u043c\u0430\u043d\u0443\u0457\u043b\u0430 \u041a\u0430\u043d\u0442\u0430 \u0432 \u041a\u0430\u043b\u0456\u043d\u0456\u043d\u0433\u0440\u0430\u0434\u0456], na seminare, na razne diskusije. Najsumnjiviji su bili Smirnovi poku\u0161aji da sprovede istra\u017eivanje o litvanskim politi\u010dkim elitama, koje je koristio za analizu politi\u010dkih stavova raznih litvanske vlasti. Mislim da je tada privukao pa\u017enju specijalnih slu\u017ebi Litvanije i drugih zemalja“, ka\u017ee Maliukevi\u010dijus.<\/p>\n Interesovanje Smirnova za balti\u010dke zemlje, posebno Litvaniju, nije izbledelo ni nakon \u0161to je postao javna li\u010dnost. Podaci do kojih je do\u0161ao istra\u017eni tim LRT<\/em>, pokazuju da je Smirnov prikupio informacije i predstavio dezinformacije o Litvaniji uglavnom preko propagandnog sajta RuBaltic.ru<\/em>, predvo\u0111en Sergejem Rekedom. Tim LRT<\/em> video rekeda-e mejlove koje je objavio projekat Dosije \u010cernov.<\/em><\/p>\n Portal RuBaltic.ru<\/em> je pokrenut 2013. Krajem januara ove godine, Smirnov je napisao Rekediju mejl u kojem je naveo da planira da organizuje diskusiju o energetici u regionu Balti\u010dkog mora: „Voleo bih da znam za \u0161ta ste specijalizovani. Da li biste mogli da u\u010destvujete u diskusiji na ovu temu? U kojoj oblasti rusko-balti\u010dkih odnosa biste mogli da pripremite \u010dlanke za objavljivanje?“<\/p>\n Prepiska izme\u0111u Smirnova i Rekede se nastavila. Na primer, uo\u010di Dana nezavisnosti Litvanije, 11 marta 2013, posmatra\u010d RuBaltic<\/em> Aleksandr Nosovi\u010d je dobio zadatak od Smirnova, koji se prenosi preko Rekede: „V.A. [\u0412\u0430\u0434\u0438\u043c \u0410\u043d\u0430\u0442\u043e\u043b\u0456\u0439\u043e\u0432\u0438\u0447] naredio da se hitno i \u0161aljivo analizira progon Algirdasa Paleckisa. Nema potrebe da \u010dekate \u010dlanak, on \u017eeli sam da ga ure\u0111uje, ali ako \u017eelite, posla\u0107u vam nacrt.“<\/p>\n Kasnija prepiska pokazuje da je intervju sa Paleckisom trebalo da bude „poklon Litvaniji povodom Dana nezavisnosti“. Procureli mejlovi pokazuju da su Smirnova redovno pitali o njegovoj vezi sa RuBaltic<\/em>, slao nedeljne zbirove i konsultovao se sa sagovornicima. Smirnov i Rekeda tako\u0111e su radili na projektu analize elita u Balti\u010dkim dr\u017eavama. Smirnov je imenovan za menad\u017eera projekta, a Rekeda je imenovan za svog izvr\u0161ioca.<\/p>\n „U smislu pla\u0107anja, moram da uzmem 100.000 (posle poreza). \u0160ta da radite sa ostatkom novca (papir, trake itd.) je na vama. Prvo putovanje u okviru granta bi\u0107e odr\u017eano u prvoj polovini juna, a Rekeda mora da pokrije tro\u0161kove. Sva ostala putovanja su uz moj pristanak“, napisao je Smirnov u leto 2013.<\/p>\n Planiranje zaustavljanja sinhronizacije mre\u017ee<\/strong><\/p>\n Procureli dokumenti iz kabineta ruskog predsednika tako\u0111e ukazuju na to da Kremlj planira da spre\u010di balti\u010dke dr\u017eave da se povuku iz postsovjetskog sporazuma BRELL (Belorusija, Rusija, Estonija, Letonija i Litvanija). Prema ovom aktu, balti\u010dke elektri\u010dne mre\u017ee ostaju u jednoj mre\u017ei sa Rusijom i Belorusijom.<\/p>\n Do kraja 2025. godine, Balti\u010dke dr\u017eave bi trebalo da zavr\u0161e sinhronizaciju svojih elektri\u010dnih mre\u017ea sa Evropom i sprovedu zajedni\u010dka testiranja. Plan Moskve je, me\u0111utim, da balti\u010dke dr\u017eave ostanu u mre\u017ei BRELL. U delu plana koji se odnosi na Letoniju, povla\u010denje iz sporazuma identifikovano je kao pretnja.<\/p>\n Litvanska premijerka Ingrida \u0160imonyt\u0117 smatra da su planovi Rusije nerealni u trenutnoj situaciji, jer balti\u010dke zemlje u velikoj meri ula\u017eu u energetsku nezavisnost i bezbednost.<\/p>\n Prema re\u010dima nekih zapadnih obave\u0161tajnih zvani\u010dnika, kada je ruska predsedni\u010dka administracija pripremala strategiju 2021. godine, njeni autori mo\u017eda nisu bili svesni Putinovih namera da izvr\u0161i invaziju na Ukrajinu. „Verovatno je situacija izazvana ratom primorala Kremlj da preispita i promeni neke svoje planove za Baltike“, ka\u017ee jedan obave\u0161tajni zvani\u010dnik.<\/p>\n Ruska obave\u0161tajna slu\u017eba oslabljena korupcijom<\/strong><\/p>\n „Razvoj takvih planova je institucionalno nasle\u0111e koje je Kremlj nasledio iz sovjetskih vremena“, rekao je Maliukevi\u010dijus u jednom intervjuu LRT<\/em>. Prema njegovim re\u010dima, svaki novi dokument analizira gre\u0161ke napravljene u prethodnim, opisuje re\u0161enja koja nisu uspela i predla\u017ee nove scenarijeMalyukevi\u010dius tako\u0111e dovodi u pitanje realizam plana Kremlja i koliko je opasan za Litvaniju i druge balti\u010dke zemlje.<\/p>\n „Mo\u017eda to ne bi trebalo da zami\u0161ljamo [\u041a\u0440\u0435\u043c\u043b\u044c] je mo\u0107an sistem sa mo\u0107nim ljudima. Primer Ukrajine pokazao je da je korupcija uni\u0161tila ne samo vojsku, ve\u0107 i specijalne slu\u017ebe. Operacija u Ukrajini bila je zasnovana na obave\u0161tajnim podacima koji su bili potpuno neistiniti. Da, mora\u0161 da razume\u0161 \u0161ta rade i kako to rade [\u2026], ali istovremeno, ne treba precenjati protivnika i pretpostaviti da \u0107e svi ciljevi biti automatski ostvareni“, rekao je Maljukevi\u010dijus.<\/p>\n Prethodni planovi Rusije za Litvaniju su propali. Mada ne bez problema. Litvanija je postigla sporazum sa Nema\u010dkom o raspore\u0111ivanju trupa NATO-a. \u0160irom zemlje demontirani su sovjetski spomenici, a u \u0161kolama ruski jezik se zamenjuje drugim jezicima. Rusija i Belorusija bile su primorane da preusmere svoj tovar iz luke Klaipeda zbog sankcija SAD i EU.<\/p>\n „Zvu\u010di kao lista neispunjenih nada. Nerealno je da Putin veruje da \u0107e uspeti da odse\u010de balti\u010dke dr\u017eave od NATO-a i EU. S druge strane, za Rusiju je zaista va\u017eno da se antirusko raspolo\u017eenje u Balti\u010dkim dr\u017eavama dr\u017ei pod kontrolom“, rekao je Volfgang I\u0161inger, biv\u0161i predsedavaju\u0107i Minhenske bezbednosne konferencije. On smatra da balti\u010dki plan nije strategija, ve\u0107 poku\u0161aj da se spre\u010di pogor\u0161anje situacije.<\/p>\n Zapadni obave\u0161tajni zvani\u010dnik sa kojim smo razgovarali i zatra\u017eio da proceni plan Kremlja tako\u0111e se slo\u017eio da se u dokumentu ne radi o naporima Rusije da stekne ve\u0107i uticaj u balti\u010dkim dr\u017eavama, ve\u0107 o odr\u017eavanju barem uticaja koji ve\u0107 ima.<\/p>\n U tom smislu, Rusija koristi hibridne mere: podr\u017eava proruske stranke, iskori\u0161\u0107ava manjine koje govore ruski jezik, posebno one koje imaju dvojno dr\u017eavljanstvo u Letoniji i Estoniji. „Vodimo hibridni rat sa Rusijom, a Balti\u010dki plan je klasi\u010dno sredstvo meke mo\u0107i“, ka\u017ee ekspert.<\/p>\n „Naravno, moramo dobro da obratimo pa\u017enju na takve planove“, ka\u017ee Aleksandar Tuts, zamenik generalnog direktora Estonske slu\u017ebe unutra\u0161nje bezbednosti, „Me\u0111utim, moramo razumeti iz kojeg perioda ti dokumenti poti\u010du. Zaklju\u010dke ne mo\u017eemo izvla\u010diti isklju\u010divo iz takvih materijala, jer oni mogu namerno da dovedu u zabludu ozbiljnost stvarnih \u017eelja Rusije. To zna\u010di da tako\u0111e moramo da procenimo signale u praksi: da li postoje znaci da oni poku\u0161avaju da sprovedu takve planove. Ili su mo\u017eda postavljeni strate\u0161ki ciljevi ve\u0107 zastareli jer su se okolnosti promenile. Ako vidimo da se planovi sprovode, moramo da u\u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da ih zaustavimo.“<\/p>\n LRT<\/em> uputio pitanja proruskim aktivistima Juraitisu i \u0160vencionenu, ali jo\u0161 uvek nije dobio odgovor.<\/p>\n Autori \u010dlanka: Indr\u0117 Makaraityt\u0117, Mindaugas Au\u0161ra, urgita \u010ceponyt\u0117, R\u016bta Juknevi\u010di\u016bt\u0117, Jurga Tvaskien\u0117. Prvi put je objavljena na portalu Lrt.It<\/a>.<\/em><\/p>\n Prevedeno sa poljskog<\/em><\/p>\n Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje izme\u0111u nas i poljskog \u010dasopisa Nowa Europa Wschodnia.<\/em><\/p>\n Prethodni \u010dlanakProjektivno ogledalo: Ukrajina \u2013 EU: vru\u0107 fini\u0161 pregovora, Ukrajina \u2013 bekstvo od izbora, Isto\u010dno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Luka\u0161enko ide u rat sa Putinom, Izme\u0111u Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmi\u0161ljena na Istoku, Novo staro otkri\u0107e Ili diskutuj o istoriji, minskom \u0107orsokaku<\/em><\/p>\n