Nostalgija).<\/em> \u017dale se na sada\u0161nji \u017eivot, sa svim svojim neizvesnostima. Zaboravljaju na bundesijske penzije, nove autoputeve, ku\u0107e koje su renovirale federalne vlasti i jo\u0161 mnogo luksuza, koje su postale dostupne tek posle ponovnog ujedinjenja Nema\u010dke.<\/p>\nSe\u0107am se kako je jedan moj nema\u010dki prijatelj, ili u \u0161ali ili ozbiljno, pitao: „Znate li koliko dugo je nema\u010dka Demokratska Republika postojala?“ GDR je osnovan 7. Zapravo, dan njene politi\u010dke smrti mo\u017ee se smatrati 9. novembra 1989. godine, kada je uni\u0161ten Berlinski zid. Formalno, GDR je bio u agoniji jo\u0161 godinu dana i dobio je „umrlicu“ 3. Ovaj datum se sada slavi kao Dan nema\u010dkog ujedinjenja. „Skoro 40 godina“, odgovorio sam na pitanje. „Gre\u0161i\u0161“, nasmejao se, „samo \u010detiri godine. Posle 1953, Isto\u010dna Nema\u010dka je ponovo transformisanaU\u0161la je u sovjetsku zonu okupacije, kao i pre 1949.“<\/p>\n
„Okupaciona zona“? Jesi li ozbiljan? Nehotice sam se prisetio svoje prve posete Nema\u010dkoj (Isto\u010dna Nema\u010dka, naravno). 1980, kao porodica, do\u0161li smo kod na\u0161ih prijatelja koji \u017eive u Saksoniji. Zlatno vreme isto\u010dno-nema\u010dke stagnacije pod Erikom Honekerom. Kao \u0161kolarcu u to vreme, posle „sre\u0107nog detinjstva“ u „Zemlji saveta“, \u010dinilo mi se da sam oti\u0161ao u raj na Zemlji. \u010cisti, smrdljivi vozovi, o\u010di\u0161\u0107ene ulice, slatke taverne. I, naravno, san sovjetskog \u010doveka \u2013 prodavnica… O\u010di su se pro\u0161irile posle trgovine sovjetskim deficitom.<\/p>\n
Kada sam, kasnije, u \u0161koli, na \u010dasu nema\u010dkog, odu\u0161evljeno govorio o svojim utiscima o poseti GDR-u, moj u\u010ditelj je nezadovoljno gun\u0111ao: „Toliko su korumpirani da ne \u017eele ponovo Hitlera.“<\/p>\n
Zbog toga su iskvarili Isto\u010dne Nemce. Pa, samo \u045bivite i u\u045bivajte u \u045bivotu. Ali iz nekog razloga, Enderiti nisu bili zadovoljni Honeckerom ili njihovim \u017eivotnim standardom uop\u0161te. Jer, sa televizije Zapadna Nema\u010dka (stavili su antenu „na Bunde“, kao \u0161to smo nekada radili „na Poljskoj“), iz razgovora sa ro\u0111acima koji su imali sre\u0107e da budu u „pravoj zoni okupacije“, znali su da sa druge strane zida njihovi sunarodnici u\u017eivaju u dobro uhranjenom i slobodnom postojanju, ceo svet sa svim svojim prednostima im je otvoren…<\/p>\n
Ali vratimo se u 1953. Za\u0161to odjednom neko smatra da je ova godina poslednja za GDR? Zato \u0161to su tada Isto\u010dni Nemci poku\u0161ali da preokrenu plimu istorije.<\/p>\n
Na kraju sve u svemu, sveukupna godina je bila interesantna, zar ne? Dugoro\u010dni sovjetski diktator Josif Staljin je bio taj koji je poginuo, Lavrenty Beria je privremeno preuzela vlast u Kremlju. Mnogi istori\u010dari tvrde da je nameravao da radikalno promeni odnose SSSR-a sa Zapadom, to je li da inicira neku vrstu „perestrojke“ tri decenije ranije.<\/p>\n
Istovremeno, Berijevi rivali \u2013 Hru\u0161\u010dov, Malenkov, Molotov \u2013 takmi\u010dili su se za vlast. Svi su \u017eeleli da se proglase naslednikom „velikog vo\u0111e i u\u010ditelja“.<\/p>\n
I u rukovodstvu GDR-a do\u0161lo je do potpune konfuzije. Prvi sekretar Centralnog komiteta Socijalisti\u010dke ujedinjene partije Nema\u010dke Valter Ulbriht \u010dekao je instrukcije iz Moskve, ali ih nije bilo.<\/p>\n
Za\u0161to su Ulbrihtu bile potrebne instrukcije? Jer je situacija u GDR-u izmakala kontroli. Ekonomska kriza u zemlji se produbila. Njen razlog je bio taj \u0161to je rukovodstvo SED-a i\u0161lo kursom da „sustigne i prestigne“ Nema\u010dku. Veliki strategi nisu smislili ni\u0161ta bolje nego da pove\u0107aju proizvodne standarde, a samim tim samo pogor\u0161avaju ionako napetu situaciju u dru\u0161tvenoj sferi.<\/p>\n
Po\u010deli su spontani protesti. Neredi i \u0161trajkovi izbili su u Isto\u010dnom Berlinu, Saksoniji, Saksoniji-Anhaltu i Turingiji. Prema grubim procenama, oko milion gra\u0111ana GDR-a u\u010destvovalo je u aktivnim protestima. Demonstracije su po\u010dele pod socijalno-ekonomskim sloganima. Me\u0111utim, ubrzo su se u rukama demonstranata pojavili transparenti sa jasnim politi\u010dkim zahtevima: „Dole diktatura SED! Dole Ulbriht! Vlada podnosi ostavku! Slobodni izbori!“ \u010cak je bilo poziva na povla\u010denje okupatora sovjetskih trupa sa teritorije Nema\u010dke i ujedinjenje zemlje.<\/p>\n
Protesti su dostigli svoj vrhunac 17. juna, kada su odr\u017eane masovne demonstracije u centru Isto\u010dnog Berlina u Staljinoj uli\u010dici. Na \u010delu su bili graditelji koji su gradili ku\u0107e u pomenutoj uli\u010dici. Demonstranti su po\u010deli da juri\u0161aju na zvani\u010dne zgrade. Oni su tra\u017eili ne samo ukidanje pove\u0107anja normi, nego i dru\u0161tveno-politi\u010dke promene.<\/p>\n
Jedan od letaka raspore\u0111enih u to vreme sadr\u017eao je slede\u0107e zahteve: „Zahtevamo hitnu ostavku vlade koja je do\u0161la na vlast kroz izborne manipulacije, formiranje prelazne demokratske vlade, slobodne i tajne izbore za \u010detiri meseca, povla\u010denje nema\u010dke policije sa zonske granice i neposredan prolaz za sve Nemce, momentalno osloba\u0111anje politi\u010dkih zatvorenika, odricanje od \u0161trajka\u010da, momentalno raspu\u0161tanje dozvolu za organizovanje stranaka koje postoje u Zapadnoj Nema\u010dkoj“.<\/p>\n
\u0160trajka\u010di su opkoljeni i poku\u0161ali su da upadnu u vi\u0161e od 250 dr\u017eavnih zgrada, uklju\u010duju\u0107i pet okru\u017enih kancelarija Ministarstva dr\u017eavne bezbednosti, dva okru\u017ena odbora SED- a, jednu okru\u017enu direkciju narodne policije, kancelarije sindikata, policijske stanice i kancelarije burgomastera. Oko 1400 zatvorenika pu\u0161teno je iz 12 zatvora. Neki mladi desperadosi su bacili crvenu zastavu sa Brandenbur\u0161ke kapije i rastrgli je navija\u010dima.<\/p>\n
Ali ovde su sovjetske trupe \u010dvrsto intervenisale. Tenkovi sa crvenim zvezdama po\u010deli su da pucaju na demonstrante i da ih lome tragovima. Posle toga, vlasti su kona\u010dno preuzele inicijativu. U nedeljama koje su usledile, sovjetska vojska i isto\u010dno-nema\u010dka policija brutalno su potisnule sve d\u017eepove protesta. Najmanje 55 osoba je ubijeno, vi\u0161e od 10.000 uhap\u0161eno, a 1.500 osu\u0111eno na zatvorsku kaznu. Mnogi su uspeli da pobegnu u Nema\u010dku.<\/p>\n
Komandant sovjetske okupacione zoneBilo je vanredno stanje u isto\u010dnom Berlinu. Sva javna okupljanja su zabranjena, a granica sa Zapadnim Berlinom zatvorena.<\/p>\n
Tako je prvi ustanak u zemlji komunisti\u010dkog logora utopljen u krvi. Tu \u0107e biti i Ma\u0111arska, \u010cehoslova\u010dka, Poljska.<\/p>\n
Veoma je \u017ealosno \u0161to su sada\u0161nji naslednici demonstranata iz Staljinove aleje potpuno zaboravili na doga\u0111aje od pre 70 godina. Iz nekog razloga, krv njihovih o\u010deva i dedova ih uop\u0161te ne spaljuju. Iz nekog razloga, spremni su da budu prijatelji sa aktuelnim ruskim diktatorom. Ne povre\u0111uju u\u0161i izjavama poput „mo\u017eemo da asfaltiramo“, „tenkovima ne trebaju vize“, „snovi o Belinu“ itd. Samo nekakav Stokholmski sindrom. Na kraju svega, kao i Ma\u0111ari, koji su pretrpeli jo\u0161 krvaviji masakr iz Moskve 1956.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nesre\u0107ne vesti nedavno su stigle sa strana\u010dko-politi\u010dkog polja Nema\u010dke. \u010cak je te\u0161ko re\u0107i za koga su uvredljiviji: za same Nemce (ili bolje re\u010deno kriti\u010dki misle\u0107i deo dru\u0161tva) ili za nas, Ukrajince. Govorimo o desni\u010darskoj populisti\u010dkoj, ksenofobi\u010dnoj stranci „Alternativa za Nema\u010dku“ (AfD), koja je nedavno po\u010dela ubrzano da pove\u0107ava svoj rejting. Za Ukrajinu je ova politi\u010dka […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":16385,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2202,132,70,1954,5],"class_list":["post-16384","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-rat","tag-izbori-u-nemackoj","tag-lyubko-petrenko","tag-nemacka","tag-ruso-ukrajinski-rat","tag-vrhunske-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16384","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16384"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16384\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16385"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16384"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16384"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ruwar.org\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16384"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}