{"id":16602,"date":"2023-06-29T18:33:04","date_gmt":"2023-06-29T16:33:04","guid":{"rendered":"https:\/\/razvedka.info\/rs\/2023-06-nije-bio-onako-ranije\/"},"modified":"2023-06-29T18:33:04","modified_gmt":"2023-06-29T16:33:04","slug":"nije-bio-onako-ranije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/2023-06-nije-bio-onako-ranije\/","title":{"rendered":"„Nije bio onako ranije.“"},"content":{"rendered":"

Zbog invazije punih razmera, za Predvi\u0440anja<\/a> Prema podacima Ministarstva zdravlja, 15,7 miliona Ukrajinaca \u0107e biti potrebno psiholo\u0161ku pomo\u0107, a 3,5 miliona njih \u0107e imati neku vrstu poreme\u0107aja mentalnog zdravlja, jo\u0161 800,7 hiljada ljudi mo\u017ee imati mentalni poreme\u0107aj umerenog ili te\u0161kog stepena.<\/p>\n

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 20 odsto populacije koja \u017eivi u oblastima pogo\u0111enim konfliktima u poslednjih 10 godina ima neki oblik mentalnog poreme\u0107aja, od blage depresije i anksioznosti do psihoze. Posttraumatski stresni poreme\u0107aj (PTSP) suo\u010di\u0107e se ne samo sa vojskom, ve\u0107 i sa mnogim civilima koji su pre\u017eiveli okupaciju, zato\u010deni\u0161tvo, neprijateljstva ili su jednostavno veoma osetljivi na doga\u0111aje izazvane ratom.<\/p>\n

<\/div>\n

Eksperti na nazdravijaju da je Ukrajina mo\u017eda prva u svetu posle Drugog svetskog rata koja se suo\u010dila sa toliko ljudi da \u0107e im kao rezultat rata biti potrebna psiholo\u0161ka i mentalna pomo\u0107. Pored toga, PTSP, koji se ve\u0107 razvio kod ljudi koji su zbog rata do\u017eiveli te\u0161ke stresne doga\u0111aje, te\u017ee se le\u010di, s obzirom da se nastavlja i da je osoba jo\u0161 uvek u ovakvom okru\u017eenju.<\/p>\n

Razgovarali smo sa profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja i objasnili koji znaci PTSP treba da odu kod lekara i za\u0161to ne treba da se pla\u0161ite le\u010denja.<\/p>\n

***<\/p>\n

\u0160ta je PTSP i kako ga prepoznati<\/strong><\/span><\/p>\n

Ameri\u010dki Nacionalni institut za mentalno zdravlje Odre\u0111uje<\/a> posttraumatski stresni poreme\u0107aj kao reakcija ljudskog tela na traumati\u010dan doga\u0111aj koji se mo\u017ee razviti u hroni\u010dni mentalni poreme\u0107aj. Po Podataka<\/a> MOH, oko 8% mu\u0161karaca i 20% \u017eena koje su do\u017eivele traumati\u010dne doga\u0111aje imaju PTSP. Ovaj sindrom naj\u010de\u0161\u0107e mo\u017ee da uti\u010de na ratne veterane, civile u borbenoj zoni, zatvorenike i \u017ertve torture, \u017ertve ili svedoke raznih vrsta nasilja, ljude koji su pre\u017eiveli maltretiranje itd. PTSP mo\u017ee da se razvija kod ljudi bilo kog uzrasta.<\/p>\n

Prema Institutu za mentalno zdravlje, simptomi PTSP se obi\u010dno pojavljuju u roku od tri meseca od traumati\u010dnog doga\u0111aja, ali mogu da se jave kasnije. \u010cesto ovaj poreme\u0107aj mo\u017ee biti pra\u0107en komorbidima kao \u0161to su depresija, upotreba supstanci ili jedan ili vi\u0161e anksioznih poreme\u0107aja.<\/p>\n

„Da bi ispunila kriterijume za posttraumatski stresni poreme\u0107aj, osoba mora da je imala simptome du\u017ee od 1 meseca i simptomi moraju biti dovoljno ozbiljni da ometaju aspekte svakodnevnog \u017eivota, kao \u0161to su veze ili posao. Simptomi tako\u0111e ne bi trebalo da budu povezani sa lekovima, psihoaktivnom upotrebom supstanci ili drugim bolestima“, navodi institut.<\/p>\n

Kako nam je rekao Nazarii \u017delem, psihijatar Prvog teritorijalno-medicinskog udru\u017eenja Lviv, prema novoj klasifikaciji simptoma PTSP, simptomi se mogu razviti ne samo kod ljudi koji su direktno iskusili traumati\u010dan doga\u0111aj, ve\u0107 i kod onih koji su bili svedoci toga. Doktor razlikuje tri grupe simptoma koji mogu ukazivati na prisustvo PTSP-a.<\/p>\n

Simptomi izbegavanja. Govorimo o slu\u010dajevima kada osoba izbegava bilo kakve razgovore ili doga\u0111aje koji \u0107e ga podsetiti na traumu koju je do\u017eivela.<\/p>\n

„Osoba koja ima anksioznost ili depresiju, do\u0107i \u0107e i re\u0107i vam o tome. Umesto toga, osoba koja je do\u017eivela neki te\u017eak doga\u0111aj, ne \u017eeli da pri\u010da o tome. Stoga vojska, na primer, ne voli da razgovara sa civilima ili lekarima o traumati\u010dnim doga\u0111ajima“, nagla\u0161ava Nazari \u017delem.<\/p>\n

Razlog zbog kojeg osoba ne \u017eeli otvoreno da govori o traumati\u010dnom iskustvu, isti\u010de doktor, mo\u017ee biti druga grupa simptoma PTSP \u2013 fle\u0161bekovi ili simptomi ponovnog boravka. Ove simptome karakteri\u0161e \u010dinjenica da ako se osoba se\u0107a nekog doga\u0111aja ili vidi ne\u0161to \u0161to ga podse\u0107a na to, onda bukvalno mo\u017ee ponovo da pro\u017eivi ove doga\u0111aje.<\/p>\n

„Ako se vojnik ovako ispituje bez pripreme o eksplozijama ili smrtima koje je video, onda se ta slika mo\u017ee pojaviti pred njegovim o\u010dima. Imali smo vojnike koji su \u010duli glasan zvuk sa ulice i oni su bukvalno mogli da vide neprijateljske vojnike ispred sebe, bili su dezorijentisani i emotivno vra\u0107eni doga\u0111aju koji ih je traumatizovao“, ka\u017ee Nazarii \u017delem.<\/p>\n

Tre\u0107a grupa uklju\u010duje simptome pove\u0107ane uzbudljivosti ili aktivnosti nervnog sistema. \u010cesto ove simptome kod traumatizovanih ljudi mogu da primete njihovi ro\u0111aci i prijatelji. Prema re\u010dima lekara, na ove simptome se \u010desto \u017eale vojni partneri koji prime\u0107uju da su mu\u017e ili \u017eena postali agresivniji, razdra\u017eljiviji, \u0161to ranije nisu mogli da budu.<\/p>\n

Prva faza razvoja PTSP-a mo\u017ee biti pra\u0107ena ko\u0161marima, razgovorom u snu, tahikardijom, jer \u010desto osoba mo\u017ee da do\u017eivi ovaj veoma traumati\u010dan doga\u0111aj tokom spavanja.<\/p>\n

Kako se postupa sa PTSP-om<\/strong><\/span><\/p>\n

Doktori na kraju nao\u010dkusno nala\u017ee da naizgled ne ba\u0161 traumati\u010dan doga\u0111aj mo\u017ee da izazove PTSP. Na primer, u olovciIDP-ovi koji su pre\u017eiveli granatiranje mogli bi da razviju posttraumatski stresni poreme\u0107aj za nekoliko meseci. Pre svega, ro\u0111aci i ro\u0111aci mogu da posvete pa\u017enju promenama u pona\u0161anju osobe i ponude pomo\u0107, a takvu osobu treba da ubede da nije lud i posavetuju ga da se konsultuje sa specijalistom. Sama osoba vrlo \u010desto mo\u017eda ne ose\u0107a o\u010digledne promene u sebi ili ne razume \u0161ta mu se de\u0161ava.<\/p>\n

Prema re\u010dima Nazarii \u017delem, u Ukrajini, zabrinutost za sopstveno mentalno zdravlje izaziva strah kod ve\u0107ine ljudi i izuzetak je, a ne norma. Me\u0111utim, Lviv psihijatar Rostislav Hryvul i dalje napominje da se broj ljudi koji se okre\u0107u specijalistima sa pritu\u017ebama na anksiozne poreme\u0107aje znatno pove\u0107ao tokom godinu i po dana potpunog rata. Govorimo ne samo o vojsci, ve\u0107 i o civilima, ve\u0107 tvrdi da promocija mentalnog zdravlja na dr\u017eavnom nivou nije dovoljna, a postoji i nedostatak specijalista koji znaju da rade sa povredama.<\/p>\n

Glavni tretman za posttraumatski stresni poreme\u0107aj je psihoterapija. Eksperti pribegavaju le\u010denju od droge kao sekundarnoj metodi.<\/p>\n

„Svako mo\u017ee da ode kod psihijatra bez upu\u0107ivanja, ali nesposobno le\u010denje ne pobolj\u0161ava uvek tok bolesti. Ako osoba mo\u017ee da bude kod ku\u0107e sa rodbinom, u bliskom okru\u017eenju, onda je bolje biti kod ku\u0107e, do\u0107i, na primer, na psihoterapijske seanse, uzimati lekove, konsultovati se sa psihijatrom, ali biti kod ku\u0107e“, ka\u017ee Nazarii \u017delem.<\/p>\n

On napominje da je sada u Ukrajini te\u0161ko govoriti o efikasnosti le\u010denja PTSP- a, s obzirom na to da je u pitanju post, to jest posle traumatskog poreme\u0107aja, ali da je te\u0161ko razgovarati sa pacijentom o post-traumi ako se rat nastavi. Sada doktori klasifikuju PTSP, koji se kod Ukrajinaca javlja protiv pozadine dugog rata, kao slo\u017eenog. Ovu vrstu stru\u010dnjaci jo\u0161 uvek nisu dovoljno opisali.<\/p>\n

Gde oti\u0107i po pomo\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n

Ministarstvo zdravlja je 2022. godine sprovelo prvu veliku studiju psiholo\u0161kog stanja stanovni\u0161tva od po\u010detka rata punih razmera. Prema studiji, 40 odsto ispitanika postalo je \u017ertva ili svedok traumati\u010dnih doga\u0111aja kao rezultat boravka u borbenoj zoni, a vi\u0161e od 90 odsto u\u010desnika studije imalo je manifestacije najmanje jednog od simptoma posttraumatskog stresnog poreme\u0107aja, a 57 odsto gra\u0111ana je u opasnosti od razvoja posttraumatskog stresnog poreme\u0107aja.<\/p>\n

Rezultati ove studije postali su osnova za sprovo\u0111enje Nacionalnog programa mentalnog zdravlja koji je pokrenula predsednikova supruga Olena Zelenska. Ovaj program podrazumeva otvaranje centara za mentalno zdravlje na poliklinici. Posebno postoji sedam takvih centara u Lvivu, gde vojska, njihovi ro\u0111aci i IDP mogu da dobiju besplatno psiholo\u0161ko savetovanje.<\/p>\n

Specijalisti centra nude individualne i partnerske konsultacije, pomo\u0107 osobama koje su izgubile svoje voljene, samohranim majkama i ljudima u te\u0161kim \u017eivotnim situacijama. Pacijentima se daju \u010dasovi umetni\u010dke terapije, izoterapije, terapije bojama i drugih, specijalisti poma\u017eu u prevazila\u017eenju kriznih trauma, strahova, ogor\u010denosti, depresije, anksioznosti, napada panike i poreme\u0107aja sna.<\/p>\n

Pored toga, ukoliko imate relevantne simptome, trebalo bi da se konsultujete sa porodi\u010dnim lekarom koji \u0107e vas uputiti kod ispravnog specijaliste. Istovremeno, ne bi trebalo da se sami le\u010dite i naro\u010dito bez lekarskog recepta da koristite bilo kakve lekove.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zbog invazije punih razmera, za Predvi\u0440anja Prema podacima Ministarstva zdravlja, 15,7 miliona Ukrajinaca \u0107e biti potrebno psiholo\u0161ku pomo\u0107, a 3,5 miliona njih \u0107e imati neku vrstu poreme\u0107aja mentalnog zdravlja, jo\u0161 800,7 hiljada ljudi mo\u017ee imati mentalni poreme\u0107aj umerenog ili te\u0161kog stepena. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 20 odsto populacije koja \u017eivi u oblastima pogo\u0111enim konfliktima u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":16603,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[564,2216,2217,1954,1282,30,1957,1956,29,32,1955,5],"class_list":["post-16602","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-mentalno-zdravlje","tag-nazarii-zhelem","tag-rostyslav-hryvul","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vesti-o-cernivtsiju","tag-vesti-o-ivano-frankivsku","tag-vesti-o-khmelnytskyi","tag-vesti-o-rivneu","tag-vesti-o-transkarpatiji","tag-vesti-ternopil","tag-volyn-news","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16602","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16602"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16602\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16603"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16602"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16602"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16602"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}